Jump to content
Guest

Лажни националисти на дан Светог Саве објављују снимак са лажним владикама

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest

Канал Балкан-инфо који се издаје за националистички, на дан Светог Саве избацује на свој канал видео клип за лажним, артемијевским "хороепископом" Максимом.

Трабуњање о екуменизму, исмејавање са СПЦ, глупирање за медаљу.

Лично, због свих тих квази-националистима ми се потпуно смучила та прича. Немам ама баш никакав однос према њој. Кад видим ко се све издаје за националисту и велике вернике, све губи било какав смисао.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Толико прежвакана прича. Каква црна догматика рашчињеног Марка.

Екуменизам заиста може бити свејерес, али може бити и свеврлина. Управо је на то указао и показао свети Јустин.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Milan Nikolic рече

Екуменизам заиста може бити свејерес

Pravoslavni ikumenizam.A papizam jeste svejeres a on je suština čitave priče o ekumenizmu.Ne da se okupe oko Hrista kao Bogočoveka nego oko pape.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
пре 9 минута, Кратос рече

Pravoslavni ikumenizam.A papizam jeste svejeres a on je suština čitave priče o ekumenizmu.Ne da se okupe oko Hrista kao Bogočoveka nego oko pape.

А ко то хоће? Шта се трипујеш?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Управо сада, Кратос рече

Oće katolička Crkva na čelu sa papom.

Уопште није тако... Треба разумети теологију да би се о овоме разговарало. Максим појма нема шта прича, балави глупости као и сваки секташ и расколник. Ево, на ову емисију долази и онај чувени хулник на Христа и Богородицу Мирољуб Петровић. Сви се удружили да  пљују по СПЦ и сви бране веру :) Невероватно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добро, Максим по дивизији... Него прогони ме овај Теша. Синоћ код кумова приказују ми на смарт телевизору професора историје из бгд Прве економске, Радована Дамјановића, који је написао неки "Српско-српски речник". Разумије се у сва историјска питања од Срба у старом вијеку (највише је киван на Грке да су нам отјели прошлост) до румунских унијата. Смарт је и професор Дамјановић, проблем: одржао само три часа у полугодишту. Кад боље размислим кад имамо Тешу - школе нам не требају.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, александар живаљев рече

Добро, Максим по дивизији... Него прогони ме овај Теша. Синоћ код кумова приказују ми на смарт телевизору професора историје из бгд Прве економске, Радована Дамјановића, који је написао неки "Српско-српски речник". Разумије се у сва историјска питања од Срба у старом вијеку (највише је киван на Грке да су нам отјели прошлост) до румунских унијата. Смарт је и професор Дамјановић, проблем: одржао само три часа у полугодишту. Кад боље размислим кад имамо Тешу - школе нам не требају.

Јао, јесте, Дамјановић је бисер пар екселанс... имам тај речник, у ком објашњава да је лавиринт/лабиринт настао од „лабрња“ а амазонка од „мама-дојка“ и слично... :smeh1:

А је л’ неко приметио да је „владика“ - „првосвештени хорепископ“? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сам Балкан Инфо има класичну таблоидну филозофију деловања: иду на оно што знају да ће се најбоље продати, тј. донети највећи број кликова. Почели су као крајње опозиционо настројени, да би проширили свој опсег деловања и на друге друштвене области.

Имају некад занимљиве емисије са људима које не можемо чути на другим програмима, ал све више и више скрећу у опскурност, па тако доводе ликове попут ових секташа, Мирољуба, Дамјановића, Деретића, Тодора Јовановића (Тодоксин) и сличне. Уместо алтернативне телевизије каквом се представљају, полако се претварају у циркус.

Мада им овај секташ и није донео нешто претерано велику гледаност каквој су се надали, а колико видим по коментарима на Тешином ФБ-у, и марковита је све мање, пошто их уништају са коментарима и зезањем.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Wu рече

Јао, јесте, Дамјановић је бисер пар екселанс... имам тај речник, у ком објашњава да је лавиринт/лабиринт настао од „лабрња“ а амазонка од „мама-дојка“ и слично... :smeh1:

А је л’ неко приметио да је „владика“ - „првосвештени хорепископ“? :)

Било је тога увијек... Само што су ти древни Сораби били вредни, храбри и у многим аспектима уредни службеници. Милош Милојевић, на кога воле да се позивају, ишао је по Космету, преобучен у Арнаута и снимао српске манастире и школе за Учено друштво. Моја жена је нашла и дјелом ће објавити његове веома трезвене погледе на школе у новоослобођеним крајевима 1878. године.

