Jump to content

Pentekostna crkva ili Crkva Božija

Оцени ову тему


Препоручена порука

Nađoh da ih ima u RH više navodno vrsta takvih ili kako god...ne znam u Srbiji dali su prisutni :scratch_head:...ne kužim njihovo učenje baš najbolje ne_shvata...znam da je krst za njih sablazan, oni imaju simbol ribu, priznaju samo Hrista i Bibliju ...nešto o njima sam našla na netu http://pentekost.hr/...ne znam dali su vam oni poznati i kakvo je njihovo učenje u stvari? :stadaradim:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa jedna tipicna sekta nastala u periodu kolonizacije SAD gdje se kao i ostale fokusiraju na neki dogadjaj ili detalj iz Pisma i onda na tome izgrade citavu doktrinu. U ovom slucaju fokus je na 50-tnicu i silazak Duha Svetoga na apostole. Centralno liturgijsko zbivanje im je kada umisljaju da Duh Sveti silazni na sve clanove i onda navodno govore razlicitm jezicima. Takodjer se fokusiraju na rijeci Hrista da apostolima nece ni ugriz zmije nista moci. Naravno ne razumjevsi da se ovi stihovi odnose na satanski uticaj i svako lazno o pogresno ucenje, poistovjetili su zmije iz stihova Pisma sa zivotinjama pa tako u svojim urnebesnim misnim slavljima plesu sa cegrtusama vjerujuci da i ako ih ujedu nece im nauditi. Nepotrebno je reci da je zabiljezelno vise slucajeva umiranja od ujeda zmije, a na youtube-u se mogu naci urenebsna misna slavlja u kome se "Duh Sveti spustio" i omogucio im da urlicu na raznoraznim jezicima. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

peace svima,

bio sam na jednom njihovom predavanju i molitvi posle toga. šta reći. lepa muzikica. svi su happy. peva cela crkva!! a ne kod nas peva samo popovski pomoćnik, tj. ja. i šta je još dobro, imaju tekstove pesmica projektovane na zidu visoko, tako da i oni koji su malo dalje, lepo vide tekst. ljudi bre složni, kulturiška sve, sređeni ko na svadbu, a ne ko kod nas sas papuče i trenerku  na liturgiju.

treba pofatati neke dobre fore od njih. ne mora da znači da ako su sektaši, da nemaju smisla za organizaciju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, ines рече

Nađoh da ih ima u RH više navodno vrsta takvih ili kako god...ne znam u Srbiji dali su prisutni :scratch_head:...ne kužim njihovo učenje baš najbolje ne_shvata...znam da je krst za njih sablazan, oni imaju simbol ribu, priznaju samo Hrista i Bibliju ...nešto o njima sam našla na netu http://pentekost.hr/...ne znam dali su vam oni poznati i kakvo je njihovo učenje u stvari? :stadaradim:

Ines, u odjeljku Sekte imaš više tema o tim ograncima koji se više ne mogu nazvati ni protestantskim, već upravo sekti. Brat Darko je stručnjak na tu temu, još uvijek je povremeno prisutan na forumu, pa izvoli, čitaj..

https://pouke.org/forum/topic/43059-протестантске-цркве/

https://pouke.org/forum/topic/36169-pitanja-o-sektama/

https://pouke.org/forum/topic/5020-секте-и-култови-појам-и-механизми-деловања-информације/

https://pouke.org/forum/topic/5345-питајте-андреја-и-дарка-о-погубном-деловању-верских-секти/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, st.anger рече

peace svima,

bio sam na jednom njihovom predavanju i molitvi posle toga. šta reći. lepa muzikica. svi su happy. peva cela crkva!! a ne kod nas peva samo popovski pomoćnik, tj. ja. i šta je još dobro, imaju tekstove pesmica projektovane na zidu visoko, tako da i oni koji su malo dalje, lepo vide tekst. ljudi bre složni, kulturiška sve, sređeni ko na svadbu, a ne ko kod nas sas papuče i trenerku  na liturgiju.

treba pofatati neke dobre fore od njih. ne mora da znači da ako su sektaši, da nemaju smisla za organizaciju.

Cool brother!

Pazi kad se slažem sa tobom cirka .... 77%!
Prvi korak je da ti (i slovima ti) kad već znaš da pevaš, odštampaš
nekoliko delova Liturgijskog pojanja, i podeliš onima koje si zapazio
da redovno učestvuju u Liturgiji.

