Jump to content
Sign in to follow this  
Guest

"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Веронаука неће бити обавезна

Rate this topic

Recommended Posts

Guest

Нацрт закона о основама система образовања предвиђа значајне новине у настави. Као и грађанско васпитање, називаће се изборним програмима, а не обавезним изборним предметима

СУДБИНА веронауке и грађанског васпитања у школама поново је под знаком питања! Таман што су ова два предмета преживела покушај претходног министра просвете др Срђан Вербића да часове сведе само на млађе разреде основне школе, сада им је статус угрожен и у нацртима нових просветних закона.

У Нацрту закона о основама система образовања избачен је став у коме се каже да су ово обавезни изборни предмети, што је до сада гарантовало да ће сваки ученик похађати или један или други предмет. У новом кровном закону, али и у нацртима закона о основном и средњем образовању и васпитању, не називају се више предметима, него изборним програмима.

Нико још не зна како ће тачно да изгледа верска настава, каква је намера законописаца, али већ оним што предвиђају нацрти закона није задовољна Српска православна црква. Свети Синод СПЦ припрема званичну реакцију на овакав третман веронауке.

У Исламској заједници Србије нови просветни закони још нису били тема, али према речима Сеада Насуфовића, реис-ул-улеме ИЗС, свакако ће бити.

- Не желим да излазим са појединачним, личним ставом. О овом важном питању изнећемо заједнички став цркава и верских заједница - најављује реис-ул-улема за "Новости".

 

О нацртима закона биће данас речи и на седници Националног просветног савета, чији председник проф. др Александар Липковски каже да је важно да НПС каже свој став о кључним законима, пре него што почне јавна расправа.

- Расправљаћемо о нацртима ова три закона, али текст нисмо добили од Министарства просвете - каже проф. Липковски за "Новости". - Не могу да коментаришем будући статус верске наставе и грађанског васпитања, јер не знам много детаља. Знам само да више нису наведени као обавезни изборни предмети, као и да Црква није задовољна оваквим решењем. Ако нешто није предмет, него програм, тиме се нарушава нека традицонална композиција наставе. Како ће тај програм бити реализован, нико не зна. Лоше је да се преко ноћи мења било шта без мишљења стручне јавности.

Покушај укидања веронауке покренут је крајем 2015. године, када је тадашњи министар просвете Срђан Вербић изложио Националном просветом савету лични став да верску наставу и грађанско васпитање треба укинути у средњој школи и старијим разредима основне школе. Укидање обавезних изборних предмета правдао је великим оптерећењем ученика и распоредом који увек има бар два часа недељно више него што закон дозвољава. Према закону који је важио и тада и сада, веронаука и грађанско васпитање не могу да буду протерани из школа без сагласности Националног просветог савета. Будући закон не даје оволика овлашћења НПС. Ова два предмета у школе су ушла 2001. године.

 

Цитат

МАЊЕ ПРЕДСТАВНИКА ЦРКАВАНАЦИОНАЛНИ просветни савет у свом саставу има представника Српске православне цркве, што је тренутно проф. др Владимир Вукашиновић са Богословског факултета. Једног представника даје и заједница традиционалних цркава, па је мандат у овом сазиву поверен муфтији Мухамеду Јусуфспахићу. Будући кровни просветни закон укида ова два представника и уместо њих уводи једног - кандидата комисије за верску наставу, чиме, према сазнањима "Новости", Српска православна црква такође није задовољна.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:649904-Veronauka-nece-biti-obavezna

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naslov je zaključak koji ne mora da se izvuče iz teksta. U svakom slučaju formulacija "izborni program" umesto "obavezni izborni predmet" ostavlja prostor za razne vrste izmena. Interesantno je da o tome, za sad, govori samo Nacionalni prosvetni savet, kao da je cilj da se ispod žita provuče otprilike ono o čemu je Verbić onomad govorio, ili nešto slično.

Share this post


Link to post
Share on other sites

НПС: Повући нацрт закона, ситне поправке не помажу

Чланови Националног просветног савета затражили су да се повуче предлог нацрта закона о основама система образовања и васпитања и да се формира шира радна група која би радила на изменама и допунама актуелног закона.