Милић од Мачве, костур Радованов, учинио је много добрих дјела за нашу културу и Цркву. И он се заносио тим "одгонетањем санскрита". Тако је у неком на генштентеру (сад је тешко објашњавати шта је та справа представљала за опозиционо дјеловање) умноженом материјалу почетком осамдесетих објашњавао значење "РГ веда". Веде су видети (његова мајка је говорила "Бог те ведо"), а "рг" је нешто тврдо, стегнуто, по српској узречици "Ргнем ти га мајци".:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, александар живаљев рече

Милић од Мачве, костур Радованов, учинио је много добрих дјела за нашу културу и Цркву. И он се заносио тим "одгонетањем санскрита". Тако је у неком на генштентеру (сад је тешко објашњавати шта је та справа представљала за опозиционо дјеловање) умноженом материјалу почетком осамдесетих објашњавао значење "РГ веда". Веде су видети (његова мајка је говорила "Бог те ведо"), а "рг" је нешто тврдо, стегнуто, по српској узречици "Ргнем ти га мајци".:)

 

Никад нисам капирао ту опседнутост појединих историчара, а много чешће "историчара" доказивањем да је наш народ овде десет и колко већ хиљада година. Има толико ствари из Средњег века које су у потпуности неистражене или се о њима ћути (рецимо, потпуна и гласна рехабилитација Бранковића, односи Бугарске и Србије после Битке код Велбужда, Косовска битка, истраживање утицаја Цркве на формирање историјске и националне свести...), што је нешто што би стварно много више значило и за нашу историографију па и за наша идентитетска питања, а они запели да доказују даа смо старији од амеба, што је и сулудо и непотребно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сценографија студија Балкан Инфо подсећа на канцеларију ОЗНЕ за испитивања.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благословом Епископа жичког Господина Јустина, 17. октобра одржана је промоција књиге „Богословија Светог Саве 1836 – 2016“ аутора оца Игнатија Марковића, сабрата Манастира Раче.     Ова свечаност  уприличена је у Градској Галерији Установе културе Бајина Башта. Поред аутора у промоцији књиге учествовали су и наши драги гости: протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Милош Босић, архијерејски намесник ужички, протонамесник Новица Благојевић, координатор верске наставе, и ђакон бајинобаштански Немања Матејић.     Промоција књиге отпочела је обраћањем ђакона Немање Матејића, који је поздравио све присутне, пожелео добродошлицу, и у својим најкраћим цртама изложио садржај ове књиге. Истакао је да му је велика част, али и задатак да говори о књизи, и захвалио се својим ученицима на труду и раду који су уложили да спреме музички програм за ову манифестацију.   Након уводног дела, присутнима се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, који је у свом детаљном излагању представио први део књиге. Говорио је о првим зачецима живота и рада Богословије Светог Саве. Историјски је истакао где се налазила зграда богословије, говорио је о првом ректору Гаврилу Поповићу. Оно што је веома значајно за њен почетак, јесу огромна улагања државе и Цркве, јер је богословија имала узвишену улогу.    Прота је у свом обраћању говорио о Никодиму Милашу, чувеном професору, епископу, правнику, где  је цитирао текст који говори о улози и одговорности свештенства ондашњег времена. На крају свог обраћања, протојереј-ставрофор Љубинко Костић се присетио и својих дана у овој школи. Дошавши 70-их година у ово училиште, он нам је рекао да је тада осетио да му је богословија као други дом. Тадашњи професори, по речима протиним, били су светог живота, право духовно племство. Истакао је да су професори „брусили“ њихове животе и упућивали их да иду у народ, да говоре истину и преносе оно што је добро.   Други излагач о књизи, био је протојереј-ставрофор Милош Босић. Он се осврнуо на историју богословије после великог рата до данас. Подсетио је да се од 1921-1929 богословија налазила у Сремским Карловцима, а 1943 у Нишу, па касније у Раковици, и да је најтежи период био после II Светског рата. Говорећи о свом доласку у богословију пре четрдесетак година, о. Милош је истакао да га је тамо сачекала љубазност професора. Сетио се очевих речи: „немој да напустиш, да кажу да не ваљаш, или да не можеш да завршиш, или да те избаце.“ Ове речи су проти Милошу биле закон и морална обавеза, које су му се урезале у срце и до данас оне ту почивају.     Након обраћања протојереја-ставрофора Милоша Босића, све присутне поздравио је протонамесник Новица Благојевић, координатор верске наставе. Он је понајвише изнео своја лична запажања, везана за одлазак у ову школу 90-их година. По речима његовим, тадашњи услови били су тешки и скромни. Тада је упознао и аутора ове књиге, оца Игнатија Марковића, и то пријатељство до данас траје. Говорио је о матурским екскурзијама и о летопису богословије. Истакао је беседу светог Владике Николаја, тада свршеног богослова Николе и  извештај његов као васпитача, о великој бризи за ученике.   Након свих излагача, обратио се и сам аутор који се захвалио најпре Богу, па молитвама Светога Саве и патријарху српском Господину Иринеју на благослову да се ова књига може одштампати. Напоменуо је да су му за писање ове књиге помагали и сами богослови другог, трећег и петог разреда. Истакао је проту Стеву Веселиновића као најзначајнијег предавача, потом Платона Бањалучког, Владику Николаја, Аву Јустина, Доситеја Загребачког, који су без сумње најзначајније личности Богословије. Отац Игнатије се свим пристнима захвалио и рекао да је идеја за писање ове књиге била та да се ова школа представи свакоме ко у њу није имао прилике да уђе и да се упозна са њеним радом.     Извор: Епархија жичка
    • Од Vladan :::.,
      У петак 25. октобра у 16:30 у Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Јагодини биће дочек и освећење иконе Светог Нектарија Егинског, као и поклоњење моштима овог светитеља. Након тога Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће акатист великом Егинском чудотворцу.
       
