Jump to content
JESSY

Potiskivanje – mentalno guranje bolnih sadržaja pod tepih

Recommended Posts

Mehanizmi odbrane… Svi ih koristimo, a koliko ih poznajemo? Da li potiskujemo neke sadržaje svojih unutrašnjih svetova slučajno ili namerno? Šta znamo o potiskivanju?

Suština potiskivanja je da se nešto odgurne ili isključi. U psihologiji, potiskivanje predstavlja izbacivanje određenih mentalnih sadržaja iz svesti kako bi se izbegle uznemiravajuće emocije.

Oživljavanjem potisnutih sećanja otkriveno je mnogo zlostavljanja u detinjstvu. Tvrdilo se da odrasli mogu kroz terapiju da ponovo prežive svoja sećanja na zlostavljanje koja su dugo bila potisnuta. Žrtva, kao i nasilnik, ima razloga da potisnu te užasne događaje; međutim, to je vrlo teško dokazati.

Utvrđeno je, takođe, da su sećanja o prošlosti podložna iskrivljenjima, pogotovo kada im se pristupa kroz terapiju ili kada se obnavljaju na sudu. Eksperimentalna istraživanja pokazala su da psihički zdrave osobe mogu biti ubeđene da su njihova lažna i netačna sećanja zapravo istinita. Kliničari priznaju da je potpuno moguće da osobe razviju lažna sećanja pre nego da ona potisnuta prihvate kao istinita.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Frojdova ideja potiskivanja ide ovako: Ono čega smo u svakom trenutku svesni predstavlja samo vrh ledenog brega – većina naših ideja i misli ili je samo privremeno nedostupna (presvesna) ili je potpuno nedostupna (nesvesna).

Većina onoga što je nesvesno nastalo je putem potiskivanja, pri čemu su zaboravljena neka preteća ili neprijatna iskustva. Ona mogu postati nepristupačna, zaključana daleko od svesti. To je jedan od glavnih oblika ego odbrane. Frojd ga je izdvojio kao kamen temeljac „na kome počiva čitava struktura psihoanalize“.

Potiskivanje je proces „guranja“ misli u nesvesno i sprečavanje bolnih ili opasnih misli da uđu u svest; deluje kao nerazumljiva naivnost, gubitak pamćenja ili nedostatak svesti o sopstvenom stanju ili situaciji. Emocije su svesne, ali ideja koja stoji iza njih je odsutna.

Unutrašnji ratovi koje svi vodimo, sudeći po Frojdu, imaju istu okosnicu. Konflikt počinje kada su potrebe nastale iz Ida kao i različita sećanja povezana sa njima potisnuta u nesvesno. Međutim, ove potrebe odbijaju da ostanu potisnute i pronalaze zamenske izlaze, a kao posledica toga stvaraju se nove odbrane kako bi se originalni potisnuti sadržaj zadržao u nesvesnom, a samim tim i kako bi se Egu omogućilo da nastavi sa normalnim funkcionisanjem. Potiskivanje je osnovica sukoba između Ida i Ega.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Frojd je razvio svoje ideje proučavajući „histeriju“. Verovao je da potiskivanje deli svest i da dovodi do disocijacije (razdvajanja) ličnosti. Potiskivanje sprečava konstruktivan način ispoljavanja emocija i uzbuđenja. Zaustavlja ga. Takođe, sprečava da neke ideje budu povezane sa drugim, tako da onemogućava integrisanje jednih verovanja sa drugim. Potiskivanje oslabljuje ličnost: to je unutrašnji saboter koji stvara podelu i razdore.

Tek kasnije, Frojd je počeo da veruje da je potiskivanje normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postoje dve faze potiskivanja:

 Primarno potiskivanje je proces određivanja šta je self, šta smo mi, a šta su drugi; šta je dobro, a šta je loše. Na kraju ove faze, dete može napraviti razliku između želja, strahova, sebe i drugih.

 Sekundarno potiskivanje počinje onda kada dete shvati da neke želje izazivanju anksioznost. Zbog pojave anksioznosti kao neprijatnog stanja, te želje onda bivaju potisnute. Pretnja kažnjavanjem povezuje se sa ovom vrstom anksioznosti. Kada se ona internalizuje i usvoji nastaje Super Ego, koji deluje protiv želja Ega čak iako ne postoji neka identifikovana spoljašnja pretnja ako se ta želja ostvari. Često smatramo da se traumatični događaji i sećanja mogu lako potisnuti; međutim, samim tim što su traumatična, ova sećanja su veoma snažna, jer su praćena visokim emocionalnim nabojem.

Problem koji se javlja prilikom pokušaja da se potiskivanje objektivno istraži je taj što se sećanja mogu meriti i beležiti jednio preko iskaza osoba koja su ih doživela. Međutim, postoji veliki rizik da će ona biti iskrivljena delovanjem trenutnih misli i motiva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Potiskivanje nekad i sad

U ranim 1960-tim, psiholozi su ljude delili na dve grupe: na one koji sve potiskuju i na one koji preuveličavaju stvari i koji su preosetljivi. Zamislite da vas za nekoliko nedelja čeka ozbiljna operacija. Neke osobe bi pokušale da skrenu misli, provodeći vreme radeći neke aktivnosti koje će im biti distrakcija (potiskivanje), dok će osobe iz druge grupe konstantno pričati o tome (preuveličavanje). I jedni i drugi bore se sa svojom anksioznošću na različite načine. Pitanje je, koji od ova dva načina je psihološki zdraviji i funkcionalniji?