Piece of cake!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Izraz koji nama nije blizak, ali ko voli... Pentikostalci temelje svoje postojanje na Predesetnici i silasku Duha Svetog ali fokusirajuci se iskljucivo na tom dogadjaju iz kojeg crpe svoj identitet i mesto pod :) ,,Hriscanskim Suncem", sa zeljom da oprisutne i dar jezika koji se javljao u doba Apostola i apostolskih ucenika.   Inace, ispovedaju apostolsku ili hriscansku veru tj. tzv. Nikeo-Carigradski simvol vere (sa dodatkom filiokve). Cuo sam da se u svetu naglo  omasovio pentikostalni pokret. Da se ne bi osipao broj katolika (rimokatolika)  dozvoljen je pokret unutar Katolicke crkve, fra Ivo Pavic (inace vr.dobar covek, predan Hristu, sto je interesantno i hrabro simpatise i voli Srbe, harizmatik - mnogi su potvrdili i svojim dolascima potvrdjuju iscelenja duhovno-telesne prirode (da li je istina ili ne, ne znam, drugi neka utvrdjuju)).  

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Дијана. рече

Hvala na informacijama! :mahmah:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Justin Waters рече

Pa jedna tipicna sekta nastala u periodu kolonizacije SAD gdje se kao i ostale fokusiraju na neki dogadjaj ili detalj iz Pisma i onda na tome izgrade citavu doktrinu. U ovom slucaju fokus je na 50-tnicu i silazak Duha Svetoga na apostole. Centralno liturgijsko zbivanje im je kada umisljaju da Duh Sveti silazni na sve clanove i onda navodno govore razlicitm jezicima. Takodjer se fokusiraju na rijeci Hrista da apostolima nece ni ugriz zmije nista moci. Naravno ne razumjevsi da se ovi stihovi odnose na satanski uticaj i svako lazno o pogresno ucenje, poistovjetili su zmije iz stihova Pisma sa zivotinjama pa tako u svojim urnebesnim misnim slavljima plesu sa cegrtusama vjerujuci da i ako ih ujedu nece im nauditi. Nepotrebno je reci da je zabiljezelno vise slucajeva umiranja od ujeda zmije, a na youtube-u se mogu naci urenebsna misna slavlja u kome se "Duh Sveti spustio" i omogucio im da urlicu na raznoraznim jezicima. 

hvala na informacijama :dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, st.anger рече

peace svima,

bio sam na jednom njihovom predavanju i molitvi posle toga. šta reći. lepa muzikica. svi su happy. peva cela crkva!! a ne kod nas peva samo popovski pomoćnik, tj. ja. i šta je još dobro, imaju tekstove pesmica projektovane na zidu visoko, tako da i oni koji su malo dalje, lepo vide tekst. ljudi bre složni, kulturiška sve, sređeni ko na svadbu, a ne ko kod nas sas papuče i trenerku  na liturgiju.

treba pofatati neke dobre fore od njih. ne mora da znači da ako su sektaši, da nemaju smisla za organizaciju.

hvala ti na informaciji :mahmah:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Благовесник рече

Izraz koji nama nije blizak, ali ko voli... Pentikostalci temelje svoje postojanje na Predesetnici i silasku Duha Svetog ali fokusirajuci se iskljucivo na tom dogadjaju iz kojeg crpe svoj identitet i mesto pod :) ,,Hriscanskim Suncem", sa zeljom da oprisutne i dar jezika koji se javljao u doba Apostola i apostolskih ucenika.   Inace, ispovedaju apostolsku ili hriscansku veru tj. tzv. Nikeo-Carigradski simvol vere (sa dodatkom filiokve). Cuo sam da se u svetu naglo  omasovio pentikostalni pokret. Da se ne bi osipao broj katolika (rimokatolika)  dozvoljen je pokret unutar Katolicke crkve, u Hrvatskoj predstojatelj im je  fra Ivo Pavic (inace vr.dobar covek, predan Hristu, sto je interesantno i hrabro u ustaskoj Hrvatskoj simpatise i voli Srbe, harizmatik - mnogi su potvrdili i svojim dolascima potvrdjuju iscelenja duhovno-telesne prirode (da li je istina ili ne, ne znam, drugi neka utvrdjuju)).  

hvala na informaciji :dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, st.anger рече

peace svima,

bio sam na jednom njihovom predavanju i molitvi posle toga. šta reći. lepa muzikica. svi su happy. peva cela crkva!! a ne kod nas peva samo popovski pomoćnik, tj. ja. i šta je još dobro, imaju tekstove pesmica projektovane na zidu visoko, tako da i oni koji su malo dalje, lepo vide tekst. ljudi bre složni, kulturiška sve, sređeni ko na svadbu, a ne ko kod nas sas papuče i trenerku  na liturgiju.

treba pofatati neke dobre fore od njih. ne mora da znači da ako su sektaši, da nemaju smisla za organizaciju.

mislim da nisu baš nešto druželjubivi sa hrišćanima...dosta su rezervisani...ne znam tako mi se čini iz priča drugih ljudi...hm...onda baš za njih mnogo ne važi: ljubi bližnjeg svog :scratch_head:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, ines рече

mislim da nisu baš nešto druželjubivi sa hrišćanima...dosta su rezervisani...ne znam tako mi se čini iz priča drugih ljudi...hm...onda baš za njih mnogo ne važi: ljubi bližnjeg svog :scratch_head:

Напротив. 

