Jump to content

Iguman Stefan Vučković

Оцени ову тему


Препоручена порука

У Парохијском дому Храма светог Саве на Врачару, у оквиру редовних духовних сабрања понедељком увече, беседио је архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој гори. Тема је била "Искушења нашег времена".

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/10/22.10.13_zbor_-_o.stefan_velika_remeta_-_iskusenja_naseg_vremena_64.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Време пролази, вечност се приближава

Слушате тонски запис духовне вечери одржане у Парохијском дому при Храму Св. Јована Владимира, када је гостовао архимандрит Стефан (Вучковић) игуман манастира Велика Ремета. Госта је у име братства поздравио о. Милан Марић, а о. Стефан је беседио на „тему Време пролази вечност се приближава“. Благодаримо гђи Зорици Ковачев на снимку ове лепе вечери.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Карактери људи су промењиви

O.Stefan.Vuckovic.jpg О.Стефан (Вучковић)
Карактери су код људи променљиви, има неко карактер који је јако оштар али не значи да не може да се промени, имате људи који мењају карактер на добро, имате да мењају на зло. У духовном смислу гледано мање је важан карактер, то је лична, урођена ствар, значи може се бити бољи, човек се може мењати. Неко је добре нарави и остаје такав, а неко се мења. 

Рецимо, знамо да је човек имао добар карактер, позитиван, исправан али га је пореметио неким својим слабим владањем, рецимо алкохолизмом, дуваном, разбојништвом, насиљем, развратом итд. онда ми као православни хришћани а посебно Црква зове и пита, шта то би с твојим карактером, твој карактер није то, био си јако добар човек. Значи, карактери су променљиви. 

А карактер изградити у човеку не може се тако велик и узвишен без благодати Духа Светога, без Цркве, без духовника. Значи, да би изградили карактер у човеку прави, свештени карактер који има у себи Бога, не може се осим оним путем који је установила Црква, значи путем исповести, причешћа. А кад појединац поправи себе, помоћи ће и многима око себе. Човек треба да има такав карактер да никога не саблажњава. Подигните ниво свога карактера. 

Свети Серафим Саровски је говорио, ако смирите себе пред Богом и умирите се како Бог заповеда, ви сте мноштво људи спасили и ако се појавите као миран човек људи би некако да уђу у тај ваш мир и обратно, људи ће бежати од човека немирна и преког карактера. Бог нам је дао благодатну силу а то је превенствено покајање, исповест, причешће и ето спасоносног мира како нам је показао и Господ Исус Христос. У Господу је савршени мир и ако се ми причешћујемо и ако се он усељава у нашу душу у срце, Он је духовна храна која мења нашу свест, савест и постајемо бољи људи и као такви можемо очекивати да спасемо себе и некога крај себе, испред себе и иза себе. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • 3 weeks later...

Породица домаћа Црква

 


