Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Potiskivanje – mentalno guranje bolnih sadržaja pod tepih

Recommended Posts

Mehanizmi odbrane… Svi ih koristimo, a koliko ih poznajemo? Da li potiskujemo neke sadržaje svojih unutrašnjih svetova slučajno ili namerno? Šta znamo o potiskivanju?

Suština potiskivanja je da se nešto odgurne ili isključi. U psihologiji, potiskivanje predstavlja izbacivanje određenih mentalnih sadržaja iz svesti kako bi se izbegle uznemiravajuće emocije.

Oživljavanjem potisnutih sećanja otkriveno je mnogo zlostavljanja u detinjstvu. Tvrdilo se da odrasli mogu kroz terapiju da ponovo prežive svoja sećanja na zlostavljanje koja su dugo bila potisnuta. Žrtva, kao i nasilnik, ima razloga da potisnu te užasne događaje; međutim, to je vrlo teško dokazati.

Utvrđeno je, takođe, da su sećanja o prošlosti podložna iskrivljenjima, pogotovo kada im se pristupa kroz terapiju ili kada se obnavljaju na sudu. Eksperimentalna istraživanja pokazala su da psihički zdrave osobe mogu biti ubeđene da su njihova lažna i netačna sećanja zapravo istinita. Kliničari priznaju da je potpuno moguće da osobe razviju lažna sećanja pre nego da ona potisnuta prihvate kao istinita.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Frojdova ideja potiskivanja ide ovako: Ono čega smo u svakom trenutku svesni predstavlja samo vrh ledenog brega – većina naših ideja i misli ili je samo privremeno nedostupna (presvesna) ili je potpuno nedostupna (nesvesna).

Većina onoga što je nesvesno nastalo je putem potiskivanja, pri čemu su zaboravljena neka preteća ili neprijatna iskustva. Ona mogu postati nepristupačna, zaključana daleko od svesti. To je jedan od glavnih oblika ego odbrane. Frojd ga je izdvojio kao kamen temeljac „na kome počiva čitava struktura psihoanalize“.

Potiskivanje je proces „guranja“ misli u nesvesno i sprečavanje bolnih ili opasnih misli da uđu u svest; deluje kao nerazumljiva naivnost, gubitak pamćenja ili nedostatak svesti o sopstvenom stanju ili situaciji. Emocije su svesne, ali ideja koja stoji iza njih je odsutna.

Unutrašnji ratovi koje svi vodimo, sudeći po Frojdu, imaju istu okosnicu. Konflikt počinje kada su potrebe nastale iz Ida kao i različita sećanja povezana sa njima potisnuta u nesvesno. Međutim, ove potrebe odbijaju da ostanu potisnute i pronalaze zamenske izlaze, a kao posledica toga stvaraju se nove odbrane kako bi se originalni potisnuti sadržaj zadržao u nesvesnom, a samim tim i kako bi se Egu omogućilo da nastavi sa normalnim funkcionisanjem. Potiskivanje je osnovica sukoba između Ida i Ega.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Frojd je razvio svoje ideje proučavajući „histeriju“. Verovao je da potiskivanje deli svest i da dovodi do disocijacije (razdvajanja) ličnosti. Potiskivanje sprečava konstruktivan način ispoljavanja emocija i uzbuđenja. Zaustavlja ga. Takođe, sprečava da neke ideje budu povezane sa drugim, tako da onemogućava integrisanje jednih verovanja sa drugim. Potiskivanje oslabljuje ličnost: to je unutrašnji saboter koji stvara podelu i razdore.

Tek kasnije, Frojd je počeo da veruje da je potiskivanje normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postoje dve faze potiskivanja:

 Primarno potiskivanje je proces određivanja šta je self, šta smo mi, a šta su drugi; šta je dobro, a šta je loše. Na kraju ove faze, dete može napraviti razliku između želja, strahova, sebe i drugih.

 Sekundarno potiskivanje počinje onda kada dete shvati da neke želje izazivanju anksioznost. Zbog pojave anksioznosti kao neprijatnog stanja, te želje onda bivaju potisnute. Pretnja kažnjavanjem povezuje se sa ovom vrstom anksioznosti. Kada se ona internalizuje i usvoji nastaje Super Ego, koji deluje protiv želja Ega čak iako ne postoji neka identifikovana spoljašnja pretnja ako se ta želja ostvari. Često smatramo da se traumatični događaji i sećanja mogu lako potisnuti; međutim, samim tim što su traumatična, ova sećanja su veoma snažna, jer su praćena visokim emocionalnim nabojem.

