Jump to content

Католик у дилеми - званични прелазак у православље, да или не?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Помаже Бог!

Желео би прво да се извиним што сам умјесто да се прво представим, одмах отворио нову тему. Али доста ме већ дуго мучи једна дилема а коју сам одлучио подијелити са вама. Дакле, Словенац сам и живим у Словенији, крштен сам у римокатоличкој Цркви. Долазим из бројне (шестеро дјеце) и веома побожне породице - брат ми је био свештеник (касније иступио и оженио се) а сестра живи као часна сестра у једном манастиру затвореног типа. Увек се код нас сматрало, а у том су ме духу и одгајали, како су православци наша истинска браћа што су одржали Закраменте (Свете Тајне) док је са протестантима друга прича. Но има сад неколико година кад сам се почео мало деталјније бавити и проучавати православлје и осјећати како ту можда има нешто више, у успоредби са римокатоличком Црквом. Једна од првих ствари која ми почела сметати јесте институција римског папе (притом посебно догма о непогрешивости, коју сматрам богохулном), а после тога почео сам проучавати и остале разлике - филиокве (извор Светог Духа), догма о безгрешном зачећу Богородице,...и схватио како се у суштини са свим православним стајалиштима - потпуно слажем! Све је скупа прешло на неку интензивнију разину кад сам у децембру прошле године заједно са мојим најболјим пријателјем посјетио манастир Острог, где смо преспавали двије ноћи, присуствовали молебну и благослову Светог Василија те Светој Литургији. Послије тога посјетисмо манастир Прасквица те се особно упознали и поразговарали са оцем Димитријем, још смо успут посјетили и манастир Цетинје гдје је сачувана рука св. Јована Крстителја а на путу натраг према Словенији и родни град Св.Василија Мрконјићи и тамошнју малу црквицу. Теком боравка у православном свету и духовности осјећао сам нешто невјероватно, као да сам стигао кући (у духовном смислу, "духовни дом"), као да сам пронашао парче нечег изгублјеног, стародавног, а прије свега ИСКОНСКОГ. Стигавши кући за неколико дана случајно сам на Јутјубу пронашао предаванја оца Арсенија Јовановића (тек сам том приликом сазнао како је он сабрат манастира Острог, нисам га тамо имао могућност сусрести, а нисам тада ни знао ни чуо за нјега). Слушајући, дакле, оба предаванја и Беседе, почела ми се увлачити све јаче и јаче мисао да треба да пређем у православлје те да и званично постанем члан те Цркве. Е сад овако, мој став јесте овакав да успркос грешкама и самоволјним промјенама неких догмата и слично, "обе" наше Цркве и далје остају ЈЕДНА Црква јер није је подијелио Бог него човјек, а човјек није јачи од Бога! Осим тога, ту гдје ја живим има недалеко и православна парохија али кад сам покушао замислити како би то изгледало кад би се ја ту приклјучио, јер већина Срба који ту живе некако су, условно речено, "неокомунистички", југоносталгички и материјалистички усмјерени, а православлје служи им исклјучиво као некакав заштитни знак припадности, одвојености, све некако више личи на некакав клан, а и не вјерују, судећи по разговорима, јер много нјих лично знам и дружимо се, у вјерске истине и ни близу не живе крјепосно, према својој вјери, итд... И сто одсто увјерен сам да, у случају да се ја приклјучим православлју и ту сад учествујем, они би на мене почели да гледају као на улјеза, као на, у сусштини "Словенца који жели да буде Србин" јер они, као што рекох, православлје схватају исклјучиво као знак "кланске припадности", да не будем увредлјив па да употребим неку директнију али можда исправнију ријеч. Ја иначе јако, јако поштујем српску културу, историју, језик, итд...али примјећујем како је, онако генерално, велика разлика и искорак између Срба и православаца у Црној Гори или Републици Српској (још нисам био у Србији) и овдје у Словенији. Због вјере у валјаност Закрамената у нашој Цркви ја и далје учествујем и причешћујем се на нашим мисама а с друге стране нешто ме и далје вуче у православну Цркву, молим се испред реплике једне чудотворне руске иконице Богородице са Исусом а коју ми поклонио један монах из близине Будве којег сам срео у Острогу, сјајан човјек. Набавио сам себи много ствари у Острогу и Цетинју, реплика икона, бројаницу, Акатист Св. Илији, Акатист за упокојене,...све то уклјучујем у своје молитве и осјећам како је то све у реду и исправно што то радим. Ја иначе нисам тип особе који се по питанју вјере обазире на мишлјенје других лјуди и не оптерећујем како ће ме неко гледати но у том је случају ситуација баш некако незгодна, вјерујте ми на ријеч. Једноставно морао сам то негдје подијелити, извинјавам се због дужине поста, надам се да није одвећ заморан и обрадоват ћу се сваком одговору, надам се да ће се наћи неко ко ће имати волје то прочитати до краја и коментарисати :) 