Ове у Београду имају храм у центру града у Симиној 8. Храм Свете Тројице.

Иначе, још за време Студентског протеста и протеста Коалиције Заједно, средином 90-их, чух од једног другара како се по "студењаку" дели нека "секташка" литература. Иду момци и девојке од собе до собе и деле некакве памфлете, заправо некакакв стрип о Исусу и његовом животу, али оно што је њега бунило је наводно благослов који је владика Лаврентије дао тој неко "цркви" за ту неку "Књигу живота",како ми је рекао пријатељ да се то зове...

Негде крајем 90-их, можда 1997. године, не сећам се више, да ли у "Нашој борби" или "Данасу" је узашао интервју са владиком Лаврентијем, месчини поводом Васкрса и једно од питања је било да ли је истина да је ондао благослов, тј. у вези горе поменутог. Он је тада одговорио да је јошдок је био ваљда владика у Немачкој, добио молбу од тамошњих пенетекосталаца да благослови превод "Књиге живота" на српски језик и он је то наводно учинио, прегелдавши дело и уверивши се да нема у њему неправославних учења. Тако је по сећању мојем, владика одговорио. Мени никада истина није пало на памет да питам владику да ли је истина ово или не, а уосталом, прошло је веч неколико деценија, питање је да ли се он сећа тога...

Године 1999-те, стицајем околности упознам синове пастора београдских пенетекосталаца. Живео сам тада као подстанар изнад Аутокоманде у кући и од мог станодавца син, са којим сам играо мање више редовно преферанс, али смо увек били у потрази за трећим, доведе комшију од преко пута са којим се зна неколико година, односно од како су се доселили у крај. И тако миц-по миц уз причу, уместо коментарисања након завршене руке како се могло одиграти (што је иначе професионална деформација свих играча прегеранса), ми смо причали о том дечку, јер се испоставило да му је ћаћа "свештеник" у Пенетекосталној цркви и то баш у Симиној 8. Срби иначе, иако им је мајка Швеђанка. Дођосмо и до "књиге живота" и он ми донесе, зна о чему се ради. Заиста на првој страни факсимил са тестом у којем владика Лаврентија благосиља "пројекта". Истина на том факсимилу се не види владикин потпис. Нисам хтео Андреаса ниш` да питам. Да дечко се зове Андреас (он је "мамин син"), а брат му се зове-не сећам се, али је српско име, пошто су из мешовитог брака, један носи шведско, други српско име.

Занимљива ми прича била о томе како су постали пентекосталци. деда им емигррао после рата и побег`о од комуниста. Младић, православне веросиповести из Срема, са падина Фрушке Горе, мсм из Манђелоса. Дошао у Швесдску, почео д аради, нашао цуру која је припадала пентекосталцима, оженио ју и на крају напустио праволсвну цркву и постао проповедник. Тако и ињегов син, а Андрреасов отац. Почетком 90-их су добили прекоманду у Србију, односно послат и м је отац у Београд као проповедник и сада су ту, причао је тада Андреас.

И онд апитам јел` могу да одем једном на њихов скуп, он драге воље прихвати да ме одведе. Беше то нека, као наша вечерња служба. Углавном, био је радни дан, у вечерњим сатима.

41850bdf-5f81-493c-8a72-4ed7aba3445f.jpg

Споља гледано у "цркву", када се уђе унутра, нађете се у необучајено и неочекивано великом простору. Сама молитвено-проповедна дворана је слична сцени "Вук", УК "Вук Караџић". Богами, као нека мања позоришна сала. Може да се семести горе на хору и доле пар стотина људи. Столице, бина на бини инструменти, што ме зачидило, а на зиду измалан Оченаш, наш пт+рави. на српској ћирилици. Испред бине предикаоница, попут оне у Скупштини :)))

Био им умро један брат проповедник у Шведској, исто Србин, наше горе лист, па је то окупљање било сећање на њега. И тако су причали, тј. Андреасов отац је говорио са говорнице о том брату, а онда су музичари изашли на сцену и започели свирање пар молитвених песама. Онак уз мелодије неког љига попа уз примесе рок музике. Значи нешто као они Сергеји ћетковићи и ти тако неки безлични на исти калуп музичари, ал бо`ме кад се гитариста опусти, зна да одвали неки јачи риф. песме су псалми или неке поучне пемице. И тако, после певања две три песем, разиђосмо се. Нико ме наравно није индоктринирао, нормални људи, ваљда зато што су Срби :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Милан Ракић рече

Напротив. 

Ове у Београду имају храм у центру града у Симиној 8. Храм Свете Тројице.

Иначе, још за време Студентског протеста и протеста Коалиције Заједно, средином 90-их, чух од једног другара како се по "студењаку" дели нека "секташка" литература. Иду момци и девојке од собе до собе и деле некакве памфлете, заправо некакакв стрип о Исусу и његовом животу, али оно што је њега бунило је наводно благослов који је владика Лаврентије дао тој неко "цркви" за ту неку "Књигу живота",како ми је рекао пријатељ да се то зове...

