Jump to content

Борба за свеће...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Понекад се мора оштро, јер не помаже стално опомињање. Прије 30 година људи су сматрали за нормално да се праве свадбе за вријеме поста, да не не гледа на храну за даће него да увијек буде мрсно, али је постепено заведен ред. Сјећан се прије 30 година дошао акт од Сабора да се не носе вијенци од пластике и трња на сахранама. То је обнародовано и на првом опелу кад је требала да крене пратња, питају неки тобож невјешти : Оче Стево гдје ћемо са вијенцима ? Он извади упаљач из џепа и каже им : Запалите их, или ја или вијенци. Тад је било тешких ријечи, али се после поштовала одлука и није прављено питање.

Што се календарића тиче, у сваком дому приликом свећења славске водице, поклоним по један, па не видим неко одушевљење поводом тога. Најјефтиније свијеће код нас су 2 динара и има једна прича. Питали једног не много побожног што иде стално у цркву, а он каже своју рачуницу : Купим две свеће за 5 динара, 5 ставим на тас и после у црквеној сали попијем кафу и две ракије, за шта бих требао у кафани дати 150 динара. А буде некад и колача.:ok:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 100
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Колико сам упознат, многи од верника купују свеће у продавницама Патријаршије јер су тамо јефтиније - комад је 5 динара, док се у храмовима продају за 12 и више. Народ данас нема пара. Времена су се п

Понекад се мора оштро, јер не помаже стално опомињање. Прије 30 година људи су сматрали за нормално да се праве свадбе за вријеме поста, да не не гледа на храну за даће него да увијек буде мрсно, али

Епархија Жичка није успела да направи тј. договори монопол на производњу и продају свећа, и то је цела суштина овог проблема. Па зато тамо у великом броју продавница имамо артикал под именом "ВЕРСКЕ СВЕЋЕ". Па се поједини свештеници сналазе како знају и умеју.

Хајде појасни шта си хтео рећи, стварно не разумем, какав монопол.

У међувремену, мени није јасно да ми неко никад не долази у кућу и не поздравља ме, не помаже ми али инсистира да сме да ми без питања улази у двориште и пече своје месо на мом роштиљу...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Знаш како, прелистај уназад па види ко је какве коментаре написао. Проблем је што ви уопштавате тему тј написано. То што пише је конкретно у одређеној заједници, за конкретне људе који ту гравитирају. Ви је чупате из органске средине, дајете јој општу конотацију као да је за цео свемир и тако је коментаришете. То исто су радили о. Јоилу, о. Рафаилу итд. Они говоре унутар своје заједнице а незнавени шире целом свету преко нета. Потпуно неприродно. Дакле порука за оне који ту долазе а не за цео свет.

Разумеш у чему је проблем? Као код Писма, треба знати не само текст, већ и време, место настанка, контекст реченог, историјски, социјални, теолошки аспект...

Јанко, нема потребе да листам у назад, знам да има уопштавања јер и сам то понекад радим. У наставку сам се трудио да се држим конкретног случаја узимајући у обзир у које вријеме је текст написан и за коју заједницу. Не претендујем на то да имам непогрјешив став по овом питању. Само сам изњео своје неслагање не искључујући мени познате факторе. Нема потребе да од мене браниш ни своју парохијску заједницу ни оца Милића. Чак шта више, сматрам за похвално то што имаш ревности и љубави према њима па се овде хрвеш да их заштитиш од критике. Усмјераваш своје духовне снаге у погрешном правцу, бар што се мене тиче. Кажем ти, мислим похвално и оцу Милићу и о вама али ме то не обавезује да у свему дијелимо мишљење. Надам се да ме разумијеш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ispade da su same svece najvaznije za zivot crkve...

vostane svece su skuplje i vecina ljudi kupuje parafinske u crkvi...nema nikakve razlike...kako ko voli i moze...

vise bih volela da na crkvama procitam korisne duhovne informacije i obavestenja, na pr. nema ispovedanja tokom same liturgije, nema osvecenja kolaca tokom liturgije...itd

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Ромејац рече

Поводом помињања тарифа:

 

taksovnih-cenovnik-parohije-670x459.jpg

 

пре 6 часа, Ромејац рече

tarifnik.jpg

Ovo nikako ne treba biti primjer ili ti opravdanje, tj i drugi to rade, za našu crkvu.

Svi dobro znamo kako nas Hristos uci. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ispade da su same svece najvaznije za zivot crkve...

vostane svece su skuplje i vecina ljudi kupuje parafinske u crkvi...nema nikakve razlike...kako ko voli i moze...

vise bih volela da na crkvama procitam korisne duhovne informacije i obavestenja, na pr. nema ispovedanja tokom same liturgije, nema osvecenja kolaca tokom liturgije...itd

Веровала или не највећи приход који има наша црква ЈЕСТЕ од продаје свећа.

Иначе, НИКАД их не можете купити код нас за време Литургије.

На вратима пише да сваки верник треба да присуствује богослужењу, па је и црквењак у цркви а не у продавници. Дакле, нису нам паре на првом месту већ служење Богу. :)

Наравно, НИКАД се не освештавају колачи нити се ИКАД исповеда за време Литургије, коју служимо УВЕК ако има и један свечар који слави ЧАК и кад није "црвено слово" :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 52 минута, Јанко рече

 

 

У нашој цркви се продају искључиво воштане (кхм, кхм, кхм) свеће набављене у епархији. Дакле, свака друга се види из авиона као другачија. Рекох пре због којих случајева је дошло до овога.