"Нацрт закона је немогуће дорадити ситним поправкама. Остајемо при ставу да га треба повући, јер процедура израде није била добра и оно што се нуди не ваља", рекао је председник НПС професор Александар Липковски.

Он је нагласио да Савет има примедбе на процедуру израде нацрта ЗОСОВ-а, на дух документа, неусклађеност са Стратегијом развоја образовања 2020. године, неусклађеност са европским документима.

У нацрту им је, како кажу, засметала неадекватна присутност васпитиних циљева, рушење постојећих институција, пренаглашена надлежност Министарства просвете.

Чланица НПС професорка Ана Пешикан рекла је да предложени нацрт ЗОСОВ представља потпуно одступање од модерне концепције образовања, те да је озбиљан корак уназад по духу документа и решењима које предвиђа.

Њој, али и другим члановима НПС-а засметало је што се не зна ко су аутори нацрта, али и то што није било представника НПС и синдиката приликом израде, као и то што НПС постаје само саветодавно тело.

"Изостављена је оријентација на ученике, оне који уче. У нацрту је предвиђено да се вредновање квалитета рада установе мери путем постигнућа ученика, јер би школе које имају ученике из социјално маргинализованих група биле квалификоване као лоше", појаснила је Ана Пешикан.

Представник Српске православне цркве у НПС професор Владимир Вукашиновић указао је да је из нацрта Закона изостављено обавезно укључивање верске наставе у наставни план.

"Такође, скрећем пажњу на чињеницу да је уместо досадашсње праксе да у раду НПС учествују два представника верске заједнице (један члан СПЦ и други осталих цркава), сада предвиђено да буде само један и то из реда комисије за верску наставу", рекао је Вукашиновић и додао да чланови Комисије не могу представљати верске заједнице.

Он је нагласио да је изостављање верске наставе из закона "проблематично" јер, како каже, она није један у низу предмета, већ спада у категорију "посебних предмета".

"Циљ верске наставе није само да формира интелектуално, образује, информише, већ доприноси развијању идентитета и има васпитну улогу", појаснио је Вукашиновић.

Представник Матице српске Славко Гордић негодовао је што је та институција "избрисана" из закона, односно смањењем броја чланова са 43 на 29, како је предвиђено нацртом закона, Матица српска остала би без представника у НПС.

Он је приметио и да се нацртом ЗОСОВ-а концентришу надлежности у Министарству просвете, те да се на тај начин "ризикује много".

Државни секретар министарства просвете Ана Марија Вичек позвала је чланове НПС-а да Министарству просвете доставе све своје сугестије на нацрт ЗОСОВ-а, поручивши да ће оне бити размотрене.

"Боли ме што Министарство просвете сматрате некомпетентним и нестручним. Жао ми је што министарство има лошу репутацију. Мислим да ниједан закон не може да буде добар за свакога, има јако мало закона са којима су сви задовољни", нагласила је Вичекова и додала да је министарство просвете отворено за разговор.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2631372/nps-povuci-nacrt-zakona-sitne-popravke-ne-pomazu.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Godinama citam po forumu iz usta veroucitelja da deca pohadjaju veronauku zato sto to zele, predavanja su uber zanimljiva i svi je nekako vole... tako da ne vidim gde je problem u tome da veronauka bude izborni predmet kao i gradjansko? Deca ce i dalje da pohadjaju predmet koji toliko vole i na koji ionako idu iz znatizelje i zelje za verskim znanjem?

Ili je problem sto sad ni drzava nece da radi ono sto ni sami niste umeli?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, zlaja рече

Veronauka jeste izborni predmet, kao i građansko, izgleda da nisi sve baš razumeo.

Послато са GSmart_Classic уз помоћ Тапатока

Обавезни изборни предмет, што значи да се мора понудити као један од могућих изборних предмета. Ако буде само "Изборни" предмет, онда то отвара врата тумачењима да се вјеронаука и не мора понудити у настави у свим школама ( што не мислим да ће се у пракси спроводити ).

Неоснована су ова страховања вјерске заједнице, јер је за вјеронауку довољно да буде у могућности да се њена настава одржава - и онда ће се настава одржавати док год постоји воља и тражња за њом. То никакав закон не може промијенити.