Лијеп поздрав свима, Бог вас благословио!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 146
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Помаже Бог! Желео би прво да се извиним што сам умјесто да се прво представим, одмах отворио нову тему. Али доста ме већ дуго мучи једна дилема а коју сам одлучио подијелити са вама. Дакле, Слове

Свака част на ћирилици. Ово је на опомену свим Србима који не користе своје писмо у међусобној комуникацији.  Што се преласка тиче, ти си својим духом већ православан, јер истински вјерујеш и одб

Храбро од тебе што си са нама поделио своју недомицу.

Пре свега, добродошао нам и надам се да ћеш се лепо дружити са нама.

Кажеш постоји праволавна парохија у твојој близини, али те смућују људи који не пројављују православно живљење.

Право да ти кажем, нико од нас можда и не сведочи Христа у пуној мери да би то сад неког очарало на први поглед. Ми смо само људи пуни греха опрхвани овим убрзаним темпом живота.

На добром си путу. И да, у тој парохији потражи свештеника.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Својевремено се и Владика Николај Велимировић дописивао са једним православним Словенцем.

265. Писмо
Православном Словенцу у Цељу: О светој Цркви у Русији 

https://svetosavlje.org/misionarska-pisma/266/

 

Читај о православљу (има на интеренту доста добрих текстова), посећуј литургије, попричај са локалним свештеником. И моли се Богу. :)

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ako zaista želiš da pređeš u pravoslavnu veru, dobrodošao! Meni nije bitno da li je neko pravoslavac, katolik ili je u nekoj hrišćanskoj sekti, najbitnije je da čovek istinski veruje u Boga, da ima dobro srce i da je pun ljubavi, ostalo ništa nije bitno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свака част на ћирилици. Ово је на опомену свим Србима који не користе своје писмо у међусобној комуникацији.

 Што се преласка тиче, ти си својим духом већ православан, јер истински вјерујеш и одбацујеш погрешке римокатолика.  Познато ти је да је прије 2.св.рата било православних Словенаца, да је била православна црква у Цељу коју су хитлеровци срушили, а остала је црква у Љубљани. Поред себе углавном имаш православне Србе из Босне који су различитог схватања своје вјере.:ok: Ја сам имао случај да Словакиња, Мађарица и Хрватица удате годинама у моју парохију траже да пређу у Православље, јер славе све празнике, само нису могле да се причесте. Има једна Словенка која повремено с мужем долази за славу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поштовани брате @Babnyk, можда би Вам користило искуство и мишљење једног бившег католика прешавшег у Православље:

https://stanjestvari.com/2014/08/07/архимандрит-грегорио-писмо-пријатељ/

Свако добро од Господа!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хвала пуно свима на одговорима, угодно сам се изненадио кад сам, вративши се кући, угледао толики одзив и бригу. Да, заборавио сам да се захвалим на примању у овај форум, стварно непристојно са моје стране. Заборавио сам да споменем како су од највеће важности и утицаја код мог нагињања према православљу, поред предаванја оца Арсенија, биле Беседе Св. Јустина Поповића Ћелијског, поготово његово дјело Православна Црква и екуменизам. Једино не бих волео кад би се код мог преласка, ако то одлучим, захтијевало поновно крштенје, но прочитао сам негдје да то бише није пракса него да се направи миропомазање...?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не брини много о томе; кад сазри тренутак бићеш спреман  к'о запета пушка.:D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Babnyk рече

деталјније

 

пре 6 часа, Babnyk рече

православлје

 

пре 6 часа, Babnyk рече

најболјим

....

