Jump to content

Pentekostna crkva ili Crkva Božija

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 15 часа, Благовесник рече

 

Ovdje vidimo utjecaj protestanata ( pentakostalaca) u katoličkoj crkvi . Taj pokret ili oblik duhovnosti naziva se , karizmatski pokret. Inače na tim skupovima može biti i više tisuća ljudi ,te se u tu svrhu iznajmljuju sportske dvorane. Nekada znaju doći i strani svećenici "karizmatici"npr. Rufus , M. Jackl i dr.

U Hrvatskoj ( Zagrebu) poznati su fra Smiljan , Dragičević te pokojni fra Zvjezdan Linić. 

Službenia crkva je u početku na to gledala dosta kritički , da bi im na kraju snishodila i priznala pokret.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

Pozdrav. Evo ako mogu da dam odgovor iz prve ruke, pošto u srcu pripadam tom pentekostalnom pokretu, i idem u jednu malu pentakostalnu, harizmatsku zajednicu. Verujemo u Oca, Sina i Duha Svetog. Verujemo da se čovek rađa sa grešnom prirodom, i da ma koliko u našim, ljudskim očima izgledao dobar i moralan,  mora da se ponizi pred Bogom, da ga zamoli za oproštaj greha i da prihvati Božjeg Sina kao svog spasitelja, kao onog koji je jedina dovoljna žrtva. Ako je to učinio iskrenog srca, treba da se krsti u vodi, svojom voljom, svojom verom, ničijom drugom, a Bog je obećao dati Duha Svetoga. Sin pravoslavca je pravoslavac, i tako generacijama, ali sin pentekostalnog hrišćanina se ne smatra hrišćaninom, dokle se god u njemu ne desi ta promena, pokajanje. 

Zajednice se razlikuju, pa tako ima i onih ekstremnih, koje odaju loš utisak. Trudimo se ne samo da verujemo intelektualno, nego da ta vera bude ona prava u srcu, iz koje proističu dobra dela, ali i bliskost sa Spasiteljem. Jer intelektualno slaganje sa nečim, u času nevolje ili kušnje, neće biti od velike koristi. Verujemo u darove Duha Svetoga, da Bog i danas kroz ljude čini razna čudesa, i proroštva, jezike, i sl. Slavljenje je jako bitno, jer tako i piše, da slavimo Boga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, SerbCro рече

Pozdrav. Evo ako mogu da dam odgovor iz prve ruke, pošto u srcu pripadam tom pentekostalnom pokretu, i idem u jednu malu pentakostalnu, harizmatsku zajednicu. Verujemo u Oca, Sina i Duha Svetog. Verujemo da se čovek rađa sa grešnom prirodom, i da ma koliko u našim, ljudskim očima izgledao dobar i moralan,  mora da se ponizi pred Bogom, da ga zamoli za oproštaj greha i da prihvati Božjeg Sina kao svog spasitelja, kao onog koji je jedina dovoljna žrtva. Ako je to učinio iskrenog srca, treba da se krsti u vodi, svojom voljom, svojom verom, ničijom drugom, a Bog je obećao dati Duha Svetoga. Sin pravoslavca je pravoslavac, i tako generacijama, ali sin pentekostalnog hrišćanina se ne smatra hrišćaninom, dokle se god u njemu ne desi ta promena, pokajanje. 

Zajednice se razlikuju, pa tako ima i onih ekstremnih, koje odaju loš utisak. Trudimo se ne samo da verujemo intelektualno, nego da ta vera bude ona prava u srcu, iz koje proističu dobra dela, ali i bliskost sa Spasiteljem. Jer intelektualno slaganje sa nečim, u času nevolje ili kušnje, neće biti od velike koristi. Verujemo u darove Duha Svetoga, da Bog i danas kroz ljude čini razna čudesa, i proroštva, jezike, i sl. Slavljenje je jako bitno, jer tako i piše, da slavimo Boga.