Негде крајем 90-их, можда 1997. године, не сећам се више, да ли у "Нашој борби" или "Данасу" је узашао интервју са владиком Лаврентијем, месчини поводом Васкрса и једно од питања је било да ли је истина да је ондао благослов, тј. у вези горе поменутог. Он је тада одговорио да је јошдок је био ваљда владика у Немачкој, добио молбу од тамошњих пенетекосталаца да благослови превод "Књиге живота" на српски језик и он је то наводно учинио, прегелдавши дело и уверивши се да нема у њему неправославних учења. Тако је по сећању мојем, владика одговорио. Мени никада истина није пало на памет да питам владику да ли је истина ово или не, а уосталом, прошло је веч неколико деценија, питање је да ли се он сећа тога...

Године 1999-те, стицајем околности упознам синове пастора београдских пенетекосталаца. Живео сам тада као подстанар изнад Аутокоманде у кући и од мог станодавца син, са којим сам играо мање више редовно преферанс, али смо увек били у потрази за трећим, доведе комшију од преко пута са којим се зна неколико година, односно од како су се доселили у крај. И тако миц-по миц уз причу, уместо коментарисања након завршене руке како се могло одиграти (што је иначе професионална деформација свих играча прегеранса), ми смо причали о том дечку, јер се испоставило да му је ћаћа "свештеник" у Пенетекосталној цркви и то баш у Симиној 8. Срби иначе, иако им је мајка Швеђанка. Дођосмо и до "књиге живота" и он ми донесе, зна о чему се ради. Заиста на првој страни факсимил са тестом у којем владика Лаврентија благосиља "пројекта". Истина на том факсимилу се не види владикин потпис. Нисам хтео Андреаса ниш` да питам. Да дечко се зове Андреас (он је "мамин син"), а брат му се зове-не сећам се, али је српско име, пошто су из мешовитог брака, један носи шведско, други српско име.

Занимљива ми прича била о томе како су постали пентекосталци. деда им емигррао после рата и побег`о од комуниста. Младић, православне веросиповести из Срема, са падина Фрушке Горе, мсм из Манђелоса. Дошао у Швесдску, почео д аради, нашао цуру која је припадала пентекосталцима, оженио ју и на крају напустио праволсвну цркву и постао проповедник. Тако и ињегов син, а Андрреасов отац. Почетком 90-их су добили прекоманду у Србију, односно послат и м је отац у Београд као проповедник и сада су ту, причао је тада Андреас.

И онд апитам јел` могу да одем једном на њихов скуп, он драге воље прихвати да ме одведе. Беше то нека, као наша вечерња служба. Углавном, био је радни дан, у вечерњим сатима.

41850bdf-5f81-493c-8a72-4ed7aba3445f.jpg

Споља гледано у "цркву", када се уђе унутра, нађете се у необучајено и неочекивано великом простору. Сама молитвено-проповедна дворана је слична сцени "Вук", УК "Вук Караџић". Богами, као нека мања позоришна сала. Може да се семести горе на хору и доле пар стотина људи. Столице, бина на бини инструменти, што ме зачидило, а на зиду измалан Оченаш, наш пт+рави. на српској ћирилици. Испред бине предикаоница, попут оне у Скупштини :)))

Био им умро један брат проповедник у Шведској, исто Србин, наше горе лист, па је то окупљање било сећање на њега. И тако су причали, тј. Андреасов отац је говорио са говорнице о том брату, а онда су музичари изашли на сцену и започели свирање пар молитвених песама. Онак уз мелодије неког љига попа уз примесе рок музике. Значи нешто као они Сергеји ћетковићи и ти тако неки безлични на исти калуп музичари, ал бо`ме кад се гитариста опусти, зна да одвали неки јачи риф. песме су псалми или неке поучне пемице. И тако, после певања две три песем, разиђосмо се. Нико ме наравно није индоктринирао, нормални људи, ваљда зато што су Срби :)))

hvala na ispričanom iskustvu...tako da sekte i deluju uglavnom...vrlo humano, kako bi drugačije i privukli sebi naroda što više

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од neca995,
      Појање по нотном запису еп. Стефана Ластавице. Стихиру је саставио Јован монах. Све вас које занима појање запратите youtube канал, хвала од ❤ 
       