 

П.С.

@Драган_Петровић : ево погледај - "манипулација" "брука"... Осуда до осуде.

 

Но свеједно, то више говори о писцу него о делу...

Ма разумем ја Јанко и свештениси су људи који не живе од ваздуха, али написати да човек пали свећу тамо где је купио, или сугерисати да је већи верник онај који више да је крајње непримерено. Значи, ако дође сирома човек који нема да да много, он је мањи верник од онога који је у могућности више да да.

Друго, ја мислим да огромна већина људи зна да треба да остави неки прилог у цркви и зна где треба да купи свеће и сувишно је да се људи опомињу у писаној форми за то. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Јанко ма нисам уопште мислила на о. Милића(кога изузетно ценим) и вашу цркву....dobardecko

причам генерално о пракси коју веома често виђам у Бг ( а и шире )    

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ма разумем ја Јанко и свештениси су људи који не живе од ваздуха, али написати да човек пали свећу тамо где је купио, или сугерисати да је већи верник онај који више да је крајње непримерено. Значи, ако дође сирома човек који нема да да много, он је мањи верник од онога који је у могућности више да да.

Друго, ја мислим да огромна већина људи зна да треба да остави неки прилог у цркви и зна где треба да купи свеће и сувишно је да се људи опомињу у писаној форми за то. 

Ако су се игде вршили обреди за џ и да нема НИЈЕДНЕ примедбе за тражење новца за обред онда је то код нас. Имамо обичај и да за Божић делимо (часни оци од црквене касе и прилога) одређени број пакета помоћи за најугроженије (кућне потрепштине за храну и хигијену).

Код нас можеш видети "труле богаташе" који сами својеручно послужују све у порти. И заједно сви седимо под липом и делимо оно што има. Нема богат и сиромах различито. Прота васпитао ;)

П.С. Нико није рекао да је бољи ко више да. Где то пише?

П.П.С.

Већина зна. Зато им никад није ни сметао овај натпис. Коме смета онда?

Исто ме један питао за камеру, шта ће то у цркви? Кажем му да се у цркви молим и не чиним ништа непримерено па и не видим ни шта други чине а поготово не камеру. Коме она смета? Само оном ко чини непримерене ствари...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

         Старешина цркве је одлучио да направи правилан ред и поредак у повереној му заједници. И у томе успео! Учинио је то на начин који је уродио плодом. А то што је то некоме мимо те конкретне заједнице скандалозно мислим да је ствар површног односа и како Јанко рече уопштавања и одступања од контекста.

          Горе неко помену, а имам у личном искуству... Кад год сам нешто мојим парохијанима рекао благо и аргументовано, наводно су ме разумели и нису ме послушали, а кад пооштрим реч, негодују, али послушају. Има наравно изузетака.

          

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Јанко ма нисам уопште мислила на о. Милића(кога изузетно ценим) и вашу цркву....dobardecko

причам генерално о пракси коју веома често виђам у Бг ( а и шире )    

Па о том уопштавању конкретних ствари и говорим као проблему. Опште је опште а конкретно је конкретно. Тема бајата, ствар конкретна, сви уопштено.

Ево, ако ћемо уопштено: мислим да би свест једног просечног српског ЛИТУРГИЈСКОГ православца (очекујем да је добар део присутних на форуму такав) требала да буде да зна:

1. да се не приступа магијски значају места где пали свећу ("јаче" је ако се упали у горионику цркве него кући или на гробљу...)

2. Да је свестан да приноси молитву као члан заједнице=Цркве, па би пре свега требало да то чини кроз принос(=куповину) жртве У ЦРКВИ јер и од тога Црква живи.

3. Да није добро мешати парафин, лој и ко зна шта све не из остатака тих свећа са воском из остатака црквених свећа. Тај кусур се претапа и враћа у епархију. А после се жале да су црквене свеће лошег квалитета.

4. Да има оних који долазе и доносе своје због сујеверних или магијских разлога.

5. Да се запита кад види у продавници да пише "верске свеће" шта их чини "верским". И постоје ли и "не-верске" (атеистичке?!?) и шта их чини "не-верским". А шта значи " црквене" и шта их чини таквим...

6. Лично, купим свеће у обичној продавници само кад немам близу цркву а ако је сахрана или помен на гробљу. При томе сам свестан да је свећа симбол, форма а молитва коју изговарам у себи док иста гори суштина. Бог не гледа на форму него на суштину.

7. А суштина је да нисмо свесни заједнице и добробити исте. Него меримо на кантар колики је проценат прихода попова од тога. То говори више о нашој вери. Да смо тога свесни, не би имало потребе за овим натписима...

П.С.

8. Локална ромкиња која увек проси испред наше цркве на крају службе редовно уђе, купи свећу и запали. Живи на пола пута између мене и цркве. Прође 5-6 продавница и НИКАД не купи тамо "верску свећу" за 5 динара него црквену од 15. Зна ко јој даје хлеб насушни данас, а није поп ни црквењак...