Први пут чујем за покрет, мени се (чувши увод) не разликује од остатка римокатолика ни почему другом сем по тој идеји коначног покајања које се деси човеку па онда човек постане истински, Хришћанин или Кршћанин исто је. Дали је покрет засебан по још нечему?

Некако ми је чудна идеја да неко доживи просветљење у световном животу, покаје се и крај приче постаде хришћанин. Само је преформулисана суштина Свете Тајне покајања по мени. То је мало баптистички или евангелистички мени одокативно, без увреде ја не познајем толико римокатоличанство иначе. Дали врше свештеници службу кад су у питању покојници који нису крштени, јер код нас не врше ако ниси крштен колико сам схватио. Просто практично, ако код вас човек чека 40 година да се покаје и притом умре некрштен, како свештеници реагују на такве ситуације? 

Хвала унапред на одговору

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa sa katoličanstvom, skoro ništa slično, sa baptistima i evangelicima ima sličnosti, ali i razlike. A sveštenik može da sahrani bilo koga, jer verujemo da dok čovek umre, to je to, za tog čoveka on ne može više ništa da učini, sem da onima koji su na sahrani održi neki govor, jer takav je red, mada ako bi to uradio i neko ko nije sveštenik, valjda bi i to bilo u redu, samo ne znam za takve slučajeve. A pokajanje bi neko rekao da je ostavljanje greha, promena misli, molitva Hristu za oproštenje, spoznanje da je jedino On ta sigurna luka, Nojeva arka, stena spasenja, grad utočišta,  tj, da nema spasenja ni u kome drugom. Kao što piše u Delima apostolskim 2:38:

A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha;

Uglavnom, kod nas je akcenat na stvarnom iskustvu, na isceljenju srca, duše i tela, i na poslušnosti zapovestima. Malo je to opširna tema, ali rado ću odgovoriti što budem znao.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, SerbCro рече

Pa sa katoličanstvom, skoro ništa slično, sa baptistima i evangelicima ima sličnosti, ali i razlike. A sveštenik može da sahrani bilo koga, jer verujemo da dok čovek umre, to je to, za tog čoveka on ne može više ništa da učini, sem da onima koji su na sahrani održi neki govor, jer takav je red, mada ako bi to uradio i neko ko nije sveštenik, valjda bi i to bilo u redu, samo ne znam za takve slučajeve. A pokajanje bi neko rekao da je ostavljanje greha, promena misli, molitva Hristu za oproštenje, spoznanje da je jedino On ta sigurna luka, Nojeva arka, stena spasenja, grad utočišta,  tj, da nema spasenja ni u kome drugom. Kao što piše u Delima apostolskim 2:38:

A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha;

Uglavnom, kod nas je akcenat na stvarnom iskustvu, na isceljenju srca, duše i tela, i na poslušnosti zapovestima. Malo je to opširna tema, ali rado ću odgovoriti što budem znao.

Мислио сам уколко добро схватих да крштење зависи од просвећења појединца кроз коначно покајање, па се може десити да човек не постигне тај заједнички стандард у току живота, јер онда значи да није обичај у пентекостну цркву да се крсти дете, самим тим постоји обичај службе свештеничке након смрти верника и зато ме заинтересовало како се ту поступа..

Пише, сад прочитах на википедију да има шест-стотина милиона верника, што је нека грешка ако се не варам. Али не схватам која је разлика између православља које су Апостоли лично оставили као саборни завет вере и пентекостне цркве. Јер православље сачињава само кратки правилник вере а остало је аутономија (у складу са правилником и јеванђељима) свакој Цркви за себе. Не капирам разлику због које та Црква не улази у састав Саборне Апостолске Православне Цркве, јер постоје благословени духовни путеви у оквиру православља који човека воде ка већем духовном сазревању.

