Jump to content

Прослава Преподобне мати Ксеније у Мудраковцу

Оцени ову тему


Препоручена порука

16_0.jpg

 

Блаженој Ксенији Петроградској посвећен је параклис крај цркве Свете Тројице у Мудраковцу. Сваке суботе блажена мати Ксенија, топлином своје љубави према онима који јој се моле, окупља на акатисту бројни народ у овој светињи у Мудраковцу. Након акатиста, верници учествују у духовним разговорима са свештеницима.

У понедељак, 6. фебруара 2017. године, мноштво народа сабрало се да литургијски прослави Божју угодницу, Христа ради јуродиву Ксенију Петроградску. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, уз саслуживање протојереја-ставрофора Живка Којића и Ђорђа Милојковића, протојереја Мирослава Николића, Мирослава Пешића, Верољуба Благојевића и Ивана Цветковића, јереја Далибора Весића и ђакона Милана Здравковића.

Пуноћу заједнице са Христом и ближњима доживели су многи верници који су се причестили. У склопу литургијског сабрања, обављен је литијски опход око цркве и ломљење славских колача. Славски колачар и домаћин на трпези љубави био је г. Милан Минић са породицом, а за  следећу годину колачарство је преузео г. Драган Сакић са породицом. Колачар је припремио богато послужење за сав народ испред цркве, а у црквеној сали је приређен славски ручак. У пријатној молитвеној атмосфери, која се из цркве пренела и у црквену салу, појци цркве Свете Тројице у Мудраковцу отпојали су руску песму посвећену Блаженој Ксенији.

Рецитовањем песама, присутне су поздравиле Теодора Цветковић и Милена Симић. Посебан гост из Крагујевца, на овом сабрању, био је мајстор фруле Милинко Ивановић Црни, који је музичким извођењем на фрули песме Маријо славна учинио да се сви у сали распевају. Присутни су се одушевили његовим свирањем на фрули Краљевог кола, а пријатно изненадили када је протојереј Иван Цветковић, парох мудраковачки и старешина цркве, показао своје умеће свирања на фрули кола Моравац.

Извор: Епархија крушевачка


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ЗИМСКА ГОШЋА

 
 

Жарких летњих месеци, једна четворочлана породица задесила се далеко од своје куће, и то у веома тешким околностима. Домаћин је био веома болестан и након три месеца чак и лекари су изгубили наду у оздрављење. Као да су му жега и оморина одузели и последњу снагу. Ни уста није могао отворити, а камоли јести. Његова супруга никада није могла заборавити чудни поглед лекара и глас којим је он некако необично рекао да ће сутра навратити. Звучало јој је као да јој је тиме најавио растанак са мужем. Зато је децу послала у суседство, две куће даље од оне у којој су становали, а потом широм отворила сва врата да проструји који дашак ваздуха.

 

228226.p.jpg?mtime=1454771009
    

 

"Моју тугу пратила је и забринутост како ћу сама отхранити двоје дечице," причала је та благочестива жена после неколико година. "Ех, да сам код куће, отишла бих на Смоленско гробље к блаженој Ксенији. На њеном гробу исплакала бих своју тугу и бол.

Моју мисао прекинуо је звук капије, а потом се на вратима бешумно појави необична гошћа. Године никако нисам могла да јој одредим. Њена одећа беше веома неуобичајена. На ногама је имала топле и мекане филцане чизме, а обучена беше у капут нарочитог кроја, сав у наборима. На глави јој беше бела паперјаста марама, свезана онако како то чине жене из народа у време љуте руске зиме. Сва беше некако необична и, сама не знам како, али на чудан начин привлачна.

- Голубице, тражим Пирогове. Кажи, молим те, где живе, - ослови ме благим гласом.

- Две куће даље, - одговорих.

- А шта, муж ти није добро? - упита показујући на врата собе у којој је лежао болесник.

Потом бешумно прође мимо мене, уђе к болеснику и загледа се у њега тек на један минут.

- Слушај, мила, немој туговати. Јуче је овуда пролазио неки веома добар доктор. Веле да је тако учен да је то нешто страшно. Саветовао је да болеснике треба хранити сваких пола сата, и то само по малкице, тек по две кашичице: треба мало млека, па чај, потом кашицу, а онда и сама нешто смисли.