А са друге стране, чак и ако се ( у неком фантазијском сценарију ) вјеронаука и избаци из државних школа - увијек остаје да СПЦ сама организује вјерску наставу. Или укратко - што се хоће, то се и може. Како муслимани то лијепо раде, па им ништа не фали.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Треба увести обавезни предмет за родитеље: "Васпитање деце".

Два пута недељно, током целе школске године.

То је већи приоритет него веронаука или грађанско.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, cloudking рече

Godinama citam po forumu iz usta veroucitelja da deca pohadjaju veronauku zato sto to zele, predavanja su uber zanimljiva i svi je nekako vole... tako da ne vidim gde je problem u tome da veronauka bude izborni predmet kao i gradjansko? Deca ce i dalje da pohadjaju predmet koji toliko vole i na koji ionako idu iz znatizelje i zelje za verskim znanjem?

Ili je problem sto sad ni drzava nece da radi ono sto ni sami niste umeli?

Нема потребе за тим. Знаш као и сви остали да све што није обавезно деци значи да не постоји, посебно у том узрасту.

Поред тога, довешће до смањења фонда часова оних који предају грађанско васпитање (било који наставници, обично они који само испуњавају фонд часова), као и отпуштања великог броја наставника који предају грађанско и веронауку.

Као и око свега осталог, заболе министарство и за децу и за грађанско и за веронауку, само хоће да додатно отпуштају људе (да "рационализују", како они то воле да кажу). Можда је Вербић и имао неке идеолошке антитеистичке погледе на ово, али ови то раде само да би даље отпуштали наставнике и професоре, кад већ неће своје страначке запошљенике из државних управа. А ово само кад се ради о овим професорима, последице овог закона ће бити далеко веће.

Прогласиће технолошким вишком пар стотина ових професора, отпустиће их, и штеловаће критеријуме око рационализације јавног апарата пред ММФ-ом, и задржаће своју гласачку базу за следеће изборе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мене далеко, далеко више брине квалитет наставе на веронауци него то да ли ће предмет да буде обавезни изборни или само изборни.

Осим тога, ја имам врло непопуларан став и залажем се да црква не шурује са државом и да се сама стара о својим пословима, па тако сматрам да је једина озбиљна веронаука при храму, ово по школама је по мени поприлично клаћење врата и пецање промаје. За сада је четворо моје деце имало прилике да похађа часове веронауке, млађи основци код нас у селу, старији основци у најближој варошици, средњошколци у Београду, и апсолутно исте замерке имам невезано за локацију, број ученика, врсту школе... Можда је програм добар, али је сама настава неорганизована, нема никакав континуитет, а најчешће се на тим часовима не ради ама баш ништа, само добију инструкције да буду тихи, и да се тако у тишини баве чиме хоће. И то је још и добро, ту бар немамо опасност од тога да после часа који се претворио у политички митинг морамо да радимо менталну хигијену код куће. Најмлађе дете ми је сада у предшколском и искрено размишљам о томе да га не уписујем на веронауку када пође у 1. разред. Не могу да се отмем утиску да вероучитељи заправо никоме не морају да полажу рачуне о томе шта раде и какве резултате имају.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, RYLAH рече

Нема потребе за тим. Знаш као и сви остали да све што није обавезно деци значи да не постоји, посебно у том узрасту.

Поред тога, довешће до смањења фонда часова оних који предају грађанско васпитање (било који наставници, обично они који само испуњавају фонд часова), као и отпуштања великог броја наставника који предају грађанско и веронауку.

Као и око свега осталог, заболе министарство и за децу и за грађанско и за веронауку, само хоће да додатно отпуштају људе (да "рационализују", како они то воле да кажу). Можда је Вербић и имао неке идеолошке антитеистичке погледе на ово, али ови то раде само да би даље отпуштали наставнике и професоре, кад већ неће своје страначке запошљенике из државних управа. А ово само кад се ради о овим професорима, последице овог закона ће бити далеко веће.

Прогласиће технолошким вишком пар стотина ових професора, отпустиће их, и штеловаће критеријуме око рационализације јавног апарата пред ММФ-ом, и задржаће своју гласачку базу за следеће изборе.

Nije trebalo ni da je uvode. Ne mogu sad da zalim za necim kad ne mislim ni da je trebalo da postoji.