Мало ми је то конфузно па без увреде ја и нисам неки "еминентни хришћанин"... Али мени делује да је то више последица револта према Папском представљању Бога на земљи него Апостолских учења. Јер колико сам ја схватио, евангелисти су узели све апостоле као равне и тиме одбацили Папски примат као наследан од једног Апостола?..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pentakostalno harizmatski pokret je najbrže rastući hrišćanski pokret, mislim da trenutno i najveća hrišćanska denominacija. Kod nas to malo drugačije funkcioniše, ne postoji hijerarhija kao u pravoslavnoj ili katoličkoj crkvi, već savez crkava. Ne ulazi u sastav pravoslavne, jer ima mnogo više suprotnih, nego istih verovanja. 

Bebe ne krštavamo, dakle osoba se mora lično pokajati, i otvoriti dobrovoljno vrata srca Isusu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako čovek umre npr, a da se nije obratio Bogu, niti samim tim krstio, sveštenik može da učestuje na sahrani, ali on niti bilo ko, ne mogu više ni na koji način da pomognu tom čoveku, već mu bude onako kako je verovao i činio u svom životu. Dakle, nema nikakvih ceremonija, kako piše u poslanici Jevrejima, žrtva za grehe je jedanput prineta. Verujemo da su preminula deca u Raju, jer je Isus rekao da takvima pripada Carstvo nebesko.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Wikipedia zna da ih nabroji:): krštenje- imamo ; miropomazanje- znam da se praktikuje, samo ne znam da li je to stav cele  denominacije i da li ima isto značenje kao kod pravoslavnih;  sveštenstvo se razlikuje u odnosu na pravoslavne; brak- da;, jeleosvećenje- molimo se pre jela :) za osvećenje hrane; ispovest-Bogu i braći iz crkve, znači ne mora isključivo sveštenicima,  i pričešče- da, imamo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Iskreno, nisam načisto s tom temom. Verujem da je čaša zajedništa tela Hristovog kako piše. Ne mislim da se to bukvalno pretvara u telo i krv, ali ne mislim ni da je to samo spomen, iako jeste i to.   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sveštenstvo se razlikuje u tome da su to braća koja u većini slučajeva, nisu završila teološku školu ili faks, mada ima i takvih, već su to ljudi raznih profesija kojima je Bog dotaknuo srce i dao poziv u službu. Dakle, nema te linije svećenik-laik, već smo svi radnici u vinogradu, u Božjem kraljevstvu. Svako je pozvan da služi u darovima i pozivima, talentima koje je primio. Kao tamo što piše u Korinćanima 12 i 14 mislim, da je Bog dao jedne za apostole, iscelitelje, proroke, upravitelje, učitelje...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од neca995,
      Појање по нотном запису еп. Стефана Ластавице. Стихиру је саставио Јован монах. Све вас које занима појање запратите youtube канал, хвала од ❤ 
       
