Jump to content
Babnyk

Католик у дилеми - званични прелазак у православље, да или не?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Помаже Бог!

Желео би прво да се извиним што сам умјесто да се прво представим, одмах отворио нову тему. Али доста ме већ дуго мучи једна дилема а коју сам одлучио подијелити са вама. Дакле, Словенац сам и живим у Словенији, крштен сам у римокатоличкој Цркви. Долазим из бројне (шестеро дјеце) и веома побожне породице - брат ми је био свештеник (касније иступио и оженио се) а сестра живи као часна сестра у једном манастиру затвореног типа. Увек се код нас сматрало, а у том су ме духу и одгајали, како су православци наша истинска браћа што су одржали Закраменте (Свете Тајне) док је са протестантима друга прича. Но има сад неколико година кад сам се почео мало деталјније бавити и проучавати православлје и осјећати како ту можда има нешто више, у успоредби са римокатоличком Црквом. Једна од првих ствари која ми почела сметати јесте институција римског папе (притом посебно догма о непогрешивости, коју сматрам богохулном), а после тога почео сам проучавати и остале разлике - филиокве (извор Светог Духа), догма о безгрешном зачећу Богородице,...и схватио како се у суштини са свим православним стајалиштима - потпуно слажем! Све је скупа прешло на неку интензивнију разину кад сам у децембру прошле године заједно са мојим најболјим пријателјем посјетио манастир Острог, где смо преспавали двије ноћи, присуствовали молебну и благослову Светог Василија те Светој Литургији. Послије тога посјетисмо манастир Прасквица те се особно упознали и поразговарали са оцем Димитријем, још смо успут посјетили и манастир Цетинје гдје је сачувана рука св. Јована Крстителја а на путу натраг према Словенији и родни град Св.Василија Мрконјићи и тамошнју малу црквицу. Теком боравка у православном свету и духовности осјећао сам нешто невјероватно, као да сам стигао кући (у духовном смислу, "духовни дом"), као да сам пронашао парче нечег изгублјеног, стародавног, а прије свега ИСКОНСКОГ. Стигавши кући за неколико дана случајно сам на Јутјубу пронашао предаванја оца Арсенија Јовановића (тек сам том приликом сазнао како је он сабрат манастира Острог, нисам га тамо имао могућност сусрести, а нисам тада ни знао ни чуо за нјега). Слушајући, дакле, оба предаванја и Беседе, почела ми се увлачити све јаче и јаче мисао да треба да пређем у православлје те да и званично постанем члан те Цркве. Е сад овако, мој став јесте овакав да успркос грешкама и самоволјним промјенама неких догмата и слично, "обе" наше Цркве и далје остају ЈЕДНА Црква јер није је подијелио Бог него човјек, а човјек није јачи од Бога! Осим тога, ту гдје ја живим има недалеко и православна парохија али кад сам покушао замислити како би то изгледало кад би се ја ту приклјучио, јер већина Срба који ту живе некако су, условно речено, "неокомунистички", југоносталгички и материјалистички усмјерени, а православлје служи им исклјучиво као некакав заштитни знак припадности, одвојености, све некако више личи на некакав клан, а и не вјерују, судећи по разговорима, јер много нјих лично знам и дружимо се, у вјерске истине и ни близу не живе крјепосно, према својој вјери, итд... И сто одсто увјерен сам да, у случају да се ја приклјучим православлју и ту сад учествујем, они би на мене почели да гледају као на улјеза, као на, у сусштини "Словенца који жели да буде Србин" јер они, као што рекох, православлје схватају исклјучиво као знак "кланске припадности", да не будем увредлјив па да употребим неку директнију али можда исправнију ријеч. Ја иначе јако, јако поштујем српску културу, историју, језик, итд...али примјећујем како је, онако генерално, велика разлика и искорак између Срба и православаца у Црној Гори или Републици Српској (још нисам био у Србији) и овдје у Словенији. Због вјере у валјаност Закрамената у нашој Цркви ја и далје учествујем и причешћујем се на нашим мисама а с друге стране нешто ме и далје вуче у православну Цркву, молим се испред реплике једне чудотворне руске иконице Богородице са Исусом а коју ми поклонио један монах из близине Будве којег сам срео у Острогу, сјајан човјек. Набавио сам себи много ствари у Острогу и Цетинју, реплика икона, бројаницу, Акатист Св. Илији, Акатист за упокојене,...све то уклјучујем у своје молитве и осјећам како је то све у реду и исправно што то радим. Ја иначе нисам тип особе који се по питанју вјере обазире на мишлјенје других лјуди и не оптерећујем како ће ме неко гледати но у том је случају ситуација баш некако незгодна, вјерујте ми на ријеч. Једноставно морао сам то негдје подијелити, извинјавам се због дужине поста, надам се да није одвећ заморан и обрадоват ћу се сваком одговору, надам се да ће се наћи неко ко ће имати волје то прочитати до краја и коментарисати :) 

Лијеп поздрав свима, Бог вас благословио!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Храбро од тебе што си са нама поделио своју недомицу.