Zamisli da kroz 2-3 godine dodje inicijativa da se ukinu notari a narod drekne "pa gde ce sad ti jadni ljudi"...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, cloudking рече

Nije trebalo ni da je uvode. Ne mogu sad da zalim za necim kad ne mislim ni da je trebalo da postoji.

Zamisli da kroz 2-3 godine dodje inicijativa da se ukinu notari a narod drekne "pa gde ce sad ti jadni ljudi"...

Знам које је твоје мишљење, и имаш право на то мишљење, као што и ја имам право да се са тим мишљењем не сложим. 

Причао сам само да ово нема везе било какве са верском наставом или грађанским васпитањем, него са "рационализацијом" кадрова на буџету, и то на тај начин што ће да отпуштају просветаре, па онда вероватно и медицинске раднике, и свакога, само да не отпуштају дебиле који су носили транспаренте па су сад на разним буџетским сисама.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, RYLAH рече

Знам које је твоје мишљење, и имаш право на то мишљење, као што и ја имам право да се са тим мишљењем не сложим. 

Причао сам само да ово нема везе било какве са верском наставом или грађанским васпитањем, него са "рационализацијом" кадрова на буџету, и то на тај начин што ће да отпуштају просветаре, па онда вероватно и медицинске раднике, и свакога, само да не отпуштају дебиле који су носили транспаренте па су сад на разним буџетским сисама.

A be, ja ti kazem.. .zamisli da sledece godine krene racionalizacija i krenu da otpustaju notare...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, cloudking рече

A be, ja ti kazem.. .zamisli da sledece godine krene racionalizacija i krenu da otpustaju notare...

Poredjenje notara i profesora bilo cega ili generalno bilo kog zanimanja je potpuno glupa, znas to i sam. Inace cela ova buka oko veronauke, a u vecini skola Evrope i Amerike ona postoji. Jbg bato, skole su drzavne i dok je tako ne znam zasto ne bi postojao predmet za koji dobar deo roditelja, poreskih obveznika, zeli da im deca pohadjaju

