Jump to content

"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Веронаука неће бити обавезна

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

  • Гости

Нацрт закона о основама система образовања предвиђа значајне новине у настави. Као и грађанско васпитање, називаће се изборним програмима, а не обавезним изборним предметима

СУДБИНА веронауке и грађанског васпитања у школама поново је под знаком питања! Таман што су ова два предмета преживела покушај претходног министра просвете др Срђан Вербића да часове сведе само на млађе разреде основне школе, сада им је статус угрожен и у нацртима нових просветних закона.

У Нацрту закона о основама система образовања избачен је став у коме се каже да су ово обавезни изборни предмети, што је до сада гарантовало да ће сваки ученик похађати или један или други предмет. У новом кровном закону, али и у нацртима закона о основном и средњем образовању и васпитању, не називају се више предметима, него изборним програмима.

Нико још не зна како ће тачно да изгледа верска настава, каква је намера законописаца, али већ оним што предвиђају нацрти закона није задовољна Српска православна црква. Свети Синод СПЦ припрема званичну реакцију на овакав третман веронауке.

У Исламској заједници Србије нови просветни закони још нису били тема, али према речима Сеада Насуфовића, реис-ул-улеме ИЗС, свакако ће бити.

- Не желим да излазим са појединачним, личним ставом. О овом важном питању изнећемо заједнички став цркава и верских заједница - најављује реис-ул-улема за "Новости".

 

О нацртима закона биће данас речи и на седници Националног просветног савета, чији председник проф. др Александар Липковски каже да је важно да НПС каже свој став о кључним законима, пре него што почне јавна расправа.

- Расправљаћемо о нацртима ова три закона, али текст нисмо добили од Министарства просвете - каже проф. Липковски за "Новости". - Не могу да коментаришем будући статус верске наставе и грађанског васпитања, јер не знам много детаља. Знам само да више нису наведени као обавезни изборни предмети, као и да Црква није задовољна оваквим решењем. Ако нешто није предмет, него програм, тиме се нарушава нека традицонална композиција наставе. Како ће тај програм бити реализован, нико не зна. Лоше је да се преко ноћи мења било шта без мишљења стручне јавности.

Покушај укидања веронауке покренут је крајем 2015. године, када је тадашњи министар просвете Срђан Вербић изложио Националном просветом савету лични став да верску наставу и грађанско васпитање треба укинути у средњој школи и старијим разредима основне школе. Укидање обавезних изборних предмета правдао је великим оптерећењем ученика и распоредом који увек има бар два часа недељно више него што закон дозвољава. Према закону који је важио и тада и сада, веронаука и грађанско васпитање не могу да буду протерани из школа без сагласности Националног просветог савета. Будући закон не даје оволика овлашћења НПС. Ова два предмета у школе су ушла 2001. године.

 

Цитат

МАЊЕ ПРЕДСТАВНИКА ЦРКАВАНАЦИОНАЛНИ просветни савет у свом саставу има представника Српске православне цркве, што је тренутно проф. др Владимир Вукашиновић са Богословског факултета. Једног представника даје и заједница традиционалних цркава, па је мандат у овом сазиву поверен муфтији Мухамеду Јусуфспахићу. Будући кровни просветни закон укида ова два представника и уместо њих уводи једног - кандидата комисије за верску наставу, чиме, према сазнањима "Новости", Српска православна црква такође није задовољна.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:649904-Veronauka-nece-biti-obavezna

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 32
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Naslov je zaključak koji ne mora da se izvuče iz teksta. U svakom slučaju formulacija "izborni program" umesto "obavezni izborni predmet" ostavlja prostor za razne vrste izmena. Interesantno je da o tome, za sad, govori samo Nacionalni prosvetni savet, kao da je cilj da se ispod žita provuče otprilike ono o čemu je Verbić onomad govorio, ili nešto slično.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

НПС: Повући нацрт закона, ситне поправке не помажу

Чланови Националног просветног савета затражили су да се повуче предлог нацрта закона о основама система образовања и васпитања и да се формира шира радна група која би радила на изменама и допунама актуелног закона.

