Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Babnyk

Католик у дилеми - званични прелазак у православље, да или не?

Оцени ову тему

Recommended Posts

1 hour ago, Lady Godiva рече

@Babnyk, опрости браћи и сестри у Христу што спамују. :)))

Па не смета ми, поготово што се ради о озбиљној теолошкој дебати. И ја сам један од мајстора компликовања ствари, али новајлија сам ту па се још не усуђујем... :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када будеш видео колико је све поједностављено, одмах ће ти бити лакше за све. :)

Само немој ићи брзо у заврзламе православне парауниверзалије, ни у какве крајности. Буди обичан, да тако кажем, као што једноставно пише. Много тога је заједнички проблем свих деноминација.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Шта причате ви то?!
Наравно да мора да се крсти у православној цркви.

@Babnyk, пошто си помињао о.Арсенија да ти пријају његова предавања, саветујем ти да преслушаваш и даље, па ћеш чути много тога корисног за решавање твоје дилеме, јер се у неким предавањима баш том тематиком бави - прелазак из католичанства у православље. Ту ћеш такође научити и то да отпишеш ону праксу, коју спроводе неки, а у којој се католик само исповеди и то је као доста, не треба крштење. Ако хоћеш да будеш делатни православни хришћанин, на првом месту јесте да будеш крштен, али не било где, него у православној цркви (и ово су такође речи о.Арсенија, мада наравно није једини у томе).

Шта год да радиш, нека ти је на корист и спасење душе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Глупо да нико не разуме смисао крштења, ни крштени ни који га крсти. Ако тако и треба, шта можеш.

Али дајте да видимо да ли треба поново се крстити. Ако је члан римокатоличке Цркве онда не треба поново се крстити, него миропомазати за ново живљење, за ново искушење као борбе у православном животу.

Православна Црква није дала друго свештенство да замени епископију Рима, него се кроз хиљаду година води дебата о томе шта треба урадити да будемо једно. Постоји, дакле, још увек апостолско прејемство на свакој страни, тако и на Римској, где признајемо улогу крштавања као веродостојног.

Да би се хришћанин крштен у РЦ привео смиреном исповедању и причешћивању у православној заједници, треба - новокрштавани - прихватити другачијост која указује на оштре несугласице са исповедањем филиоквеа и еклисиологије Рима, ако је уопште хришћанин свестан тих тематика које мало ко у Цркви и завређује данас. Таква катихуменска активност донела би знатније резултате, не само у нашим регионалним проблемима.

Међутим, толико је мало ученог свештенства и плодних богослова да би се очекивало нешто сада неизводљиво. Цео свет је у кризи, Црква је у кризи, толико тога ништа не знамо. Све смо закомпликовали, онако схоластички све па и данас тако радимо, а Господ је сувише једноставан, са својим Оцем и Светим Духом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 54 минута, Марина Савковић рече

Шта причате ви то?!
Наравно да мора да се крсти у православној цркви.

@Babnyk, пошто си помињао о.Арсенија да ти пријају његова предавања, саветујем ти да преслушаваш и даље, па ћеш чути много тога корисног за решавање твоје дилеме, јер се у неким предавањима баш том тематиком бави - прелазак из католичанства у православље. Ту ћеш такође научити и то да отпишеш ону праксу, коју спроводе неки, а у којој се католик само исповеди и то је као доста, не треба крштење. Ако хоћеш да будеш делатни православни хришћанин, на првом месту јесте да будеш крштен, али не било где, него у православној цркви (и ово су такође речи о.Арсенија, мада наравно није једини у томе).

Шта год да радиш, нека ти је на корист и спасење душе.

Otkud sve ove mudrolije tebi? Iz dnevne sobe?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Марина Савковић рече

Шта причате ви то?!
Наравно да мора да се крсти у православној цркви.

@Babnyk, пошто си помињао о.Арсенија да ти пријају његова предавања, саветујем ти да преслушаваш и даље, па ћеш чути много тога корисног за решавање твоје дилеме, јер се у неким предавањима баш том тематиком бави - прелазак из католичанства у православље. Ту ћеш такође научити и то да отпишеш ону праксу, коју спроводе неки, а у којој се католик само исповеди и то је као доста, не треба крштење. Ако хоћеш да будеш делатни православни хришћанин, на првом месту јесте да будеш крштен, али не било где, него у православној цркви (и ово су такође речи о.Арсенија, мада наравно није једини у томе).