Ето тако нам је, опште гледано...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

                 А по питању новца... Ако је неко одредио да за неку суму новца купи свећу у продавници, зашто му је проблем да за исту суму купи свећу у цркви? Осим тога свећа је известан принос. Признаћемо да је ипак восак чистији од тих парафинских смеса. Према томе и ми када неком приносимо неки дар, трудимо се не само да то буде чистог срца, већ и сам тај принос да буде чист. Ипак, свећу приносимо самом Богу као нашу жртву примерену нашем слободном хтењу и финансијским могућностима. Ружно је да Му приносимо отпад. Из тог разлога је бесмислено да говоримо како је то свеједно где ћемо купити свећу и каквог ће она бити квалитета.

                И нигде на овом обавештењу не прочитах да је мера вере повезана са мером финансијских могућности. "кадар сам да издвојим" - тако пише... Кадар сам да толику жртву принесем.

            

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
пре 21 часа, Васијан рече

Да, постоји оче. Да не улазимо сад у њен смисао или бесмисао (као и неких других молитава у Требнику), чињеница је да нико те свеће не освештава, већ се одмах стављају у промет.

Не бих се сложио са поређењем пива, кафане и Цркве. Јер, Црква није комерцијална установа.

Најбитнија је ствар, мислим, осећај припадности заједници. Зато ту кућу, цркву, хоћеш да помажеш. Реално, нема никакве везе да ли је псвештана или неосвештана. Проблем је што црквене општине мора да плате рачуне, струју, грејање, епархијски разрез, шта знам шта све... мора да се кречи, обнавља. Један од начина помоћи јесте да се купе свеће у цркви. Шта је ту проблем?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
пре 22 часа, Васијан рече

Јер, Црква није комерцијална установа.

Па и не бих се сложио... црква има обавезе према многима, а од чега то да се плати ако нема ни продају свећа, ни прилог...? да не причамо да су многе цркве у дуговима до гуше.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Срндаћ,
      Замољен сам да пренесем. Дакле, ево.
      Don't shoot the messenger, pls 
       
