Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Babnyk

Католик у дилеми - званични прелазак у православље, да или не?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 17 минута, Milan Nikolic рече

Зато што је Црква икона Свете Тројице. Зато што јединство Цркве нема смисла без тријадологије.

Ваљда је човек икона Свете Тројице. Да је Црква икона Божија, то нигде нисам чуо.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Човек је икона Свете Тројице само као заједница, не као самац. Ако ниси чуо да је Црква икона Свете Тројице, онда не знам шта си чуо.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 58 минута, Milan Nikolic рече

Човек је икона Свете Тројице само као заједница, не као самац. Ако ниси чуо да је Црква икона Свете Тројице, онда не знам шта си чуо.

Па добро, онда, ако је папа отац, ко је син и свети дух ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Реч је о поретку у коме се зна први до последњег, - као диптих Цркава.

Проблем је у томе што ми не знамо, или заправо нисмо установили колико је то важно, - да вечни поредак Свете Тројице подразумева да је Отац први, Син други и Свети Дух трећи. Тако имамо неке православне који говоре да су Син и Свети Дух подједнако други у односу на Оца, и то ствара проблеме јер божански поредак, независно од икономије, није коначно регулисан теолошки.

Зато Цркви предстоји доста напора да се саборно дефинишу ова питања, како бисмо дошли до сагласности и јединства по битним еклисиолошким питањима која су заправо неодвојива од тријадолошких. Остаје нам да видимо колико ћемо бити способни и расположени за напредак у том смеру.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Milan Nikolic рече

Проблем је у томе што ми не знамо, или заправо нисмо установили колико је то важно, - да вечни поредак Свете Тројице подразумева да је Отац први, Син други и Свети Дух трећи. Тако имамо неке православне који говоре да су Син и Свети Дух подједнако други у односу на Оца, и то ствара проблеме јер божански поредак, независно од икономије, није коначно регулисан теолошки.

Ако може неки извор, појашњење. Негде сам чула/читала да то што Дух Свети исходи од Оца, а Син је рођен од Оца не значи да је Дух Свети као Личност Тројице више или мање важан у односу на Сина, већ само то да се однос са Оцем разликује.

Св. Николај у Вери образованих људи каже следеће:

„Јављено нам је, да Дух Свети није створење Божје него Бог. Он је Господ животворни, који присуством Својим ствара живот, даје моћ, улива мудрост, производи радост. Од вечнога Оца Он вечно исходи. Истобитан са Оцем, истобитан са Сином – истобитан, истомоћан, истославан. Само је лицем различит. Нарочита ипостас одликује га од Оца и Сина. Но и њему припада исто поклоњење и исто слављење. Њиме говораху пророци свети. У просте рибаре Он ули мудрост небеску. Немоћним људима и женама – за Христа мученим – Он даде моћ непобедиву, јачу од смрти.
Дух Свети, животворни, који од Оца исходи, Бог је истинити од Бога истинитог."

Овде не видим никакву хијерархију, да је Отац први, Син други, а Дух Свети трећи, него да су једнаки. Даље наставља:

„Три вечна пламена – један Огањ. Три величанства – један Цар. Три чуда – једна Тајна. Три лица – једно Биће. Три ипостаси – један Бог. Велико име: Света Тројица. Свето Тројство у Јединству. Отац, Син, Дух Свети – увек заувек један Бог."

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Milan Nikolic рече

а Црква буде једно као што су Божанске Ипостаси једно.

Moras da budes mnogo terminoloski precizan u ovim stvarima, kako ne bi pogresio u sustinskom razumevanju stvari.

Nikako Ipostasi u Trojici mogu da budu i jesu realno jedno, nikako. .....Prirode ili ti Jedna zajednicka Sustina koja je Bozanska su Jedno u Trojici. Nadam se da razumes sta je problem. 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Lady Godiva рече

Ако може неки извор, појашњење.

...

То је најбитнија тема теологије. Изузетно је важно да се не деси погрешно разумевање.

Добро је што наводиш о томе да су све Три Личности потпуно једнаке по свему, имају једну и исту суштину. Међутим, у животу Свете Тројице постоји поредак по коме се зна први, други и трећи.