"Нацрт закона је немогуће дорадити ситним поправкама. Остајемо при ставу да га треба повући, јер процедура израде није била добра и оно што се нуди не ваља", рекао је председник НПС професор Александар Липковски.

Он је нагласио да Савет има примедбе на процедуру израде нацрта ЗОСОВ-а, на дух документа, неусклађеност са Стратегијом развоја образовања 2020. године, неусклађеност са европским документима.

У нацрту им је, како кажу, засметала неадекватна присутност васпитиних циљева, рушење постојећих институција, пренаглашена надлежност Министарства просвете.

Чланица НПС професорка Ана Пешикан рекла је да предложени нацрт ЗОСОВ представља потпуно одступање од модерне концепције образовања, те да је озбиљан корак уназад по духу документа и решењима које предвиђа.

Њој, али и другим члановима НПС-а засметало је што се не зна ко су аутори нацрта, али и то што није било представника НПС и синдиката приликом израде, као и то што НПС постаје само саветодавно тело.

"Изостављена је оријентација на ученике, оне који уче. У нацрту је предвиђено да се вредновање квалитета рада установе мери путем постигнућа ученика, јер би школе које имају ученике из социјално маргинализованих група биле квалификоване као лоше", појаснила је Ана Пешикан.

Представник Српске православне цркве у НПС професор Владимир Вукашиновић указао је да је из нацрта Закона изостављено обавезно укључивање верске наставе у наставни план.

"Такође, скрећем пажњу на чињеницу да је уместо досадашсње праксе да у раду НПС учествују два представника верске заједнице (један члан СПЦ и други осталих цркава), сада предвиђено да буде само један и то из реда комисије за верску наставу", рекао је Вукашиновић и додао да чланови Комисије не могу представљати верске заједнице.

Он је нагласио да је изостављање верске наставе из закона "проблематично" јер, како каже, она није један у низу предмета, већ спада у категорију "посебних предмета".

"Циљ верске наставе није само да формира интелектуално, образује, информише, већ доприноси развијању идентитета и има васпитну улогу", појаснио је Вукашиновић.

Представник Матице српске Славко Гордић негодовао је што је та институција "избрисана" из закона, односно смањењем броја чланова са 43 на 29, како је предвиђено нацртом закона, Матица српска остала би без представника у НПС.

Он је приметио и да се нацртом ЗОСОВ-а концентришу надлежности у Министарству просвете, те да се на тај начин "ризикује много".

Државни секретар министарства просвете Ана Марија Вичек позвала је чланове НПС-а да Министарству просвете доставе све своје сугестије на нацрт ЗОСОВ-а, поручивши да ће оне бити размотрене.

"Боли ме што Министарство просвете сматрате некомпетентним и нестручним. Жао ми је што министарство има лошу репутацију. Мислим да ниједан закон не може да буде добар за свакога, има јако мало закона са којима су сви задовољни", нагласила је Вичекова и додала да је министарство просвете отворено за разговор.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2631372/nps-povuci-nacrt-zakona-sitne-popravke-ne-pomazu.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Godinama citam po forumu iz usta veroucitelja da deca pohadjaju veronauku zato sto to zele, predavanja su uber zanimljiva i svi je nekako vole... tako da ne vidim gde je problem u tome da veronauka bude izborni predmet kao i gradjansko? Deca ce i dalje da pohadjaju predmet koji toliko vole i na koji ionako idu iz znatizelje i zelje za verskim znanjem?

Ili je problem sto sad ni drzava nece da radi ono sto ni sami niste umeli?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, zlaja рече

Veronauka jeste izborni predmet, kao i građansko, izgleda da nisi sve baš razumeo.

Послато са GSmart_Classic уз помоћ Тапатока

Обавезни изборни предмет, што значи да се мора понудити као један од могућих изборних предмета. Ако буде само "Изборни" предмет, онда то отвара врата тумачењима да се вјеронаука и не мора понудити у настави у свим школама ( што не мислим да ће се у пракси спроводити ).

Неоснована су ова страховања вјерске заједнице, јер је за вјеронауку довољно да буде у могућности да се њена настава одржава - и онда ће се настава одржавати док год постоји воља и тражња за њом. То никакав закон не може промијенити.