Problem koji se javlja prilikom pokušaja da se potiskivanje objektivno istraži je taj što se sećanja mogu meriti i beležiti jednio preko iskaza osoba koja su ih doživela. Međutim, postoji veliki rizik da će ona biti iskrivljena delovanjem trenutnih misli i motiva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Potiskivanje nekad i sad

U ranim 1960-tim, psiholozi su ljude delili na dve grupe: na one koji sve potiskuju i na one koji preuveličavaju stvari i koji su preosetljivi. Zamislite da vas za nekoliko nedelja čeka ozbiljna operacija. Neke osobe bi pokušale da skrenu misli, provodeći vreme radeći neke aktivnosti koje će im biti distrakcija (potiskivanje), dok će osobe iz druge grupe konstantno pričati o tome (preuveličavanje). I jedni i drugi bore se sa svojom anksioznošću na različite načine. Pitanje je, koji od ova dva načina je psihološki zdraviji i funkcionalniji?

Ova ideja izmenjena je 1990. godine, kada su istraživači identifikovali potiskivanje kao osobinu određenu sa dva faktora: anskioznošću i odbrambenošću. Osobe koje potiskuju su nisu intenzivno anksiozne: imaju visoku odbrambenost i aktivno učestvuju u održavanju svog zdravlja, te su ubeđene da nisu podložne negativnim emocijama. Zanimljive su i neobične jer tvrde da su zdrave i prilagođene, ali ako im izmerite psihološke i bihejvioralne reakcije na stvari – posebno na negativne emocije – reagovaće veoma snažno. Izgleda da ili obmanjuju sebe ili pokušavaju da kontrolišu i odaju izgled da su jaki, otporni i smireni čak i kad su daleko od toga.

Novije konceptualizacije razmatraju potiskivanje kao opšti stil ličnosti sa manifestacijama u mnogim različitim oblastima. I dalje postoji živa debata o razlikama između mehanizama odbrane i strategija prevladavanja, kao i razmatranje mehanizama odbrane na populaciji ljudi koji se ne suočavaju sa intenzivnim psihičkim smetnjama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Osobe koje su sklone potiskivanju kao dominantnom mehanizmu odbrane pogrešno predstavljaju svoju anksioznost i umanjuju njenu jačunu u javnosti. Zbog toga se dovodi u pitanje valjanost njihovih iskaza o unutrašnjem stanju. Kognitivne i bihejvioralne studije pokazale su da osobe koje su sklone potiskivanju koriste drugačije mehanizme odbrane od onih osoba koje nisu tome sklone.

Najveći deo istraživanja koja se bave ispitivanjem potiskivanja sproveden je korišćenjem skale za merenje potiskivanja i senzitizacije (Repression-Sensitisation Scale). Istraživanja su pokazala je da je ova skala u korelaciji sa nekoliko različitih mera anksioznosti, što dovodi do konfuzije između realno niske anksioznosti i niske anskioznosti nastale kao rezultat postiskivanja; odnosno, dovodi do teškoća prilikom razlikovanja osoba koje su sklone potiskivanju i onih koje nisu anksiozne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vajnberg (Weinberger et al, 1979)  je sa saradnicima sproveo istraživanje u kome je kombinovao skorove na anksioznosti i odbrambenosti. Na osnovu ove dve skale dobila se podela na 4 grupe osoba:

  1. Osobe koje su sklone potiskivanju – visoka odbrambenost i niska anksioznost
  2. Odbrambene – visoko anksiozne osobe: visoka odbrambenost i visoka anksioznost
  3. Neanksiozne osobe – niska odbrambenost i niska anksioznost
  4. Neodbrambene – visoko anksiozne osobe: niska odbrambenost i visoka anskioznost

Dakle, osobe koje su sklone potiskivanju izveštavaju da osećaju malo ili nimalo anksioznosti, ali su odbrambene i zaštitnički nastrojene – to jest izuzetno su samoprotektivne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Šta kaže kognitivna psihologija?