    • Од William Morgan,
      Univerzitetski profesor, ekspert obmane ili doktor prevare? #DarkoTrifunović 
      Prema sadržajima dostupnim javnosti, na osnovu brojnih informacija iz raznih medija u kojima se pojavljuje ovaj lik, bar na prvi pogled, reklo bi se da je reč o svojevrsnom stručnjaku sa zavidnom akademskom i profesionalnom biografijom. Ako je zaista tako onda bi trebalo da je lako utvrditi gde i šta predaje ovaj profesor #DarkoTrifunović? 
      Prema dostupnim podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije Darko Trifunović je osnivač Instituta na nacionalnu i međunarodnu bezbednost. #INIS
      Zanimljivo je da je i logo Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost prekopirani logo Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
      Факултет безбедности – Снага знања
      FB.BG.AC.RS Ako je ovo tačno, ne samo da se Darko Trifunovic lažno predstavlja kao profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu, već je i Logo za svoj Institut ”pozajmio” od Fakulteta.
      Institute for National and International Security
      INTELLIGENCE-SECURITY.RS Institute for National and International Security, conducts scientific-research, educational and professional activities in the field of national and international security In order to better... #DarkoTrifunovic #LažniProfesor #LažnoPrestavljanje
    • Guest
      Од Guest,
      Првог октобра 911 године у време цара Лава Мудрога било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, свети оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
      РЕЧ на ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
      У ПОСЛЕДЊА тешка времена, када се са умножењем грехова наших умножише невоље наше, опасности наше, те се испуњују речи светог апостола Павла: опасности од разбојника, опасности од родбине, опасности од незнабожаца, опасности у градовима, опасности у пустињи, опасности на мору, опасности међу лажном браћом (2 Кор. 11, 26); када се испуњују речи самога Господа, те устаје народ на народ, и царство на царство, и бивају глади и помори, и земља се тресе по свету (Мт. 24, 7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести, - Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, Мати Господња даје нам у заштиту покров свој, да нас ослободи од разноврсних опасности, да нас заштити од глади, помора и земљотреса, да нас закрили од рата и болештина, и да нас својим покровом сачува неповређене. Потврда овога би дата у царском граду Цариграду у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни,[1] за царовања Лава Мудрога.[2] Тамо, за време свеноћног бдења уочи недеље, 1 октобра,[3] у четврти сат ноћи, у присуству огромно много народа, свети Андреј, Христа ради јуродиви,[4] подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, покровитељку целога света, Пресвету Дјеву Богородицу, где стоји у ваздуху и моли се, и сија као сунце и покрива људе својим чесним омофором. Видећи то свети Андреј рече своме ученику, блаженом Епифанију: "Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих како се моли за сав свет?" Епифаније одговори: "Видим, свети оче, и ужасавам се".
      Као што некада свети Јован Богослов виде на небу велико знамење, жену обучену у сунце,[5] тако и свети Андреј у Влахернској цркви, сличној небу, угледа Невесту Неневестну, одевену у сунчану порфиру. Знамење које виде свети Богослов прасликује Премилостиву Покровитељку нашу, пошто се то знамење показало у време када је светом тајновидцу била откривена погибао која прети свој твари: и бише, говори он, севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики: и знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце (Откр. 11, 19-12, 1).