Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Babnyk

Католик у дилеми - званични прелазак у православље, да или не?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Помаже Бог!

Желео би прво да се извиним што сам умјесто да се прво представим, одмах отворио нову тему. Али доста ме већ дуго мучи једна дилема а коју сам одлучио подијелити са вама. Дакле, Словенац сам и живим у Словенији, крштен сам у римокатоличкој Цркви. Долазим из бројне (шестеро дјеце) и веома побожне породице - брат ми је био свештеник (касније иступио и оженио се) а сестра живи као часна сестра у једном манастиру затвореног типа. Увек се код нас сматрало, а у том су ме духу и одгајали, како су православци наша истинска браћа што су одржали Закраменте (Свете Тајне) док је са протестантима друга прича. Но има сад неколико година кад сам се почео мало деталјније бавити и проучавати православлје и осјећати како ту можда има нешто више, у успоредби са римокатоличком Црквом. Једна од првих ствари која ми почела сметати јесте институција римског папе (притом посебно догма о непогрешивости, коју сматрам богохулном), а после тога почео сам проучавати и остале разлике - филиокве (извор Светог Духа), догма о безгрешном зачећу Богородице,...и схватио како се у суштини са свим православним стајалиштима - потпуно слажем! Све је скупа прешло на неку интензивнију разину кад сам у децембру прошле године заједно са мојим најболјим пријателјем посјетио манастир Острог, где смо преспавали двије ноћи, присуствовали молебну и благослову Светог Василија те Светој Литургији. Послије тога посјетисмо манастир Прасквица те се особно упознали и поразговарали са оцем Димитријем, још смо успут посјетили и манастир Цетинје гдје је сачувана рука св. Јована Крстителја а на путу натраг према Словенији и родни град Св.Василија Мрконјићи и тамошнју малу црквицу. Теком боравка у православном свету и духовности осјећао сам нешто невјероватно, као да сам стигао кући (у духовном смислу, "духовни дом"), као да сам пронашао парче нечег изгублјеног, стародавног, а прије свега ИСКОНСКОГ. Стигавши кући за неколико дана случајно сам на Јутјубу пронашао предаванја оца Арсенија Јовановића (тек сам том приликом сазнао како је он сабрат манастира Острог, нисам га тамо имао могућност сусрести, а нисам тада ни знао ни чуо за нјега). Слушајући, дакле, оба предаванја и Беседе, почела ми се увлачити све јаче и јаче мисао да треба да пређем у православлје те да и званично постанем члан те Цркве. Е сад овако, мој став јесте овакав да успркос грешкама и самоволјним промјенама неких догмата и слично, "обе" наше Цркве и далје остају ЈЕДНА Црква јер није је подијелио Бог него човјек, а човјек није јачи од Бога! Осим тога, ту гдје ја живим има недалеко и православна парохија али кад сам покушао замислити како би то изгледало кад би се ја ту приклјучио, јер већина Срба који ту живе некако су, условно речено, "неокомунистички", југоносталгички и материјалистички усмјерени, а православлје служи им исклјучиво као некакав заштитни знак припадности, одвојености, све некако више личи на некакав клан, а и не вјерују, судећи по разговорима, јер много нјих лично знам и дружимо се, у вјерске истине и ни близу не живе крјепосно, према својој вјери, итд... И сто одсто увјерен сам да, у случају да се ја приклјучим православлју и ту сад учествујем, они би на мене почели да гледају као на улјеза, као на, у сусштини "Словенца који жели да буде Србин" јер они, као што рекох, православлје схватају исклјучиво као знак "кланске припадности", да не будем увредлјив па да употребим неку директнију али можда исправнију ријеч. Ја иначе јако, јако поштујем српску културу, историју, језик, итд...али примјећујем како је, онако генерално, велика разлика и искорак између Срба и православаца у Црној Гори или Републици Српској (још нисам био у Србији) и овдје у Словенији. Због вјере у валјаност Закрамената у нашој Цркви ја и далје учествујем и причешћујем се на нашим мисама а с друге стране нешто ме и далје вуче у православну Цркву, молим се испред реплике једне чудотворне руске иконице Богородице са Исусом а коју ми поклонио један монах из близине Будве којег сам срео у Острогу, сјајан човјек. Набавио сам себи много ствари у Острогу и Цетинју, реплика икона, бројаницу, Акатист Св. Илији, Акатист за упокојене,...све то уклјучујем у своје молитве и осјећам како је то све у реду и исправно што то радим. Ја иначе нисам тип особе који се по питанју вјере обазире на мишлјенје других лјуди и не оптерећујем како ће ме неко гледати но у том је случају ситуација баш некако незгодна, вјерујте ми на ријеч. Једноставно морао сам то негдје подијелити, извинјавам се због дужине поста, надам се да није одвећ заморан и обрадоват ћу се сваком одговору, надам се да ће се наћи неко ко ће имати волје то прочитати до краја и коментарисати :) 

Лијеп поздрав свима, Бог вас благословио!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Храбро од тебе што си са нама поделио своју недомицу.