Ova ideja izmenjena je 1990. godine, kada su istraživači identifikovali potiskivanje kao osobinu određenu sa dva faktora: anskioznošću i odbrambenošću. Osobe koje potiskuju su nisu intenzivno anksiozne: imaju visoku odbrambenost i aktivno učestvuju u održavanju svog zdravlja, te su ubeđene da nisu podložne negativnim emocijama. Zanimljive su i neobične jer tvrde da su zdrave i prilagođene, ali ako im izmerite psihološke i bihejvioralne reakcije na stvari – posebno na negativne emocije – reagovaće veoma snažno. Izgleda da ili obmanjuju sebe ili pokušavaju da kontrolišu i odaju izgled da su jaki, otporni i smireni čak i kad su daleko od toga.

Novije konceptualizacije razmatraju potiskivanje kao opšti stil ličnosti sa manifestacijama u mnogim različitim oblastima. I dalje postoji živa debata o razlikama između mehanizama odbrane i strategija prevladavanja, kao i razmatranje mehanizama odbrane na populaciji ljudi koji se ne suočavaju sa intenzivnim psihičkim smetnjama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Osobe koje su sklone potiskivanju kao dominantnom mehanizmu odbrane pogrešno predstavljaju svoju anksioznost i umanjuju njenu jačunu u javnosti. Zbog toga se dovodi u pitanje valjanost njihovih iskaza o unutrašnjem stanju. Kognitivne i bihejvioralne studije pokazale su da osobe koje su sklone potiskivanju koriste drugačije mehanizme odbrane od onih osoba koje nisu tome sklone.

Najveći deo istraživanja koja se bave ispitivanjem potiskivanja sproveden je korišćenjem skale za merenje potiskivanja i senzitizacije (Repression-Sensitisation Scale). Istraživanja su pokazala je da je ova skala u korelaciji sa nekoliko različitih mera anksioznosti, što dovodi do konfuzije između realno niske anksioznosti i niske anskioznosti nastale kao rezultat postiskivanja; odnosno, dovodi do teškoća prilikom razlikovanja osoba koje su sklone potiskivanju i onih koje nisu anksiozne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vajnberg (Weinberger et al, 1979)  je sa saradnicima sproveo istraživanje u kome je kombinovao skorove na anksioznosti i odbrambenosti. Na osnovu ove dve skale dobila se podela na 4 grupe osoba:

  1. Osobe koje su sklone potiskivanju – visoka odbrambenost i niska anksioznost
  2. Odbrambene – visoko anksiozne osobe: visoka odbrambenost i visoka anksioznost
  3. Neanksiozne osobe – niska odbrambenost i niska anksioznost
  4. Neodbrambene – visoko anksiozne osobe: niska odbrambenost i visoka anskioznost

Dakle, osobe koje su sklone potiskivanju izveštavaju da osećaju malo ili nimalo anksioznosti, ali su odbrambene i zaštitnički nastrojene – to jest izuzetno su samoprotektivne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Šta kaže kognitivna psihologija?

Za kognitivne psihologe, potiskivanje je jednostavno zaboravljanje nečega što je neprijatno. Međutim, takvo motivisano zaboravljanje, nikada nije dokazano u kontrolisanim istraživanjima. Eksperimenti su rađeni tako što su eksperimentatori bili bezobrazni (ili fini) prema osobama koje su pokšavale nešto da nauče. Kasnije se pokazalo da se manje sećaju onoga što su učili kada im je iskustvo tom prilikom bilo negativno nasuprot pozitivnom.

Istraživanja su pokazala da ako pitate ljude da govore o svom detinjstvu do osme godine, oko 50% će dominantno imati pozitivna sećanja, 30% negativna, 20% neutralna. Ali, to ne mora biti posledica potiskivanja, to može biti jednostavno činjenica da su ljudi imali srećna detinjstva.

Još jedno istraživanje pružilo je dobre dokaze o potiskivanju: majke koje su se nedavno porodile upitane su da govore o kvalitetu i kvantitetu bola koji su upravo doživele. Onda su upitane to isto  nekoliko meseci kasnije. Ispostavilo se da što su kasnije govorile o bolu, to se njegova jačina smanjivala.

Još jedna deskriptivna teorija o potiskivanju kaže da je potiskivanje poseban slučaj nemogućnosti prizivanja sećanja u svest. Možda sećanja nisu ostala u sećanju zbog cenzure, ali do njih je teško doći zbog nedostatka relevantnih okidača koji će sećanje pokrenuti. Anskioznost može igrati ulogu u tome, u smislu blokiranja ili nedopuštanja pronalaženja okidača, ali ne kao uzročnik.

http://www.psihoverzum.com/potiskivanje-mentalno-guranje-bolnih-sadrzaja-pod-tepih/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, JESSY рече

ili obmanjuju sebe ili pokušavaju da kontrolišu i odaju izgled da su jaki, otporni i smireni čak i kad su daleko od toga.