И да не набрајам више... "Већим" (и бољим) православцем засигурно неш` бити ако инсистираш на ћирилици... Тоталан промашај! Форум "Поуке-Живе Речи Утехе" су од својих почетака отворене за све људе добре воље, без обзира на становишта која заступају... У било ком смислу... Стога, писао на тзв. "ошишаној латиници", ћирилици или пак "правој" латиници, пиши слободно и пиши тако да те разумемо... Нема потребе да "се" пресловљаваш...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Милан Ракић

Знам ја добро да је ово погрешно написано али нисам, нажалост, одмах пронашао слова "љ" и "њ" на тастатури јер по први пута примјенјујем ћирилицу на својој тастатури (на словеначком тих слова нема, па их немам ни на тастатури, налазе се на алтернативним словима, тамо гдје стоје енглески "кју" и "дупли в"). 

Ви нагађате да је намјера моје употребе ћирилице то што хоћу да се улизујем или што сам толико дјетињаст па мислим како би због тока испао мало "православнији" :) То стварно није разлог, него сам ћирилицу научио са 12 година кад сам пронашао уджбеник руског језика који је мој отац учио у гимназији. Пошто ме интересују језици и све што је са њима повезано, научио сам је, чак сам повремено и у школи записивао у своју свеску на ћирилици оно што је учителјица диктирала. Онако за тренинг, за хоби, за забаву. Јако, јако ми се ријетко пружа могућност употребе ћирилице, па ми је драго сваки пут кад то могу. Нажалост, живимо у толико затрованом друштву да ријетко ко може повјеровати како може бити једном Словенцу ужитак употребљавати ћирилицу него сигурно он ту сад нешто глумата...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Babnyk рече

Помаже Бог!

...

Немој од Милана да будеш забринут, он је само командант чете. :) Пилот и верник.

Него буди ти забринут за душу своју и види како да је спасиш. :)

Овако ти желим рећи, брате, који се обраћаш својој истинској источној браћи. Ти си већ поверовао у Христа Спаситеља свим срцем, како велиш Евхаристијски; буди и даље вођен Оцем који те је призвао и Светоме Духу који те води.

Овде на нашем форуму већ можеш видети како ствари стоје по питању теологије. Та је ствар већ разрешена, хришћани већ могу да буду сви заједно.

Толико је мало ствари и једноставних ствари, поједностављено теолошки, оних које нас деле и које тренутно поједностваљамо да би се што пре, уколико већ у овом веку, довело до коначног прекода сваког непријатељства Истине која је у Евхаристији као Христом. Само је питање како ће војно да стоји овај регион. Знамо која је праведнија, свежија и смисленија страна хришћанства као цивилизације, и то је само једна страна, на којој смо заједно.

Зато смо ми и граница између запада и истока, да увек покажемо јачег и уједно ученијег гледано историјски - уједињени у централну Евроазијску унију. Само треба бити смирен и слушати реч Истока до краја.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Babnyk рече

Милан Ракић

Знам ја добро да је ово погрешно написано али нисам, нажалост, одмах пронашао слова "љ" и "њ" на тастатури јер по први пута примјенјујем ћирилицу на својој тастатури (на словеначком тих слова нема, па их немам ни на тастатури, налазе се на алтернативним словима, тамо гдје стоје енглески "кју" и "дупли в"). 

Ви нагађате да је намјера моје употребе ћирилице то што хоћу да се улизујем или што сам толико дјетињаст па мислим како би због тока испао мало "православнији" :) То стварно није разлог, него сам ћирилицу научио са 12 година кад сам пронашао уджбеник руског језика који је мој отац учио у гимназији. Пошто ме интересују језици и све што је са њима повезано, научио сам је, чак сам повремено и у школи записивао у своју свеску на ћирилици оно што је учителјица диктирала. Онако за тренинг, за хоби, за забаву. Јако, јако ми се ријетко пружа могућност употребе ћирилице, па ми је драго сваки пут кад то могу. Нажалост, живимо у толико затрованом друштву да ријетко ко може повјеровати како може бити једном Словенцу ужитак употребљавати ћирилицу него сигурно он ту сад нешто глумата...

Могуће

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Milan Nikolic рече

Овако ти желим рећи, брате, који се обраћаш својој истинској источној браћи. Ти си већ поверовао у Христа Спаситеља свим срцем, како велиш Евхаристијски; буди и даље вођен Оцем који те је призвао и Светоме Духу који те води.