      БОРБА ЗА ВЕЧЕРУ
      ИЛИ
      КО ВИШЕ ПЛАТИ ТАЈ МОЖЕ МЕДИЈСКИ КЛАТИ
      „Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности:
       или сте незналица, или сте део завере.“
      Уредништво „Борбе за веру“
      ''Ако кажете да Борба за веру није плаћенички интернет таблоид, глупих, необразованих, покварених и примитивних - волели би бити србских теолога -  или сте анонимни херој, члан уредништва овог опскурног сајта, или његов мусави финансијер, или будала или Владимир Димитријевић.''
      Уредништво ''Борбе за вечеру''
          У скривеним коридорима једне гимназије у познатом граду Централне Србије своје мученичке дане скромно проводи један полуанонимни аматер-теолог, аутор безбројних страница, на првом месту посвећених страстима његове младости и религијским изборима његових раних јада. Утемељујући свој карактеристични метод плиткоумног квази-богословља: свак се чеше где га сврби, наш корифеј провинцијалних тема и проблема, страствени колекционар књига неважних мислилаца из света православне теологије које до бесомучности копира и преписује (од једног момента скенира и рашчитава) откривајући својој полуписменој публици низ страшно важних ствари попут точка, ватре и топле воде. Сав провинцијалан, сав необразован, сав патетичан, сав недоучен, сав јадан, сав распилављен, склон сузама и наплаћивању прљавих текстова на свом бедном сајту, остаје тако да засењује простоту простих и фасцинира неукост неуких. 
          Помало склон дружењу са отпацима свештеничке службе, поготово са онима који воде порекло из једне епархије из које прозорљиви Свети Патријарх Павле НИКАДА није хтео да прими некога у Архиепископију београдско-карловачку, овај наш Настасијевић у покушају, тргује неуморно са свима који желе да своје бљувотине објављују на сајту лажне борбе која њему обезбеђује праву вечеру. А овај наш буцко у карираним џемперићима воли да добро вечера... И да броји шушке које редовно добија за све баљезгарије које објављује. Познато је колико он наплаћује текст који се објављује на овом свратишту за полуписмене - који су се својевремно хвалили сопственим необразовањем...
          Да би одржао лажну слику о сопственој важности и објаснио зашто се он и његови саучесници крију иза лажних имена, представљају као сарадници а у ствари су власници сајта, и сличне бедне поступке, овај идеолог Чорбе за вечеру,  и тајни саветник пропалог политичког покрета Двери, које су пропале када су се затвориле а живеле када су биле отворене - ето колико је тај идеолог опскурности у ствари глуп и ништа не разуме - измислио је најантихришћанскију лаж коју је људско ухо икада чуло. Да се он и његови љути кабларски гусари скривају из лажних имена и обрнутих функција да би се борили за веру јер би у супротном били изложени страшном прогону па можда и нечем оштријем, опаснијем. Зато они бирају кукавичко, бедно, нехришћанско скривање уместо јавног и храброг исповедања вере за коју би да се, као, боре. Апстрахујући бесмислену тврдњу да би ову аматерску банду која у слободно време пере аутомобиле на Колетовом плацу за ситну цркавицу било ко због било чега и дотакао, морамо да их питамо: Да ли ви стварно верујете да ваше неписмене, ограничене, методолошки конфузне, досадне, мртве, патетичне, бескрвне, лажне ''теолошке'' речи које не могу да загреју срце ни мртве овчарске патке а камоли живог човека, имале бољег ефекта од ваше, замислимо ту незамисливу ситуацију, проливене мученичке крви? Па ви бисте, исушени од младалачких страсти, угрожене кичме, и те три четири капљице семена, капљице ваше малокрвне крви, које бисте исцедили могли да засадите у плодну родну црницу и да из ње проклијају неки боље, храбрији и поштовања вреднији хришћани него што је то ваше анонимно, кукавичко, јато анонимних сарадника. Па да се бар зовете Наполеон из Никшића - алиас НИН, или Пабло, или Стари... а ви ни кодна имена немате сиротани.
          Погледајмо како подмукли анонимци обмањују и манипулишу својим наивним и глупим читаоцима музећи им, искусно и покварено, паре.
      ''Ми се, како рекосмо, боримо за веру једанпут предану светима. ( Ту ваљда спадају и свети мученици, хероји наше вере исповедници са именом и презименом!) Па и ако за њу пострадамо, биће нам добитак. Јер ћемо у том случају бити мученици. ( Ал баш не мора ако не мора....) Али, ми нити се испразно јуначимо, нити изигравамо мученике, (Мученике нико не изиграва него са вером и љубављу ступа у тај свештени подвиг храбрости, верности до гроба!) нити тражимо од Бога да мученички пострадамо. (Него да се добро наједнемо чорбе за вечеру, плаћајући је својом млаком и кукавичком вером!) Јер је грех од Бога тражити мученички венац. (Каква будала необразована и лажљива је писац ових редова. Па зар ти анонимни игноранти и непознаваоци хришћанства никада ниси чули за подвиг новомучеништва у Грчкој за који су светогорски монаси спремали ревносне и храбре хришћане - управо супротне њима који шкрабају ове лажњиве редове - који су по надахнућу одозго тражили мучеништво)   Мученици бивају само они које Господ удостоји да то буду, а ми не сматрамо да смо тога достојни. ( Наравно да нисте. Када сте маловерни, кукаквице, лицемерни, користољубиви, који вером манипулишете наивне и неуке душе да бисте их економски експлоатисали и наметали им своју безумну вољу, као вампири хранећи се њихобом слободом!)
          Дакле, сајт „Борба за веру“ је безбедан, мејл „Борба за веру“ је безбедан, ни једном од људи који нам шаљу информације на мејл никада није ни длака са главе зафалила нити ће, свим нашим достављачима информација на мејл анонимност је у потпуности загарантована, сва коресподенција са „Борбом за веру“ је безбедна, свима који код нас пишу под псеудонимима анонимност је загарантована, ( Дакле, салободно клевећите, лажите, подмећите, денунцирајте, урушавајте углед Цркве - ми ћемо вас све штитити да и даље некажњено вршите дело ђавоље!) свима који нам пошаљу донацију – анонимност је загарантована, ( И најважније - шаљите новац, подмазујет нашу дебилну медијску смеће машину, дајте пара и нама да идемо на дуга летовања, да се одмарамо, градимо викендице по клисури, купујемо кола, једимо и пијемо јер овај живот је кратак и прохуји за час!!!) јер овај сајт је медијски репрезент свега светог и честитог и Миломе Богу приступачног што је красило наше свете претке( Као што су лаж, лоповлук, кукавичлук, поквареностр, спржена савест.... чекај мало, па те особине нису имали наши преци али их имамо ми, ... бре В. Д. исправи ову реченицу нешто не ваља...) али и наш, на жалост, већином, заблудели, али и даље - Савин и Божији народ... ( У који ми не спадамо него њиме манипулишемо!)
          Приведимо крају ово бављење најцрњим религијским шундом на српском интернет небу подсетивши читаоце овог упозоравајућег текста на два избора које су наши преци учинили када су требали да бране своју веру. Први је учинио игуман Генадије који је уместо да остане веран свом хришћанском имену и лику, одабрао да се сакрије иза лажног имена лажне вере и постао је Мула Салија. Ђакон Авакум то ни по коју цену није хтео да учини и постао је свештеномученик и сведок Христа Распетог и Васкрслог. Истини за вољу Генадије је сачувао живот, чак га је митрополит Стефан Стратимировић вратио у Православље и благословио му да и даље врши свештеничку службу.... али! Иза кукавичлука одбацивања страдања за своју веру, скривања иза лажног имена, бедног преживљавања да би се пусто постојање наставило остао је заборав. Иза Светог ђакона Авакума остао је пример, остало је надахнуће, остала је вера, остала је светлост. 
          Несретници, скривени иза неоправдиве кукавичке нехришћанске анонимности -  ви сте свој део одабрали. Мула Салије новога доба - придржавајте и даље кочеве на које заједно са свим противницима нашега рода упорно набијате боље од вас, а на које ви сами немате храбрости да се попнете. Кратко речено, синови таме само ви радите свој, добро плаћен, посао.
      Младен Милановић
    • Од mario beloti,
      „Борба за веру”
      15. Јануар 2013 - 8:27 Једна група чачанских грађана у свом неслагању са прописима Цркве и са духовним ауторитетом црквених власти основала је свој електронски лист „Борба за веру”, како би преко сајта кроз овај лист упознавала јавност са својим противљењем Српској Цркви. Овде бисмо одмах овим поводом навели речи светог апостола Павла из Светог Писма које су обавезне за све православне хришћане, а које гласе: „Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје, од Бога су установљене. Зато, ко се противи властима, противи се и уредби Божјој, а који се противе примиће осуду на себе” (Римљ. 13, 1-2). Ово је речено у време када су владале незнабожачке власти. Односи се непосредно на државне власти, па тим пре и на духовне, црквене власти. Које су то власти? Црква је, по свом прејемству од Господа Христа, апостолска. А по свом устројству, преко апостолâ, она је епископална и управља се под руководством епископâ.
       