 

пре 24 минута, JESSY рече

Često smatramo da se traumatični događaji i sećanja mogu lako potisnuti; međutim, samim tim što su traumatična, ova sećanja su veoma snažna, jer su praćena visokim emocionalnim nabojem.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

potiskivanje - guranje bolnih sadržaja pod tepih

a šta ako nema tepiha ? jedni bolne sadržaje mogu da nose. bol može da bude velika sila.

1 hour ago, JESSY рече

Tek kasnije, Frojd je počeo da veruje da je potiskivanje normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane.

kasnije kad je puko

kako li je kod hrišćana? da li i oni potiskivaju po metodama psihologa? da li je molitva normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane? od koga? da li se za hrišćane može reći da pre nadilaze nego da potiskuju?

vozglas kaže: "gore imajmo srca"

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, gor.anger рече

da li i oni potiskivaju po metodama psihologa

mislim da ti nijedan psiholog nece reci da (svesno) potiskujes osecanja...da to treba da radis....upravo to i vodi ka raznim neurozama....

ne bih rekla da je molitva uopste bilo kakav mehanizam odbrane....znamo sta je molitva ...

osecanja potiskuju ljudi bez obzira da li su hriscani ili ne....to jednostavno nema nikakve veze...

пре 32 минута, gor.anger рече

jedni bolne sadržaje mogu da nose. bol može da bude velika sila.

to je tacno...ima i takvih ljudi....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, JESSY рече

mislim da ti nijedan psiholog nece reci da (svesno) potiskujes osecanja...da to treba da radis....upravo to i vodi ka raznim neurozama....

ne bih rekla da je molitva uopste bilo kakav mehanizam odbrane....znamo sta je molitva ...

osecanja potiskuju ljudi bez obzira da li su hriscani ili ne....to jednostavno nema nikakve veze...

to je tacno...ima i takvih ljudi....

ajd pliz prevedi na svetosavski 

psihologija negira postojanje demona?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, gor.anger рече

psihologija negira postojanje demona?

licno nisam bila zainteresovana za problematiku demona u psihologiji...i uopste, izbegavam demone , msm literaturu koja se odnosi na njih....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, JESSY рече

.i uopste, izbegavam demone , msm literaturu koja se odnosi na njih..

da li izbegavaš onda i Novi zavjet koji dosta govori o demonima? kakvo značenje bi imao "demon" u psihologiji? neprijatno osećanje?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Зимус смо на страницама нашег Форума објавили причу колеге Андреја Млакара о медијском аспекту приче о (могућем) обарању америчког бмбардера Б-2. Та тема је овде:
      Данас, на 20-ту годишњицу (наводног) обарања (20. мај 1999. године), Андреј се потрудио да своју анализу уреси још по којим податком...

      Ove godine 20. maja navršava se okrugla godišnjica “navodnog“ obaranja strateškog bombardera B-2A. Zašto navodnog pod znacima navodnika upitaće neko? Pa zato jer upravo priča o B-2 izazvala je najviše polemike i osporavanja, a bogami pljuštale su i uvrede.