Пре свега, добродошао нам и надам се да ћеш се лепо дружити са нама.

Кажеш постоји праволавна парохија у твојој близини, али те смућују људи који не пројављују православно живљење.

Право да ти кажем, нико од нас можда и не сведочи Христа у пуној мери да би то сад неког очарало на први поглед. Ми смо само људи пуни греха опрхвани овим убрзаним темпом живота.

На добром си путу. И да, у тој парохији потражи свештеника.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Својевремено се и Владика Николај Велимировић дописивао са једним православним Словенцем.

265. Писмо
Православном Словенцу у Цељу: О светој Цркви у Русији 

https://svetosavlje.org/misionarska-pisma/266/

 

Читај о православљу (има на интеренту доста добрих текстова), посећуј литургије, попричај са локалним свештеником. И моли се Богу. :)

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako zaista želiš da pređeš u pravoslavnu veru, dobrodošao! Meni nije bitno da li je neko pravoslavac, katolik ili je u nekoj hrišćanskoj sekti, najbitnije je da čovek istinski veruje u Boga, da ima dobro srce i da je pun ljubavi, ostalo ništa nije bitno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свака част на ћирилици. Ово је на опомену свим Србима који не користе своје писмо у међусобној комуникацији.

 Што се преласка тиче, ти си својим духом већ православан, јер истински вјерујеш и одбацујеш погрешке римокатолика.  Познато ти је да је прије 2.св.рата било православних Словенаца, да је била православна црква у Цељу коју су хитлеровци срушили, а остала је црква у Љубљани. Поред себе углавном имаш православне Србе из Босне који су различитог схватања своје вјере.:ok: Ја сам имао случај да Словакиња, Мађарица и Хрватица удате годинама у моју парохију траже да пређу у Православље, јер славе све празнике, само нису могле да се причесте. Има једна Словенка која повремено с мужем долази за славу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поштовани брате @Babnyk, можда би Вам користило искуство и мишљење једног бившег католика прешавшег у Православље:

https://stanjestvari.com/2014/08/07/архимандрит-грегорио-писмо-пријатељ/

Свако добро од Господа!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала пуно свима на одговорима, угодно сам се изненадио кад сам, вративши се кући, угледао толики одзив и бригу. Да, заборавио сам да се захвалим на примању у овај форум, стварно непристојно са моје стране. Заборавио сам да споменем како су од највеће важности и утицаја код мог нагињања према православљу, поред предаванја оца Арсенија, биле Беседе Св. Јустина Поповића Ћелијског, поготово његово дјело Православна Црква и екуменизам. Једино не бих волео кад би се код мог преласка, ако то одлучим, захтијевало поновно крштенје, но прочитао сам негдје да то бише није пракса него да се направи миропомазање...?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не брини много о томе; кад сазри тренутак бићеш спреман  к'о запета пушка.:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Babnyk рече

деталјније

 

пре 6 часа, Babnyk рече

православлје

 

пре 6 часа, Babnyk рече

најболјим

....

И да не набрајам више... "Већим" (и бољим) православцем засигурно неш` бити ако инсистираш на ћирилици... Тоталан промашај! Форум "Поуке-Живе Речи Утехе" су од својих почетака отворене за све људе добре воље, без обзира на становишта која заступају... У било ком смислу... Стога, писао на тзв. "ошишаној латиници", ћирилици или пак "правој" латиници, пиши слободно и пиши тако да те разумемо... Нема потребе да "се" пресловљаваш...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Милан Ракић

Знам ја добро да је ово погрешно написано али нисам, нажалост, одмах пронашао слова "љ" и "њ" на тастатури јер по први пута примјенјујем ћирилицу на својој тастатури (на словеначком тих слова нема, па их немам ни на тастатури, налазе се на алтернативним словима, тамо гдје стоје енглески "кју" и "дупли в"). 