      Највиша власт једне помесне Православне Цркве јесте Свети Архијерејски Сабор, у којем сви архијереји те Цркве саборно решавају сва питања и све проблеме црквеног живота. Овај Сабор се, донекле, може упоредити са улогом Скупштине у држави.
      Свети Архијерејски Синод је извршно тело Светог Архијерејског Сабора. То је црквена влада, налик државној влади. Председник Светог Синода, као и Светог Архијерејског Сабора, увек је у нашој Цркви Патријарх. Чланови Светог Синода су четири архијереја наше Цркве, а секретар Светог Архијерејског Синода и референти, као помоћно особље, воде синодску администрацију.
      Сваком епархијом управља архијереј, који има пуноћу архипастирске благодати у богослужењу, учењу и власти у Цркви и својој епархији. – Свештеник то има све у својој парохији, али у мањој мери, зависно од благослова његовог епископа.
      Сви верници Православне Цркве дужни су да испуњавају обавезе према својој Цркви са љубављу и послушношћу. Веома ревносне вернике Црква награђује. Ако се покаже потреба за изрицањем опомене, укора или друге васпитне мере (епитимије), то вршe надлежне црквене власти.
      За архијереје надлежан је Свети Архијерејски Синод и, у коначној инстанци, Свети Архијерејски Сабор.
      За свештена и монашка лица надлежан је архијереј чијој епархији припадају.
      За вернике као чланове Цркве надлежни епископ изриче похвале, опомене, укоре и друге епитимије.
      Држава чини то исто, само за непослушне грађане и њихове преступе. Држава примењује и присилне методе када то затреба или чак и оружје.
      Црква, међутим, не чини тако. Када је створио прве људе, Бог им је дао слободу, разум и морални закон, да знају како ће и на шта ће да употребе своју слободу. Ако је злоупотребе, онда следи, по речи Христовој, јеванђелска опомена од свештеног лица које је за то надлежно. Ако то није довољно, узимају се два лица (не ко било) као два сведока. Ако ни њих не послуша и не покаје се, да се каже Цркви – што у пракси значи вишој, архијерејској власти. Ако ни Цркву не послуша, онда се, без икакве присиле, искључује из Цркве, за коју, док се потпуно не уразуми и покаје, постаје као незнабожац. А ако увиди своју грешку и преступ, па се искрено покаје и затражи опроштај, Црква ће га, као добра Мајка, увек са љубављу примити и његову заблуду и грешку опростити, по заповести Господњој: „Покајте се јер се приближи Царство небеско...”
      До Другог светског рата сви православни хришћани наше Цркве који би писали добронамерно о Цркви или нешто расправљали о животу у нашој Цркви, чинили су то по благослову свог архијереја или Светог Синода, под чијим је покровитељством била сва црквена просвета и штампа. Под дугогодишњом комунистичком влашћу, та се пракса и правило изобичајило. Тако данас свако пише шта хоће и говори шта хоће, било то за веру православну или за неку своју у име Православља, било за Цркву било против Цркве, у којој је крштен самозвани критичар, са безбројним незналачким примедбама, којима, као неком својом истином, вуче у заблуду своје читаоце и слушаоце. То чини по некој својој крајње сујетној жељи да лажно прикаже како се тобоже Православна Црква у Србији, па и у Русији и другде, заједно са епископима и моногим свештеницима, распада, па су, ето, они принуђени да преузму кормило, без владикâ и свештенства, да „спасу Цркву”.
      Такви не знају, нити хоће да знају, шта је то Црква, шта је црквена јерархија и шта је и каква је наша православна вера.
      Не знају, или неће да знају, да је Господ Христос Бог и Син Божји, да је непогрешив, да је сишао с неба Оваплоћењем на земљу да научи нас људе Својом јеванђелском науком како да се њоме спасавамо и живимо. Не знају да је Црква Христова  исто тако непогрешива и неуништива као и Христос. Не знају да се ми хришћани спасавамо у Цркви и кроз Цркву: она спасава нас, а не ми њу.
      Људи који критикују Цркву и њене представнике на земљи, а нису за то меродавни, сипају огањ на своју главу, јер не знају, или неће да знају, да је Христос Судија роду људском, а не они, поготову пак нису позвани да пресуђују архипастирима у Цркви Његовој на земљи.
      Зато група грађана у Чачку која је свој нецрквени лист насловила „Борба за Веру“ треба да зна, као и сви остали, да он нити је црквен нити је основан са благословом Цркве већ је основан од секташки настројене групе бунтовних грађана да се бори против Цркве, њених старешина и њеног поретка, богослужбеног и дисциплинског. Све што је испуштено турским ропством, или ратним робовањем, као и другим ненормалним потешкоћама и неприликама, Црква је дужна да у своје време среди и нормализује. Помесну Православну Цркву – сваку, па и нашу – контролише и о њој даје суд васељенска Православна Црква, а не секташки настројене групице које су оптерећене собом, својом сујетом и својим непознавањем себе, своје Цркве, својих дужности, обавезâ и положаја у Цркви.