То ти је већ познато у Цркви Католичанској и Православној. Постоје многе Цркве, постоји поредак, па опет све Цркве су подједнаке и као такве чине једну Цркву. Међутим, тема о богословској, вечној Тројици и поретку унутар божанског живота, није доведена до потребне мере за регулисање насталих подела.

Нису сви православни сагласни да се тако може доћи до решења подела. Предстоји нам читав период, век, нико не зна тачно колико дуго, да се разбистри ово питање које једино може довести до резултата у правцу правог јединства подељених Цркава.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Bokisd рече

Moras da budes mnogo terminoloski precizan u ovim stvarima, kako ne bi pogresio u sustinskom razumevanju stvari.

Nikako Ipostasi u Trojici mogu da budu i jesu realno jedno, nikako. .....Prirode ili ti Jedna zajednicka Sustina koja je Bozanska su Jedno u Trojici. Nadam se da razumes sta je problem. 
 

Ипак треба обратити пажњу на оно што је Дијана приметила, да ту дамо потребно објашњење. Једино тако ћемо правилно ставити љубав на прво место.

Дакле, превасходно полазимо од личности, па онда од суштине иако личност и суштину увек подразумевамо истовремено. Ако кажемо да је Бог Љубав, увек мислимо на личности, пре свега, иако оне подразумевају (поседују) једну и заједничку суштину.

Јадна ова тема како смо је закомпликовали. Да ли ће се Словенац више јавити. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Човек је икона Свете Тројице само као заједница, не као самац. Ако ниси чуо да је Црква икона Свете Тројице, онда не знам шта си чуо.

Čuo je da je Crkva telo Hristovo.Za Crkvu kao ikonu Svete Trojice i ja prvi put čujem.Šta ikonizuje Oca konkretno u Crkvi?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Управо првосвештеничка молитва потврђује важност тријадологије, да Црква буде једно као што су Божанске Ипостаси једно.

Првенство је толико битно као што је битно и јединство заједнице. Нема јединства без првенства, а то све почињемо правилно разумети од учења о Светој Тројици, и то правилног учења као што је Дијана напоменула. :)

Ne znam da li potvrđuje važnost trijadologije jer ne pominje Duha Svetoga ali svakako negira papsko prvenstvo i neku posebnost Petra.Ipostasi su jedno po  prirodi-teološki rečnikom rečeno,volja i energija.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 14.2.2017. at 13:49, Babnyk рече

Помаже Бог!

To sam ja uradila, krstila se u novembru 2011. godine. RKC mi nije bila bliska, ne potičem iz pobožne porodice tako da je prelazak prošao bez problema.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 14.2.2017. at 13:49, Babnyk рече

Помаже Бог!