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у параклису манастира Свете Тројице посвећеном Преносу моштију светог оца Николаја, у петак 22. маја 2020. Владици су саслуживали архимандрит Козма (Радовић), игуман манастира Буково, протосинђел Захарија (Митић), настојатељ манастира Свете Тројице и архиђакон Илија (Јовановић), сабрат манастира Буково.     У празничној беседи владика Иларион је говорио о догађaју из XI века, који Црква данас прославља, када се Свети Николај јавио једном благочестивом свештенику и заповедио му да пренесе његове свете мошти из Мале Азије у град Бари који је у то време био под православним епископом, и подсетио да на данашњи дан прослављамо и Светог пророка Исаију, једног од највећих старозаветних пророка који је свој живот дао за исповедање Истине и Живога Бога.   Владика је потом приметио да је у данашње време, када су нам многе информације лако доступне, наше интересовање за духовне вредности у опадању и истакао да оно што нас православне хришћане треба да држи у јединству јесте вера у васкрслог Господа и свест о томе да је Он дошао да донесе мач којим раставља светлост од таме и лаж од истине. Имајући такво подсећање у својим срцима, морамо да се крепимо, најпре сами себе да утврђујемо у вери, да се смиравамо пред Господом, да се чувамо осуђивања и свега што нам се данас нуди кроз разне информационе технологије на разне начине. Једно је сигурно – Господ неће оставити Цркву Своју и оне који искрено и смирено верују у Њега, закључио је владика.     Извор: Епархија тимочка
    • By Поуке.орг - инфо
      Црква Преноса моштију Светог Николаја на београдском Новом гробљу прославила је данас, 22. маја, своју храмовну славу Светом Литургијом коју је служио викарни Епископ ремезијански Стефан.   Звучни запис беседе   "Нека да Бог да разумемо нашу веру и шта значи бити са Христом, да друге поштујемо јер и у другима се налази Христос и други је створен по лику Божијем."  Овим речима нас је Владика Стефан у празничној беседи подсетио да ми не можемо живети као други народи и не можемо дозволити да нам се урушава породица и да треба да волимо и непријатеље своје.   На Светој Литургији Његовом преосвештенству прислуживало је свештенство храма а сав присутни верни народ учестовао је у појању.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Поуке.орг - инфо
      Да ли је болест плата за грех или искушење, посета Божја, зашто праведници страдају и како пронаћи Господа у сатима страдања, нека су од питања која отвара Свето јеванђеље по Јовану, зачало 34, 9, 1- 38, илити прича о исцељењу слепорођеног, које чини Господ Христос.      „За човека је смисао живота да буде са Господом у сваком тренутку свог живота… Да болест прихвати као нешто што ће га исцелити на богоспознајни начин“, једна је од порука свештеника Срећка Живановића приликом тумачења овог јеванђељског одломка у емисији „Сведочења“ на Радију Источник.     Извор: Радио Источник
    • By Слободан Грујић
      Стаза светлости и мудрости Христове
      Пре пуних осамнаест година, у  систем школског образовања, уведен је предмет верска настава. Сада, слободно, са радошћу можемо рећи, да је предмет  верска настава, дочекао своје пунолетство. Најлепши и најбогатији предмет у школском систему, без обзира на статус изборног предмета. Јер, ако дете направи избор ка Христу, похађајући верску наставу, почиње да корача стазом светлости и мудрости Христове. А на том путу, оно што је сигурно, је,  да су чуда итекако могућа.
      Другим речима,наш предмет се изградио  у довољно оснажен предмет, који иза себе има аргументованост кроз вероучитељски рад, како у оквиру школа, тако и у све пунијим храмовима и све богатијем литургијском животу ученика и њихових родитеља.
      Као што дете у свом одрастању мења и свој физички и унутрашњи свет, по законима природе, тако је и верска настава пролазила и пролази кроз мноштво искушења и борби, да танано и суптилно продре што шире у све слојеве друштва. Услови су били веома тешки, недефинисани, без постојања адекватних уџбеника. Често се наилазило на мноштво неразумевања и неприхватања у колективима и вероучитељи су морали увек да заузимају витешке улоге и да истрајавају, стремећи ка циљу.
      Обзиром да је православље начин живота, вероучитељи су личности у непрестаној молитвеној борби, која има за задатак, да за собом оставља посејано здраво семе, које се клијајући уздиже ка сунцу Христа правде. Стога, вероучитељ увек мора да буде присан и допадљив деци, али на довољној дистанци, да представља ауторитет.
      Верска настава је предмет, који од детета ствара личност, трудећи се да у њему пробуди све таленте, којим га је Господ наградио. Управо то је велика вероучитељска просветна мисија. На верском путу, пробудити у детету оно што је најтананије и највредније.
      Многи људи проживе читав живот, са неоткривеним талентима, несвесни личних квалитета, које им је Бог даровао. Иако верујући хришћани, сигурно да у тим људима сазревањем, долази до отрежења и жала, што нису од раних година усмерили живот ка вишим циљевима, успаваним у њиховој личности. Што нису исписали своју личну историју, управо Божијим даровима, који их и чине посебном и јединственом индивидуом. 
      Просвета је кроз време имала тенденцију да гуши ученике мноштвом података, не остављајући довољно простора за лични развој. А просвета баш може и мора да покаже човеку пут личног развоја ка Богу. Јер, просвета је богонадахнуто знање о себи и свету који нас окружује.
      Верска настава је доказ да Бог и у 21. веку наставља своје дело на плодоносној њиви Његове доброте и славе.