[6] Зашто се овај знак, који прасликује Пречисту Дјеву, не показа пре севања муња, громова, гласова, земљотреса и града, када све стихије још беху мирне, него за време страшне пометње на небу и на земљи? Зато, да се покаже да Преблага Заштитница наша притиче нам у помоћ у најтеже време, када нам прети погибао, и заштићује нас од блеска обманљиве, кратко блистајуће светске таштине, од гласова житејске гордости и сујете, од громова изненадног напада вражијег, од буре страсти, и од града одозго наилазеће на нас казне за грехе. Јер када нас све те невоље притискују, тада се, као велики знак, појављује Брза Помоћница роду хришћанскоме, штитећи нас и закриљујући нас невидљивим заступништвом. Овај знак даде Господ онима који Га се боје, да утекну од лука (Пс. 59, 6); јер у овоме свету ми смо постављени као мета за стрељање. Са свих страна лете стреле на нас: једне од лука видљивих непријатеља, који хитно затежу лук свој и у гордости својој ниподаштавају нас; друге из лука невидљивих непријатеља, да бисмо се жалили како не можемо да подносимо демонско стрељање; неке - од тела нашег које војује против духа; неке - од лука праведног гњева Божјег и претње, као што о томе говори пророк Давид: Ако се не обратите, Бог оштри мач свој, затеже лук свој и наперује га; и запиње смртне стреле, чини стреле своје да пале (Пс. 7, 13-14). Да нас све те стреле не би смртно раниле и да бисмо избегли опасност, нама се даде знак: покров Пречисте и Преблагословене Дјеве. Заштићавани њеним покровом као штитом, ми остајемо неповређени од стрела. Јер наша Заштитница има хиљаде штитова за нашу заштиту, као што јој о томе говори Дух Свети: Врат ти је као кула Давидова; хиљаде штитова висе на њој, све стреле јуначке (Песма над песм. 4, 4).[7]
      Некада Давид сазида прекрасну и превисоку кулу између Сиона што стоји на високој гoри ниже Јерусалима који се назива кћерју Сиона.[8] И бејаше та кула између њих као врат између тела и главе, јер висином својом надвишаваше Јерусалим и досезаше до Сиона. На тој кули беху обешени штитови и сва оружја, потребна за рат и одбрану Јерусалима. Дух Свети упоређује Пречисту Дјеву са кулом Давидовом: јер Она, кћи Давидова, посредује између Христа, Главе Цркве, и верних који сачињавају тело Цркве, надвишујући Цркву пошто је ваистину виша од свих чланова њених, а досежући и до Христа као Она која My је дала тело. Она посредује и сада када стоји на ваздуху између неба и земље, између Бога и човека, између подвигоположника Христа и земаљске Цркве, као Давидова кула између Сиона и Јерусалима, начичкана јаким штитовима. Под штитовима пак разумем свемоћне молитве њене за нас Богу, које достојни чуше у време виђења чесног Покрова њеног: јер се Она мољаше са умилењем као Мати Сину своме и Творцу, изговарајући у молитви речи самилосне и свемилостиве, и говорећи: Царе Небесни, прими сваког човека који слави Тебе и призива пресвето име Твоје на сваком месту; - и где се спомиње име Твоје, то место освети; прослави оне који прослављају Тебе и с љубављу почитују мене, Матер Твоју, примајући сваку молитву њихову и завете, и избављајући их од свих невоља и зала.
      Такве молитве Пресвете Богородице нису ли штитови који штите Цркву? Заиста су оне неразориви штитови. О њих можемо угасити све распаљене стреле.
      Свети Амвросије каже за Давидову кулу[9] да је била саграђена са два разлога: да се заштити град и да се украси. "Давид сагради кулу, вели свети Амвросије, да буде и заштита и украс граду: заштита, јер се са ње надалеко могао угледати непријатељи бити прогнат од града! а украс, јер висином својом надвишује све високе зграде Јерусалима". - Стога, није без разлога упоређена са овом кулом наша Покровитељка, која нам је кула тврђава пред лицем непријатеља, јер нас заиста штити и украшава: штити - када далеко одгони од нас видљиве и невидљиве непријатеље, када заробљенике ослобађа од уза, када мучене од нечистих духова избавља, када утешава жалосне, брани злостављане, храни гладне, посећује болне, када бива пристаниште витланих буром; а украшава нас - покривајући пред Богом срамну голотињу душе наше својим превисоким заслугама као најскупоценијом одећом, и обогаћујући нашу убогост превеликом благодаћу као непотрошивим богатством чини нас благопријатнима у очима Господњим. Украшава нас Пресвета Богомајка - када нас који немамо свадбено рухо покрива својом ризом, те тако за Свевидеће Око чини као невидљивом