- Али он већ три дана ни уста не отвара! - одговорих.

- Не мари, само ти покушај! А сад опрости, журим.

И она ишчезе тако бешумно да се ни врата на капији нису чула. Изађох на терасу. Десно и лево, надалеко се видела улица окупана жарким сунцем, али моје зимске гошће нигде није било. Тек тада увидех сав несклад између њене зимске одеће и ове неиздрживе врућине.

Уђох к болеснику, а он ме једва чујним гласом замоли да му дам да пије. Дрхтавим рукама принесох му шољу чаја, још се не усуђујући да поверујем да је тај слабачки зрак живота наговештај могућег оздрављења.

- Ко је то био код мене? - упита ме болесник.

- Нека непозната жена, - одговорих.

Он дубоко уздахну, као када човек скине велики терет са себе. Потом, тонући у сан, рече:

- Лакше ми је. Ко је то био код мене?

Вратише се и деца. Упитах их да ли је Пироговима долазила жена обучена у зимску одећу. Рекоше ми да ни она нити било ко други није навраћао у кућу Пирогових. Уђох к мужу са шољом млека. Дочека ме са слабашним осмехом на лицу, толико измршавелом да већ није личио на себе. Отпио је пола шоље млека, а потом ме поново упита:

- Ко је то био код мене?

Објасних му, како сам најбоље умела, појаву тајанствене гошће и обећах да ћу отићи до Пирогових да их питам за њу.

Али суседи ми рекоше да никакву посету нису имали, а кад описах незнанку, почеше да ми се изругују, говорећи:

- Зар по оваквој врућини у капуту и филцаним чизмама? Па то мора да је била или некаква јуродива или привиђење.

Не дознавши ништа, вратих се кући. Муж је већ седео на кревету, ослоњен на јастуке.

- Шта би, јеси ли сазнала? - упита ме.

- Не, ништа нисам сазнала; тамо није била, - одговорих му.

- Онда слушај мене, - рече ми муж. - Већ сам био на самрти. Нисам имао снаге нити да очи отворим, нити да те позовем. Изненада осетих како ми је неко пришао и одједном ме запахну некаква животодавна свежина. Потрајало је само часак и ја се напрегох да досегнем струјање те свежине. Сада знам да се опорављам. Ти си се молила? Кога си звала у помоћ?

- Блажену Ксенију, - рекох кроз јецаје.

Када се мој муж потпуно опоравио, почео је да се распитује ко је тај лекар који је ономад био у пролазу. Испоставило се да никакав лекар није долазио и да необичну зимску гошћу нико није видео.

Моја душа зна да је то била блажена Ксенија. Богу мојему бескрајно благодарна и светој Ксенији захвална, никада нисам престала да Божију угодницу у својим молитвама призивам:

Свeта Ксенијо, моли Бога за нас грешне!

http://www.pravoslavie.ru/srpska/90421.htm

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слава параклиса Св. Ксеније у Мудраковцу, Отац Иван Цветковић свира фрулу за славском трпезом

 