Желео би прво да се извиним што сам умјесто да се прво представим, одмах отворио нову тему. Али доста ме већ дуго мучи једна дилема а коју сам одлучио подијелити са вама. Дакле, Словенац сам и живим у Словенији, крштен сам у римокатоличкој Цркви. Долазим из бројне (шестеро дјеце) и веома побожне породице - брат ми је био свештеник (касније иступио и оженио се) а сестра живи као часна сестра у једном манастиру затвореног типа. Увек се код нас сматрало, а у том су ме духу и одгајали, како су православци наша истинска браћа што су одржали Закраменте (Свете Тајне) док је са протестантима друга прича. Но има сад неколико година кад сам се почео мало деталјније бавити и проучавати православлје и осјећати како ту можда има нешто више, у успоредби са римокатоличком Црквом. Једна од првих ствари која ми почела сметати јесте институција римског папе (притом посебно догма о непогрешивости, коју сматрам богохулном), а после тога почео сам проучавати и остале разлике - филиокве (извор Светог Духа), догма о безгрешном зачећу Богородице,...и схватио како се у суштини са свим православним стајалиштима - потпуно слажем! Све је скупа прешло на неку интензивнију разину кад сам у децембру прошле године заједно са мојим најболјим пријателјем посјетио манастир Острог, где смо преспавали двије ноћи, присуствовали молебну и благослову Светог Василија те Светој Литургији. Послије тога посјетисмо манастир Прасквица те се особно упознали и поразговарали са оцем Димитријем, још смо успут посјетили и манастир Цетинје гдје је сачувана рука св. Јована Крстителја а на путу натраг према Словенији и родни град Св.Василија Мрконјићи и тамошнју малу црквицу. Теком боравка у православном свету и духовности осјећао сам нешто невјероватно, као да сам стигао кући (у духовном смислу, "духовни дом"), као да сам пронашао парче нечег изгублјеног, стародавног, а прије свега ИСКОНСКОГ. Стигавши кући за неколико дана случајно сам на Јутјубу пронашао предаванја оца Арсенија Јовановића (тек сам том приликом сазнао како је он сабрат манастира Острог, нисам га тамо имао могућност сусрести, а нисам тада ни знао ни чуо за нјега). Слушајући, дакле, оба предаванја и Беседе, почела ми се увлачити све јаче и јаче мисао да треба да пређем у православлје те да и званично постанем члан те Цркве. Е сад овако, мој став јесте овакав да успркос грешкама и самоволјним промјенама неких догмата и слично, "обе" наше Цркве и далје остају ЈЕДНА Црква јер није је подијелио Бог него човјек, а човјек није јачи од Бога! Осим тога, ту гдје ја живим има недалеко и православна парохија али кад сам покушао замислити како би то изгледало кад би се ја ту приклјучио, јер већина Срба који ту живе некако су, условно речено, "неокомунистички", југоносталгички и материјалистички усмјерени, а православлје служи им исклјучиво као некакав заштитни знак припадности, одвојености, све некако више личи на некакав клан, а и не вјерују, судећи по разговорима, јер много нјих лично знам и дружимо се, у вјерске истине и ни близу не живе крјепосно, према својој вјери, итд... И сто одсто увјерен сам да, у случају да се ја приклјучим православлју и ту сад учествујем, они би на мене почели да гледају као на улјеза, као на, у сусштини "Словенца који жели да буде Србин" јер они, као што рекох, православлје схватају исклјучиво као знак "кланске припадности", да не будем увредлјив па да употребим неку директнију али можда исправнију ријеч. Ја иначе јако, јако поштујем српску културу, историју, језик, итд...али примјећујем како је, онако генерално, велика разлика и искорак између Срба и православаца у Црној Гори или Републици Српској (још нисам био у Србији) и овдје у Словенији. Због вјере у валјаност Закрамената у нашој Цркви ја и далје учествујем и причешћујем се на нашим мисама а с друге стране нешто ме и далје вуче у православну Цркву, молим се испред реплике једне чудотворне руске иконице Богородице са Исусом а коју ми поклонио један монах из близине Будве којег сам срео у Острогу, сјајан човјек. Набавио сам себи много ствари у Острогу и Цетинју, реплика икона, бројаницу, Акатист Св. Илији, Акатист за упокојене,...све то уклјучујем у своје молитве и осјећам како је то све у реду и исправно што то радим. Ја иначе нисам тип особе који се по питанју вјере обазире на мишлјенје других лјуди и не оптерећујем како ће ме неко гледати но у том је случају ситуација баш некако незгодна, вјерујте ми на ријеч. Једноставно морао сам то негдје подијелити, извинјавам се због дужине поста, надам се да није одвећ заморан и обрадоват ћу се сваком одговору, надам се да ће се наћи неко ко ће имати волје то прочитати до краја и коментарисати :) 

Лијеп поздрав свима, Бог вас благословио!

Бог ти помогао.

Не мој да обраћаш пажњу на друге и шта они мисле о томе, него слушај своје срце. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Milan Nikolic рече

Добро је што наводиш о томе да су све Три Личности потпуно једнаке по свему, имају једну и исту суштину. Међутим, у животу Свете Тројице постоји поредак по коме се зна први, други и трећи.

Е, за овај део сам питала. Одакле ми то знамо, да ли има неки део СП који нам ово наводи или одлука сабора? Је ли то лично мишљење или догма? 