А са друге стране, чак и ако се ( у неком фантазијском сценарију ) вјеронаука и избаци из државних школа - увијек остаје да СПЦ сама организује вјерску наставу. Или укратко - што се хоће, то се и може. Како муслимани то лијепо раде, па им ништа не фали.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Треба увести обавезни предмет за родитеље: "Васпитање деце".

Два пута недељно, током целе школске године.

То је већи приоритет него веронаука или грађанско.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, cloudking рече

Godinama citam po forumu iz usta veroucitelja da deca pohadjaju veronauku zato sto to zele, predavanja su uber zanimljiva i svi je nekako vole... tako da ne vidim gde je problem u tome da veronauka bude izborni predmet kao i gradjansko? Deca ce i dalje da pohadjaju predmet koji toliko vole i na koji ionako idu iz znatizelje i zelje za verskim znanjem?

Ili je problem sto sad ni drzava nece da radi ono sto ni sami niste umeli?

Нема потребе за тим. Знаш као и сви остали да све што није обавезно деци значи да не постоји, посебно у том узрасту.

Поред тога, довешће до смањења фонда часова оних који предају грађанско васпитање (било који наставници, обично они који само испуњавају фонд часова), као и отпуштања великог броја наставника који предају грађанско и веронауку.

Као и око свега осталог, заболе министарство и за децу и за грађанско и за веронауку, само хоће да додатно отпуштају људе (да "рационализују", како они то воле да кажу). Можда је Вербић и имао неке идеолошке антитеистичке погледе на ово, али ови то раде само да би даље отпуштали наставнике и професоре, кад већ неће своје страначке запошљенике из државних управа. А ово само кад се ради о овим професорима, последице овог закона ће бити далеко веће.

Прогласиће технолошким вишком пар стотина ових професора, отпустиће их, и штеловаће критеријуме око рационализације јавног апарата пред ММФ-ом, и задржаће своју гласачку базу за следеће изборе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мене далеко, далеко више брине квалитет наставе на веронауци него то да ли ће предмет да буде обавезни изборни или само изборни.

Осим тога, ја имам врло непопуларан став и залажем се да црква не шурује са државом и да се сама стара о својим пословима, па тако сматрам да је једина озбиљна веронаука при храму, ово по школама је по мени поприлично клаћење врата и пецање промаје. За сада је четворо моје деце имало прилике да похађа часове веронауке, млађи основци код нас у селу, старији основци у најближој варошици, средњошколци у Београду, и апсолутно исте замерке имам невезано за локацију, број ученика, врсту школе... Можда је програм добар, али је сама настава неорганизована, нема никакав континуитет, а најчешће се на тим часовима не ради ама баш ништа, само добију инструкције да буду тихи, и да се тако у тишини баве чиме хоће. И то је још и добро, ту бар немамо опасност од тога да после часа који се претворио у политички митинг морамо да радимо менталну хигијену код куће. Најмлађе дете ми је сада у предшколском и искрено размишљам о томе да га не уписујем на веронауку када пође у 1. разред. Не могу да се отмем утиску да вероучитељи заправо никоме не морају да полажу рачуне о томе шта раде и какве резултате имају.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, RYLAH рече

Нема потребе за тим. Знаш као и сви остали да све што није обавезно деци значи да не постоји, посебно у том узрасту.

Поред тога, довешће до смањења фонда часова оних који предају грађанско васпитање (било који наставници, обично они који само испуњавају фонд часова), као и отпуштања великог броја наставника који предају грађанско и веронауку.

Као и око свега осталог, заболе министарство и за децу и за грађанско и за веронауку, само хоће да додатно отпуштају људе (да "рационализују", како они то воле да кажу). Можда је Вербић и имао неке идеолошке антитеистичке погледе на ово, али ови то раде само да би даље отпуштали наставнике и професоре, кад већ неће своје страначке запошљенике из државних управа. А ово само кад се ради о овим професорима, последице овог закона ће бити далеко веће.

Прогласиће технолошким вишком пар стотина ових професора, отпустиће их, и штеловаће критеријуме око рационализације јавног апарата пред ММФ-ом, и задржаће своју гласачку базу за следеће изборе.