      U poplavi raznih nestručnih, senzacionalističkih i paušalnih priča, izjava, jeftinih i komercijalnih istupa, prilika je da se upoznamo šta se stvrno te noći desilo iz pera stručnjaka, autora knjige koji ima pun mandat da zajedno sa svojim ratnim drugovima govori o tome. Oni su događaj stvorili i jedino oni ga mogu najvernije opisati.
      Priča o obaranju američkog strateškog bombardera B-2 na nebu Jugoslavije te ratne 1999. i dalje 20 godina kasnije ne jenjava. Priča koja i dalje budi maštu kako običnog sveta, tako i novinara, geopolitičara i analitičara dobila je status mita o kome se mnogo zna, ali malo ima konkretnih dokaza. Zato sam znatno ranije odlučio da ovu temu konačno rasvetlim i da na osnovu informacija i dokaza koji su ovde objavljeni sami čitaoci izvuku zaključak o tome šta se tačno desilo 20. maja 1999. u ranim jutarnjim časovima. Znatno pre ovog teksta prošle godine objavljen je sticajem okolnosti tekst o medijskom aspektu ove priče. Sada donosimo i ovu s čime će priča o događajima te ratne 1999. na nebu Srbije dobiti konačno celinu.
      Kroz kazivanja svojih ratnih drugova i svoje analitičke tekstove pukovnik Vojske Srbije Slaviša Golubović opisao je u prvom izdanju svoje knjige „Pad noćnog sokola“, situaciju koja se dešavala te noći na nebu šireg rejona Beograda. U poplavi raznih nestručnih, senzacionalističkih i paušalnih priča, izjava, jeftinih i komercijalnih istupa, prilika je da se upoznamo šta se stvrno te noći desilo iz pera stručnog lica, autora knjige koji ima pun mandat da zajedno sa svojim ratnim drugovima govori o tome. Oni su događaj stvorili i jedino oni ga mogu najvernije opisati.
      Treći raketni divizion 250. raketne brigade PVO VJ 19. maja te ratne 1999. godine nalazio se u rejonu sremskog sela Bečmen na vatrenom položaju. Tog dana dežurstvo na komandnom mestu 3. raketnog diviziona PVO preuzela je borbena posluga u sledećem sastavu: potpukovnik Đorđe Aničić rukovalac gađanja, potporučnik Miodrag Stojanović pomoćnik rukovaoca građanja, major Milorad Roksandić komandir raketne baterije, poručnik Tiosav Janković oficir za vođenje raketa, stariji vodnik Dejan Tiosavljević operator po praćenju F-1, zastavnik Dejan Matić, operator praćenja po F-2, vojnik Dejan Đorđević, poslužilac planšete, vojnik Slaviša Pavlović, poslužilac Odeljenja izvora napajanja, vodnik I klase Vladimir Ljubenković poslužilac na OASt, vojnik Vladimir Radovanović, poslužilac na OASt i vodnik Željko Jaćić poslužilac na IRZ.
      Divizion se nalazio u pripravnosti broj 3. Zbog jednodnevnog odsustva pojedinih pripadnika neki članovi borbene posluge dežurali su 24 časa. Dvadesetak minuta pre ponoći, divizion je sa Komandnog mesta raketne brigade PVO, po naređenju načelnika grupe za borbeno komandovanje, priveden u pripravnost broj 1. Nekoliko minuta posle ponoći 20. maja rukovalac gađanja potpukovnik Đorđe Aničić usmerio je pažnju borbene posluge na cilj koji se približavao na daljinu 16 do 17 kilometara, sa azimuta 170- 180 stepeni. Oficiri za vođenje raketa poručnik Tiosav Janković izveštava da je otkrio cilj, ubrzo sledi lansiranje dve rakete i njihov susret sa ciljem na daljini oko 11 kilometara.. Ono što je usledilo posle bilo je na šta su lansirane dve rakete i šta je to bilo pogođeno?!
      Članovi borbene posluge su ubeđeni da je pogođen avion, neki od njih su ubeđeni da je to strategijski bombarder B-2. Sve je ostalo na tome jer kako je vreme odmicalo tako su se izjave o ovom događaju menjale, misterija rasla u ovih 19 godina, a dokaza nigde. Stručna javnost se skoro nije ni oglašavala, ali zato jestu tabloidi i pojedini njuz portali, koji su od toga pravila naučnu fantastiku. Nedostatak opipljivih dokaza i verodostojnih svedoka celu priču su sveli na nivo mita i fantazije kao što je to slučaj sa bombardovanje aerodroma Tuzla u BiH i Rinas kod Tirane.
      Divizion je do te misteriozne noći lansirao ukupno sedam raketa i oborio dva neprijateljska aviona taktički bombarder F-117A i lovac F-16CG. Piloti oba aviona su se katapultirali, posle čega su spaseni. Iako uspešniji od ostalih raketnih diviziona brigade, starešine 3. raketnog je mučio problem nesipravnosti kanala druge rakete, koji je posle privremeno bio rešen zamenom odgovarajućeg bloka koordinatonog sistema..
      SVEDOČENJE DELA NEPOSREDNIH AKTERA GAĐANJA
      ” Pažljivo pratim kretanje odabranog cilja, koji kroz nekoliko okretaja antene dolazi na daljinu 17 do 18 kilometara. Odraz cilja je vrlo specifičan. Do sada sam u borbenom radu naučio kako na ekranu izgleda radarski mamac, kako izgleda vučeni mamac. Ovo je nešto drugo i prvi put vidim. Mnogo je veće i ima oblik nepotpunog tupog jednokrakog trougla. Komandujem ” Visoki” na daljini od 16 km i ” antena”. Za svega par sekundi oficir za vođenje raketa Janković pronalazi cilj, koji kreće u manevar, dovodi u presek markera. Predaje ga na praćenje operatorima koji ga uspešno prihvataju i stabilno prate. Već posle dve – tri sekunde komandujem: “Lansiraj, TT”;.
      Zaglušujući pisak, paljenje startnih motora i start prve rakete sa lansirne rampe, a posle pet sekundi i druge. Janković izveštava: “Parametar 4,4 km, visina 7, brzina 200m/s, a odmah i “; Prva lansirana, prva zahvaćena, druga lansirana, druga zahvaćena, vođenje normalno”. Tiosavljević komentariše: ” Šta je ovo?” Dok očekujem rezultat Janković izveštava: ” Prva eksplozija, druga eksplozija, daljina 13 km……Oni u vazduhu kao da znaju. Uskomešali su se i kompletazn nalet, najjači od početka rata kako sam ja u smeni ide na nas… Putem glasonogovorne veze naređujem komandiru odeljenja izvora napajanja, starijem vodniku Maletiću da izađe i proveri šta je sa lansirnom rampom, sa koje su lansirane rakete. Izveštava da je jedna raketa pala sa strele, da su avioni i dalje u vazduhu i da se jasno vide njihova navigaciona svetla. Aviona “milion”u vazduhu. Naleću u talasima na nas u tri pravca, od kojih jedna vodi kroz zonu zabrane 1.LR….“ , napisao je u svom svedočenju potpukovnik Đorđe Aničić, rukovalac gađanja koje je objavljeno u prvom izdanju knjige „Pad noćnog sokola“, autora pukovnika Slaviše Golubovića.
      “ Ušli smo već u novi dan kada je nekoliko minuta posle ponoći rukovalac gađanja nagovestio ulazak ciljeva u našu zonu uništenja…. Komande su mu jasne, nema dileme šta nam je činiti, a onda je sve išlo kao na filmu. Školski! Komandovanje za otkrivanje cilja, praćenje, lansiranje dve rakete, izveštaj o pogotku, upotreba imitatora zračenja… Rutinski kao da to radimo svaki dan…, piše u istoj knjizi pomoćnik rukovaoca gađanja rezervni poručnik Miodrag Stojanović.