Да се разумемо, са или без постојања таквог поредка међу Личностима Тројице, мора да постоји неки поредак, хијерархија у Цркви. Не зато да би се копирао однос Тројице, већ зато што је то потребно за функционисање сваке организације. 

Чисто да не буде забуне, не причам о томе да је нека патријаршија изнад друге или да је папа непогрешив, него да се зна ко је свештеник, епископ, синод, да се одлуке доносе саборно, а не појединачно од стране неког проте или патријарха...

 

@Babnyk, опрости браћи и сестри у Христу што спамују. :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од neca995,
      Послато са SM-A605FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Никола Кнежевић,
      Помаже Бог!
      Молио бих за помоћ од неког теолошки образованијег брата или сестре.
      Наиме, савремени расколници воле да говоре како клирици Цркве (епископи, митрополити, патријарси) аутоматски губе свој чин након што свесно (дакле, након упозорења и покушаја исправљања од остале браће хришћана) и упорно остану у некој јереси. Дакле, и без саборског рашчињења. Те се, наводно, од таквих „псеудоепископа" треба одвраћати. 
      Занима да ли је то тачно, да ли то може да се деси у неким случајевима ИЛИ свештени чин (и са њим могућност обављања валидних Светих Тајни) може да одузме само Сабор? И да ли има неких доказа из историје Цркве за такву тврдњу расколника?
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Поменуо је скоро владика Давид, да нас је непослушање избацило из раја, а владика Атанасије је говорио о испраним мозговима. Послушање Господу, Цркви, владици, свештенику, ближњем (који је такође Христос) је неопходно, са друге стране Црква није само заједница слободних него и у слободи прекаљених и освећених.
      Дешава се да се послушање које ослобађа извргне у поробљавање, у повлашћивање, у утицај. Дешава се да духовници говоре за кога гласати.
      Често хришћанин не смоје да свједочи оно чему га учи савјест, или оно што мисли из страха да би могао да претрпи санкције, дође у немилост и слично, па је и то један од разлога са псеудониме.
      Утицај не мора да буде лош, он је често и природан, професори, ментори, старци, али се понекад окрене у групашење, фратријашење, парацрквене организације у којима се не очувава увјек канонска кичма цркве. Мјешају се инославни утицаји и људи смо грешни.
      Тако умјесто вјерности Господу ми бивамо вјерни групи и једина заповјест је вјерност групи, а једини грјех грјех против заједнице, а што се успут читав контекст изгубио то нема везе.
      То некад дође до тога да се у интересу групе лаже.... дакле у интересу "Цркве" заборављамо Господа, а добијају се и нови "чинови":
      По милости Божијој бот
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 17. августа у 19:00 часова предавање је одржао јеромонах Макарије, игуман манастира Савине, на тему: ”Божји промисао или судбина”.       Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Бесмислено је говорити „о формирању православне цркве у Црној Гори“, казао је у интервјуу „Побједи“ Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије коментаришући идеју предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да је пут за рјешавање такозваног црквеног питања код нас „обједињавање православних вјерника у једну цркву“. „О томе могу говорити само некрштени и људи за које је Црква исто што и партија или невладина организација поручио је господин Митрополит и додао да они који знају шта је Црква, знају да православна Христова црква постоји на просторима данашње Црне Горе још од 4. вијека.     “ Са тог разлога живог црквеног континуитета, наш викарни Епископ Методије, Дурмиторац, носи титулу диоклијског Епископа. Као таква, она је постојала као јединствена црква Истока и Запада све до 11. вијека. Послије 1054. године на нашим просторима постоје двије латинске, западне бискупије (Которска и Барска), а већ од 9. вијека огромна већина вјерника древне Дукље-Зете и Рашке опредијелила се за кирилометодијевску традицију Истока и црквенословенски језик, то јест за цркву новога Рима Цариграда и Јерусалима. То клименто-наумовско опредјељење наставио је, рукоположењем од цариградског Патријарха, први Архиепископ српски Свети Сава (1219. године), који је прије 800 година, послије оснивања самосталне (аутокефалне) Жичке архиепископије, основао и Зетску епископију на Михољској превлаци (данашњу православну Митрополију црногорско-приморску), као и епископије Хумску (данашњу Захумско-херцеговачку), Будимљанску (данашњу Будимљанско-никшићку) и Дабарску (данашњу Милешевску и Дабробосанску). То су православне епископије (митрополије=цркве) које овдје до данас постоје кроз вјекове, органски везане за Жичку-Пећку патријаршију, без обзира на све мијене назива и промјене“ истиче Митрополитцрногорско-приморски.   Према његовим ријечима, „Митрополија (=Црква) зетска је од укидања Пећке патријаршије (1766. године), као чуварка њене аутокефалности (заједно са Карловачком митрополијом) постојала самостално. Заједно са осталим помјесним црквама, дјеловима некадашње Пећке патријаршије, она је била прва међу њима која је обновила јединствену Пећку патријаршију (1918-1922. године). Њен посебан значај је био у томе што је она благодарећи црногорским митрополитима и господарима Петровићима створила независну Црну Гору. Благодарећи тој њеној улози у стварању независне Црне Горе, она је (за вријеме књаза Николе) називана и аутокефална, иако није ни од кога тражила ни добила аутокефалност, нагласио је Владика Амфилохије.   Тражити оснивање „цркве православне“, како је казао, „могу само људи који не знају шта је црква“. „Кад би знали и кад би ишли у цркву, они би знали да се у њој не исповиједа у символу вјере ни Руска, ни Грчка, ни Српска, већ се исповиједа „Једна, Света, Саборна (Католичанска) и Апостолска Црква“ Христова. Само они који оснивају лажне, а тиме неправославне, нехришћанске и нецрквене заједнице, попут неких невладиних организација, могу рећи (као Мираш Дедеић) да „православна црква чије биће није национално не постоји у васељени“. Не смије се изгубити из вида да су Јевреји поистовјећујући своје национално биће са старозавјетном црквом, управо зато што је Христос позивао све људе и народе у своју цркву, разапели и убили Христа. Називи пак православних помјесних цркава по националном и државном префиксу представљају спољашње, географске и по већини вјерника називе условљене историјским и спољашњим промјенама, а никако природом, смислом и бићем саме цркве“, поручио је Митрополит Амфилохије.   Зато, према његовим ријечима, „тражење, од стране господина Ђукановића, оснивања православне цркве послије 1750. година њеног постојања на овим просторима, враћа му црква Божија као позив (као и свима некрштенима) да се крсти у име Оца и Сина и Духа светога, Бога љубави, да се обуче у Христа Богочовјека, у своје вјечно достојанство, како би схватио да је црква Христова и Божија црква по бићу изнад свега, а не црква просто било које државе или нације“.   „Као таква она је призвана да све народе учини једним Божијим народом, а државе Божијом васељенском вјечном државом, царством небеским казао је митрополит црногорско-приморски. Истакао је да је на основу свега што је саопштио јасно што он мисли о поруци „господина Ђукановића и њему сличним Црногорцима, сљедбеницима оних који су послије 1945. убили православног митрополита Јоаникија и преко 120 свештеника, осудили његовог насљедника Арсенија на 11 година затвора, срушили Његошев гроб и цркву Светог Петра Првог на Ловћену, васпитавали читава покољења на марксизму и у духу титоизма, то јест братоубиствене револуције која је убијала не само своје идеолошке противнике, него преко 55.000 својих комуниста, стрпала у логор смрти Голи оток (међу којима је највише било црногорских комуниста). Брозомора је најопакија болест од које се тешко лијечи народ, нарочито у Црној Гори“, казао је Митрополит црногорско-приморски.   „Са господином Мирашем Дедеићем, самопрозваним „митрополитом Михаилом“, увијек сам спреман да разговарам, уколико је он спреман на покајање пред Христом и црквом Христовом и да престане да заводи Црногорце у своју племенско-партијску секту, као искључен из Православне цркве и анатемисан, што потврђује недавно и Васељенски патријарх својим писмом господину Ђукановићу“ поручио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...