Nije trebalo ni da je uvode. Ne mogu sad da zalim za necim kad ne mislim ni da je trebalo da postoji.

Zamisli da kroz 2-3 godine dodje inicijativa da se ukinu notari a narod drekne "pa gde ce sad ti jadni ljudi"...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, cloudking рече

Nije trebalo ni da je uvode. Ne mogu sad da zalim za necim kad ne mislim ni da je trebalo da postoji.

Zamisli da kroz 2-3 godine dodje inicijativa da se ukinu notari a narod drekne "pa gde ce sad ti jadni ljudi"...

Знам које је твоје мишљење, и имаш право на то мишљење, као што и ја имам право да се са тим мишљењем не сложим. 

Причао сам само да ово нема везе било какве са верском наставом или грађанским васпитањем, него са "рационализацијом" кадрова на буџету, и то на тај начин што ће да отпуштају просветаре, па онда вероватно и медицинске раднике, и свакога, само да не отпуштају дебиле који су носили транспаренте па су сад на разним буџетским сисама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, RYLAH рече

Знам које је твоје мишљење, и имаш право на то мишљење, као што и ја имам право да се са тим мишљењем не сложим. 

Причао сам само да ово нема везе било какве са верском наставом или грађанским васпитањем, него са "рационализацијом" кадрова на буџету, и то на тај начин што ће да отпуштају просветаре, па онда вероватно и медицинске раднике, и свакога, само да не отпуштају дебиле који су носили транспаренте па су сад на разним буџетским сисама.

A be, ja ti kazem.. .zamisli da sledece godine krene racionalizacija i krenu da otpustaju notare...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 39 минута, cloudking рече

A be, ja ti kazem.. .zamisli da sledece godine krene racionalizacija i krenu da otpustaju notare...

Poredjenje notara i profesora bilo cega ili generalno bilo kog zanimanja je potpuno glupa, znas to i sam. Inace cela ova buka oko veronauke, a u vecini skola Evrope i Amerike ona postoji. Jbg bato, skole su drzavne i dok je tako ne znam zasto ne bi postojao predmet za koji dobar deo roditelja, poreskih obveznika, zeli da im deca pohadjaju

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Наша Света црква данас прославља Преподобног Пимена Великог а ми смо имали част да у нашем Храму Христовог Васкрсења богослужи Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански господин Фотије.

      На Светој архијерејској литургији саслуживали су свештеници: протојереј-ставрофор Мирко Николић, архијерејски намјесник добојски; протојереј-ставрофор Драган Пејчић, парох бијељински; протојереј Раде Танацковић и јереј Бранислав Пејчић; пароси станарски и епархијски ђакон Немања Спасојевић.
      ''Сила капитализма руши без милости све пред собом, али наравно тако неће бити у вечности. Сила земљска ће бити заустављена. Али оно што неће бити заустављено то су свети Божји људи. То је истина Цркве. То је Божја истина. То су вечни идеали. Чистота, доброта, милосрђа и других хришћанских врлина. У том крстоваскрсном косовском идеалу је живео српски народ кроз историју, '' рекао је у својој бесједи Епископ Фотије.
      Епископ Фотије је након бесједе одликовао чином протонамјесника јереја Бранислава Пејчића.
      Општина Станари данас обиљежава и Дан општине. Након Свете литургије коју је служио Владика Фотије и литије коју је предводио, освештан је темељ Светосавског парохијског дома.
      Кум темеља Светосавског парохијског дома је начелник општине Станари Радојица Ћелић.
      Потом је одржана свечана сједница Скупштине општине Станари, локалне заједнице оформљене прије седам година одлуком Народне скупштине Републике Српске и вољом становништва.
      У присуству бројних гостију на свечаној сједници уручене су награде заслужним појединцима.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом Епископа зворничко-тузланског Фотија, у Епархијском културном центру у Бијељини 25. августа 2021. године, а у организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ и Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске, одржано је савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке са простора наше Епархије.
            Савјетовању су, поред координаторâ за вјерску наставу, присуствовали скоро сви вјероучитељи Епархије зворничко-тузланске.
      Домаћин сабрања Епископ зворничко-тузлански Фотије на почетку сабрања поздравио је и поучио све присутне истакавши три компоненте које су, између осталих, потребне да би настава вјеронауке уродила плодом.
      ''На првом мјесту то је личност вјероучитеља, затим план и програм предмета православна вјеронаука и на крају, али не и најмање битно је потреба да се обједине школска и литургијска вјеронаука'' – рекао је Епископ Фотије у својој уводној ријечи.
      У току предавања предавачи су изложили интересантна искуства која ће помоћи вјероучитељима да се боље припреме за мисију која их очекује у току школске године.
      Предавањем је модерирао епархијски координатор за вјерску наставу протојереј Синиша Шаренац.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 8. августа Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије у поподневним часовима посетио је Епархију тимочку и храм Светог великомученика Георгија Победоносца у Кладову. Патријарха Порфирија дочекао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион, свештенство Епархије тимочке и мноштво верног народа.