      “Rakete se približavaju. U tačnu bazu ulazi prva i eksplodira u rejonu cilja na daljini od oko 11 km. Odraz eksplozije je veliki. Izveštavam, a brzo stiže i druga. Eksplodira i ona. Odraz eksplozije se širi oko cilja. Prizor je izuzetan… Nalet se nastavlja. Uglavnom dolaze sa juga. Iz nama nepoznatih razloga na prvoj lansiranoj rampi sa koje su odletele dve rakete, signalzacija pokazuje da nema preostale dve. Druga lansirna rampa za ovaj pravac je u zoni zabrane… U smeni smo ostali do narednog jutra, kada je u jedinicu došao i Komandant korpusa PVO, pokojni general Branislav Petrović. Čestitao nam je uspešno dejstvo i rekao koji je tip aviona pogođen. Sa terena tog jutra izostale su slike olupine aviona, tako da smo ostali uskraćeni za konačnu potvrdu da je srušen.
      Mnogo je podataka koji su išli u prilog različitim verzijama gađanja. Od mamaca aviona F-15 pa sve do aviona B-2. Kako je vreme prolazilo ostala je samo poslednja opcija, koja ima mnogo zagovornika i protivnika. Nismo našli delove pogođenog aviona, pa je i danas, kao i onda, podjednako nezahvalno i neprofesionalno tvrditi o kom je avionu reč. Ipak, priče o mamcu sam i tada smatrao besmislenima jer sam bio uveren da je reč o pravom cilju. Danas, sa više iskustva i nekoliko mirnodobskih bojevih gađanja, bez ikakve dileme, potpuno sam siguran da je gađan ” živ” cilj i da je pogođen sa dve rakete“, napisao je u istojimenovanoj knjizi pukovnik Tiosav Janković koji je danas na funkciji komandanta 250. raketne brigade, a to 20. maja bio je poručnik.
      “ U prvim minutama posle ponoći 20. 5. 1999. primljeno je nekoliko izveštaja sa terena o neobično jakoj buci u vazduhu, po opisu osmatrača, kao da je nešto pokvareno, krlja, guši se…, nisko je ne vidi se, ali se baš čuje.. Te informacije su bile sa područja zapadno od Beograda… Malo kasnije sam se čuo sa kolegom iz grupe za praćenje avioradio-saobraćaja u sastavu Republičke državne bezbednosti, koji mi je potvrdio da je aktivnost neprijatelja bila neuobičajena i da ” su se baš uzmuvali”. Radio-amateri iz Republike Srpske su uočili aktivnost SFOR-a i obavestili o prelasku grupe vozila iz Bosne i Hercegovine na teritoriju Hrvatske. Nešto neuobičajeno se dešavalo, ali preciznije informacije o mestu pada letelice nismo mogli da dobijemo.. Kao i u prethodnim slučajevima kada su oboreni avioni F- 117A i F-16 CG, registrovan je veći broj neprijateljskih letelica u vazduhu, način komunikacije i ponašanje naših osmatrača sa terena, ukazivali su na to da se desilo nešto izuzetno i različito od situacija koje su nastale nakon obaranja prethodna dva“, napisao je radio amater Dragan Antonić u prvom izdanju knjige Pad noćnog sokola .
      NEŠTO NEOBIČNO SE DESILO
      Rano ujutro 20. maja 1999. godine zamenik predsednika mesne zajednice Deč pitao je komandanta diviziona pukovnika Zoltana Danija: “Šta ste to radili noćas, videli smo gađanje, šta ste ono pogodili? Kad je to proletelo ovuda čulo se nešto neobično kao zvuk pokvarenog krunjača za kukuruz. Odlete prema Hrvatskoj!
      Takođe nekoliko pripadnika policijske stanice i jedan predstavnik Civilne zaštite u Vinkovcima navode: “Noćas je kod nas u Spačvanskoj šumi palo nešto ogromno. Vatrogasci su išli da gase požar. Kad su došli tamo ugledali su nešto nalik na leteći tanjir. Palo je kao da je spušteno odozgo, ali je izlomljeno. Liči na avion, ali ne zna se koji. Crn, ogroman, ravan, ima zaobljene ivice i nema ni jednu vertikalnu površinu. Za veoma kratko vreme došli su pripadnici SFOR iz Bosne i okružili ceo taj prostor. Nije više moglo da se priđe. Sledeća tri meseca u tu zonu su neprekidno ulazili i iz nje izlazili kamioni sa ceradom. Očigledno su nešto prevozili. Na kraju je odnet i čitav sloj zemlje, a na tom mestu je ostalo jezero.
      Inspektor u MUP-u R. Hrvatske koji je u to vreme radio u policijskoj stanici u Vukovaru, u razgovoru sa zastavnikom Milanom Barvalcem navodi: “Tokom te noći situacija u stanici se veoma uzburkala i bila je prava uzbuna. Šef specijalne jedinice je uputio jedinicu u Spačvansku šumu sa zadatkom da se ceo prostor opkoli i zabrani ulazak bilo kome. Govorilo se pao je avion i tamo niko ne sme da uđe. Prema atmosferi koja je vladala i ponašanju odgovornih siguran sam da je u tu šumu nešto važno palo“.
      Beogradski nedeljnik Ilustrovana politika u broju 2106 od 29. maja 1999. godine, u tekstu pod nazivom „Uhvaćen i nevidljivi duh” između ostalog konstatuje: „Direktan pogodak u kabinu američkog B-2A zauvek je okončao njegov let i osujetio nameru da već ranjenom Beogradu zada još teži udarac. Dim je kuljao, plameni jezici su gutali “nevidljivo” krilo. Crna ptičurina se strmoglavila ka zemlji, a ostale dve su već bežale ka bezbednim visinama, okrenuvši kljunove prema polaznim bazama.”
      Svoje pretpostavke o gađanju ovog bombardera iznosi i general-pukovnik Spasoje Smiljanić u svojoj knjizi Agresija NATO – Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadžbine:
      „Pričalo se i pisalo da je posle dejstva po objektima u rejonu Beograda, u Spačvanske šume (južno od Vinkovaca) pao jedan strategijski bombarder B-2A, te da je u vreme pada iz Tuzle pokrenuta specijalna američka jedinica. U toku agresije javljali su: služba osmatranja i obaveštavanja (OiO), radio-amateri, vizuelni osmatrači, prijatelji iz okruženja, a naveliko i sredstva informisanja javnosti…”
      OPRAVDANOST SUMNJE
      Dvadesetog maja 1999. godine borbena posluga 3. rd PVO je po svim pravilima borbenog rada i odredbama pravila gađanja izvršila uspešno dejstvo po cilju u vazdušnom prostoru. Ipak, dilema na šta su lansirane dve rakete i šta je i da li je pogođeno u prvim minutama 20. maja ni do današnjeg dana nije potpuno otklonjena! Članovi borbene posluge, potpuno uvereni u uspešno dejstvo i ohrabreni raznim „povoljnim ” vestima svih ovih godina, sigurni su da je pogođen avion. Neki od njih su i ubeđeni da je reč o strategijskom bombarderu B-2A.
      Stavovi pretpostavljenih starešina i komandi ovom događaju varirali su tokom vremena. Rano ujutro 20. maja, koji sat nakon izvršenog dejstva, general Branislav Petrović je prilikom svečane dodele odlikovanja i unapređenja pripadnicima Korpusa PVO u selu Bečmen, starešinama diviziona čestitao i uspešno dejstvo prethodne noći. Istakao je da su pripadnici diviziona ponovo osvetlali obraz našoj PVO pogodivši još jedan neprijateljski avion, ovog puta, po njegovim rečima, avion F-15. Ipak, bez delova i slika oborenog aviona, nekih drugih konkretnijih podataka il priznanja suprotne strane, takva potvrda uspešnog dejstva nije bila uverljiva.
      U tadašnjim analizama i izveštajima Komande brigade ovo gađanje je okvalifikovala kao uspešno. Komanda brigade je tokom rata rigorozno ocenjivala gađanja potčinjenih jedinica, tako da bez čvrstih dokaza i jasnih pokazatelja gađanja nisu kvalifikovana kako pogodak i uništenje cilja. Na ovaj način Komanda brigade je skoro sigurno umanjila svoje i rezultate svojih jedinica, ali je zarad objektivnosti sprečeno amatersko licitiranje o broju i vrsti uništenih ciljeva, navodi Golubović.