    • Од William Morgan,
      Univerzitetski profesor, ekspert obmane ili doktor prevare? #DarkoTrifunović 
      Prema sadržajima dostupnim javnosti, na osnovu brojnih informacija iz raznih medija u kojima se pojavljuje ovaj lik, bar na prvi pogled, reklo bi se da je reč o svojevrsnom stručnjaku sa zavidnom akademskom i profesionalnom biografijom. Ako je zaista tako onda bi trebalo da je lako utvrditi gde i šta predaje ovaj profesor #DarkoTrifunović? 
      Prema dostupnim podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije Darko Trifunović je osnivač Instituta na nacionalnu i međunarodnu bezbednost. #INIS
      Zanimljivo je da je i logo Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost prekopirani logo Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
      Факултет безбедности – Снага знања
      FB.BG.AC.RS Ako je ovo tačno, ne samo da se Darko Trifunovic lažno predstavlja kao profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu, već je i Logo za svoj Institut ”pozajmio” od Fakulteta.
      Institute for National and International Security
      INTELLIGENCE-SECURITY.RS Institute for National and International Security, conducts scientific-research, educational and professional activities in the field of national and international security In order to better... #DarkoTrifunovic #LažniProfesor #LažnoPrestavljanje
    • Guest
      Од Guest,
      Првог октобра 911 године у време цара Лава Мудрога било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, свети оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
      РЕЧ на ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
      У ПОСЛЕДЊА тешка времена, када се са умножењем грехова наших умножише невоље наше, опасности наше, те се испуњују речи светог апостола Павла: опасности од разбојника, опасности од родбине, опасности од незнабожаца, опасности у градовима, опасности у пустињи, опасности на мору, опасности међу лажном браћом (2 Кор. 11, 26); када се испуњују речи самога Господа, те устаје народ на народ, и царство на царство, и бивају глади и помори, и земља се тресе по свету (Мт. 24, 7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести, - Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, Мати Господња даје нам у заштиту покров свој, да нас ослободи од разноврсних опасности, да нас заштити од глади, помора и земљотреса, да нас закрили од рата и болештина, и да нас својим покровом сачува неповређене. Потврда овога би дата у царском граду Цариграду у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни,[1] за царовања Лава Мудрога.[2] Тамо, за време свеноћног бдења уочи недеље, 1 октобра,[3] у четврти сат ноћи, у присуству огромно много народа, свети Андреј, Христа ради јуродиви,[4] подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, покровитељку целога света, Пресвету Дјеву Богородицу, где стоји у ваздуху и моли се, и сија као сунце и покрива људе својим чесним омофором. Видећи то свети Андреј рече своме ученику, блаженом Епифанију: "Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих како се моли за сав свет?" Епифаније одговори: "Видим, свети оче, и ужасавам се".
      Као што некада свети Јован Богослов виде на небу велико знамење, жену обучену у сунце,[5] тако и свети Андреј у Влахернској цркви, сличној небу, угледа Невесту Неневестну, одевену у сунчану порфиру. Знамење које виде свети Богослов прасликује Премилостиву Покровитељку нашу, пошто се то знамење показало у време када је светом тајновидцу била откривена погибао која прети свој твари: и бише, говори он, севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики: и знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце (Откр. 11, 19-12, 1).[6] Зашто се овај знак, који прасликује Пречисту Дјеву, не показа пре севања муња, громова, гласова, земљотреса и града, када све стихије још беху мирне, него за време страшне пометње на небу и на земљи? Зато, да се покаже да Преблага Заштитница наша притиче нам у помоћ у најтеже време, када нам прети погибао, и заштићује нас од блеска обманљиве, кратко блистајуће светске таштине, од гласова житејске гордости и сујете, од громова изненадног напада вражијег, од буре страсти, и од града одозго наилазеће на нас казне за грехе. Јер када нас све те невоље притискују, тада се, као велики знак, појављује Брза Помоћница роду хришћанскоме, штитећи нас и закриљујући нас невидљивим заступништвом. Овај знак даде Господ онима који Га се боје, да утекну од лука (Пс. 59, 6); јер у овоме свету ми смо постављени као мета за стрељање. Са свих страна лете стреле на нас: једне од лука видљивих непријатеља, који хитно затежу лук свој и у гордости својој ниподаштавају нас; друге из лука невидљивих непријатеља, да бисмо се жалили како не можемо да подносимо демонско стрељање; неке - од тела нашег које војује против духа; неке - од лука праведног гњева Божјег и претње, као што о томе говори пророк Давид: Ако се не обратите, Бог оштри мач свој, затеже лук свој и наперује га; и запиње смртне стреле, чини стреле своје да пале (Пс. 7, 13-14). Да нас све те стреле не би смртно раниле и да бисмо избегли опасност, нама се даде знак: покров Пречисте и Преблагословене Дјеве. Заштићавани њеним покровом као штитом, ми остајемо неповређени од стрела. Јер наша Заштитница има хиљаде штитова за нашу заштиту, као што јој о томе говори Дух Свети: Врат ти је као кула Давидова; хиљаде штитова висе на њој, све стреле јуначке (Песма над песм. 4, 4).[7]