      Том приликом служен је свечани чин доксологије којим је началствовао игуман манастира Буково архимандрит Козма у молитвеном присуству Преосвећене Господе Епископа нишког Арсенија, буеносајреског и јужноцентралноамеричког Кирила, далматинског Никодима и изабраног Епископа марчанског Саве.
      У свом захвалном слову после доксoлогије је изразио захвалност Патријарху Порфирију на посети, што је у првој години патријарашког служења донeо патријарашки благослов у тимочку епархију и град Кладово. Епископ Иларион заблагодарио је и лично на све тренутке које је Патријарх одвајао, време када је доносио радости, утехе и док је био Митрополит загребачко-љубљански. Додао је да је захвалан на свој подршци српском народу ма где год се налaзио. Истакао је да је Патријарх Порфирије пример како се може живети јеванђељски у 21. веку.
      Патријарх се захвалио на речима љубави и добродошлице, и све је израз љубави што је речено. Патријарх је истакао радост што је у могућности да дође и посети Епархију тимочку. Срећан је што је могао да дође у Кладово, истакао да је Господ тај који треба да нам буде пример. И као што Дунав не раздваја, тако и Црква на овом простору све спаја, још од доба Византије и одувек је постојала вера хришћанска и вера православна.
      После свечаног чина доксологије Патријарх Порфирије је освештао новосаграђени парохијски дом у порти цркве.
           
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас ћу писати о својеврсном „чуду“ савременог црквеног живота. Претпостављам да је током шездесетих и седамдесетих година прошлог века било много оних који су очекивали да ће се Црква у Србији спонтано угасити јер ће баке које су верно и у тим временима ишле у Цркву поумирати (наравно ово очекивање у себи вероватно скрива предрасуду оних који везе са Црквом нису имали јер ми је један свештеник из нашег храма који је, додуше, осамдесетих година, студирао у Београду, у више наврата причао да је одлазећи тада у београдске храмове био фасциниран јер је тамо виђао многе успешне и чувене људе из свих сегмената друштва). 