Za kognitivne psihologe, potiskivanje je jednostavno zaboravljanje nečega što je neprijatno. Međutim, takvo motivisano zaboravljanje, nikada nije dokazano u kontrolisanim istraživanjima. Eksperimenti su rađeni tako što su eksperimentatori bili bezobrazni (ili fini) prema osobama koje su pokšavale nešto da nauče. Kasnije se pokazalo da se manje sećaju onoga što su učili kada im je iskustvo tom prilikom bilo negativno nasuprot pozitivnom.

Istraživanja su pokazala da ako pitate ljude da govore o svom detinjstvu do osme godine, oko 50% će dominantno imati pozitivna sećanja, 30% negativna, 20% neutralna. Ali, to ne mora biti posledica potiskivanja, to može biti jednostavno činjenica da su ljudi imali srećna detinjstva.

Još jedno istraživanje pružilo je dobre dokaze o potiskivanju: majke koje su se nedavno porodile upitane su da govore o kvalitetu i kvantitetu bola koji su upravo doživele. Onda su upitane to isto  nekoliko meseci kasnije. Ispostavilo se da što su kasnije govorile o bolu, to se njegova jačina smanjivala.

Još jedna deskriptivna teorija o potiskivanju kaže da je potiskivanje poseban slučaj nemogućnosti prizivanja sećanja u svest. Možda sećanja nisu ostala u sećanju zbog cenzure, ali do njih je teško doći zbog nedostatka relevantnih okidača koji će sećanje pokrenuti. Anskioznost može igrati ulogu u tome, u smislu blokiranja ili nedopuštanja pronalaženja okidača, ali ne kao uzročnik.

http://www.psihoverzum.com/potiskivanje-mentalno-guranje-bolnih-sadrzaja-pod-tepih/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, JESSY рече

ili obmanjuju sebe ili pokušavaju da kontrolišu i odaju izgled da su jaki, otporni i smireni čak i kad su daleko od toga.

 

пре 24 минута, JESSY рече

Često smatramo da se traumatični događaji i sećanja mogu lako potisnuti; međutim, samim tim što su traumatična, ova sećanja su veoma snažna, jer su praćena visokim emocionalnim nabojem.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

potiskivanje - guranje bolnih sadržaja pod tepih

a šta ako nema tepiha ? jedni bolne sadržaje mogu da nose. bol može da bude velika sila.

1 hour ago, JESSY рече

Tek kasnije, Frojd je počeo da veruje da je potiskivanje normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane.

kasnije kad je puko

kako li je kod hrišćana? da li i oni potiskivaju po metodama psihologa? da li je molitva normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane? od koga? da li se za hrišćane može reći da pre nadilaze nego da potiskuju?

vozglas kaže: "gore imajmo srca"

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, gor.anger рече

da li i oni potiskivaju po metodama psihologa

mislim da ti nijedan psiholog nece reci da (svesno) potiskujes osecanja...da to treba da radis....upravo to i vodi ka raznim neurozama....

ne bih rekla da je molitva uopste bilo kakav mehanizam odbrane....znamo sta je molitva ...

osecanja potiskuju ljudi bez obzira da li su hriscani ili ne....to jednostavno nema nikakve veze...

пре 32 минута, gor.anger рече

jedni bolne sadržaje mogu da nose. bol može da bude velika sila.

to je tacno...ima i takvih ljudi....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, JESSY рече

mislim da ti nijedan psiholog nece reci da (svesno) potiskujes osecanja...da to treba da radis....upravo to i vodi ka raznim neurozama....

ne bih rekla da je molitva uopste bilo kakav mehanizam odbrane....znamo sta je molitva ...

osecanja potiskuju ljudi bez obzira da li su hriscani ili ne....to jednostavno nema nikakve veze...

to je tacno...ima i takvih ljudi....

ajd pliz prevedi na svetosavski 

psihologija negira postojanje demona?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, gor.anger рече

psihologija negira postojanje demona?

licno nisam bila zainteresovana za problematiku demona u psihologiji...i uopste, izbegavam demone , msm literaturu koja se odnosi na njih....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, JESSY рече

.i uopste, izbegavam demone , msm literaturu koja se odnosi na njih..

da li izbegavaš onda i Novi zavjet koji dosta govori o demonima? kakvo značenje bi imao "demon" u psihologiji? neprijatno osećanje?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Poljski mons. Henryk Hoser održat će prvu misu u Međugorju ove nedjelje u 19 sati čime će biti ozvaničeno svojevsrno "preuzimanje" ovog marijanskog svetišta pod okrilje zvaničnog Vatikana. Kao što je portal Klix.ba pisao ranije, početak je to jednog novog doba za ovo hercegovačko svetište, obilježenog drugačijim i pozitivnjim odnosom s vrhovnom crkvenom vlasti.