      Некада Давид сазида прекрасну и превисоку кулу између Сиона што стоји на високој гoри ниже Јерусалима који се назива кћерју Сиона.[8] И бејаше та кула између њих као врат између тела и главе, јер висином својом надвишаваше Јерусалим и досезаше до Сиона. На тој кули беху обешени штитови и сва оружја, потребна за рат и одбрану Јерусалима. Дух Свети упоређује Пречисту Дјеву са кулом Давидовом: јер Она, кћи Давидова, посредује између Христа, Главе Цркве, и верних који сачињавају тело Цркве, надвишујући Цркву пошто је ваистину виша од свих чланова њених, а досежући и до Христа као Она која My је дала тело. Она посредује и сада када стоји на ваздуху између неба и земље, између Бога и човека, између подвигоположника Христа и земаљске Цркве, као Давидова кула између Сиона и Јерусалима, начичкана јаким штитовима. Под штитовима пак разумем свемоћне молитве њене за нас Богу, које достојни чуше у време виђења чесног Покрова њеног: јер се Она мољаше са умилењем као Мати Сину своме и Творцу, изговарајући у молитви речи самилосне и свемилостиве, и говорећи: Царе Небесни, прими сваког човека који слави Тебе и призива пресвето име Твоје на сваком месту; - и где се спомиње име Твоје, то место освети; прослави оне који прослављају Тебе и с љубављу почитују мене, Матер Твоју, примајући сваку молитву њихову и завете, и избављајући их од свих невоља и зала.
      Такве молитве Пресвете Богородице нису ли штитови који штите Цркву? Заиста су оне неразориви штитови. О њих можемо угасити све распаљене стреле.
      Свети Амвросије каже за Давидову кулу[9] да је била саграђена са два разлога: да се заштити град и да се украси. "Давид сагради кулу, вели свети Амвросије, да буде и заштита и украс граду: заштита, јер се са ње надалеко могао угледати непријатељи бити прогнат од града! а украс, јер висином својом надвишује све високе зграде Јерусалима". - Стога, није без разлога упоређена са овом кулом наша Покровитељка, која нам је кула тврђава пред лицем непријатеља, јер нас заиста штити и украшава: штити - када далеко одгони од нас видљиве и невидљиве непријатеље, када заробљенике ослобађа од уза, када мучене од нечистих духова избавља, када утешава жалосне, брани злостављане, храни гладне, посећује болне, када бива пристаниште витланих буром; а украшава нас - покривајући пред Богом срамну голотињу душе наше својим превисоким заслугама као најскупоценијом одећом, и обогаћујући нашу убогост превеликом благодаћу као непотрошивим богатством чини нас благопријатнима у очима Господњим. Украшава нас Пресвета Богомајка - када нас који немамо свадбено рухо покрива својом ризом, те тако за Свевидеће Око чини као невидљивом срамну голотињу душе наше, чега је одискони била праслика земља безоблична и неукрашена по, покривена водама (1 Мојс. 1, 1-2). Јер земља неукрашена и пуста бејаше праслика грешне душе која је погубила своју духовну красоту, лишила себе добрих дела и постала туђа благодати Божје. Воде пак које су покривале неукрашену земљу прасликоваху милосрђе Пресвете Богородице, неисцрпно као море, које се богато излива на све и покрива све. И када се Дух Божји носио над водама, носио се и над земљом, покривеном водама и неукрашенoм, као не видећи њену некрасоту. Ово је тајанствено праoбразовало то да душа, пoкривана премилостивим покровом Дјеве Богородице, ако и не буде украшена врлинама, неће бити лишена благодати Светога Духа, јер покров Пресвете Богородице покрива њену некрасоту, као што је вода покривала неукрашену земљу, и украсиће је благољепијем своје благодати и привући ће к њој Светога Духа. Пречиста Дјева украшава нас када грешне чини праведнима а нечисте чистима, као што о томе говори Анастасије Синаит:[10] "Она волхе чини апостолима и царинике еванђелистима, а блуднице - вредноснијима од девојака. Тако Марију Египћанку[11], некадашњу блудницу, Она учини сада вредноснијом од многах девојака; и Марија, која раније беше тамна и нечиста, сада сија као сунце у Царству Христовом - молитвеним посредовањем Пречисте Дјеве Марије, која је покров и украшење свима који јој прибегавају. Украшава Она и сав духовни Јерусалим, тојест Цркву Христову, која јој на данашњи празник овако пева: О, Ти си чудесно украшење свима вернима, испуњеше пророштава, слава апостола и красота мученикa, похвала девства и предивни покров целоме свету.[12]