https://www.youtube.com/watch?v=0QgPhyYxID8

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије началствовао је 27. јула 2021. године традиционалним чином благодарења код споменика Светом кнезу Владимиру, Крститељу Русије, на Владимирскоj гори у Кијеву.
      Повезане вести: 
      На Дан Крштавања Русије 350 хиљада верника учествовало на Великој литији у Кијеву
      Представници Српске Патријаршије на пријему код Митрополита Онуфрија поводом свечане прославе 1033. годишњице Крштења Русије
      Посланство Српске Православне Цркве у Кијеву на прослави 1033. годишњице Крштења Русије
      У богослужењу су учествовали представници Антиохијске Патријаршије, Српске Патријаршије и Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, епископи, свештенство и монаштво из свих епархија Украјинске Православне Цркве и десетине хиљада православних верника.
      Појао је хор Кијевске богословске академије и богословије под управом архимандрита Романа (Пидлубњака). На богослужењу су узнете молитве и благодарење Господу за изобиље благослова које је подарио овој земљи и што је изабрао да овај народ преко Светог кнеза Владимира прими веру православну. Упућене су молитве да се Црква спаси од раскола и невоља, да се умножи љубав у народу и да завлада мир и просперитет у украјинској држави.
      По завршетку молебна, Његово Блаженство Митрополит г. Онуфрије се обратио сабранима поздравима и духовним поукама: „Срдачно вам честитам Дан крштења Русије - дан духовног рођења нашег народа! Нека нам Бог помогне молитвама Светог кнеза Владимира. Нека нас Бог заштити молитвама Своје Пречисте Мајке“.
      После молебна, централним улицама престонице ка Кијево-Печерској лаври кренуло је десетине хиљада верних у величанственој литији са чудотворним моштима Светог кнеза Владимира и иконама Преосвете Богородице.
      Литију је предводио Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије са преставницима помесних Православних Цркава, архијерејима, свештенством и монаштвом Украјинске Православне Цркве. 
      Како је касније на конференцији за медије истакао Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније, управник послова Украјинске Православне Цркве, у молитвеној поворци је учествовало више од 350.000 православних верника који су прошли централним улицама Кијева од Владимирске горе до Кијево-печерске лавре где су учествовали у свечаном свеноћном бденију.
      У литији су пронете мошти Светог кнеза Владимира и чудотворне иконе Пресвете Богородице - Почајевске и Зимненске донете са запада земље, Свјатогорске са истока и Касперовске из северног дела Украјине.
      Током крсног хода митрополит Онуфрије се помолио за покој душа пострадалих у трагичним догађајима фебруара 2014. године.
      У тренутку када су се архијереји и свештенство већ сабрали на тргу испред Успенске цркве Кијево-Печерске лавре како би служили свеноћно бденије, поклоници су у дугој поворци и даље пристизали улицама престонице појући молитвене песме. После литије и бденија, чудотворне светиње су изложене верном наорду на поклоњење у цркви Преподобних Антонија и Теодосија Печерских у Кијево-печерској лаври.
      После одслуженог свеноћног бденија, митрополит Онуфрије је примио представнике помесних Православних Цркава који су узели учешће у данашњим свечаностима. Српску Патријаршију су представљали изасланици Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, викарни епископи ремезијански г. Стефан и топлички г. Јеротеј.
      Сутра, 28. јула, на сам дан празника, митрополит Онуфрије ће служити свету Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве. Истог дана у подне звона ће се огласити у свим црквама и манастирима Украјинске Православне Цркве.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Овогодишња прослава првопрестоног празника Алмашке капеле у Новом Саду, Светих апостола Петра и Павла, почела је празничним вечерњим богослужењем, које је, уочи Петровдана, служио протопрезвитер-ставрофор Бранко Ћурчин, настојатељ Вазнесенског храма на Клиси. Током вечерњег богослужења за певницом су појали протопрезвитер Владан Симић, настојатељ Алмашке капеле, протопрезвитер Бране Миловац, настојатељ Алмашког храма, и презвитер Драган Петровић, парох у Бачком Јарку. 

       
      После вечерњег, прота Бранко је присутнима честитао навечерје славе храма који је подигао један од најврлијих архијереја – блаженопочивши епископ бачки Платон Атанацковић. „У светим апостолима можемо да се препознамо сви ми; да свако, по свом дару и по својој мери, пође за Христом без икаквих калкулација. Апостоли су без речи кренули за Христом и живот свој дали за Христа. Од нас се не тражи да дамо свој живот, али се тражи да се жртвујемо, колико нам то животне могућности и околности дозвољавају”, истакао је прота Бранко у обраћању после вечерњег богослужења у Алмашкој капели.