      Сви такви, секташки настројени, духовно нездрави и заблудели критичари, кад би своје заблуде сагледали и уочили, стидели би се и пожурили би да измире себе и своју душу са сопственом Црквом и још би пожурили да уместо бунта унесу у своју душу и своју околину више мира, слоге и љубави, супротно свему ономе што су сада, пред крај децембра 2012. године, показали бунтовном и саблажњиво лажном речју и стиховимa склепаним против неколицине епископâ, као и против кандидата који је као свештеник мирно бранио своју докторску тезу пред испитном комисијом.
      Овде је добро да запамтимо ону народну мудрост: не трчи пред руду, згазиће те кола! Господ нам је дао преко Цркве Своје све што нам је потребно за спасење. Испуњење тога Сâм је потврдио људским телом које је примио на Себе. Даље, без икаквог погађања са нама, он ћути и чека. То исто чини и његова Црква. Нема журбе у небеској вечности. Чекају нас и посматрају чиме ћемо ми људи испунити педаљ свога живота на земљи. Да ли у поштовању, љубави и послушности са смирењем према своме Творцу и његовој светој Цркви или у бунту и гордости која је и некадашњег анђела претворила у сатану и одбацила од Бога и Цркве Његове. Бог није Бог многих него изабраних. Ко се труди да има мудрост Светог Писма, то треба да схвати и разуме. 
      Архимандрит Јова
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У четвртак, 13. фебруара 2020. године, литија вјерног народа, предвођена свештенством и монаштвом, прошла је мирно и достојаствено кроз град Беране у знак протеста против неуставног и дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести у Црној Гори.     Свенародна литија вјерника, свештенства и монаштва, и вечерас је, молитвом и духовном пјесмом, са иконама, црквеним барјацима у рукама, поручила доносиоцима накарадног Закона, који је уперен против епархија СПЦ у Црној Гори, да су уз своју мајку Цркву и да су непоколебљиви у одбрани светиња.   Након одслуженог Молебна Пресветој Богородици, житељима Берана и околних мјеста, који су се, као и претходних вечери, сабрали у рекордном броју, пред древном немањићком задужбином, манастиром Ђурђеви Ступови, обратио се Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.   Он је навео да су за ситуацију у којој се налази Црква и њен вјерни народ у Црној Гори, веома заинтересовани наши рођаци, кумови, пријатељи, који су овог града и из осталих крајева Црне Горе одселили у Европу и Америку, „гледају и диве се нашим свенародним скупштинама и свенародним свечаностима“. Многи од њих, додао је владика, спремају се да дођу.   „Желе да учествују у овој нашој борби која се претвара, полако, у славље и у побједу“, казао је он, поздрављен бурним аплаузом присутних.   „Слава Богу што је тако, а ово није побједа, не дај Боже, са братском крвљу него је ово побједа морална, духовна, побједа истине и правде, тријумф истине и правде над неправдом и то је јасно цијелом свијету, а надамо се у Бога да ће бити и тријумф права, пошто право, ако се мисли на Закон, у овом случају нема никакве везе са правдом. Овај наказни Закон је на срамоту правног поретка Црне Горе, на срамоту Црне Горе, наше отаџбине у којој желимо да живимо и да створимо добре услове за наше потомство“.   Зато је ова наша борба оправдана и зато смо добили толику подршку, не само од нашег народа, него од свих православних народа и од свих људи који имају савјести, памети, разума из цијелог свијета“, казао је Епископ Јоаникије.   Наше власти, оцијенио је он, немају очи да виде, нити уши да чују свој народ, али се надамо да ће, ипак, чути, прије или касније.   „Понашају се као да немају ни савјести, ни разума, не чују глас упозорења из Европе, из православних Цркава, које носе предање вјере, истине и правде, глас Цркве која носи спасење цијелом роду, милост, мир и правду, него и даље иду Брозовим путем, путем оних који су проливали братску крв и мислили да тако праве бољу будућност и новог човјека.   И ови данас хоће да праве новог човјека. А какав је тај њихов нови човјек види се по њиховим дјелима. Драга браћо и сестре, страшна је оптужба да је Црква некоме нешто одузела и да се неправедно укњижила. Па, када су то Ђурђеви Ступови били укњижени на државу Црну Гору? Никада!“, констатовао је владика.   Узвикујући: Не дамо светиње, вјерни народ је дао потврду наведеним ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија.   Он је додао да на држву нијесу књижени ни Ступови, ни манастир Морача, црква Светог Петра у Бијелом Пољу, нити остале немањићке светиње, као што није ни манастир Острог, Цетињски манастир.   „Наши свети ктитори, наши свети преци су цркве подизали као своје задужбине, Богу их посвећивали ради спасења своје душе, посвећивали их Цркви за молитву, за светињу и за спас свом роду. Богу и Цркви су једино посвећене светиње и ми смо дужни чувати завјештања, завјете и аманете наших родитеља и прародитеља“, поручио је Његово преосвештенство.   Једним устима, једним срцем на хиљаде Васојевића узвикивало је: Не дамо Светиње!   Овим Законом, казао је Епископ будимљанско-никшићки, власт Црне Горе је на подмукао начин објавила прогон Цркве, прогон православља и почетак унијаћења Црне Горе.   „Али, овај свечани сабор на коме има доста дјеце, доста вјерујућих душа, велики и величанствени сабор на којем вас анђели Божји и Свеци Божји предводе и доводе до светиња да се објединимо око олтара Божјег, да се оснажимо и наситимо братске љубави и загрлимо једни друге у истој вјери и осјећању, у истој мисли, истој жељи за слободом вјере, и правде, и сваког добра; да се то зацари међу нама и братска љубав и слога, то је наша жеља“, бесједио је владика Јоаникије.   Он је, благосиљајући присутни народ, казао да су њихова истрајна учешћа у литијама и молебанима донијела велику радост Цркви и цијелом православљу.   „Цио православни свијет и поштени свијет, Европа, Америка, Исток и Запад, гледају данас у вас, у ваш чисти образ, у вашу праведну борбу и молим вас да овако наставимо, без иједне псовке, хришћански да се боримо, истином и правдом. То је најјаче оружје. Нећемо са нашом браћом, ма ко да су они, са заблудјелима да се боримо никаквим другим средствима. Нећемо ми инциденте, нећемо проливање братске крви, никада! То је наш завјет хришћански и братски. Да то чувамо, да не дозволимо да убаце провокаторе међу нас. Научили су они како се то ради, а ми ћемо се бранити од сваког провокатора и доушника који уноси раздор. То би жељели, али не могу. Не да им народ!“, закључио је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Изведен је пригодан програм у коме су учествовали: Јелена Ристић и Ања Боричић, вокални извођачи, те Јован Јанковић и Вања Драгојевић, рецитатори.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополиту Амфилохију и владики Јоаникију уручена је данас награда „Повеља ’Просвјете“, која се уручује за допринос у очувању српског идентитета и саборности српског народа. Како сазнајемо, митрополит Амфилохије није могао да присуствује додели, па је епископ Јоаникије награду примио и у његово име.     Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је, обраћајући се присутнима на церемонији уручења награде, изразио наду да ће борба против зла, неправде и издаје уродити плодом.   „Подршка целог српског народа, а можемо рећи и целог православног и културног, охрабрује нас да истрајемо. Зато ће нам ваша подршка требати и убудуће. Борба је тек почела!“, поручио је Јонакије.   Владика је навео да су се литије, које се четвртком и недељом одржавају у Црној Гори, али и у региону, од једног спонтаног покрета народа претвориле у велике свенародне свечаности.   „Добили смо утеху од Бога и охрабрење. Осећамо да заједно са нашим народом на литијама иду анђели, као и свети Василије и Свети Петар Цетињски и да нас прати благослов. Видели сте 80-годишњег старца који је од манастира Дубочице прешао босоног по овој зими 20 километара до Пљеваља. У овој нашој литији иде се као на ходочашће. Ово и јесу ходочашћа“, рекао је владика.   Међутим, додао је он, још нема прилике за тријумф јер борба траје и неизвесна је.   Он је поновио да је црногорска власт донела закон који је заправо удар на цркву, веру и православље.   „Друге вере у Црној Гори су регулисале своје вере путем уговора и тим уговорима су обезбеђена сва права. А овај закон је намењен само за СПЦ с циљем да се на државу прекњиже све наше старе светиње, да се угрози православље и да се црква и народ понизе“, објаснио је он. Говорећи о награди, рекао је да је доживљава као велику подршку њему лично, али и подршку свештенству и распетом народу и распетој цркви у Црној Гори.   „Преносим вам благослов Свете Горе и поздраве митрополита Амфилохија“, поручио је он.   Митрополит Амфилохије због обавеза на литијама које предводи у Црној Гори није могао да дође у Београд.   Додела награде отворена је светосавском химном „Ускликнимо с љубављу“, након чега се окупљенима обратио председник београдског одбора „Просвјете“ Милимир Мучибабић.   Он је рекао да се одбрана националних интереса тренутно прелама преко судбине СПЦ у Црној Гори.   „Тамо је на делу расрбљавање сопственог народа. Политичка елита у Србији и Српској не сме затварати очи над овом чињеницом. Очито је да је циљ разних глобалних и регионалних центара моћи да српство у исконском смислу нестане и буде сведено на кумановску Србију“, рекао је Мучибабић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ријеч је о кршењу основних људских права, о једнакости пред судовима, о праву на суђење, о уставној одредби да је забрањено дискриминисање и одредби да су црква и држава раздвојене.     Отац Гојко Перовић, ректор Богословије на Цетињу оценио је да хаос у Црној Гори ником добро не може донети. Он за вечерашњу емисију “Вечерас заједно” објашњава како је до нереда у Црној Гори дошло. “С једне стране, на тако легитимне и јасне захтеве цркве да је Закон о слободи вероисповести лош и да треба донети бољи, имате једноумну реакцију црногорских власти, где се ни између редова не појављује никакво питање да ли су можда погрешили и да ли 250 хиљада људи на улицама представљају знак да можда није требало да донесу тај Закон. У тако затегнутој ситуацији, потпуно је нормално и природно да спонтанитет младости, духовитости, креативности и на тај начин протествује.   