Ви нагађате да је намјера моје употребе ћирилице то што хоћу да се улизујем или што сам толико дјетињаст па мислим како би због тока испао мало "православнији" :) То стварно није разлог, него сам ћирилицу научио са 12 година кад сам пронашао уджбеник руског језика који је мој отац учио у гимназији. Пошто ме интересују језици и све што је са њима повезано, научио сам је, чак сам повремено и у школи записивао у своју свеску на ћирилици оно што је учителјица диктирала. Онако за тренинг, за хоби, за забаву. Јако, јако ми се ријетко пружа могућност употребе ћирилице, па ми је драго сваки пут кад то могу. Нажалост, живимо у толико затрованом друштву да ријетко ко може повјеровати како може бити једном Словенцу ужитак употребљавати ћирилицу него сигурно он ту сад нешто глумата...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Babnyk рече

Помаже Бог!

...

Немој од Милана да будеш забринут, он је само командант чете. :) Пилот и верник.

Него буди ти забринут за душу своју и види како да је спасиш. :)

Овако ти желим рећи, брате, који се обраћаш својој истинској источној браћи. Ти си већ поверовао у Христа Спаситеља свим срцем, како велиш Евхаристијски; буди и даље вођен Оцем који те је призвао и Светоме Духу који те води.

Овде на нашем форуму већ можеш видети како ствари стоје по питању теологије. Та је ствар већ разрешена, хришћани већ могу да буду сви заједно.

Толико је мало ствари и једноставних ствари, поједностављено теолошки, оних које нас деле и које тренутно поједностваљамо да би се што пре, уколико већ у овом веку, довело до коначног прекода сваког непријатељства Истине која је у Евхаристији као Христом. Само је питање како ће војно да стоји овај регион. Знамо која је праведнија, свежија и смисленија страна хришћанства као цивилизације, и то је само једна страна, на којој смо заједно.

Зато смо ми и граница између запада и истока, да увек покажемо јачег и уједно ученијег гледано историјски - уједињени у централну Евроазијску унију. Само треба бити смирен и слушати реч Истока до краја.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Babnyk рече

Милан Ракић

Знам ја добро да је ово погрешно написано али нисам, нажалост, одмах пронашао слова "љ" и "њ" на тастатури јер по први пута примјенјујем ћирилицу на својој тастатури (на словеначком тих слова нема, па их немам ни на тастатури, налазе се на алтернативним словима, тамо гдје стоје енглески "кју" и "дупли в"). 

Ви нагађате да је намјера моје употребе ћирилице то што хоћу да се улизујем или што сам толико дјетињаст па мислим како би због тока испао мало "православнији" :) То стварно није разлог, него сам ћирилицу научио са 12 година кад сам пронашао уджбеник руског језика који је мој отац учио у гимназији. Пошто ме интересују језици и све што је са њима повезано, научио сам је, чак сам повремено и у школи записивао у своју свеску на ћирилици оно што је учителјица диктирала. Онако за тренинг, за хоби, за забаву. Јако, јако ми се ријетко пружа могућност употребе ћирилице, па ми је драго сваки пут кад то могу. Нажалост, живимо у толико затрованом друштву да ријетко ко може повјеровати како може бити једном Словенцу ужитак употребљавати ћирилицу него сигурно он ту сад нешто глумата...

Могуће

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Milan Nikolic рече

Овако ти желим рећи, брате, који се обраћаш својој истинској источној браћи. Ти си већ поверовао у Христа Спаситеља свим срцем, како велиш Евхаристијски; буди и даље вођен Оцем који те је призвао и Светоме Духу који те води.

:skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ti če hočeš lahko pišeš tudi v čisti slovenščini. Ti ne bom iskal pravopisnih napak :)

Če se že želiš privolit pravoslavlju, si to lahko storiš tako da ti se ni treba ponovno Krstiti ampak se odrečeš tistega ki si si već zgrunatal za nekaj v kar ti ne moreš verjet i pristopiš Sveti Tajni Miropomazanja, to je dovolj da postaneš pravoslavni hriščanin.

Lep pozdrav iz Bgd, Bog ti pomogao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Благовесник,
      Сваке две-три године различите новине објаве  "истраживање", и то као своје, на ову тако важну тему 
      Па колико, дакле,  и када сме   , има ли оваквих правила заиста, решимо им напокон ову мистерију:
      (јануар 2020. наслов у новинама):
      SAMO PONEDELJKOM SMEJU DA IMAJU SE*S Istražujemo (pravila koja važe za crkvena lica)
       
      SAMO PONEDELJKOM SMEJU DA IMAJU SE*S Istražujemo koja još oštra pravila važe za crkvena lica - jedan sveštenik s Novog Beograda priča za medije - Kuckaj
      KUCKAJ.COM Postoji mnogo odredbi u pravoslavnom svetu za koje nikada verovatno niste čuli, poput one da pravoslavni sveštenik može da ima seks jednom...  
       