срамну голотињу душе наше, чега је одискони била праслика земља безоблична и неукрашена по, покривена водама (1 Мојс. 1, 1-2). Јер земља неукрашена и пуста бејаше праслика грешне душе која је погубила своју духовну красоту, лишила себе добрих дела и постала туђа благодати Божје. Воде пак које су покривале неукрашену земљу прасликоваху милосрђе Пресвете Богородице, неисцрпно као море, које се богато излива на све и покрива све. И када се Дух Божји носио над водама, носио се и над земљом, покривеном водама и неукрашенoм, као не видећи њену некрасоту. Ово је тајанствено праoбразовало то да душа, пoкривана премилостивим покровом Дјеве Богородице, ако и не буде украшена врлинама, неће бити лишена благодати Светога Духа, јер покров Пресвете Богородице покрива њену некрасоту, као што је вода покривала неукрашену земљу, и украсиће је благољепијем своје благодати и привући ће к њој Светога Духа. Пречиста Дјева украшава нас када грешне чини праведнима а нечисте чистима, као што о томе говори Анастасије Синаит:[10] "Она волхе чини апостолима и царинике еванђелистима, а блуднице - вредноснијима од девојака. Тако Марију Египћанку[11], некадашњу блудницу, Она учини сада вредноснијом од многах девојака; и Марија, која раније беше тамна и нечиста, сада сија као сунце у Царству Христовом - молитвеним посредовањем Пречисте Дјеве Марије, која је покров и украшење свима који јој прибегавају. Украшава Она и сав духовни Јерусалим, тојест Цркву Христову, која јој на данашњи празник овако пева: О, Ти си чудесно украшење свима вернима, испуњеше пророштава, слава апостола и красота мученикa, похвала девства и предивни покров целоме свету.[12]
      На кули Давидовој са штитовима беху све стреле заштитника земље; тако и Пречиста Дјева, та одуховљена кула, има при себи стреле силних, тојест молитве светих који се моле са Њом. Јер се Она јави у храму стојећи у ваздуху не сама него са анђелским војскама и са мноштвом Светих, који је у белим хаљинама побожно окружаваху. Свих тих Светих молитве за нас к Богу јесу као стреле силних које су у стању прогнати све пукове демона. Зна Пречиста Госпођа Богородица да је живот наш на земљи рат: јер против нас ратује враг са свима својима силама; он је кренуо на нас све своје пукове и опколио нас свима својим легионима, по речи псалмопевца: Опколише нас пси многи, чете зликоваца круже око нас; развалише на нас уста своја, као лав који је гладан лова и риче (Пс. 21, 17. 14). Тога ради и Небеска Царица, желећи нам помоћи, крену против врага нашег све Небеске Силе, позва пророке и апостоле, сабра мученике и девственике, сакупи преподобне и праведне, и са њима дође да нам помогне, да нас окружи силном војском, и да нам дa победу над непријатељима: Јер се њоме односе победе, њоме обарају непријатељи".[13] Она дође са анђелским војскама, јер је Она лествица коју Јаков унапред виде, коју окружује мноштво анђела. Спомињући овде Јаковљеву лествицу, неко се може са чуђењем питати: зашто анђели на њој не стајаху мирно, него непрестано узлажаху и силажаху по њој? Но дознавши да је та лествица била праслика Дјеве Марије, по речи црквене песме: "радуј се мосте који на небо преводиш, и лествице висока коју Јаков виде" - он ће схватити зашто анђели на њој не имађаху мира. Јер в молитвах неусипајушчаја Богородица[14] = у молитвама неуспављива Богородица наређује анђелима да заједно с њом непрестано помажу људима: да узлазећи к Богу узносе молитве оних што се моле, а низлазећи - да доносе од Бога људима помоћ и дарове. Та Лествица и сада низведе са собом с неба мноштво анђела, доносећи нам одозго покровитељство и заштиту. Она дође са анђелима, да им заповеди да нас чувају на свима путевима нашим; Она доведе са собом и саборе свих светих да, сатворивши за нас саборно мољење, саборно узнесе и наше грешне молитве к Сину свом и Богу нашем. Међу свима светима који се јавише у храму са Пречистом Дјевом, беху два најодабранија изабраника: свети Јован Претеча, од кога ниједан између рођених од жена није изишао већи (Мат. 11, 11), и свети Јован Богослов, кога љубљаше Исус, који и леже на прси Исусове (Јн. 21, 20). Њих обојицу, као оне који имају велику слободу пред Богом, наша Молитвеница покрену са собом на молитву за нас, да би с њима што пре приволела Бога на милост: јер молитва праведнога много може помоћи (Јак. 5, 20). И стаде Пречиста Дјева између два девственика, као између два херувима, као престо Господа Саваота између серафима, као Мојсије са подигнутим рукама између Аарона и Ора; тада паде адски Амалик са свом тамном влашћу и силом својом.