      На кули Давидовој са штитовима беху све стреле заштитника земље; тако и Пречиста Дјева, та одуховљена кула, има при себи стреле силних, тојест молитве светих који се моле са Њом. Јер се Она јави у храму стојећи у ваздуху не сама него са анђелским војскама и са мноштвом Светих, који је у белим хаљинама побожно окружаваху. Свих тих Светих молитве за нас к Богу јесу као стреле силних које су у стању прогнати све пукове демона. Зна Пречиста Госпођа Богородица да је живот наш на земљи рат: јер против нас ратује враг са свима својима силама; он је кренуо на нас све своје пукове и опколио нас свима својим легионима, по речи псалмопевца: Опколише нас пси многи, чете зликоваца круже око нас; развалише на нас уста своја, као лав који је гладан лова и риче (Пс. 21, 17. 14). Тога ради и Небеска Царица, желећи нам помоћи, крену против врага нашег све Небеске Силе, позва пророке и апостоле, сабра мученике и девственике, сакупи преподобне и праведне, и са њима дође да нам помогне, да нас окружи силном војском, и да нам дa победу над непријатељима: Јер се њоме односе победе, њоме обарају непријатељи".[13] Она дође са анђелским војскама, јер је Она лествица коју Јаков унапред виде, коју окружује мноштво анђела. Спомињући овде Јаковљеву лествицу, неко се може са чуђењем питати: зашто анђели на њој не стајаху мирно, него непрестано узлажаху и силажаху по њој? Но дознавши да је та лествица била праслика Дјеве Марије, по речи црквене песме: "радуј се мосте који на небо преводиш, и лествице висока коју Јаков виде" - он ће схватити зашто анђели на њој не имађаху мира. Јер в молитвах неусипајушчаја Богородица[14] = у молитвама неуспављива Богородица наређује анђелима да заједно с њом непрестано помажу људима: да узлазећи к Богу узносе молитве оних што се моле, а низлазећи - да доносе од Бога људима помоћ и дарове. Та Лествица и сада низведе са собом с неба мноштво анђела, доносећи нам одозго покровитељство и заштиту. Она дође са анђелима, да им заповеди да нас чувају на свима путевима нашим; Она доведе са собом и саборе свих светих да, сатворивши за нас саборно мољење, саборно узнесе и наше грешне молитве к Сину свом и Богу нашем. Међу свима светима који се јавише у храму са Пречистом Дјевом, беху два најодабранија изабраника: свети Јован Претеча, од кога ниједан између рођених од жена није изишао већи (Мат. 11, 11), и свети Јован Богослов, кога љубљаше Исус, који и леже на прси Исусове (Јн. 21, 20). Њих обојицу, као оне који имају велику слободу пред Богом, наша Молитвеница покрену са собом на молитву за нас, да би с њима што пре приволела Бога на милост: јер молитва праведнога много може помоћи (Јак. 5, 20). И стаде Пречиста Дјева између два девственика, као између два херувима, као престо Господа Саваота између серафима, као Мојсије са подигнутим рукама између Аарона и Ора; тада паде адски Амалик са свом тамном влашћу и силом својом.
      Тако дакле ми празнујемо покров Пресвете Богародице Дјеве, сећајући се преславног јављања њеног у Влахернској цркви, које виде свети Андреј и Епифаније. Ми празнујемо, благодарећи Покровитељки нашој за такво превелико милосрђе њено, јављено роду хришћанском, и усрдно је молећи да и сада и свагда мислостиво закриљује нас који иштемо њено покровитељство. To чинимо, јер без њеног покрова и заступништва немогуће је живети нама који стално разгневљујемо Бога. Грешећи много, ми падамо под многе казне, по речи псалмопевца: Многе муке има грешник (Пс. 31, 10). И ми бисмо већ пропали због безакоња наших, да нас не закриљује Премилостива Владичица: јер када ова Заступница не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? ко би нас сачувао до сада слободне? Пророк Исаија саветује: Прикријте се за час, докле прође гњев Господњи (Ис. 26, 20). Но где се можемо прикрити од гњева Господњега? У време страдања ми нигде не обретосмо заклона осим једине Владичице света, која кроз уста Духа Светога говори о себи: Ја као магла покрих земљу (Сирах. 24, 3). Стварно, ми се скривамо под покривало Оне која као магла покрива земљу. Но зашто, о Свескупоцена Дјево Богородице, упоређујеш себе са тако ништавном ствари као што је магла? Нема ли Теби сунца, месеца, звезда за упоређење, утолико пре што је о Теби са дивљењем рекао Премудри: Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце? (Песма над песм. 6, 9). А магла какву има лепоту, те се Ти не гадиш упоредити се са њом? Но ево у чему је тајна: магла када се згусне над земљом и покрије је, онда су све звери заштићене од ловаца, јер их нико не може ловити. Зато Пречиста Дјева и назива себе маглом, јер нас скрива од ловаца. А ми грешни, ми смо, по расуђивању светог Златоуста,[15] због своје нечовечности - стока и зверови: угађамо стомаку као медведи, утовљујемо тело као мазге, злопамтљиви смо као камиле, отимамо као вуци, љутимо се као змије, уједамо као скорпије, лукави смо као лисица, отров злобе носимо у себи као аспида. Такве зверове какви смо ми сустижу разни ловци: сустиже нас праведни гњев Божји, кажњавајући нас за рђава дела наша, по речи Светога Писма: Бог је Господ освете (Пс. 93, 1). Постижу нас и безакоња наша, те сваки од нас може рећи: Сустигоше ме безакоња моја, и не могох гледати (Пс. 39, 13). Сустиже нас и невидљиви враг: Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји (Плач Јерем. 