      На Петровдан, јутрењем и светом Литургијом началствовао је прота Бранко, уз саслужење протопрезвитера Владана Симића, протопрезвитера Бране Миловца и протопрезвитера Жељка Тешића, настојатеља храма Светих бесребреника Козме и Дамјана у Футогу. По отпусту свете Литургије, освештани су славски дарови, које је принео овогодишњи кум, г. Немања Негру са породицом.
      После свете Литургије, прота Бранко је, честитајући празник, беседио о светим првоврховним апостолима Петру и Павлу и о лепоти близине Божје којом су они били надахнути у својој апостолској служби, а којом и ми треба свакодневно да се надахњујемо као чланови Цркве: „То је лепота која нема алтернативе – лепота Божја, лепота близине Божје. Она је била инспирација и светим апостолима Петру и Павлу. Да се том лепотом очаравамо и нећемо се разочарати. Та лепота близине Божје нас је и сабрала данас овде да се сви заједно помолимо, да пред овом светињом овде служимо свету Литургију, да се причестимо и да се радујемо”, нагласио је прота Бранко.

      Потом се присутнима се обратио настојатељ Алмашке капеле, прота Владан Симић, који је заблагодарио свештеницима и сабраном народу на молитвеном учешћу у прослави храмовне славе. Прота Владан је изразио благодарност и кумовима славе, којима је даривао иконе светих апостола. Подсетивши присутне да је Алмашка капела задужбина блаженопочившег епископа бачког Платона Атанацковића, који је умногоме задужио српски народ, прота Владан је поменуо да је већ устаљен обичај да о престоном празнику ове капеле кумују и свештеници, те да је кумство за наредну годину прихватио протопрезвитер Бране Миловац, настојатељ Алмашког храма.

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 04. јула 2021. године, у Манастиру Студеници је обележена једна од студеничких слава – празник Преподобне Анастасије.

      Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслуживање: архимандритâ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), јеромонахâ Виталија (Милошевића) и Кипријана (Манастир Вазнесење), протојереја-ставрофора Слободана Марковића, протојереја Радоја Санде, јереја Дејана Трипковића (Епархија ваљевска), као и ђакона Стефана Симића.
      Монахиње из Манастира Благовештења са игуманијом Михаилом су својим гласовима и појањем улепшале празник.
      Због великог броја људи који су дошли на славу овај пут служена је Литургија на отвореном, на темељима Храма Светог Јована. Овај храм из 14. века је сачуван само у доњој зони. Подигнут је нешто касније у односу на време када је краљ Милутин подигао Храм Светих Јоакима и Ане у Студеници. Како у овој лаври у то време нико други осим владара и његове породице није могао добити дозволу за градњу храма то је и овај храм немањићки, и то од Милутинових наследника.
      Протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића започео је велико поштовање Преподобне Анастасије заједно са својим духовним чадима пре три деценије. Од тада на десетине верника из Косјерића редовно долазе на овај празник.
      Владика је беседио на празничну тему, истичући значај поштовања Преподобне Анастасије. Између осталих поучних речи, Епископ је истакао:
      – Преко неуких рибара, Господ је божанску науку предао целом свету. Њих је изабрао за апостолску мисију из разлога што је позив риболоваца испуњен сталном надом. Често се деси да ништа не улове, па су им неопходни вера и смирење. Често се враћају кући празних мрежа, али се увек свом позиву враћају у смирењу и нади. Када су упознали Господа све су оставили, и кренули за Њим. Нису били привучени силом власти овога света, већ Истином коју су осетили.
      Епископ је подсетио присутне да је и наш Свети Сава попут апостола на позив Господњи све оставио. Додао је:
      – Тешко је било његовим родитељима, али су га ипак благословили и подржали да истраје на монашком путу. Тако је започела историја светородне лозе Немањића. Преподобну Анастасију је одликовала, богобојажљивост, са којом је она последовала мудрим дјевама Христовим о којима нам се казује у Јеванђељу.
      Владика је нагласио да и ми данас не треба да се везујемо за привремено, већ да гледамо у Небески Јерусалим. Тиме ћемо последовати Господу и светима Његовим, међу којима је и Преподобна Анастасија. Божији призив нам уједно дарује силу и благодат да живимо по заповестима Божијим.
      На Светој Литургији Чаши спасења су приступили многи присутни, а затим је у празничној радости освештано славско жито и пререзан колач у част Преподобне Анастасије. Уследила је трпеза љубави у овом предивном дану који је Господ обасјао зрацима љубави Своје.
       
      Братство Манастира Студенице

      Извор: Епархија жичка
×
×
  • Креирај ново...