      Тако дакле ми празнујемо покров Пресвете Богародице Дјеве, сећајући се преславног јављања њеног у Влахернској цркви, које виде свети Андреј и Епифаније. Ми празнујемо, благодарећи Покровитељки нашој за такво превелико милосрђе њено, јављено роду хришћанском, и усрдно је молећи да и сада и свагда мислостиво закриљује нас који иштемо њено покровитељство. To чинимо, јер без њеног покрова и заступништва немогуће је живети нама који стално разгневљујемо Бога. Грешећи много, ми падамо под многе казне, по речи псалмопевца: Многе муке има грешник (Пс. 31, 10). И ми бисмо већ пропали због безакоња наших, да нас не закриљује Премилостива Владичица: јер када ова Заступница не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? ко би нас сачувао до сада слободне? Пророк Исаија саветује: Прикријте се за час, докле прође гњев Господњи (Ис. 26, 20). Но где се можемо прикрити од гњева Господњега? У време страдања ми нигде не обретосмо заклона осим једине Владичице света, која кроз уста Духа Светога говори о себи: Ја као магла покрих земљу (Сирах. 24, 3). Стварно, ми се скривамо под покривало Оне која као магла покрива земљу. Но зашто, о Свескупоцена Дјево Богородице, упоређујеш себе са тако ништавном ствари као што је магла? Нема ли Теби сунца, месеца, звезда за упоређење, утолико пре што је о Теби са дивљењем рекао Премудри: Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце? (Песма над песм. 6, 9). А магла какву има лепоту, те се Ти не гадиш упоредити се са њом? Но ево у чему је тајна: магла када се згусне над земљом и покрије је, онда су све звери заштићене од ловаца, јер их нико не може ловити. Зато Пречиста Дјева и назива себе маглом, јер нас скрива од ловаца. А ми грешни, ми смо, по расуђивању светог Златоуста,[15] због своје нечовечности - стока и зверови: угађамо стомаку као медведи, утовљујемо тело као мазге, злопамтљиви смо као камиле, отимамо као вуци, љутимо се као змије, уједамо као скорпије, лукави смо као лисица, отров злобе носимо у себи као аспида. Такве зверове какви смо ми сустижу разни ловци: сустиже нас праведни гњев Божји, кажњавајући нас за рђава дела наша, по речи Светога Писма: Бог је Господ освете (Пс. 93, 1). Постижу нас и безакоња наша, те сваки од нас може рећи: Сустигоше ме безакоња моја, и не могох гледати (Пс. 39, 13). Сустиже нас и невидљиви враг: Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји (Плач Јерем. 3, 10). Сустиже нас и видљиви враг. Он говори: Тераћу, стигнућу, убићу мачем својим, рука ће моја господарити (2 Мојс. 15, 9). - Али, не бојмо се: ми имамо мислену маглу која нас покрива - Пречисту Дјеву Марију. У њу се ми уздамо, к њој прибегавамо; под покривалом њеним ни длака с главе наше неће погинути, само с умиљењем завапимо к њој: покриј нас покровом твојим, Покровитељко наша, Пресвета Дјево: У зло доба закрили нас (Пс. 26, 5). Сви дани живота нашег јадни су, као што некада рече патријарх Јаков: Мало је дана живота мога и зли су били (1 Мојс. 47, 9). Нарочито су јадни они наши дани у које видимо зло, и они у које сами чинимо много зла, сабирајући себи гњев за дан гњева (Рм. 5, 2). Стога сви ови дани наши јадни, О Пресвета Дјево, потребују твој милостиви покров. Покривај нас, закриљуј нас у све дане живота нашег, а нарочито у љути дан када се душа буде разлучивала од тела. Дођи нам у помоћ и закрили нас од ваздушних духова зла поднебесног; а у дан Страшнога суда сакриј нас у тајном скровишту Покрова твога! Амин.
      Архимандрит ЈУСТИН Поповић
      ЖИТИЈА СВЕТИХ
      1. ОКТОБАР, ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