      Hoserov glavni zadatak je poboljšati rad svećenika s hodočasnicima, a njegove su ovlasti vrlo široke te će vjerojatno uticati i na kadrovska pitanja, za koja je dosad bio mjerodavan isključivo mjesni biskup. To podrazumijeva dovođenje novih, i to stranih svećenika u međugorsku župu, ali i uticaj na izbor župnika.

      Podsjećamo, Crkva je decenijama bila suzdržana prema Međugorju i na snazi je bila izjava Biskupske konferencije Jugoslavije iz 1991. koja nije branila hodočašća ali nije ni utvrdila da se radi o nadnaravnim ukazanjima. 

      Preokret se desio 2010. godine kada je papa Benedikt XVI. imenovao kardinala Camilla Ruinija, a rad je nastavio papa Franja, koji je prošle godine u Međugorje uputio Hosera kako bi analizirao pastoralnu situaciju.   link  
    • Од Milan Nikolic,
      Ansambl ruske Crvene armije "Aleksandrov" održao je večeras koncert za pamćenje ispred Hrama Svetog Save.
      Koncert je počeo u 20.30 sati a u narednih sat i po vremena ruski ansambl izveo je poznate ruske pesme - "Kaćuša", "Ždralovi", "Dan Pobede", "Crne oči", "Kaljinka"...
      "Tamo daleko" hor je otpevao na srpskom jeziku, kao i pesmu posvećenu patrijarhu Pavlu.
      http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:734654-OVACIJE-ZA-RUSKI-HOR-Ansambl-Aleksandrov-pod-otvorenim-nebom-ispred-Hrama-Svetog-Save--VIDEO
    • Од Danijela,
      Međunarodni tim naučnika pronašao spomenike srednjovekovne kulture na dnu jezera Gazivode na Kosmetu