Пре свега, добродошао нам и надам се да ћеш се лепо дружити са нама.

Кажеш постоји праволавна парохија у твојој близини, али те смућују људи који не пројављују православно живљење.

Право да ти кажем, нико од нас можда и не сведочи Христа у пуној мери да би то сад неког очарало на први поглед. Ми смо само људи пуни греха опрхвани овим убрзаним темпом живота.

На добром си путу. И да, у тој парохији потражи свештеника.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Својевремено се и Владика Николај Велимировић дописивао са једним православним Словенцем.

265. Писмо
Православном Словенцу у Цељу: О светој Цркви у Русији 

https://svetosavlje.org/misionarska-pisma/266/

 

Читај о православљу (има на интеренту доста добрих текстова), посећуј литургије, попричај са локалним свештеником. И моли се Богу. :)

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako zaista želiš da pređeš u pravoslavnu veru, dobrodošao! Meni nije bitno da li je neko pravoslavac, katolik ili je u nekoj hrišćanskoj sekti, najbitnije je da čovek istinski veruje u Boga, da ima dobro srce i da je pun ljubavi, ostalo ništa nije bitno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свака част на ћирилици. Ово је на опомену свим Србима који не користе своје писмо у међусобној комуникацији.

 Што се преласка тиче, ти си својим духом већ православан, јер истински вјерујеш и одбацујеш погрешке римокатолика.  Познато ти је да је прије 2.св.рата било православних Словенаца, да је била православна црква у Цељу коју су хитлеровци срушили, а остала је црква у Љубљани. Поред себе углавном имаш православне Србе из Босне који су различитог схватања своје вјере.:ok: Ја сам имао случај да Словакиња, Мађарица и Хрватица удате годинама у моју парохију траже да пређу у Православље, јер славе све празнике, само нису могле да се причесте. Има једна Словенка која повремено с мужем долази за славу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поштовани брате @Babnyk, можда би Вам користило искуство и мишљење једног бившег католика прешавшег у Православље:

https://stanjestvari.com/2014/08/07/архимандрит-грегорио-писмо-пријатељ/

Свако добро од Господа!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала пуно свима на одговорима, угодно сам се изненадио кад сам, вративши се кући, угледао толики одзив и бригу. Да, заборавио сам да се захвалим на примању у овај форум, стварно непристојно са моје стране. Заборавио сам да споменем како су од највеће важности и утицаја код мог нагињања према православљу, поред предаванја оца Арсенија, биле Беседе Св. Јустина Поповића Ћелијског, поготово његово дјело Православна Црква и екуменизам. Једино не бих волео кад би се код мог преласка, ако то одлучим, захтијевало поновно крштенје, но прочитао сам негдје да то бише није пракса него да се направи миропомазање...?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не брини много о томе; кад сазри тренутак бићеш спреман  к'о запета пушка.:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Babnyk рече

деталјније

 

пре 6 часа, Babnyk рече

православлје

 

пре 6 часа, Babnyk рече

најболјим

....

И да не набрајам више... "Већим" (и бољим) православцем засигурно неш` бити ако инсистираш на ћирилици... Тоталан промашај! Форум "Поуке-Живе Речи Утехе" су од својих почетака отворене за све људе добре воље, без обзира на становишта која заступају... У било ком смислу... Стога, писао на тзв. "ошишаној латиници", ћирилици или пак "правој" латиници, пиши слободно и пиши тако да те разумемо... Нема потребе да "се" пресловљаваш...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Милан Ракић

Знам ја добро да је ово погрешно написано али нисам, нажалост, одмах пронашао слова "љ" и "њ" на тастатури јер по први пута примјенјујем ћирилицу на својој тастатури (на словеначком тих слова нема, па их немам ни на тастатури, налазе се на алтернативним словима, тамо гдје стоје енглески "кју" и "дупли в"). 