      НАПОМЕНЕ:
      Влахерна - крај у Цариграду у западном делу града. У време цветања Византијске царевине тај крај био је чувен са својих светиња по целом Истоку. Нарочито је Влахерна била позната по Богородичној цркви, подигнутој од цара Лава I Великог (457 - 474 год.), за чије владавине у њој би 474 године положена риза Пресвете Богородице, пренесена из Палестине. Поред те ризе, ту су у златом окованом ковчегу чувани омофор Пресвете Богородице и део њеног појаса. Под омофором Пресвете Богородице, или тачније мафоријем (грчки: μaφοριον), подразумева се њен убрадач, велико покривало које је Она носила на глави. Лав VI Мудри - царовао од 886. до 912. године. Ово се догодило у првој половини десетога века; при крају живота светог Андреја Јуродивог (†2. окт. 936). У Влахернској цркви налазила се икона Мајке Божје онаква како се Она јавила светом Андреју. Спомен његов празнује се 2. октобра. Жена обучена у сунце (Откр. 12, 1) прасликује Пресвету Богородицу. Под женом, обученом у сунце, подразумева се и Црква, а под сунцем - Господ Исус Христос. Кула Давидова, начичкана победоносним оружјем и штитовима, праобразовала је Пресвету Богородицу. Сион - југозападно брдашце, највеће и најшире од четири брдашца, на којима је изграђен Јерусалим. Јевреји су Сион почитовали као светињу, и првобитно им је служио као верски центар и тврђава Јерусалима. Зато Свето Писмо често назива Јерусалим кћерју Сионовом (Пс. 9, 15; Ис. 1, 8; 67, 11; Јерем. 6, 23; Мт. 21, 5). У Беседи на Псал. 119. - Свети Амвросије Медиолански (Милански, у Италији), знаменити отац Цркве и хришћански писац († 397 г.). Спомен његов Црква празнује 7. децембра. Преподобни Анастасије, игуман Синајске Горе († око 685 год.): "Анагогичка созерцања", књига 8. Спомен његов Црква празнује 20. априла. Спомен њен празнује се 1. априла. Служба Покрову Богородице, на Госп. возвах, стих. 3. Акатист, икос 2. Успеније Пресвете Богородице, кондак. Беседа 3. Антиохијском народу. Извор: Светосавље
      Тропар покрову, глас 4.
      Данас као Православни народи светло празнујемо, осењени твојим богомати доласком, и гледајући твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним твојим покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше.
      Кондак покрову, глас 3.
      Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер превечнога Бога за нас моли пресвета Богородица.
    • Од JESSY,
      ja to redovno radim....na različite načine obeležavam mesta u knjizi koja želim da zapamtim, koja mi nešto znače...(drugarica mi kaže da sam štreber...!)
      stavljam zvezdice, koristim markere u bojama...
      evo šta o tome kaže Ivo Andrić:
      “Није рђаво остављати траг за собом за време читања. Ови исписи имају двојаку корист: у њима је сачуван белег дела која сам прочитао, ту су још и описи и реченице над којим сам се мучио. При читању, човек мора водити белешке: читати без бележака, исто је што и читати на једно око… “
    • Од Dominika,
      Навече празника Васкршњег Петка, Богородичне иконе 'Зивоносни Истоцник', у четвртак 23. априла, у једној соби мушког манастира Благовести у Супрашлу, у источној Пољској, замироточила икона овог празника. Зна се за ову икону, да у прошлости износило се њу у литијама за исцелење и у борби против епидемија.

      Владика супраски Андреј рекао је да не ма случајности у томе, та то је благослов Божији али и знак, да као болнице сад раде интенсивно и су отворене, тако и треба да буде у Божијим храмовима.

      Вероватно је мисло на то, сто за време Велике Седмице (и мало раније) у Пољској влада је допустила број само 5 верника у црквама плус свештеници и литургијска служба. Иако свештеници у различитим парохијама радили су шта могли, да верници дођу и  да се причесте, али са друге стране неке парохије биле су потпуности затворене у ово најважније време. Од Васкршњег Понедељка број верника који може да буде у храму је много већи, и зависи од метраже цркве.
      У најближу недељу биће служен акатист испред мироточиве иконе.
      Извор; превод pouke org.
×
×
  • Креирај ново...