:skidamkapu:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ti če hočeš lahko pišeš tudi v čisti slovenščini. Ti ne bom iskal pravopisnih napak :)

Če se že želiš privolit pravoslavlju, si to lahko storiš tako da ti se ni treba ponovno Krstiti ampak se odrečeš tistega ki si si već zgrunatal za nekaj v kar ti ne moreš verjet i pristopiš Sveti Tajni Miropomazanja, to je dovolj da postaneš pravoslavni hriščanin.

Lep pozdrav iz Bgd, Bog ti pomogao.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Изводи из књиге Епископа Бачког др Иринеја Буловића "Свето Причешће: извор здравља или извор болести?"
      Прича о причешћивању из једне кашичице као опасном, па и заразном, и о причешћивању сваког верника појединачно посебном кашичицом, и то са једнократном употребом, као препоручивом и „безбедном” потпуно је депласирана и бесмислена. Апсолутно је немогуће причестити се „од једнога Хлеба и из једне Чаше”, а да се притом избегне сваки физички контакт са другим људима. То је немогуће чак и у обичном свакодневном животу: сваки производ, почевши од обичнога хлеба, и сваки предмет, почевши од најобичније чаше, неминовно прође кроз много руку док не доспе у наше руке. (...)Све ово важи и кад је реч о светој Тајни Евхаристије и Причешћу на њој: хлеб предложења који ће постати Хлеб живота као Тело Христово неко меси и пече, пре и за време Литургије пролази кроз руке чтеца или црквењака, а непосредно пред Причешће верних из светог Путира се причешћују епископ, свештеници и ђакони, и то пијењем из исте Чаше, без икакве кашичице, а после Причешћа верних свештеници и ђакони употребе сав преостали садржај светога Причешћа. Следствено, колико је кашичица употребљено не мења ствар јер се општење у истом Причешћу не може избећи. (...)
      Следствено, сва наклапања о оваквом или онаквом начину причешћивања хришћана (једном кашичицом или са више њих, уз пратећу дезинфекцију истих и слично) док траје пандемија коронавируса само су димна завеса, провидан изговор за стварни став и садржај поруке самоназначених „душебрижника”: они су уствари против Причешћа као таквог, они би га најрадије забранили. Иако се сами не причешћују, а у већини случајева уопште и нису верници, убише се од бриге за вернике, па се зато, као „прави хуманисти”, на силу мешају у питања вере и начина њеног практиковања у Цркви, правећи се да не знају да својом интервенцијом укидају слободу и људска права својих суграђана мада се иначе за та права тако громко залажу. (...)
      Ми дубоко верујемо, без задршке, да се у светом Причешћу истински – реално, а не метафорички или символички – сједињујемо са Христом, Господом и Спаситељем нашим. За нас свето Причешће, као врхунац свенародног акта и догађаја Евхаристије, јесте Тело Христово, самим тим Хлеб живота, и Крв Христова, самим тим Чаша благослова. Из тога следи и наша вера да је оно Лек бесмртности, како га је већ почетком 2. века по Христу назвао свети Игнатије Богоносац, и да ни у ком случају не може бити извор или узрок болести, заразе и смрти. (...)
      На основу свега наведеног само се један закључак намеће: хришћанин се може заразити било где, чак и у храму Божјем уколико влада нека инфекција, и на различите начине, али од светог Причешћа – никад и никако. Овим не претварамо освећене евхаристијске Дарове у објект, у нешто издвојено и независно од укупног саборног литургијског чинодејствовања, а још мање у волшебни, магијски објект који дејствује ex opere operato, принудно и аутоматски, без икаквог нашег слободног и добровољног учешћа кроз веру, љубав, благодарење и подвиг. Ова наша констатација доводи нас, неизбежно, до следеће чињенице: свето Причешће јесте Хлеб живота, Чаша благослова и Лек бесмртности под условом да му приступамо „са страхом Божјим, вером и љубављу”, а не на начин супротан овим изразима нашег смиреног прихватања Дара над даровима.
      ( Препоручујемо да књижицу у целости прочитате овде. )
      Свето Причешће није преносилац или извор болести
      ZIVERECI.COM Изводи из књиге Епископа Бачког др Иринеја Буловића \  
    • Од uomo del Ve.Te.,
      Недавно сам почео да учим шпански, изузетно леп, интересантан језик.... има доста сличности са италијанским и француским језиком....тако ако већ неко познаје неки од ова два језика биће од велике помоћи....
       