IMG_4607.JPG
 
На детињце, 22.12.2014. године, у сали црквеног дома Саборне Цркве Светих апостола Петра и Павла у Шапцу предавање на тему „Брак и породица“ одржао је велики духовник наше Цркве, игуман манастира Велика Ремета, архимандрит Стефан.
            У име домаћина присутне је поздравио и уводно слово одржао протођакон Љубомир Ранковић. „У савременом свету брак и породица су угрожени, а вредности породице су нарушене. Све више срећу се људи који се нити жене нити удају, а вероватно са неким разложним савременим проблемима. Вечерас на овај велики дан, детињце, окупили смо се у овој нашој реновираној сали да чујемо духовне поуке на тему „Брак и породица“ од нашег оца Стефана. Дуго сам размишљао да ли је добро да један монах говори на тему брака и породице, али свакако је добро утолико уколико знамо да се код оца Стефана свакодневно у манастиру Велика Ремета окупља велики број брачних парова, и то све више младих, који траже духовни савет од њега. То је показатељ колико он кроз приче, исповести и разна питања оних који га све више посећују, може да упозна као један монах тајну брака и породице више него неко ко је то искуствено доживео....“
            Архимандрит Стефан великореметски поздравио је присутне госте и заблагодарио преосвећеном епископу Лаврентију како на позиву тако и на указаном гостопримству. Он је најпре указао на савремену кризу брака и породице, а онда у маниру великих духовника брак представио кроз библијску историју и кроз светоотачке духовне савете и искуство Цркве. „Света тајна брака позната је људиа још у рају, када је Господ благословио Адама и Еву речима: „Рађајте се и множите и напуните земљу.“ Али исто тако познати су и проблеми заједнице мужа и жене, Евино кршење заповести Божије али и Адамово одрицање од Еве у његовим речима Богу: „Жена коју си ми Ти створио, она ме наговори“... Проблеми у породици познати су такође од првих људи Адама и Еви и њихових синова Каина и Авеља, проблем зависти Каина према Авељу и братоубиство које је проистекло из те зависти. Ништа се није променило од Адама и Еве до данас, увек су постојали и постојаће проблеми у браку и проблеми у породици, али је јако важно како решити те проблеме.....Када желимо да осмислимо хришћански брак и породицу увек треба да се сетимо речи Светог апостола Павла када говори о породици, „ја вам говорим о Христу и цркви“. Отац у породици треба да буде Христос (Бог), док је мајка Црква као и Богородица, а деца заједно са родитељима треба да представљају Цркву....“
            По завршетку ове предивне духовне вечери присутнима се обратио и старешина саборне цркве у Шапцу протојереј Илија Митрић. Он се захвалио оцу Стефану на доласку али му је и поставио једно питање после чега су уследила и друга питања из публике. „Оче Стефане, да ли се може рећи и у којој мери да су се остварили људи који нису ступили у брак, обзиром да се пуноћа људског бића налази у заједници било брачној или монашкој.“ На ово питање игуман Стефан одговорио је да се свако људско биће остварује на свој начин и иза себе не оставља биолошку децу већ и ону духовну. „Бог зна зашто се многи нису оженили, на пример Никола Тесла, па опет цео свој живот посветио је читавој људској раси тако што је марљиво радио на својим открићима која су на корист свих нас. Дакле, људи некада не рађају биолошку децу нити се жене нити удају, а опет се остваре као биће и посвете свој живот свима, често иза себе остављајући небројену духовну децу. Колико ли духовне деце данас има Тесла...“
            Присутнима се захвалио домаћин овог духовног догађаја свештеник Илија Митрић и позвао да у новој лепој сали сви узму своје учешће на своме месту, да долазе на овако лепе духовне вечери и слушају наше драге госте. Већ за следећу недељу најављено је ново предавање посвећено мајкама, 28.12.2014. на материце у црквеној сали саборног храма гост ће бити педијатар др Милијана Савић, а тема вечери ЖЕНА У ЦРКВИ – МАЈКА У ПОРОДИЦИ. Др Милијана Савић је активни учесник у верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке, а благословом Његове Светости Патријарха Српског г.г. Иринеја води одсек за брак и породицу.
 
 
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Покајање је суштински појам хришћанства. Одакле човек да крене, може ли рећи ја сам погрешио, покајаћу се, и шта онда?