      Istražujemo koja još oštra pravila važe za crkvena lica - jedan sveštenik s Novog Beograda priča za medije - alo.rs
      WWW.ALO.RS Postoji mnogo odredbi u pravoslavnom svetu za koje nikada verovatno niste čuli, poput one da pravoslavni sveštenik može da ima seks jednom...  
      21/01/2020 - 11:57 "Pravila su jasna: sreda i petak su posni dani i tad nije dozvoljen seks, nedeljom je liturgija, a subota je priprema za liturgiju. Utorak i četvrtak su pripreme za post sredom i petkom." А ponedeljak je posvecen bestelesnim cinovima tj. svetim andjelima, i monasi tada jedu posnu hranu, a svestenici bi trebali barem da se suzdrze od telesno-seksualnog odnosa, to ako cemo se jasno drzati pravila. Seks je dozvoljen tokom trapavih sedmica!
       
       
      (август 2013.)
       
      Pravoslavni sveštenik može da ima seks samo ponedeljkom!
      WWW.TELEGRAF.RS Sreda i petak su posni dani, a utorkom i četvrtkom su pripreme za post i tad nije dozvoljen seks. Nedeljom je liturgija, a subotom priprema za liturgiju...  
       
       
    • Од Логос,
      О фундаменталној измени парадигми, односно контраверзи у вези с предлогом министра здравства Немачке о донацији органа. - Немачки Бундестаг (Парламент) одбацио план министра Шпана ан седници од 16.1.2020.     После дуге фазе неограниченог угледа и фасцинације техничким могућностима који је имала трансплантациона медицина у Немачкој, назире се све трезвенија клима критичке дистанцираности према њој. Разлози томе су вишеструки: високи трошкови које она (High Tech-медицина) проузрокује, могућност њене злоупотребе (скандалозна трговина органима или њихово свођење и манипулација на пуки објект експерименталног научног истраживања), и основана сумња у односу на плаузибилно установљење часа смрти пацијента, односно потенцијалног донатора органа.   Трансплантација - алотрансплантација (људских органа) и ксенотрансплантација (животињских органа) - јесте комплексан феномен и надилази медицински угао посматрања, односно суштаствено задире у питање људског достојанства  у реципрочној мери како донатора, тако и примаоца органа, односно у сложено питање права и заштите живота.   Нови камен раздора чини предлог министра здравства Јенса Шпана (Хришћанско-демократска унија), који би да у Бубдестагу постулира једну новину у регулисању питања донације органа.   Министар здравља: „Свако мора бити донатор, уколико томе не противречи”. Убудуће би требало да сваки држављанин Немачке буде донатор људских органа, све док сам или чланови његове породице изричито томе не противрече („Widerspruchslösung”). Тако би донација органа била „нормалан случај”. Ова системска иновација, у јавности позната као „Widerspruchslösung”, без сумње је насиље државе над слободом сваке индивидуе. Тиме се људски организам тек након медицински утврђене смрти (дефинтивног престанка функције мозга) ставља на располагање трансплантационој медицини, што једни виде као „магацин резервних људских органа” у Франкенштајновој лабораторији.   Цркве у Немачкој су одмах реаговале: и Римокатоличка и Евангелистичка црква гледају скептички на министрове идеје за реформу закона о донацији органа.     Католичка реаговања   Католичка Бискупска конференција је изразила етичке резерве. Донација органа је једна посебна форма љубави према ближњима. Централни комитет католика истиче: „Донација органа се не сме декларасати као правна и морална обавеза!“.   Немачки Бундестаг (Парламент) је 16.1. 2020. заседао и расправљао о донацији органа и одбацио предлог министра здравља Јенса Шпана о новом регулисању донације органа. Тиме се поступак за донацију органа неће начелно мењати. Министар је желео да свако буде потенцијални донатор, уколико томе активно не противречи.   Бискупска конференција Немачке (Deutsche Bischofskonferenz) поздравља вотум од 16.1.2020. Немачког бундестага (парламента) о донацији органа.   Тим поводом је председавајући Бискупске конференције Немачке, кардинал Рајнхарт Маркс саопштио:“Немачки парламент се данас са јасном већином одлучио да јача спремност за донацију органа”.   Пре гласања у Немачком парламенту о донацији органа су заговорници и противници приницпа –Widerspruchslösung (а) (= „одлука путем опоруке/порицања”) појаснили своје аргументе и гледишта.   