       
      Међутим, насупрот очекивањима ових људи свако ко недељом дође у наш краљевачки светосавски храм на Свету Литургију својим очима може видети мноштво деце, младих људи најразличитијих профила, средовечних људи, па и оних који су већ загазили у пределе старости како се једнодушно моле свом Оцу Небеском. Не треба ову слику ни преувеличавати јер исто тако у нашем граду има и много људи који немају никакву представу шта се то недељом збива у храму и који су прилично незаинтересовани за веру (свакако постоји и одређен број људи који се отворено декларишу као атеисти), али  је јасно да је црквени живот, на изненађење многих, показао изузетну виталност и очигледно је да се више никако не може маштати о дану када ће Црква и вера престати да постоје.
      Зашто сам на почетку текста ову појаву назвао „чудом“? Па, осим чињенице да постоје људи који се и дан данас чуде („ишчуђавају“) над чињеницом да су многи људи итекако заинтересовани за црквени живот, разлог овоме је и у томе што је можда заиста и чудесно како то, у време невероватних чуда савремене технологије и савременог ритма живота (и у позитивном и у негативном смислу) кандило вере ипак гори, и то, чини се, све сјајније и снажније.
      Шта је то са човеком, па и сада, када практично има све о чему је миленијума и вековима маштао (или чак није ни могао толико далеко да машта) опет буде некако нефасциниран свим тим и чак сматра, и то врло тврдоглаво, да се оно што је заиста везано за његово истинско биће налази у некаквом црквеном приступу животу? Вероватно бисмо били ближи одговору када бисмо отишли на недељну Литургију и покушали да интервјуишемо све људе који су тамо дошли укључујући и малу децу (додуше искрен дечији одговор „лепо нам је овде, и дружимо се са другом децом“ вероватно би услед своје неинтелектуалности био мало релевантан за оне који никако не могу да схвате овај феномен). Верујем да би у тим интервјуима било и много кратких одговора попут ових дечијих али би сасвим сигурно било и много оних који би се распричали износећи своје животне путеве (не нужно и „бродоломе“) у покушају да нам расветле ову загонетку и, с обзиром на то, уверен сам да би та књига сведочанстава верника светосавског храма (мислим да нема преувеличавања у овоме што ћу рећи) морала имати макар хиљаду страницу. Било би ту неких можда и сувише једноставних разлога, било би вероватно и неких који би код нас изазвали осмех на лицу, било би оних који би нас навели да осетимо симпатију према том човеку, било би много речи о патњи, несрећама, радостима, љубави, утехи, чудима, о запитаности над овим животом, о богатству и сиромаштву, о милости Божијој, о бризи за најдраже, о сатанским препонама које се налазе на животном путу, о ђаволу, о најгнуснијим греховима и најдивнијим врлинама, било би речи о поезији и уопште о књижевности, о сликарству, о неверју, о доброти, о појању, о историји, о манастирима, о животу и смрти, о покајању, о милости Божијој, о (ово је можда и најневероватније) добром свештенику и много чему другом. Неко је дословно преко ноћи постао верник, има оних који су се годинама рвали са својим трагањима, има оних који су рођени у хришћанским породицама, још је много више оних који су сами утабали ову стазу, свега би било у тој књизи и можда једина заједничка увереност свих тих одговора (изузев дечијих јер код њих је одговор везан за атмосферу у којој бораве и која се сама по себи подразумева без икаквих посебних уверености) лежи у чињеници да сви ти људи дубоко у себи сматрају да без Бога њима нема истинског живота и истинске радости. Многи од тих људи би сасвим сигурно радије дали своје животе него да се одрекну свог живота у Христу, у ствари још прецизније би било рећи да би неки од тих људи заиста дали своје животе када би били у ситуацији да бирају, а огромна већина њих, без сумње, воли да мисли за себе да би одабрала живот у Христу пре него свет без Христа.
      Ја бих овоме додао и свој лични став са којима се људи могу, а и не морају, сложити, а то је да сва ова прича о доласку у Цркву и о ступању на пут богопознања, није везана само за човека, већ и да Бог има итекако има Свога удела у свему томе. Рекао бих да Он неким Својим путевима и начинима призива човека, куца на врата људскога срца и уколико му се она отворе улази унутра и води домаћина ка светлости, радости и миру. Многи људи не чују тај позив, многи затворе врата и не желе да укажу гостопримство, али сви су добили позив јер Бог је Неко ко нас воли и ко нас жели крај Себе у слави Свога Царства.
      И, на самом крају, то што неко још увек није зачуо позив и што се можда чак и  декларише као атеиста, још увек не значи да баш тај неће постати већи верник од многих па и од писца ових редова. Тужно је само ако живот прође својим путем, а човек још увек није зачуо позив којим је све време призиван. Још је Достојевски давно рекао да су речи „прекасно је“ најстрашније речи које човек икада може чути. Дај Боже да их нико од нас никада не чује.
       
                                                      Ђакон Стефан Милошевски
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан Светога пророка Илије, 02. августа 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у Угљешу чији мештани славе храмовну славу.