3, 10). Сустиже нас и видљиви враг. Он говори: Тераћу, стигнућу, убићу мачем својим, рука ће моја господарити (2 Мојс. 15, 9). - Али, не бојмо се: ми имамо мислену маглу која нас покрива - Пречисту Дјеву Марију. У њу се ми уздамо, к њој прибегавамо; под покривалом њеним ни длака с главе наше неће погинути, само с умиљењем завапимо к њој: покриј нас покровом твојим, Покровитељко наша, Пресвета Дјево: У зло доба закрили нас (Пс. 26, 5). Сви дани живота нашег јадни су, као што некада рече патријарх Јаков: Мало је дана живота мога и зли су били (1 Мојс. 47, 9). Нарочито су јадни они наши дани у које видимо зло, и они у које сами чинимо много зла, сабирајући себи гњев за дан гњева (Рм. 5, 2). Стога сви ови дани наши јадни, О Пресвета Дјево, потребују твој милостиви покров. Покривај нас, закриљуј нас у све дане живота нашег, а нарочито у љути дан када се душа буде разлучивала од тела. Дођи нам у помоћ и закрили нас од ваздушних духова зла поднебесног; а у дан Страшнога суда сакриј нас у тајном скровишту Покрова твога! Амин.
      Архимандрит ЈУСТИН Поповић
      ЖИТИЈА СВЕТИХ
      1. ОКТОБАР, ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
      НАПОМЕНЕ:
      Влахерна - крај у Цариграду у западном делу града. У време цветања Византијске царевине тај крај био је чувен са својих светиња по целом Истоку. Нарочито је Влахерна била позната по Богородичној цркви, подигнутој од цара Лава I Великог (457 - 474 год.), за чије владавине у њој би 474 године положена риза Пресвете Богородице, пренесена из Палестине. Поред те ризе, ту су у златом окованом ковчегу чувани омофор Пресвете Богородице и део њеног појаса. Под омофором Пресвете Богородице, или тачније мафоријем (грчки: μaφοριον), подразумева се њен убрадач, велико покривало које је Она носила на глави. Лав VI Мудри - царовао од 886. до 912. године. Ово се догодило у првој половини десетога века; при крају живота светог Андреја Јуродивог (†2. окт. 936). У Влахернској цркви налазила се икона Мајке Божје онаква како се Она јавила светом Андреју. Спомен његов празнује се 2. октобра. Жена обучена у сунце (Откр. 12, 1) прасликује Пресвету Богородицу. Под женом, обученом у сунце, подразумева се и Црква, а под сунцем - Господ Исус Христос. Кула Давидова, начичкана победоносним оружјем и штитовима, праобразовала је Пресвету Богородицу. Сион - југозападно брдашце, највеће и најшире од четири брдашца, на којима је изграђен Јерусалим. Јевреји су Сион почитовали као светињу, и првобитно им је служио као верски центар и тврђава Јерусалима. Зато Свето Писмо често назива Јерусалим кћерју Сионовом (Пс. 9, 15; Ис. 1, 8; 67, 11; Јерем. 6, 23; Мт. 21, 5). У Беседи на Псал. 119. - Свети Амвросије Медиолански (Милански, у Италији), знаменити отац Цркве и хришћански писац († 397 г.). Спомен његов Црква празнује 7. децембра. Преподобни Анастасије, игуман Синајске Горе († око 685 год.): "Анагогичка созерцања", књига 8. Спомен његов Црква празнује 20. априла. Спомен њен празнује се 1. априла. Служба Покрову Богородице, на Госп. возвах, стих. 3. Акатист, икос 2. Успеније Пресвете Богородице, кондак. Беседа 3. Антиохијском народу. Извор: Светосавље
      Тропар покрову, глас 4.
      Данас као Православни народи светло празнујемо, осењени твојим богомати доласком, и гледајући твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним твојим покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше.
      Кондак покрову, глас 3.
      Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер превечнога Бога за нас моли пресвета Богородица.
    • Од JESSY,
      ja to redovno radim....na različite načine obeležavam mesta u knjizi koja želim da zapamtim, koja mi nešto znače...(drugarica mi kaže da sam štreber...!)
      stavljam zvezdice, koristim markere u bojama...
      evo šta o tome kaže Ivo Andrić:
      “Није рђаво остављати траг за собом за време читања. Ови исписи имају двојаку корист: у њима је сачуван белег дела која сам прочитао, ту су још и описи и реченице над којим сам се мучио. При читању, човек мора водити белешке: читати без бележака, исто је што и читати на једно око… “
×
×
  • Креирај ново...