Шта год да радиш, нека ти је на корист и спасење душе.

Преслушао сам сва његова предавања што су на Јутјубу, нека од њих и више пута а нисам на ову тематику наишао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Марина Савковић рече

Шта причате ви то?!
Наравно да мора да се крсти у православној цркви.

@Babnyk, пошто си помињао о.Арсенија да ти пријају његова предавања, саветујем ти да преслушаваш и даље, па ћеш чути много тога корисног за решавање твоје дилеме, јер се у неким предавањима баш том тематиком бави - прелазак из католичанства у православље. Ту ћеш такође научити и то да отпишеш ону праксу, коју спроводе неки, а у којој се католик само исповеди и то је као доста, не треба крштење. Ако хоћеш да будеш делатни православни хришћанин, на првом месту јесте да будеш крштен, али не било где, него у православној цркви (и ово су такође речи о.Арсенија, мада наравно није једини у томе).

Шта год да радиш, нека ти је на корист и спасење душе.

Uff, imali smo na forumu u nekoliko topika, mnogo siroku raspravu na ovu temu inoslavnog krstenja i na kraju se doslo do zakljucka da ne treba da se ponovo krstavaju oni koji dolaze u Istocnu crkvu iz Rimokatolicke crkve. Cak postoji i neka praksa da se u Ruskoj crkvi primaju kroz ispovedanje vere i mozda kroz neku ispovest.

Postoji koliko se secam ( nisam bas sto posto siguran ) i praksa ponovnog krstavanja, u nekim sredinama, ali, verovatno postoji neki odredjeni razlog zasto se primenjuje takva praksa. U svakom slucaju, miropomazanje je neka opsta praksa.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Natasa. рече

To sam ja uradila, krstila se u novembru 2011. godine. RKC mi nije bila bliska, ne potičem iz pobožne porodice tako da je prelazak prošao bez problema.

Zašto nije bila bliska i zašto ti je PC bliža?

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, Кратос рече

Zašto nije bila bliska i zašto ti je PC bliža?

 

 

Nisam vaspitavana u duhu vere, tako da sam imala široko polje za samostalni odabir crkve. Ima i do istorijata RKC, uvek me je bio pritisak uloga Vatikana u Drugom svetskom ratu. Ne mogu da podnesem da budem deo organizacije koja bi Stepinca proglasila za sveca, čak ni samo formalno, jezivo brrr. SPC je uvek bila kao kuća i pored svih problema koje ima. Uvek kad sam imala potrebu da odem do crkve, išla sam u pravoslavnu, pogotovo u sv. Marka na Tašmajdanu. Isto mi je iritantan taj plemenski duh koji poseduje, ali ja sam imala privilegiju da je izaberem...kakva je da je :smeh1:.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Babnyk рече

Па не смета ми, поготово што се ради о озбиљној теолошкој дебати. И ја сам један од мајстора компликовања ствари, али новајлија сам ту па се још не усуђујем... :) 

Ђе си бре Вукмане, кућо стара? :mahmah:

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Babnyk

Проблем који ти описујеш у најближој православној цркви ми је сасвим јасан, али мислим да нема шансе то да заобиђеш. И да живиш у Србији наилазио би на многим местима на сличну ситуацију. То је генерално врло присутан проблем у свим помесним црквама које су биле дуго под турском окупацијом, где је црква доживљавана као национални стожер, а коначно Турци и нису признавали никакву световну власт што је довело дотле да су верске вође биле у извесној мери и националне вође, а знаш и сам да је понегде дошло до потпуног спајања духовне и световне хијерархије, па је, као у Црној Гори, иста личност обављала две функције, владике су безмало имале улогу краља. Тај проблем се посебно јако види у дијаспори, где се дешава да у већим градовима имаш неколико православних епископа, иако би епископска титула требало да буде везана за град у коме је епископски престо, а не за националност пастве, те самим тим у једном граду има логике да постоји један православни епископ. То је искушење с којим ће православна црква на глобалном нивоу још дуго да се носи како зна и уме, и питање је да ли ће овај проблем да се икако решава. У зависности од локалитета прошло је између 100 и 200 година од ослобађања од Турака, а проблем и даље постоји. Било како било, многи Срби православље не доживљавају као дубоко лични избор него као део националног идентитета, прихвата се као део фолклора, и углавном не трагају за дубљим смислом. Силно ме је изненадило кад сам схватио да неки старији људи, који су током комунизма најотвореније говорили против власти, и онако просто из ината потенцирали да славе Божић и Васкрс, заправо не знају ни најосновније ствари о својој вери, а у цркву су крочили пар пута у животу, а и тад су гледали да не улазе кад је богослужење јер је гужва и мора дуго да се стоји :) . Испоставило се да је за њих православље било контратег комунизму и као да их друго није ни интересовало. Мој савет је да на то не обраћаш пажњу. Твоја одлука треба да има везе само са твојим тежњама, а већ ће да се нађе и међу паством у најближем православном храму и неко ко има сличне погледе као ти. Коначно, размисли какво ће охрабрење свештенику да буде ако се појави неко попут тебе, можда он вапи за тиме да му у парохију сврати и неко ко све то озбиљније доживљава.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од neca995,
      Послато са SM-A605FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Никола Кнежевић,
      Помаже Бог!
      Молио бих за помоћ од неког теолошки образованијег брата или сестре.
      Наиме, савремени расколници воле да говоре како клирици Цркве (епископи, митрополити, патријарси) аутоматски губе свој чин након што свесно (дакле, након упозорења и покушаја исправљања од остале браће хришћана) и упорно остану у некој јереси. Дакле, и без саборског рашчињења. Те се, наводно, од таквих „псеудоепископа" треба одвраћати. 
      Занима да ли је то тачно, да ли то може да се деси у неким случајевима ИЛИ свештени чин (и са њим могућност обављања валидних Светих Тајни) може да одузме само Сабор? И да ли има неких доказа из историје Цркве за такву тврдњу расколника?
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Поменуо је скоро владика Давид, да нас је непослушање избацило из раја, а владика Атанасије је говорио о испраним мозговима. Послушање Господу, Цркви, владици, свештенику, ближњем (који је такође Христос) је неопходно, са друге стране Црква није само заједница слободних него и у слободи прекаљених и освећених.
      Дешава се да се послушање које ослобађа извргне у поробљавање, у повлашћивање, у утицај. Дешава се да духовници говоре за кога гласати.
      Често хришћанин не смоје да свједочи оно чему га учи савјест, или оно што мисли из страха да би могао да претрпи санкције, дође у немилост и слично, па је и то један од разлога са псеудониме.
      Утицај не мора да буде лош, он је често и природан, професори, ментори, старци, али се понекад окрене у групашење, фратријашење, парацрквене организације у којима се не очувава увјек канонска кичма цркве. Мјешају се инославни утицаји и људи смо грешни.
      Тако умјесто вјерности Господу ми бивамо вјерни групи и једина заповјест је вјерност групи, а једини грјех грјех против заједнице, а што се успут читав контекст изгубио то нема везе.
      То некад дође до тога да се у интересу групе лаже.... дакле у интересу "Цркве" заборављамо Господа, а добијају се и нови "чинови":
      По милости Божијој бот