Ви нагађате да је намјера моје употребе ћирилице то што хоћу да се улизујем или што сам толико дјетињаст па мислим како би због тока испао мало "православнији" :) То стварно није разлог, него сам ћирилицу научио са 12 година кад сам пронашао уджбеник руског језика који је мој отац учио у гимназији. Пошто ме интересују језици и све што је са њима повезано, научио сам је, чак сам повремено и у школи записивао у своју свеску на ћирилици оно што је учителјица диктирала. Онако за тренинг, за хоби, за забаву. Јако, јако ми се ријетко пружа могућност употребе ћирилице, па ми је драго сваки пут кад то могу. Нажалост, живимо у толико затрованом друштву да ријетко ко може повјеровати како може бити једном Словенцу ужитак употребљавати ћирилицу него сигурно он ту сад нешто глумата...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Babnyk рече

Помаже Бог!

...

Немој од Милана да будеш забринут, он је само командант чете. :) Пилот и верник.

Него буди ти забринут за душу своју и види како да је спасиш. :)

Овако ти желим рећи, брате, који се обраћаш својој истинској источној браћи. Ти си већ поверовао у Христа Спаситеља свим срцем, како велиш Евхаристијски; буди и даље вођен Оцем који те је призвао и Светоме Духу који те води.

Овде на нашем форуму већ можеш видети како ствари стоје по питању теологије. Та је ствар већ разрешена, хришћани већ могу да буду сви заједно.

Толико је мало ствари и једноставних ствари, поједностављено теолошки, оних које нас деле и које тренутно поједностваљамо да би се што пре, уколико већ у овом веку, довело до коначног прекода сваког непријатељства Истине која је у Евхаристији као Христом. Само је питање како ће војно да стоји овај регион. Знамо која је праведнија, свежија и смисленија страна хришћанства као цивилизације, и то је само једна страна, на којој смо заједно.

Зато смо ми и граница између запада и истока, да увек покажемо јачег и уједно ученијег гледано историјски - уједињени у централну Евроазијску унију. Само треба бити смирен и слушати реч Истока до краја.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Babnyk рече

Милан Ракић

Знам ја добро да је ово погрешно написано али нисам, нажалост, одмах пронашао слова "љ" и "њ" на тастатури јер по први пута примјенјујем ћирилицу на својој тастатури (на словеначком тих слова нема, па их немам ни на тастатури, налазе се на алтернативним словима, тамо гдје стоје енглески "кју" и "дупли в"). 

Ви нагађате да је намјера моје употребе ћирилице то што хоћу да се улизујем или што сам толико дјетињаст па мислим како би због тока испао мало "православнији" :) То стварно није разлог, него сам ћирилицу научио са 12 година кад сам пронашао уджбеник руског језика који је мој отац учио у гимназији. Пошто ме интересују језици и све што је са њима повезано, научио сам је, чак сам повремено и у школи записивао у своју свеску на ћирилици оно што је учителјица диктирала. Онако за тренинг, за хоби, за забаву. Јако, јако ми се ријетко пружа могућност употребе ћирилице, па ми је драго сваки пут кад то могу. Нажалост, живимо у толико затрованом друштву да ријетко ко може повјеровати како може бити једном Словенцу ужитак употребљавати ћирилицу него сигурно он ту сад нешто глумата...

Могуће

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Milan Nikolic рече

Овако ти желим рећи, брате, који се обраћаш својој истинској источној браћи. Ти си већ поверовао у Христа Спаситеља свим срцем, како велиш Евхаристијски; буди и даље вођен Оцем који те је призвао и Светоме Духу који те води.

:skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ti če hočeš lahko pišeš tudi v čisti slovenščini. Ti ne bom iskal pravopisnih napak :)

Če se že želiš privolit pravoslavlju, si to lahko storiš tako da ti se ni treba ponovno Krstiti ampak se odrečeš tistega ki si si već zgrunatal za nekaj v kar ti ne moreš verjet i pristopiš Sveti Tajni Miropomazanja, to je dovolj da postaneš pravoslavni hriščanin.