Експерт за питање здравља Карл Лаутербах из Социјалистичке партије Немачке је за  „Augsburger Allgemeinen" саопштио да је „неопходна измена парадигми с правним прописима за донацију органа”. Он је заједно са Јенсом Шпаном, садашњим министром здравља у кабинету Ангеле Меркел из Хришћанско-демократсе уније, и једном групом чланова Парламента за тзв. ”doppelte Widerspruchslösung”, по коме је сваки грађанин аутоматски донатор органа уколико томе активно не противречи. Шпанов претходник на челу Министарства за здравље Херман Грие противи се таквом решењу као погрешном путу. Он се, као и већина чланова Парламента, залаже за тзв. ”Решеност одлуком”, тј. при посети лекару, продужењу личне карте или посети комуналним институцијама декларативном одлуком за донацијом органа, као и њеном опоруком.   Представници Цркава у Немачкој у предвечерје овог вотума у Парламенту су критиковали предложено начело „Widerspruchslösung(а)”. Важно је при томе, истичу они, да је „увек добро да се један орган донира. Али то мора бити чин слободне воље, који човек као персона доноси”, истиче бискуп из Рурске области Франц-Јозеф Овербек у инетвјуу за један црквени портал у Келну.   „И даље мора да важи начело да је вађење органа могуће само са изричитом сагласношћу дотичне личности или везано са сагласношћу њених најужих сродника”, истиче председавајући Централног комитета католика (ZdK)Томас Штернберг и додаје: „само онда може бити речи о слободној донацији”.   Катихизис Римокатоличке Цркве назива донацију органа „плементитим и заслужним чином”, али и морално неприхвативим ако дотични или његови сродници нису дали изричиту сагласност (члан 2296). У европским земљама је пракса шарена у питањима донације органа. У Аустрији, Белгији, Бугарској, Естонији, Финској, Француској, Грчкој, Ирској, Италији, Хрватској, Латвији, Лихтенштајну, Луксембургу, Малти, Норвешкој, Пољској, Португалу, Шведској, Словачкој, Словенији, Шпанији, Чешкој, Турској, Велсу и Мађарској практиковано је начело „противречења”. Једна додатна сагласност породице се практикује у Данској, Исланду, Литванији, Румунији, Швајцарској, Енглеској, Северној Ирској и Шкотској. У Холандијије је такође Парламент донео закон о начелу сагласности које ће тек ступити на снагу.    Евангелистичка реаговања   Евангелистичка црква у Немачкој (Die Evangelische Kirche in Deutschland) је саопштила да жели и даље да мотивише на спремност за донацју органа, али да не постоји хришћанска обавеза за такав дар. Треба респектовати и одбијену спремност за донацију. Председавајући „Етичког савета” Петер Даброк одбацује начело тог принципа „Widerspruchslösung”(а). Сходно том начелу, сви бисмо ми били суочени са „обавезом за донацију” уместо „донације из слободне воље”. Ово би значило фундаменталну измену парадигми у пракси донације људских органа, законодавству и етичким постулатима.   Антрополошке недоумице у моралној дебати о можданој смрти    Мождана смрт дефинисана као неопходни услов праксе медицинске трансплантације органа.   После скандала око донације органа у трансплантационој медицини, јавност у Немачакој је постала скептична. Питање критеријума мождане смрти добија изнова у оштрини и бризантности.   Да би се у том погледу деловала упутно Бискупска конференција Немачке је издала 27. априла 2015.г. једaн тематски handout  = приручну информацију, односно сажети документ као оријентацију у овој густој шуми етичких опрека и недоумица, насловљену „Hirntod und Organspende“ – „Мождана смрт и донација органа” У њему се долази до закључка да је мождана смрт апсолутни критеријум за донацију органа, истичући да је слободна воља предуслов сваке донације.   Овај документ је издала „Комисија за веру” са председавајућим кардиналом Карлом Леманом и подкомисијом „Биоетика” са председавајућим бискупом Герхардом Фирстом из Ротенбурга-Штутгарта. Донација органа почива на једном постулату хришћанске етике, истиче Рајнхар кардинал Маркс, председавајући Бискупске конференције Немачке – из „љубави према ближњима својим”.     Етичка питања   Шта је људски живот? Шта је зацело смрт? Када је човек заиста мртав? Ова философски формулисана питања имају практичне консеквенце: према немачком закону о медицинској трансплантацији, витални органи се смеју само од мртвих преузимати. Одлучујићи интернационални критеријум људске смрти је мождана смрт.   