      Улога родитеља је кључна у верском образовању. Деца у својим породицама, малим црквама, уче од родитеља и других одраслих, како да се понашају и шта да цене. Образовање у кући је образовање кроз љубав, на делу. У већини случајева, то, да ли ће дете одабрати верску наставу, управо је одлука, која се доноси у оквиру породице.
      Верска настава је помогла и многим родитељима да се приближе Христу. Често се могло чути да родитељи читају сваки вид  верске литературе, који су деца уносила у куће. Са будном пажњом родитељи слушају сваку причу, коју је вероучитељ испричао на часу и такође уче.
      Символ вере,као и друге молитве, родитељи су савладавали паралелно уз децу, а неретко су и мајке кришом бојaле дечије бојанке са ликовима Светитеља. Евидентна је била потреба родитеља, да поред своје деце, науче што више могу о својој, православној вери.
      Данас је и верско образовање родитеља, донекле, управо, продукт досадашње верске наставе.
      Вероучитељ има велику одговорност, да деци дубиозно објасни смисао Крсне славе, која вековно одржава домове, неугасивим пламеном огњишта предака. Веронаука је многим породицама помогла да се кроз знање и учење Житија Светитеља, прославља и акцентује светост породице, а не само богата трпеза и материјализација живота.
      У првим годинама развоја предмета, родитељи су често доводили децу у храмове, предавали их вероучитељима и одлазили да за то време обављају текуће послове. Данас је то стање у пракси другачије. Родитељи су све редовнији на Литургијама. Прате своју децу и причешћују се.
      У домовима се породично пости, тако да су родитељи све већа подршка деци, а и вероучитељима.
      Наравно, овде не треба изоставити ни баке и деке, који се такође свесрдно труде да се православна вера преноси на њихове потомке и помажу им. Тако да верска настава, продирањем у домове, постаје све шира палета молитвених боја и тонова, ослањајући се на своје исконске тековине.
                                                                                                              Литургијски живот ученика
      Верска настава може на веома леп и креативан начин да се реализује у оквиру школске учионице, као што се то већим делом школске године и чини. Успешност наставе у највећем делу лежи у квалитету и способностима вероучитеља. Но, сама настава треба да буде припрема за учешће у литургијском, храмовном животу Цркве.
      Пре него што децу почнемо да уводимо у храмове, морамо код њих да развијамо емпатију. Што значи, да ученици морају да буду добро васпитани од стране  вероучитеља. Ученицима мора да буде објашњено, да у храмове, на литургију, долазе људи са потребом ефхаристије Богу Оцу, али такође, да у храму делимо молитвене моменте са људима, који су под теретом разних брига и оптерећења.
      Стога, ученици морају бити упућени, да нико нема право да ремети богослужбени ток, само из разлога што је дете. Храмови никако не смеју бити простор за дечије превише слободно понашање, које је особина њихових година. Сву раздраганост детињства, ученици имају простор да исказују на другим местима и у неко друго време, али никако у оквиру храма. На тај начин, помажемо деци, да се од малих ногу и самоваспитавају, као што ће то морати да чине и касније, током живота.
      Било би пожељно да се деци благовремено, током часова, објасне делови литургије, које они сами у литургијском току могу да препознају. Наравно, ово је дуготрајан васпитно-образовни процес и не може се очекивати иста доза разумевања основаца и средњошколаца.
      Такође, ученици треба да знају све потребно, о светим тајнама исповести и причешћа, у којима узимају активну улогу. Постојање раја и пакла у нашим душама у овоземаљском животу, може да разуме свако дете, путем примера добрих и лоших дела, које чини у свакодневном животу и осећања, које та дела изазивају код сваког. На тај начин се детету приближава Света тајна исповести, јер су деца у својој, њима својственој искрености, свесна свега што није довољно добро, а то ипак, понекад чине.
      Наједноставнији, а истовремено најквалитетнији и најделотворнији начин успешности активне улоге ученика током литургије, јесте, припрема деце путем музике. Пожељно је да ученици науче пар композиција из Свете Литургије, али ако то није увек могуће, свакако их можемо увести у храм са знањем Јектенија и причесних песама.
      Деца уживају да певају, а и једва чекају моменат, када ће моћи гласно да запевају Христу, Богу Оцу нашем и на тај начин, дају свој молитвени допринос. Као што знамо: „Ко пева, тај се дупло Богу моли.“
      Ученици литургију, обзиром на њихово поимање стварности, доживљавају и као велику, свечану сцену, која им окупира пажњу и буди интересовање. Одушевљавају се свештеничким одеждама, иконостасу и живопису који их окружује. Колико год могу, труде се да пропрате шта се све то дешава у олтару. Са будном пажњом слушају сваку свештеничку реч током беседе. Зато је веома важно да служашчи свештеник, у својој беседи, никада не изостави, да пар реченица посвети деци. Деца увек морају да изађу из храма са осећајем радости и задовољства. А, веома је важно истицати труд и пожртвованост младих душа, јер то је најсигурнији пут да ће са великом жељом ишчекивати следећи долазак на литургију. Деца, као и одрасли људи, увек се враћају тамо где осећају да су срећни. То је у људској природи, а Христов пут и јесте пут неизрециве радости и среће.
                                                                                                                                                                                                        вероучитељица Александра Гаруновић

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...