      Ево поделићу са вама мој приступ учењу неког језика...
      Много је битно да се од самог почетка развије права стратегија/план како правилно да се изврши “напад” …. тј. како најпродуктивније да се приступи учењу језика, да резултати буду што бољи-да се стекне живо знање једног модерног језика....
      Ево по мени неколико добрих детаља кад је у питању стратегија/учење било ког језика:
      1.Најбоља могућа опција је та ако постоје могућности за то да човек оде и живи у тој земљи/граду чији језик учи...програми језика од А1 нивоа до С2 нивоа трају обично 12 месеци, али може да се упише програм на два или три месеца.... ако човек озбиљно ради, годину дана је сасвим довољно да се страни језик може изузетно изузетно добро научити, а и касније да се константно ради на томе...учење језика је један цели процес који траје годинама....
      2.траба почети са учењем првих 1000 речи које се најчешће користе, данас се могу купити приручници или наћи на интернету који садреже 1000 најчешће кориштених речи..... а кад се ово савлада онда купити-наћи приучник који им 2000 хиљада најчешће коришћених речи....
      3. треба научити помоћне глаголе у свим временима....
      4. треба начити неправилне глаголе (30 непрвилних глагола који се начешће користе) -основне облике за будуће и прошло време...
      5. треба научити моделне глаголе у свим временима...
      6. треба научити препозиције- ово је веома битан детаљ....
       
      Поред овог шта још могу додати је то: први страни језик кад се учи иде веома тешко, учење не иде лако, потом следећи језик кад се учи иде лакше и сваки следећи страни језик је лакше научити....
      Даље битно је радити на томе да се на пример ако се учи енглески: да се постепено пређе са српске граматике писаних за енглески, српско-енглексих речника да се преће и  користе граматике, речници и приручници који су написани само на енглеском језику или на неком другом језику који се учи....
      У мом случају само сам енглески учио из граматика/речника на српском језику... а потом све друге језике сам учио преко неког другог језика.... на пример за учење немачког језика сам користио само граматике и речнике написане на енглеском и немачком језику.... потом сам учио француски користећи немачке и енглеске грамтике и речнике за француски... тако да тренутно учим шпански преко немачког језика.... ово је моја стратегија/приступ како да се учи један нови језик, а други језици да се обанвљају и да се не забораве, чим човек стане са читањем наступа процес заборављања страног језика....
      Поред тога исто је битно наћи  easy reader тј. текстове који нису тешки за читање... најбоља могућа опција по мени је да се узме неки текст књига (на пример на енглеском језику) чије текст исте те књиге смо већ читали на српском, да нам је текст већ скоро напамет познат... у мом случају користим Нови Завет, Апостолске оце..... на разним језицима... и то читам често... тако да уједно читам/учим/обављам теолошку материју која ме занима а и језике истовремено обнављам тј. да не заборавим....
      Исто тако на интернету се могу наћи, програми који могу помоћи учењу језика, речнци, поготово програми који помажу око изговра речи итд...
      Што се тиче путовања по свету ако познајете енглески скоро да вам не требају други језици... ако је у питању бављење науком онда зависи кој поље/област је у питању... на пример ако неко жели да учи француски, италијански и шпански.... онда по мени треблао би почети прво са италијански па потом шпански и на крају француски.... или прво италијаснки па потом било који од друга два језика.... италијански је најлакши за научити од оносу за друга два језика а може пуно да помогне у учењу шпанског и француског јер имају доста сличности- дакле ради се чисто о приступу стратегији како са се нешто научи на лакши бољи продуктивниј начин, тј. да се уради права ствар...
       
      Зависи од околности да ли човек живи у Отаџбни или у иностранству... којим занимањем се бави итд... али ево питаћу:
      Како ви учите/обнављате језике које познајете? Да ли имате можда намеру/планирате да почнете са учењем неког језика? Који приступ корисите кад је у питању учење или обнављање старних језика?  Људи су обично заузети са животом,обавезама тако да се мало времена има за читање или за учење обнављање наученог-али нађе се времена и за ово....
       
       Поздрав за све људе добре воље
       
       
       
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епархија сремска, њен Епископ и верни народ су примили са тугом и жалошћу вест да се у Господу упокојио Високопреосвештени Господин Амфилохије, Mитрополит црногорско-приморски. Тим поводом је у Саборној цркви Светог оца Николаја, Господин Епископ Василије одслужио мали помен уз саслужење ректора богословије протојереја Јована Милановића, те арх. намесника сремскокарловачког јереја Слобдана Вујасиновића и службеника Епархије ђакона Горана Власца.

