Jump to content

Lečimo usamljenost kao bolest, zato što to i jeste


Препоручена порука

Lečimo usamljenost kao bolest, zato što to i jeste

Istraživanja sve češće potvrđuju našu najdublju intuiciju: ljudska povezanost u samom je srcu čovekove dobrobiti.
 
 
profimedia-0285343105.jpg
 

I moj pacijent i ja znali smo da on umire. Umreće danas. Možda sutra. Ili sledećeg dana. Treba li nekoga da pozovem? Nekog koga bi želeo da vidi?

Nikog, rekao mi je. Nema porodicu. Nema bliskih prijatelja.

Za mene, žalost njegove smrti bila je nadjačana jedino žalošću njegove samoće. Pitao sam se da li je njegova izolovanost, a ne splet nesrećnih okolnosti, podstakla preranu smrt.

Društvena izolovanost je u porastu. Od osamdesetih godina, procenat odraslih Amerikanaca koji će priznati da su usamljeni udvostručio se sa 20 na 40 odsto. Skoro jedna trećina Amerikanaca starijih od 65 godina živi sama, i čak polovina onih starijih od 85.

Pojedinci sa manjom društvenom povezanošću imaju poremećaj sna, slabiji imunosistem i viši nivo hormona stresa. Jedna skorašnja studija pokazala je da izolovanost povećava rizik od srčanih bolesti za 29 odsto, a za 32 od infarkta. Druga istraživanja otkrila su da kod društveno izolovanih pojedinaca postoji 30 odsto veći rizik od umiranja u narednih sedam godina.

Usamljenost kod starijih ljudi može ubrzati nastanak kognitivnih oštećenja, a za izolovane pojedince verovatnoća da će doživeti preranu smrt dvostruko je veća nego kod onih sa bogatijim društvenim životom.

Nova istraživanja ukazuju i da usamljenost može biti delom izazvana neobičnom osetljivošću na oblike socijalne interakcije (facijalne ekspresije, govor tela i sl.).

Usamljenim ljudima svojstveno je da dvosmislenu verbalnu i neverbalnu komunikaciju tumače negativno i pokrenu mehanizam samoodržanja. Na ovaj način, samoća može biti zarazna: kada je jedna osoba usamljena, ona se povlači iz društvenog kruga i podstiče druge da učine isto.

Doktor Džon Kaćopo, profesor psihologije na Univerzitetu u Čikagu, isprobao je razne pristupe u lečenju usamljenosti. Došao je do zaključka da su najefikasnije intervencije one koje se usredsređuju na "maladaptivnu društvenu kogniciju" – odnosno one koje pomažu ljudima da preispitaju način na koji komuniciraju sa drugima i percipiraju oblike društvene interakcije.

Usamljenost kod starijih ljudi neretko je posledica odlaska članova porodice i smrti bliskih prijatelja. Kako je jedan stariji čovek obrazložio: "Vaš svet umire pre vas."

Idealno bi, prema rečima eksperata, bilo da susedstvo i zajednica povedu računa o starijim ljudima koje zadesi tako nešto i preduzmu sve što je potrebno da preduprede ili makar umanje društvenu izolovanost. Njima bi trebalo omogućiti i pristup saobraćaju, obezbediti niže cene karata za autobus ili posebne službe za prevoz, što bi pomoglo održanju društvenih veza.

Religiozne starije ljude treba ohrabrivati da nastave da redovno posećuju službu; njima bi koristio osećaj duhovnosti i zajedništva, kao i budno oko drugih koji posećuju crkvu. Oni koji mogu da brinu o životinji mogli bi da uživaju u društvu ljubimca. Ali u nastajanju su i mnogo uređeniji programi pomoći. Na primer, dr Pol Teng iz Fondacije Palo Alto osnovao je linkAges, međugeneracijsku razmenu usluga.

Program funkcioniše tako što članovima dozvoljava da objave onlajn nešto u vezi sa čim im je potrebna pomoć: časovi gitare, partner za skrebl, vožnja do lekara. Drugi mogu da volontiraju, pomognu i "sakupe" sate koje će iskoristiti kada je njima potrebna pomoć.

Na primer, studentkinja može videti objavu starijeg čoveka kome je potrebna pomoć u bašti. Ona mu pomogne da zasadi leju cveća i "skupi" dva sata usput. Nekoliko meseci kasnije, kada ona želi da skuva nešto sa menija malezijske kuhinje, penzionisani kuvar će joj priskočiti u pomoć.

Istraživanja sve češće potvrđuju našu najdublju intuiciju: ljudska povezanost u samom je srcu čovekove dobrobiti.

"Ne treba vam drug za igru svakodnevno", kaže dr Teng. "Ali znati da vas neko ceni i da ste još uvek pripadnik zajednice i doprinosite joj neverovatno dobro utiče na psihu."

 

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/lecimo-usamljenost-kao-bolest-zato-sto-to-i-jeste/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Добро, код нас нема тог проблема пошто све више младих и након пунољетства живи са родитељима. Нека корист и од лоше економске ситуације :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sun14861,
      Da li ste razmišljali o tome koliko se često smejemo? Mi čekamo da nam se nešto lepo desi, pa se onda tek smejemo, a zaboravljamo da zapravo obrnutim delovanjem dolazimo do lepih stvari koje nam se događaju, a to sve kreće od nas samih ...
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
    • Од J_a_n_a,
      Da li se vaš život promenio usled korona situacije? Ako jeste, na koji način? Nedostaju li vam drugi ljudi?  usamljenost kao posedica nedostatka ili smanjenog socijalnog života…
      Pijete li kafu na Zoom-u? Vi koji radite od kuće kako izdržavate rad od kuće?  Vi koji ne radite kako izdržavate rad pod maskama ili zaštitnim odelima? (zavisno od profesije)    
      Da li ste naučili nešto novo o sebi i drugima? I da li su vas neki bliski ljudi razočarali, tj. zahvaljujući izolaciji ste otkrili neke njihove osobine za koje ranije niste znali?
      Uopšteno, jedan iskren osvrt i vaše viđenje cele situacije. Sam virus kao takav nije preterano bitan već kako se mi osećamo povodom toga, tako da, kako ste? Jeste li anksiozni i koliko? Šta vam stvara najviše anksioznosti i šta radite povodom toga? Ili ste pak preterano opušteni? Jeste li zadržali posao, ostali bez posla, našli novi? 
×
×
  • Креирај ново...