- Покајање је дубљи појам а не рационалан, мора се ући у неку руку у суштину душе и срца а то је осећање - ја сам грешан! Схватање огреховљености једини је лек, јер је за спасење нужно покајање. Значи, ако хоћемо да се спасемо од греха који је прародитељски, генетски некако постоји у људима, иако је он Светом Тајном Крштења опран, али опет смо грешили, падали смо у грех, неминовно је да човек греши. Да би то избегли Бог је дао дар покајања а то покајање мора увек да се изведе тако што има неко између тебе и Бога, увек се каже грешан сам пред Богом, грешан сам због греха, али како, мора неко да посредује. То је Црква добро одредила, ставила духовника, значи ставила човека који стоји између тебе и Бога. Рецимо, сагрешио сам због лагања, крађе, превара, оговарања, отимања, псовања, насиља, а ти као сведок, као свештеник имаш благодат Божију да стојиш над таквим праштањем, значи потврђујем пред Богом да си ти тај који се кајао а ја имам ту власт Богом даровану да те тога разрешим. Бог је апостолима рекао: “Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу."(Мт. 18,(Зач. 76),18) Та благодат дана апостолима пренешена је и на свештенике преко епископа. Зато ми увек кажемо да ли знаш неког доброг духовника, искусног, старијег а под тим подразумевамо и ако је старији да је искусан, ишао би да ме нешто исповеди. Зашто не идеш код млађег? У човеку се јавља основна сумња, да ли ће онај млађи уопште моћи издржати кад ја будем причао моје грехове, кад буде видео какав сам грешник и бедник, ајде онда идем код оног старијег који је много више чуо и видео, па њему неће то бити необично, он ће сигурно расудити боље. Дакле, да би грех савладали нама нема другог рецепта датог сем покајања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Различита су мишљења чак и код духовника, обично Црква позива све људе на причешће и каже се, са страхом Божијим и вером приступите. Са царских двери епископ или свештеник или ђакон позива и ви приступате по својој савести Светој тајни причешћа а не по неким заслугама, а не по неком достојанству. Веровали или не, ако поштено гледамо нити смо заслужили нити смо достојни, ако ћемо искрено да говоримо, значи идемо по својој савести уздајући се у благодат Божију. Овако су неки од светих отаца учили, ако је свештеник рекао са страхом и вером приступите, то је сам Господ рекао, значи свештеник који држи путир у рукама је само ту једна послушна личност. Господ зове! Ви као православни требало би да се одазивате, слично као у војсци ко је служио, кад генерал каже: дођи овамо! не може се рећи нећу. Исто тако, када Господ позове, са страхом и вером приступите, ви који сте верни, који сте крштени приступајте, зовем вас због "вас" а не због себе. Онда морамо одговорити на то. Ако смо у цркви на служби редовно, ако поштујемо законе црквене о посту и исповести, брачној чистоти, ми онда можемо да се причешћујемо непрестано, као што и радимо. Значи људима треба оставити по савести њиховој у сагласности са духовником, свештеником и да се људи око тога не збуњују много, него да иду са вером, са страхом Божијим, достојанство и заслуге ту нема нико. А шта има? Благодат Божија, благо даровано, значи приђи сад. Е, кад приступа Светој тајни причешћа мора човек да се растерети тих предрасуда, како ово може овако, како ово може онако. Дакле, Бог је рекао на тајној вечери: “И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви. Јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова."(Мт.26, 26-28) Није Он питао ни Петра, ни Павла, ни Јована, ни Јакова, ни било ког од апостола, да ли сте ви то заслужили, да ли сте постили, Богу се молили, него је једноставно рекао, узмите једите ово је тело моје и пијте ову чашу. Видите једну ствар, овде је велика тајна остала недоречена, шта је са Јудом било. Јуда је умислио да није он за то причешће, као што и данас се деси некоме човеку, каже: "нисам ја за то, морам сачекати". Човече, теби је рекао онај који све зна и све може али ти је дао слободу избора и ти у тој слободи избора нећеш да узмеш, каже Павле Евдокимов у књизи “Луда љубав Божија”, ипак је Јуда зграбио хлеб и вино са трпезе и утеко, значи он је побегао. Морамо водити рачуна да се не двоумимо, кад смо ушли у цркву и били на Светој литургији да се присајединимо са Богом. Али ако се нисмо спремили за причешће, ми смо се спремили за реч Јеванђеља и то је причешћивање, ако смо се спремили да чујемо беседу свештеника и то је причешћивање Богом, па смо се спремили да чујемо појање у славу Божију и то је причешћивање, дакле нисте отишли празни и нисте дошли узалуд. Али би било добро нека знају људи да се не двоуме око тога и не убеђују, нека иду у Цркву да буду људи Божији, који љубе Бога, који воле све што Христос хоће, то је победа над грехом, над смрћу, над ђаволом. Једном приликом прота Милорад Голијан архијерејски намесник за Сремску Митровицу, рекао је у беседи, узимајте причешће, благодат Божију, да Христос уђе у вас да истера нечисту силу, нема ко други. Против те деструктивне силе која делује у уму људском, у мислима, у жељама њу може истерати само онај који је јачи од тебе а то је Господ Исус Христос, онај који је за нас пострадао на Голготи, био је распет, погребен, васкрсао и вазнео се на небеса и сео са десне стране и који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима.



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Фантастичан текст.

 

Имао сам прилике више пута да будем са о. Стефаном и да будем на Литургији коју он служи. Невероватно широк, разуман, смирен и надасве пун љубави човек.