      ŠTA JE ONDA ISTINA
      Stručna javnost se nerado oglašavala o ovom događaju, a u retkim prilikama kada se neko izjašnjavao, bili su to ili prepisani stavovi nekih članova posluge ili krajnje skeptične izjave, koje nisu ostavljale ni trunku verovatnoće da je takvo nešto uopšte moguće. Stalne polemike na pojedinim forumima, povremeni članci u novinama, kao i sporadični komentari pojedinih analitičara, daju za pravo da kažemo da je i šira javnost ostala uskraćena za istinu o ovom intrigantnom događaju.
      Nedostatak opipljivih dokaza i razumljivo ćutanje suprotne strane trajno su zamrznuli podeljene stavove, tako da su obe strane uvek mogle pronaći dovoljno argumenata za svoje mišljenja.
      Povremeno objavljivanje članaka o obaranju B-2 znalo je na trenutak da uzburka pažnju javnosti, rasplamsa sporenja na forumima, a već koji dan kasnije slučaj se kao nerešen privremeno arhivira. Razlozi za ovo su pre svega izostanak temeljne i stručne analize smatra autor.
      Imajući u vidu da su stelt bombarderi B-2A praktično otvorili vazdušnu kampanju u agresiji NATO-a na SRJ, da je za 78 dana rata šest aviona ostvarilo 34 leta (51 pilot) iz SAD u SRJ, da su 23. aprila 1999. godine sa osam bombi od po 907 kg srušili most na Dunavu u Novom Sadu, da su i raketni sistemi NEVA bili meta njihovih bombi , kao i da je 20. maj 1999. godine bio njihov poslednji dan leta u operaciji Allied Force, može se osnovano pretpostaviti da je te noći bombarder B-2A bio u vazdušnom prostoru šireg rejona Beograda i da je gađan od 3. rd PVO, navodi se u knjizi.
      ZAKLJUČAK
      Na kraju ovog teksta valja reći da postoji veliki broj pitanja koja su ostala bez odgovora, a dodatno pitanje da li je” vuk sit, a sve ovce na broju? i dalje ostaje otvoreno usled zaključanih vrata u kući najveće supersile Sjedinjenih Država. Istina je jedna da će se o ovome dok se ne pruže validni dokazi i dalje prepričavati po medijima i forumima, a silueta B-2 iscrtana na komandnoj kabini raketnog sistema ” Neva” biće pokazatalje za naredne generacije da utvrde šta se to tačno desilo na nebu Jugoslavije-Srbije tog 20.maja ratne 1999.
      Kao novinar, imao sam priliku da se upoznam tokom pisanja i sa rukopisom drugog izmenjenog i dopunjenog izdanja knjege „Pad noćnog sokola“ . Njen autor, pukovnik Slaviša Golubović, uspeo je posle godinu dana mukotrpnog istraživanja da dođe do novih saznanja i odgovori na mnoga pitanja. Odgovori će konačno u potpunosti rasvetliti šta se te noći desilo, a šta se dešavalo narednih devet godina kako bi se prikrio stvarni gubitak.
      https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2019/05/03/gadanje-pod-velom-tajne-obaranje-bombardera-b-2-od-mita-do-istine-20-godina-od-price-koja-je-podelila-srbiju/
    • Од Драгана Милошевић,
      Poljski mons. Henryk Hoser održat će prvu misu u Međugorju ove nedjelje u 19 sati čime će biti ozvaničeno svojevsrno "preuzimanje" ovog marijanskog svetišta pod okrilje zvaničnog Vatikana. Kao što je portal Klix.ba pisao ranije, početak je to jednog novog doba za ovo hercegovačko svetište, obilježenog drugačijim i pozitivnjim odnosom s vrhovnom crkvenom vlasti.