Lep pozdrav iz Bgd, Bog ti pomogao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Богомислић,
      Могло би се тврдити да сви секташи јесу наркомани и обратно. Наркомани траже сурогат духовности у супстанци, а секташи се својеврсно дрогирају религиским доживљајима који потичу из лажне вере.
      Недавно чух једну песму од Сељачке буне и наведе ме на размишљање. Ако изузмемо сатанисте који често јесу оба, у буквалном значењу, запитао сам се која је од ове две погибељи гора и тежа за извлачење.
    • Од Логос,
      Познајемо ли основна правила одласка на ходочашће и са којим све разлозима крећемо на пут? Шта је ходочашће представљало раније, кроз векове, а шта означава данас? Ово су само неке од тема о којима смо говорили у емисији Оче, да те питам. Гост је био протонамесник Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих равноапостолних Кирила и Методија на Телепу. Емисија је емитована у четвртак, 7. новембра 2019. године.   Звучни запис емисије     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Протојереј-ставрофор Милош Весин из САД, парох јужночикашки и професор на Богословском факултету „Свети Сава“  Српске православне цркве у Либертивилу одржао је у суботу вече, 2. новембра, у крипти Саборног храма Светога Јована Владимира у Бару, предавање на тему: Да ли треба само опростити или и заборавити?       Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Жељко,
      4. новембра 2019.   Чувени мотивациони говорник Ник Вујичић, прије неколико дана наступио је у Бања Луци у Спортском центру „Борик“ и одржао говор. Његов говор ширио је и вирус секте, тако да је изазвао збуњеност, па чак и изненађење и дилему код многих грађана Бања Луке.
      Из тих разлога смо замолили свештеника Бањалучке епархије, др Зорана Пајкановића да изнесе своје виђење и осврт на наступ господина Ника Вујичића.
      На молбу СНП- Избор је наш услиједио је текст свештеника, на чему му се захваљујемо а текст преносимо у цјелини.
      Ник Вујичић – мотивациони говорник или мисионар назаренске протестантске цркве?
      Пишући о личном утиску у вези са посјетом Ника Вујичића јасно ми је да ћу код многих поштоваоца његовог лика и дјела изазвати неодобравање, као и најжусртију критику.
      На дан свете Петке Параскеве, када су многе мајке постиле завјетни пост, причестиле се у нашим црквама, славским хљебом и кољивом обиљежиле завјетну славу, у граду Бања Луци, у дворани „Борик“, гостовао је чувени, у цијелом свијету признати мотивациони говорник Ник Вујичић, човјек који сходно својим протестантским вјеровањима не признаје ни славу, ни иконе, ни Крст Часни, ни Пресвету Богородицу, а камо ли свету нашу мати Петку Параскеву. Да, на дан св. Петке, да ли случајно или не, дошао је да нас научи како се животна мотивација црпи из Библије, али на свој протестантски начин. Када год би Ник у својеврсној проповједи поменуо име Исусово, име Божије, на моје изненађење, проносио се громогласан аплауз. Да ли је наш народ толико благочестив да при помену имена Божијег одмах и снажно запљешће рукама? Као свештеник многе проповједи сам одслушао, многе и изговорио, али сходно православним обичајима никада, ни један вјерник није аплаудирао. То једноставно није својствено православном вјернику. Када се говори о Богу нема тријумфализма, тада се само срце разгријева. Међутим, врло брзо постало ми је јасно да се на скупу налазе представници и чланови свих протестантских заједница, који су организовали тај догађај. У својству организатора се наводе: Еванђеоски библијски институт из Мостара, Еванђеоска црква Чапљина, Баптистичка црква „Кирос“ Сарајево,  „Кршћанска заједница свих народа“ Сарајево, едукативни центар „Ихтус“, хуманитарна организација „Мост“, протестантска еванђеоска црква „Хлеб Живота“ Приједор и др. Сви заједно они дјелују на нашим просторима учећи како требамо да вјерујемо у Бога, не марећи што су њихове хришћанске заједнице рођене прије свега сто – двјеста година, а наша Црква православна живи од Христовог времена.
      Личност поменутог Ника Вујичића је интересантна нарочито за наш народ, јер и сâм истиче српске коријене и посебну везу са Србијом. С друге стране, ријеч је о човјеку са урођеним инвалидитетом, човјеку који носи само себи својствен животни крст, према коме сваки разуман и иоле хуман човјек пројављује поштовање, као и сажаљење.
      О свјетској популарности Ника Вујичића речено је у самој најави наступа. Наиме, од 2005.г. преко осам милиона људи је уживо чуло његову, како наводи, „јеванђелску“ (gospеl) ријеч, a у дигиталној варијанти преко 730 милиона људи. Одржао је преко 3.500 говора у 69 држава и имао сусрет са 18 предсједника у десет влада. Има преко 15 милиона пратилаца на друштвеним мрежама. Фасцинантно!!! Тешко да би се и најчувенији политичари свијета могли похвалити истом репутацијом. Намеће се питање ко стоји иза њега? Само лаковјерни могу вјеровати у неодољиву харизму једног Србина који је задобио срца широм свијета. Сваки глобални успјех строго је контролисан, као између осталог у холивудској и музичкој индустрији.