Да ли је човек мртав када и мозак и срце закажу? Или је мождана смрт довољна као одлучујући критеријум? Ово питање је поделило саветодавни гремијум познат под именом „Немачки савет за етику” (Deutsche Ethikrat). У једном су, пак, сагласне и сучељене фракције овог саветодавног тела: ономе ко је доживео мождану смрт смеју су узети органи. Под можданом смрћу се разуме неповратни престанак свих можданих функција (укључујући несвесне активности које су неопходне за одржавање живота) услед потпуног одумирања нервних ћелија, чему претходи губитак притока кисеоника до мозга. Иза те дефиниције се налази идеја комплетног и неповратног (иреверзибилног) губитка можданих функција којим престаје целокупно људско функционисање.   Међутим, последњих година је конзенс о овој дефиницији почео да се нарушава. Разлог томе су сазнања америчког неуролога Алена Шјумена. Он описује многе случајеве у којима и пацијенти са можданом смрћу на интензивној медицинској нези могу још годинама да живе док не уследи и смрт срца.   Ова сазнања је Deutsche Ethikrat узео на знање још 2012.г., али је исход двогодишње дискусије о можданој смрти тек сада објавио. Мождана смрт је прецизан критеријум смрти, каже др Рајнхард Меркел, професор философије права на Универзитету у Хамбургу. Меркел заступа тиме мишљење већине у овом гремијуму. Мозак је - вели се у комуникеу овог „Савета за етичка питања” које је комуницирано 24.2. 2015. - централни орган координације човека и темељ његове психе. Ако се функције других људских органа могу техничким средствима одржавати или заменити, то није случај са функцијом људског мозга. Када закаже функција мозга, гаси се сваки чулни осећај, односно осећање.   У односу на случајеве које је Шјумен описао – да се дисање и крвоток могу још техничким средствима оджавати, овај гремијум аргументује да у том случају „људско тело није независно функционирајуће јединство”. Кроз коначни престанак свих можданих функција престају и све менталне функције, дакле било какава даља комуникација са светом није више могућа, и то стање се не може више назвати животом једног људског бића. Са овим ставом нису сагласни сви чланови овог гремијума. Неки од њих, као председница овог саветодавног гремијума, проф. др Кристијане Вопен је мишљења да мождана смрт није критеријум смрти једног човека. Она је мишљења да пацијенти са можданом смрћу могу уз помоћ интензивне медицине  показивати својства живих људи: даља функција јетре и бубрега, крвотока и хормона. Још један додатни аргумент се састоји у чињеници да има примера у историји медицине да мождано мртве пацијенткиње могу да изнесу своју трудноћу до порођаја.   Међутим, у једном су чланови овог гремијума сагласни: да се мождано мртвим пацијентима могу узимати органи, односно да је такав чин правно легитиман. Ово, разуме се, уколико је пацијент претходно био сагласан са оваквом донацијом органа и трансплантацијом. Фацит овог гремијума за отвореним дијалогом и укупном транспарентношћу у овом сложеном питању модерне медицине са дубоким етичким дилемама јесте евидентна нужност. Оваква отворена дебата је апсолутно неопходна за прихватљивост медицине трансплантације и донације (завештања) органа појмом и праксом над којом се већ дуже времена укрштају оштра копља.    Критичко сазерцавање:   Да ли је мождана смрт апсолутни критеријум смрти односно „смрт” пре смрти свих осталих органа? Како такву смрт сагледавају ближњи и родбина? О томе не може наука, као ни овај или онај саветодавни гремијум да доноси суд и пресуду. Потписник држи до етичке максиме да ничији живот не сме бити жртвован да би се спасао други. Ако је иреверзибилност можданих функција једнака губитку људске личности, онда бисмо и тешко дементним људима могли порећи право на живот. Ми не смемо доносити одлуке о праву на живот на основу критеријума о квалитету органа а које доносе здрави људи. Оваква пракса одлучивања из прагматичних разлога о животу и смрти веома је проблематична. Људи се не смеју без њихове изричите сагласности убијати да би се други животи спасли.   Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић  (Минхен – Рим)     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од александар живаљев,
      Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији.
      По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих).
      Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке.
      Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места.
      Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту.
      Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег".
      Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели?
      Хвала на сарадњи.
      Поуке.орг - ЖРУ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...