      Hoserov glavni zadatak je poboljšati rad svećenika s hodočasnicima, a njegove su ovlasti vrlo široke te će vjerojatno uticati i na kadrovska pitanja, za koja je dosad bio mjerodavan isključivo mjesni biskup. To podrazumijeva dovođenje novih, i to stranih svećenika u međugorsku župu, ali i uticaj na izbor župnika.

      Podsjećamo, Crkva je decenijama bila suzdržana prema Međugorju i na snazi je bila izjava Biskupske konferencije Jugoslavije iz 1991. koja nije branila hodočašća ali nije ni utvrdila da se radi o nadnaravnim ukazanjima. 

      Preokret se desio 2010. godine kada je papa Benedikt XVI. imenovao kardinala Camilla Ruinija, a rad je nastavio papa Franja, koji je prošle godine u Međugorje uputio Hosera kako bi analizirao pastoralnu situaciju.   link  
    • Од Milan Nikolic,
      Ansambl ruske Crvene armije "Aleksandrov" održao je večeras koncert za pamćenje ispred Hrama Svetog Save.
      Koncert je počeo u 20.30 sati a u narednih sat i po vremena ruski ansambl izveo je poznate ruske pesme - "Kaćuša", "Ždralovi", "Dan Pobede", "Crne oči", "Kaljinka"...
      "Tamo daleko" hor je otpevao na srpskom jeziku, kao i pesmu posvećenu patrijarhu Pavlu.
      http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:734654-OVACIJE-ZA-RUSKI-HOR-Ansambl-Aleksandrov-pod-otvorenim-nebom-ispred-Hrama-Svetog-Save--VIDEO
    • Од Danijela,
      Međunarodni tim naučnika pronašao spomenike srednjovekovne kulture na dnu jezera Gazivode na Kosmetu