      Наступ је подржан директним ТВ преносом. На самом почетку предавања послао је јасну поруку: „Ако вјерујеш у Бога, онда све можеш да радиш“. Та реченица је одредила смисао цјеловечерњег говора, што се у другој половини наступа у потпуности раскрило, а на самом крају и потврдило, пошто је од свих присутних захтјевао да устану и да се помоле у типичном протестантском духу. То није ни чудно, с обзиром да је Ник јасно изјавио да потиче из назаренске породице, која је у вријеме комунистичке Југославије морала напустити државу и одселити у далеку Аустралију. Отац му је био назаренски пастор. Власти СФРЈ нису држале у милости никога ко би се противио армији и ношењу оружја, па ни назаренску заједницу. Зато су им забрањивали дејство и мисионарење.
      Иначе, назарени, као и Јеховини свједоци, адвентисти, баптисти, евангелисти и др., улазе у ред протестантских фракција, несвојствених православном хришћанству. Шароликост протестантских цркава долази до изражаја тек у 19. и 20. вијеку иако своју основу налазе у рефоматорству Мартина Лутера из 1521.год. Те године, догодили су се тектонски потреси унутар римокатоличке цркве, која се подијелила на два блока: римокатоличку и протестантску цркву. Иако смо по схватањима живота и Бога веома далеко,  протестантске фракције, како их ми називамо секте, агресивно форсирају своје учење, са јаком финансијском подршком из својих центара. Знам мноштво наших грађана на чијим вратима су се појављивали секташки проповједници. Њихов приступ је чисто прозелитског карактера. Свједок сам туге појединих српских православних породица чија дјеца су приступила разним протестантским сектама. Не дозвољавају да им родитељи славе славу, нити да коме иду на славу. Не дозвољавају икону Крсне славе, нити чињење крсног знака. Таква породица је разбијена, што највјероватније и јесте циљ великих центара моћи.
      Говор Ника Вујичића је био говор чисто религиозног карактера, права протестантска проповјед. Он истиче: „Када своје раскрхане парчиће ставимо у руке Божије, када читамо Библију, када гледамо на живот Исуса Христа шта је Он говорио и ко је Он био … У Библији пише, … Библија каже не одустани, Библија поручује ја све могу у Исусу који ми моћ даје … Читајте Библију! … Пронађите Бога! Разговарајте с Њим! Он је мој пријатељ. Он је Краљ свих краљева. Али ја сам Његов син. Ја нисам неки безначајни дјечак без руку и ногу. Ја сам генерал у војсци Господњој … У  свакодневном читању Библије и у молитви која трансформише начин на који размишљате, Бог вам даје вјеру, Бог вам даје смисао живота“.
      Дошао сам до убјеђења да Ник Вујичић заиста сматра да је „генерал у војсци Христовој“, односно апостол (посланик) мисије Христове, што је очигледно познаваоцима Библије. Наиме он наводи личну жртву, страдање, труд и борбу у мисионарском раду, исто онако како је св. апостол Павле за себе говорио у 2. посланици Коринћанима (11, 24 – 30).
      На крају су сви присутни били шчедро почашћени његовом књигом и Јеванђељем по Јовану. Свакако, није мали трошак! Исто тако, инсистирао је да редакција испише адресу веб – сајта на видео биму и да се прикаже на малим екранима. Када одете на понуђени сајт добићете питање: „Желите ли видјети како Бог трансформира човјека“, уз рекламу свих набројаних протестантских црква које су организовале његов долазак. Тиме постаје јасно ко је Ник и шта он промовише.
      Завршетак сабрања је пропраћен молитвом. Од свих присутних је затражио да устану и да се заједно помоле. Није изоставио да у молитви каже: „Научи нас како да читамо Библију“. То је поента протестантских заједница, да научимо како они читају и тумаче Библију, тј. да се одрекнемо Бога у кога вјерујемо, да се одрекнемо Светог Саве, Крсне славе, свих светиња и манастира која свједоче о нашој историји, да се одрекнемо свих моштију и св. Василија Острошког и св. Серафима Саровског и св. Нектарија Егинског и свих светих које је Бог прославио чудима и нетрулежношћу. Када се тога одрекнемо ми више нећемо бити православни Срби, него безлична маса отргнутих коријена, скривајући своје име, своје поријекло и свој језик.
      Православни свештеник др Зоран Пајкановић.
      Ник Вујичић – мотивациони говорник или мисионар назаренске протестантске цркве? - Видовдан Магазин
      VIDOVDAN.ORG Чувени мотивациони говорник Ник Вујичић, прије неколико дана наступио је у Бања Луци у Спортском центру „Борик“ и одржао говор...  
    • Од Логос,
      Презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику, одржао је предавање 31. октобра 2019. године, у свечаној дворани Српске читаонице Лаза Костић у Сомбору. Отац Бранислав је говорио на тему „Болест – казна за грех или благослов Божји”.   Звучни запис предавања   Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...