 

Овај текст говори да, хвала Богу, имамо велики број отаца који знају шта је у Цркви најбитније.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овај текст говори да, хвала Богу, имамо велики број отаца који знају шта је у Цркви најбитније.
тачно тако....и ја сам била на пар његових предавања.....предиван је.....толико благости, љубави, смирења.....

једном приликом, пошто смо морали да напустимо зграду након предавања, стајали смо са њим још барем сат времена напољу и причали.....био је са нама докле год је било питања на које је стрпљиво одговарао.....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Збор зборила господа хришћанска – отац Стефан (Вучковић): св. Три Јерарха у предању Цркве У Храму Св. Јована Владимира на дан св. Три Јерарха, одржано је духовно вече које је окупило велики број заинтересованих слушалаца, јер је гост био архимандрит Стефан (Вучковић) игуман Манастира Велика Ремета. Отац је управо говорио како рече, „о три буктиње које светле целој васељени: Светом Василију Великом, Светом Григорију Богослову и Светом Јовану Златоусту“. За снимак ове вечери благодаримо гђи Зорици Ковачев.ж

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/15/02/19.02.15_zbor_-_arhmdt_stefan_vuckovic_-_sv._tri_jerarha_u_predanju_crkve_64kbps.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

архимандрит Стефан (Вучковић) о Васкршњем посту

Данас емитујемо предавање које је у оквиру духовних вечери у Вазнесењској цркви у центру Београда одржао архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика ремета на Фрушкој гори. Отац је у сиропусној седмици беседио о великом Часном Васкршњем посту, а за снимак предавања благодаримо братству вазнесењског храма.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
  • 5 months later...

Како уочити своје грехе
 
Сваки грех треба зауздати, или му дати једну границу до које сме да иде и ни милиметар не попуштати. Ако пређемо ту границу одмах се исповедити и казати духовнику да си погазио своју сопствену заповест, а није ти нико то наредио. Важно је да Бог види твоју ревност, да се трудиш, а не шта ме брига! 
kako-uociti-a.jpg

Алкохолизам је порок који изазива трагичну ситуацију и последице. Алкохоличар је жив али је мртав, има име да је жив али је мртав. А да не говоримо сад о развратном понашању где људи руше свој углед и углед породице, и на крају најстравичнија ствар, упропасте све, ближње и богатство што су стекли, и углед пред људима. 
Или, то се исто често дешава, неко је занимљив, насмејао се некој жени и она њему, и не стану на томе и дође до катастрофе такве да просто он не зна да се извуче из тога, постаје роб самоме себи а био је газда, био је господин а постао је ништа. Ама људи, ја гарантујем: 95 посто пада морала, и физичкога, и материјалнога у људима руши се усред греха. 
Грех проузрокује сваку невољу над човеком, и болест, болести се јављају, то је скоро проф. Јеротић рекао овде, свака болест, свака бол је психосоматске природе, ту се слажем с њим. Значи, не може друкчије ни настати, то мора човек да схвати, здрав човек, поносан, фин, леп стаде у Едемски врт и све му се покоравало, био је прекрасан, сличан Богу и онда кад је почео да грамза дошао је у ситуацију малтене да се боји шушња кад шушти крај њега. Замисли цара који влада васионом а боји се шушња! 
kako-uociti-b.jpg

Грех проузрокује слабост, страх, беду невиђену, грех је лоша појава, он долази од стране негативне силе, тј. сатане, он тера човека да греши јер је и сам због греха пао, због непослушности Божијим заповестима, он је почео полако да се горди и изгубио свест о својој висини. Нормално, дошао је у стање похлепе, незадовољан је, и зато он тако урла и напада на људе и дању и ноћу, помућује умове људске. Неко каже, нема мира, неко каже зле мисли ме муче, неко каже не зна шта му се дешава, неко не може да спава… - све је то услед греха, а сатана је грех сервирао као предлог и човек га усвојио, а није морао да га усвоји и да греши.
Где пише да сам ја ноћас морао у коцкарницу да идем и да се коцкам и прокоцкам имање, таман посла. Све је то сатана предложио, ја сам испунио, дакле, нема он ту власт над тобом ако ти не прихватиш.

 

Архимандрит Стефан Вучковић

Додао садржај: Пријатељ Божији

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...