       
      После обављеног помена, Пресовештени Господин Епископ Василије је истакао да је упокојењем Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија, Српска православна Црква изгубила великог јерарха и борца за православље, српство и хришћански живот. Истакавши да је Митрополит цео свој живот посветио изграђивању Цркве српске у Црној Гори, порађајући људе за веру, подвижнике за монаштво и обнављајући светиње. Подсетио је Преосвећени да су он и остала братија манастира Крке долазили у Црну Гору у младости, и да су где куд могли видети понеког монаха који је покушавао да се избори са потпуним опустошењем вере и Цркве.
      Подсећајући на богословски допринос Митрополита Амфилохија, истакао га је као добар пример младим богословима. Преосвећени је позвао да наредних дана особито, узносимо молитве за покој његове душе, јер тако, иако онемогућени због ове опаке пандемије, бићемо у јединству са нашим народом и православном браћом у Црној Гори.
      Нешто раније, помен је по благослову Епископа, одслужен и у капели богословије, на ком су присуствовали сви професори, ученици и особље.
       
      Извор: Радио Српски Сион
    • Од Jecić,
      Имам дебату да ли постоје особе које воле бели крем?
      Питање од стране великог обожаваоца црног крема. Зашто се производи бели крем кад сви једу и воле црни?
      Интересује ме да ли неко воли искључиво бели крем?
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом празника Светог славног и свехвалног Апостола Томе доносимо део из текста катихете Бранислава Илића под насловом Неверни или уверени Апостол Тома? У овом делу текста аутор указује на значај правилног разумевања неверовања, тј. уверавања Светог Апостола Томе. 
       
      ...Након јављања Васкрслог Христа свети Апостол Тома будући испуњен тренутним и привременим неверством хтео је чулно да додирне Спаситељеве ране и увери се да је Васкрсли Господ заиста Васкрсао.  Привремено неверје Апостола Томе уклонио је сâм Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили сабрани апостоли окупљени (сабрани) на молитви, рекавши Апостолу Томи да опипа Његове ране. Након тога, Апостол Тома је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“ По својој слабој и грехом испуњеној природи сваки човек, иако верујући,  испуњен је једним делом и неверством и жељом да се опитно и чулно увери у нешто. Свети Апостол Тома у овом празничном догађају символизује управо свакога од нас, представља нашу палу и сумњичаву природу. У нашем народу усталио се један веома лош обичај да за некога ко посумља кажемо да је он неверни Тома, поистовећивајући га са светим Апостолом Томом. Ако мало дубље проникнемо у тајну догађаја Томиног уверавања, можемо врло лако доћи до закључка да је неверство Апостола Томе било само један поступни пут ка уверавању, те стога Апостол Тома није више неверујући Тома, већ УВЕРЕНИ Апостол Тома, и верни сведок Васкрслог Господа. О томе сведочи и објашњење јеромонаха Хризостома (Столића), потоњег блаженопочившег Епископа жичког, које је исказао у свом чувеном делу Светачник: „Осјазаније Апостола Томе, додир, односно уверење, крајње веровање у нешто на основу додира (опипања)ˮ, што указује да апостол Тома није остао у свом неверству, већ је неверство превазишао и постао уверени ученик Христов. Велики део химнографије Томине недеље наглашава управо кључни моменат Томиног уверавања које је потврдио речима „Господ мој и Бог мој!ˮ и на тај начин своју веру у Васкрслог Господа јавно исказао. Приликом дијалога са Апостолом Томом Спаситељ је назвао блаженима оне који не видеше, а вероваше, а ова велика тајна вере без претходне провере заиста јесте онај крајњи ступањ и слободно можемо рећи врхунац наше вере у васкрслог Господа. Попут Апостола Томе и свако он нас има прилику да емпиријски (чилно, опитно) осети присуство Васкрслог Господа учествујући у Светотајинском животу Цркве, учествујући у Светој Евхаристији, на којој увек и изнова доживљавамо сусрет са Богом и сједињење са Њим, јединим Животодавцем Васкрситељем нашим.
       
      *Део из текста катихете Бранислава Илића 
      под насловом: Неверни или уверени Апостол Тома?
      Текст у целости можете да прочитате ОВДЕ
       

×
×
  • Креирај ново...