       
      Епископу Херувиму саслуживали су протојереји-ставрофори Владо Кљајић и Михајло Марјанац, свештеници у пензији, протојереј Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
      У својој архипастирској беседи Епископ се обратио сабраном народу:
      -У име Оца и Сина и Светога Духа!
      Часни Оци, драги народе нека је свима благословен данашњи дан Светога пророка Илије. Прославили смо данас кроз Свету Литургију дивнога светитеља, светитеља Цркве Божије који је био чврст у вери и своме подвигу, чврст у молитви и велики пред Господом. То је оно што треба красити свакога од нас. Требамо бити чврсти у својој вери, да будемо испуњени љубављу, да изграђујемо мир и слогу. На све то нас позива и Свети пророк Илија, да изграђујући веру изграђујемо себе, своје биће и припремамо се за Царство Небеско. Идемо ка вечним добрима која су суштина нашега живота и припрема за други Христов долазак. Овде је предукус тога, Света Литургија је пуноћа свега, али свакако да у Царству Небеском је другачија димензија живота.
      У Царству ћемо бити непрестано у љубави и милости Божијој, близу Господа, грејаћемо се том љубављу којом Он греје целокупну творевину без обзира на палост и на њену грешност.
      Овај свети храм у Угљешу, драга браћо и сестре, подсећа нас управо на тајну љубави и жељу овога народа да изгради ову велику светињу. За услове у којима овде живимо ово је заиста велика светиња, велики храм Божији. Неко каже мали, али није. Можемо градити велике храмове, али узалуд ако нам је празно срце, ако љубави немамо и храм је празан. Овај храм је данас испуњен народом, испуњен је благодаћу народа Божијега. Зато се и зидају храмови, зато се подижу света места, да би се сабирао и узносио молитве Господу.
      Овај храм, драга браћо и сестре нас подсећа на ту тајну. На тајну јединства народа овога места, на његову жељу да има своју богомољу да би могли приносити Свету Литургију и Жртву од свих и за све. То је оно што нас као народ утврђује, оно што нас као народ штити и што нас припрема за тајну вечнога живота.
      Радујем се што сам данас заједно са вама, што могу да поделим радост данашњега дана. Увек се радујем када долазим овде, када видим да сви напредујемо заједно, да храм све лепше и лепше изгледа. Видим да су почели и завршни радови и ако Бог да ускоро ће бити и освећење овога светога храма, на понос овога места, на понос наше епархије и васколиког српског рода на овим просторима. Увек говоре да је велика љубав народа који гради храм, то је пред Господом велики народ, носи велики крст. Тако је и са овим храмом драга браћо и сестре. Када га осветимо, васкрсава за живот вечни и добија своју пуноћу. Свима онима који су се трудили, који су овде улагали свој труд да храм овако изгледа, нека и њима Господ да на првом месту здравља и љубави, нека изграђују слогу и мир као што су то чинили и до сада јер је то оно што нас као народ штити на овим просторима.
      Ако се сви поделимо онда нема благослова, нема ту јединства, нема слоге и нема оваквих дела која данас видимо, попут овог светога храма. Подела разара храм Божији, она га дели и одводи у једну другу димензију, а то је димензија пропасти и ништавила. Уколико смо сложни, уколико смо у љубави храм добија своју пуноћу, добија свој саборни карактер какав треба да има и какав нас је штитио кроз све векове и све историјске околности у којима смо били као и народ и као и нација.
      Црква Божија је увек била ту да крепи и снажи и утврђује наш народ у нашој православној вери.
      Нека би Господ дао да се сви крепимо вером Светога пророка Илије, да нам вера буде чврста и јака, да будемо велики пред Господом, а подвиг нашега живота да буде усмерен управо у духу подвига Светога пророка Илије. Еда би и ми осетили пуноћу љубави Божије, пуноћу тајне вечнога живота да би се удостојили видети лице Божије.
      Нека би Господ дао да то тако и буде и нека свима буде срећна сеоска слава овде у Угљешу, да се ако Бог да и следеће године овде видимо у радости у весељу јер тако је то по вољи Божијој.
      Живели, срећни и благословени били!
       
      Извор: Епархија осечкопољска и барањска
×
×
  • Креирај ново...