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 17. августа у 19:00 часова предавање је одржао јеромонах Макарије, игуман манастира Савине, на тему: ”Божји промисао или судбина”.       Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Бесмислено је говорити „о формирању православне цркве у Црној Гори“, казао је у интервјуу „Побједи“ Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије коментаришући идеју предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да је пут за рјешавање такозваног црквеног питања код нас „обједињавање православних вјерника у једну цркву“. „О томе могу говорити само некрштени и људи за које је Црква исто што и партија или невладина организација поручио је господин Митрополит и додао да они који знају шта је Црква, знају да православна Христова црква постоји на просторима данашње Црне Горе још од 4. вијека.     “ Са тог разлога живог црквеног континуитета, наш викарни Епископ Методије, Дурмиторац, носи титулу диоклијског Епископа. Као таква, она је постојала као јединствена црква Истока и Запада све до 11. вијека. Послије 1054. године на нашим просторима постоје двије латинске, западне бискупије (Которска и Барска), а већ од 9. вијека огромна већина вјерника древне Дукље-Зете и Рашке опредијелила се за кирилометодијевску традицију Истока и црквенословенски језик, то јест за цркву новога Рима Цариграда и Јерусалима. То клименто-наумовско опредјељење наставио је, рукоположењем од цариградског Патријарха, први Архиепископ српски Свети Сава (1219. године), који је прије 800 година, послије оснивања самосталне (аутокефалне) Жичке архиепископије, основао и Зетску епископију на Михољској превлаци (данашњу православну Митрополију црногорско-приморску), као и епископије Хумску (данашњу Захумско-херцеговачку), Будимљанску (данашњу Будимљанско-никшићку) и Дабарску (данашњу Милешевску и Дабробосанску). То су православне епископије (митрополије=цркве) које овдје до данас постоје кроз вјекове, органски везане за Жичку-Пећку патријаршију, без обзира на све мијене назива и промјене“ истиче Митрополитцрногорско-приморски.   Према његовим ријечима, „Митрополија (=Црква) зетска је од укидања Пећке патријаршије (1766. године), као чуварка њене аутокефалности (заједно са Карловачком митрополијом) постојала самостално. Заједно са осталим помјесним црквама, дјеловима некадашње Пећке патријаршије, она је била прва међу њима која је обновила јединствену Пећку патријаршију (1918-1922. године). Њен посебан значај је био у томе што је она благодарећи црногорским митрополитима и господарима Петровићима створила независну Црну Гору. Благодарећи тој њеној улози у стварању независне Црне Горе, она је (за вријеме књаза Николе) називана и аутокефална, иако није ни од кога тражила ни добила аутокефалност, нагласио је Владика Амфилохије.   Тражити оснивање „цркве православне“, како је казао, „могу само људи који не знају шта је црква“. „Кад би знали и кад би ишли у цркву, они би знали да се у њој не исповиједа у символу вјере ни Руска, ни Грчка, ни Српска, већ се исповиједа „Једна, Света, Саборна (Католичанска) и Апостолска Црква“ Христова. Само они који оснивају лажне, а тиме неправославне, нехришћанске и нецрквене заједнице, попут неких невладиних организација, могу рећи (као Мираш Дедеић) да „православна црква чије биће није национално не постоји у васељени“. Не смије се изгубити из вида да су Јевреји поистовјећујући своје национално биће са старозавјетном црквом, управо зато што је Христос позивао све људе и народе у своју цркву, разапели и убили Христа. Називи пак православних помјесних цркава по националном и државном префиксу представљају спољашње, географске и по већини вјерника називе условљене историјским и спољашњим промјенама, а никако природом, смислом и бићем саме цркве“, поручио је Митрополит Амфилохије.   Зато, према његовим ријечима, „тражење, од стране господина Ђукановића, оснивања православне цркве послије 1750. година њеног постојања на овим просторима, враћа му црква Божија као позив (као и свима некрштенима) да се крсти у име Оца и Сина и Духа светога, Бога љубави, да се обуче у Христа Богочовјека, у своје вјечно достојанство, како би схватио да је црква Христова и Божија црква по бићу изнад свега, а не црква просто било које државе или нације“.   „Као таква она је призвана да све народе учини једним Божијим народом, а државе Божијом васељенском вјечном државом, царством небеским казао је митрополит црногорско-приморски. Истакао је да је на основу свега што је саопштио јасно што он мисли о поруци „господина Ђукановића и њему сличним Црногорцима, сљедбеницима оних који су послије 1945. убили православног митрополита Јоаникија и преко 120 свештеника, осудили његовог насљедника Арсенија на 11 година затвора, срушили Његошев гроб и цркву Светог Петра Првог на Ловћену, васпитавали читава покољења на марксизму и у духу титоизма, то јест братоубиствене револуције која је убијала не само своје идеолошке противнике, него преко 55.000 својих комуниста, стрпала у логор смрти Голи оток (међу којима је највише било црногорских комуниста). Брозомора је најопакија болест од које се тешко лијечи народ, нарочито у Црној Гори“, казао је Митрополит црногорско-приморски.   „Са господином Мирашем Дедеићем, самопрозваним „митрополитом Михаилом“, увијек сам спреман да разговарам, уколико је он спреман на покајање пред Христом и црквом Христовом и да престане да заводи Црногорце у своју племенско-партијску секту, као искључен из Православне цркве и анатемисан, што потврђује недавно и Васељенски патријарх својим писмом господину Ђукановићу“ поручио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...