      UPORNOST Dušan Jovović (levo) sa saradnicima na čamcu Foto privatna arhiva
      TAJNA skrivena gotovo pola veka na dnu jezera Gazivode, koje je nastalo 1977, konačno je "isplivala" na površinu! Međunarodni tim podvodnih arheologa i naučnika, posle višemesečne pripreme i pretrage, ispod površine ovog jezera na severu Kosova i Metohije pronašao je neprocenjivo kulturno i istorijsko blago. Ostaci dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, deo su otkrića koje svedoči o životu čuvene srpske dinastije, ali i drugim razdobljima istorije ovog tla.
      Istraživanje dna spornog veštačkog jezera, koje je poslednjih dana i tema Briselskog sporazuma, samo je deo projekta koji je pokrenut i traje isključivo zahvaljujući entuzijazmu Beograđanina Dušana Jovovića i njegovog tima. Ovaj doktor digitalne umetnosti, zaljubljenik je u našu srednjovekovnu kulturu i umetnost, ali i svoju zemlju uopšte. Samo zato i, kako kaže, iz revolta i bunta - jer naše najvrednije, tako pomirljivo, nezainteresovano, prepuštamo zaboravu i neznanju - odlučio je da istraži i kao vrhunac snimi dokumentarni film o svim novim otkrićima - "Gazivode, putevi Jelene Anžujske".
      Svedočanstvo o tome kako je živela i vladala jedina srpska vladarka proglašena sveticom, sadržaće delove igranog i dokumentarnog filma. Rasvetliće zašto je majka Svetog kralja Milutina, prabaka Dušana Silnog, i posle osam vekova i dalje intrigantna, i zašto je bila ispred vremena, ne samo svog, već i našeg. Kao posebna senzacija projekta je mogućnost da su istraživači otkrili mesto na koje su prenete mošti Jelene Anžujske, za kojima se decenijama traga. Trejler za film koji se poslednjih dana vrti na "Jutjubu" samo golica maštu, ali i uverava da je u pitanju projekat visokog kvaliteta, vrhunske produkcije i sa ozbiljnom stručnom podrškom.
      - I tužan sam i besan kad pomislim da je takva lepota, takvo svedočanstvo istinske slave Srbije, pre svega svesno potpopljeno, a zatim i decenijama kasnije zaboravljeno - priča dr Jovović. - Istraživanje Gazivoda najveće je podvodno istraživanje u Srbiji, a prvo veliko na prostorima Kosmeta uošte, od kada su šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti odlučile da potope 14 srpskih naselja, škole, crkve, arhološka nalazišta...
      ISTRAŽIVANjE Dok ronioci tragaju pod vodom ekipa na kopnu koristi sonar i daje im instrukcije
      Voda koja je tada "progutala" tragove stare osam vekova na prostoru Zubinog Potoka, puštena je za potrebe elektrane "Obilić B" i vodosnabdevanje tog dela Kosmeta. Jezero je dugo 22 kilometra i duboko 107 metara.
      - Sve je urađeno vrlo brzo, bez studioznog i ozbiljnog ispitivanja, popisa, uprkos apelima tadašnje stručne javnosti, o čemu svedoče natpisi iz medija - priča naš sagovornik. - Uspeo sam uz pomoć prijatelja posle duže potrage da dođem do razbacane i šture dokumentacije, da otkrijem da je srpsko stanovništvo, posle potapanja, raseljeno - ne u druge delove Kosova i Metohije, već u Kragujevac i Kraljevo. Sve to ukazuje da je, osim za potrebe snabdevanja vodom i strujom, projekat rađen i pod pritiskom albanskih interesa. A što je pogubno, bez temeljnog popisa izuzetno vrednih objekata.
      PODUHVAT Ruski i srpski gnjurci
      Osim naših stručnjaka, istraživanja koja su na Kosmetu rađena tokom ledenih januarskih dana ne bi uspela bez pomoći podvodnih arheologa iz Rusije.
      - Neizmerno sam zahvalan entuzijastima koji dele našu strast prema takvim otkrićima, značajnim ne samo za Srbiju, jer spadaju u tragove svetske kulturne baštine - kaže Dušan. - Njih oko 40 došlo je kombijima iz Sankt Peterburga sa opremom vrednom dva i po miliona evra. Samo činjenica da su na "minus 100", kada je najbolja vidiljovost pod vodom, danima ronili, govori o snazi i važnosti ovog poduhvata. Njihova lica, kada su izranjali, radosna i preneražena od onoga što su videli, nedvosmisleno svedoče o vrednosti ovih otkrića.
      Iako je mladi umetnik uspeo da animira domaće i strane naučnike, da potroši sopstvenu ušteđevinu da bi iza sebe ostavio nešto vrednije od novca, projekat neće moći da bude nastavljen bez podrške države.
      VEŠTAČKO Jezero Gazivode nastalo je 1977.
      OSTACI ŠKOLE ZA DAME
      MEĐU podvodnim otkrićima su i ostaci škole za dame, verovatno prve srpske prosvetiteljke Jelena Anžujske, kao i delovi dvorca u potopljenom selu Brnjaci, odakle je upravljala terotorijom ondašnje Zete, Trebinja, Plavom, Poibarjem... - objašnjava Jovović. - U školu koju je osnovala upisivala je siromašne devojke, učila ih pismu, muzici, vezu, pismenosti, a zatim ih udavala za srpsku vlastelu. Veruje se da je kroz tu školu prošla i carica Milica. Istorija svedoči da kralj Milutin verovatno ne bi bio to što jeste da nije imao tako obrazovanu, mudru i dalekovidu majku.
       
      EKIPA
      NOSIOCI projekta koji već mesecima pokušavaju da isprave nepravdu nad istorijom, osim dr Jovovića su istoričar dr Katarina Mitrović, direktor Muzeja SPC dr Vladimir Radovanović, srpski ronilački tim predvođen Božanom Ostojić, ali i teolozi, arheolozi, biofizički antropolozi. Uključeni su i Ivana Grujić, direktorka Muzeja Hercegovine iz Trebinja, naučnici iz Austrije, Nemačke i Rusko društvo za podvodna istraživanja, a veliki doprinos dali su i potomci raseljenih Srba iz Ibarskog Kolašina, ekipa mladih sa Kosmeta "Ekstra družina" i sestrinstvo manastira Gradac, zadužbine Jelene Anžujske.
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:726497-POD-VODOM-BLAGO-JELENE-ANZUJSKE-Spomenici-srednjovekovne-kulture-na-dnu-jezera-Gazivode

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...