      UPORNOST Dušan Jovović (levo) sa saradnicima na čamcu Foto privatna arhiva
      TAJNA skrivena gotovo pola veka na dnu jezera Gazivode, koje je nastalo 1977, konačno je "isplivala" na površinu! Međunarodni tim podvodnih arheologa i naučnika, posle višemesečne pripreme i pretrage, ispod površine ovog jezera na severu Kosova i Metohije pronašao je neprocenjivo kulturno i istorijsko blago. Ostaci dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, deo su otkrića koje svedoči o životu čuvene srpske dinastije, ali i drugim razdobljima istorije ovog tla.
      Istraživanje dna spornog veštačkog jezera, koje je poslednjih dana i tema Briselskog sporazuma, samo je deo projekta koji je pokrenut i traje isključivo zahvaljujući entuzijazmu Beograđanina Dušana Jovovića i njegovog tima. Ovaj doktor digitalne umetnosti, zaljubljenik je u našu srednjovekovnu kulturu i umetnost, ali i svoju zemlju uopšte. Samo zato i, kako kaže, iz revolta i bunta - jer naše najvrednije, tako pomirljivo, nezainteresovano, prepuštamo zaboravu i neznanju - odlučio je da istraži i kao vrhunac snimi dokumentarni film o svim novim otkrićima - "Gazivode, putevi Jelene Anžujske".
      Svedočanstvo o tome kako je živela i vladala jedina srpska vladarka proglašena sveticom, sadržaće delove igranog i dokumentarnog filma. Rasvetliće zašto je majka Svetog kralja Milutina, prabaka Dušana Silnog, i posle osam vekova i dalje intrigantna, i zašto je bila ispred vremena, ne samo svog, već i našeg. Kao posebna senzacija projekta je mogućnost da su istraživači otkrili mesto na koje su prenete mošti Jelene Anžujske, za kojima se decenijama traga. Trejler za film koji se poslednjih dana vrti na "Jutjubu" samo golica maštu, ali i uverava da je u pitanju projekat visokog kvaliteta, vrhunske produkcije i sa ozbiljnom stručnom podrškom.
      - I tužan sam i besan kad pomislim da je takva lepota, takvo svedočanstvo istinske slave Srbije, pre svega svesno potpopljeno, a zatim i decenijama kasnije zaboravljeno - priča dr Jovović. - Istraživanje Gazivoda najveće je podvodno istraživanje u Srbiji, a prvo veliko na prostorima Kosmeta uošte, od kada su šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti odlučile da potope 14 srpskih naselja, škole, crkve, arhološka nalazišta...
      ISTRAŽIVANjE Dok ronioci tragaju pod vodom ekipa na kopnu koristi sonar i daje im instrukcije
      Voda koja je tada "progutala" tragove stare osam vekova na prostoru Zubinog Potoka, puštena je za potrebe elektrane "Obilić B" i vodosnabdevanje tog dela Kosmeta. Jezero je dugo 22 kilometra i duboko 107 metara.
      - Sve je urađeno vrlo brzo, bez studioznog i ozbiljnog ispitivanja, popisa, uprkos apelima tadašnje stručne javnosti, o čemu svedoče natpisi iz medija - priča naš sagovornik. - Uspeo sam uz pomoć prijatelja posle duže potrage da dođem do razbacane i šture dokumentacije, da otkrijem da je srpsko stanovništvo, posle potapanja, raseljeno - ne u druge delove Kosova i Metohije, već u Kragujevac i Kraljevo. Sve to ukazuje da je, osim za potrebe snabdevanja vodom i strujom, projekat rađen i pod pritiskom albanskih interesa. A što je pogubno, bez temeljnog popisa izuzetno vrednih objekata.
      PODUHVAT Ruski i srpski gnjurci
      Osim naših stručnjaka, istraživanja koja su na Kosmetu rađena tokom ledenih januarskih dana ne bi uspela bez pomoći podvodnih arheologa iz Rusije.
      - Neizmerno sam zahvalan entuzijastima koji dele našu strast prema takvim otkrićima, značajnim ne samo za Srbiju, jer spadaju u tragove svetske kulturne baštine - kaže Dušan. - Njih oko 40 došlo je kombijima iz Sankt Peterburga sa opremom vrednom dva i po miliona evra. Samo činjenica da su na "minus 100", kada je najbolja vidiljovost pod vodom, danima ronili, govori o snazi i važnosti ovog poduhvata. Njihova lica, kada su izranjali, radosna i preneražena od onoga što su videli, nedvosmisleno svedoče o vrednosti ovih otkrića.
      Iako je mladi umetnik uspeo da animira domaće i strane naučnike, da potroši sopstvenu ušteđevinu da bi iza sebe ostavio nešto vrednije od novca, projekat neće moći da bude nastavljen bez podrške države.
      VEŠTAČKO Jezero Gazivode nastalo je 1977.
      OSTACI ŠKOLE ZA DAME
      MEĐU podvodnim otkrićima su i ostaci škole za dame, verovatno prve srpske prosvetiteljke Jelena Anžujske, kao i delovi dvorca u potopljenom selu Brnjaci, odakle je upravljala terotorijom ondašnje Zete, Trebinja, Plavom, Poibarjem... - objašnjava Jovović. - U školu koju je osnovala upisivala je siromašne devojke, učila ih pismu, muzici, vezu, pismenosti, a zatim ih udavala za srpsku vlastelu. Veruje se da je kroz tu školu prošla i carica Milica. Istorija svedoči da kralj Milutin verovatno ne bi bio to što jeste da nije imao tako obrazovanu, mudru i dalekovidu majku.
       
      EKIPA
      NOSIOCI projekta koji već mesecima pokušavaju da isprave nepravdu nad istorijom, osim dr Jovovića su istoričar dr Katarina Mitrović, direktor Muzeja SPC dr Vladimir Radovanović, srpski ronilački tim predvođen Božanom Ostojić, ali i teolozi, arheolozi, biofizički antropolozi. Uključeni su i Ivana Grujić, direktorka Muzeja Hercegovine iz Trebinja, naučnici iz Austrije, Nemačke i Rusko društvo za podvodna istraživanja, a veliki doprinos dali su i potomci raseljenih Srba iz Ibarskog Kolašina, ekipa mladih sa Kosmeta "Ekstra družina" i sestrinstvo manastira Gradac, zadužbine Jelene Anžujske.
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:726497-POD-VODOM-BLAGO-JELENE-ANZUJSKE-Spomenici-srednjovekovne-kulture-na-dnu-jezera-Gazivode
×
×
  • Create New...