С друге стране, отвара се простор, а има и смишљених акција које иду на провокације и заоштравање, како за тему не би имали Закон и мирне црквене литије. Да цитирам пријатеља, ако ми из цркве нисмо позивали на то да литије буду без страначких и политичких обележја, онда ни море није слано.   Све што иде у прилог стављања Закона у други план, није добро, ни за цркву ни за народ. Јер, неко из власти ће радије да се бави немирима, сукобима и тучама него да га неко пита да ли си донео добар закон и хоћеш ли га поправити. Отворено тврдим да је властима у Црној Гори драже да има сукоба, јер показују потпуно одсуство жеље за дијалогом.   И сад ове последње поруке које су нам послали, то је позив на разговор о примени Закона. То мало личи на неку непримерену трговину. Ми имамо нормалнији, легитимнији захтев – промените закон. А хаос у држави ником добро не може донети.”   Гојко Перовић подсећа да црква непрекидно позива на миран и молитвен тон литија, али да, каже сама чињеница да је све већи број људи на улици говори да је теже одржати поредак. “Црква је одговорна за своје литије, а оне су и даље у црквеном и молитвеном тону. Међутим, литије су подигле и друго грађанство и омладину која жели да искаже и друго незадовољство. Тако последњих дана имамо бојење зидова у боје српске тробојке, које су истовремено и боје Краљевине Црне Горе. Те боје су нађене кад смо преносили посмртне остатке краља Николе из Француске у Црну Гору. Дакле, то није ништа против Црне Горе, а јесте буђење свести код те омладине. И на то имамо једну бесмислену, репресивну реакцију полиције, која сузавцем растерује ту омладину. А онда имамо још смешнију сцену да полицијска патрола чува бели зид. Да сад не набрајам каквих све графита има, каквих скарадности и неморалности, то се не дира.   Наравно, тробојка није старија од Француске буржоаске револуције, али, ако је и тако, она представља универзалне симболе слободе, братства и једнакост.   Перовић наглашава да су литије које организује Митрополија већ месец дана откако је спорни Закон усвојен, легитиман градјански протест.   “Неко ће рећи да се народ пробудио, неко ће рећи да је чудо, неко, као власти у ЦГ – политичке демонстрације обучене у црквено рухо, али сви који прате збивања ових месец дана се слажу да толико народа на улицама у Црној Гори никад није било. Било је музичких догађаја и спортских такмичења, били су и политички митинзи, али да истовремено тргови свих црногорских градова буду пуни и да се све одвија у мирном и молитвеном тону, то још нисмо имали. О томе сам причао и са неким НВО и грађанским активистима – сви имају само једно мишљење – да је у питању легитиман грађански протест верника и не само верника, него и људи који који се залажу за то да Црна Гора има нормалне законе, законе који не крше Устав и основна људска права. Онда се ту сабрало много људи и сви смо у истом тону. Неко ће рећи ово је борба за цркву, а ја бих томе обавезно додао и борба за Црну Гору која ће имати нормалне законе, поштовати основна људска права и Устав.   Ту се увек мора рећи да Влада у Црној Гори претходних годину дана није хтела никакав дијалог, да је (не)вешто избегавала ситуације да се расправља и зато је то први аргумент против Владиног исказа.   Јер, да су наше примедбе неосноване, сигурно бисмо лако разговарали и они би нам лако на то указали. Дакле, они су се нечега плашили. Наше су примедбе итекако основане. Реч је о кршењу основних људских права, о једнакости пред судовима, о праву на суђење, о уставној одредби да је забрањено дискриминисање и одредби да су црква и држава раздвојене. Све то овај Закон крши и то је лако и читљиво и ономе који није правник. Имате ових дана и чињеницу из црногорских медија – готово да не постоји правник, који је вољан и способан да такав закон брани.”, рекао је Гојко Перовић за Радио Београд   Ускоро правни приговори СПЦ   Наш правни тим врло брижљиво припрема те приговоре и они су управо ових дана прошли проверу највећих стручњака за та правна питања, професора универзитета. Контактирали смо све људе из те бранше и управо смо сад у фази пред предавање тих приговора. Да ли ће бити усвојене или не? Имате земљу у којој иста власт влада 30 година, а први човек те власти, иако би требало да буде председник свих градјана, иако би требало да буду одвојене законодавна, извршна и судска власт, тај председник и пре наше иницијативе изричито каже да се Закон неће повући. Па сад замислите у каквој су ситуацији судије Уставног суда, кад председник који би макар требало да ћути сада док се процес не заврши а о протестима говори да су лудости   Нема неслоге   Нема никакве неслоге, али и домаћице кад спремају славу, кад се по кући рашире брашно и јаја, па додје до неког несагласја, али увек се заврши са богатом славском трпезом. Потпуно је нормално да ми који живимо у Црној Гори и тамо делимо добро и зло са тим народом па и са тим властима, да ми можда боље разумемо ситуацију него било који добронамерни Србин у Београду. Али ту не може и не сме бити размимоилажења.     Извор: Митрополија црногорско-приморска / РТС
×
×
  • Креирај ново...