       
       
    • Од Логос,
      Седамдесето издање емисије „Светотајинско богословљеˮ посветили смо древној Литургији Светог Апостола Јакова, брата Господњег. Поред историјата, особиту пажњу смо посветили и приближавању њеног последовања, уз посебан нагласак на важније свештене радње.     Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија. Као таква, она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка њу повезује са петом мистагошком  Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик.   Изворни језик Јаковљеве Литургије је грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике. Текст Јаковљеве Литургије се на српском језику први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића).  Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику.   Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог – Светих Богоотаца.     Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић     Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Културни и образовни догађаји посвећени 800-годишњици рођења кнеза Александра Невског започели су у граду Пскову. Међу присутнима су били Митрополит псковски и порховски г. Тихон, гђа Ала Манилова, заменица министра културе Руске Федерације и г. Михаил Ведерников, шеф Псковске административне области.     Богат дводневни програм садржао је низ округлих столова, научних и практичних конференција у којима су учествовали научници, представници владиних организација и туристички радници. Учесници и гости ове манифестације посетиће Псковски Кремљ и Државни историјско-књижевни и природњачки музеј – резерват великог руског књижевника Александра Пушкина Михајловско.   Одговарајући на питања новинара, заменица министра културе Руске Федерације, Ала Манилова, нагласила је да припреме за прославу 800-годишњице од рођења Александра Невског треба да постану предмет интересовања у целој земљи.   Недавно је, под председавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и министра културе Руске Федерације г. Владимира Мединског, одржан други састанак Државног организационог одбора у Саборном храму Христа Спаса, посвећен прослави 800–годишњице рођења кнеза Александра Невског. На састанку Организационог одбора донета је протоколарна одлука да до 16. децембра Московска Патријаршија заједно са Министарством културе коначно утврди списак објеката који ће бити обновљени поводом овог великог јубилеја. И то ће, наравно, бити урађено у веома кратком року, рекла је Ала Манилова.   Према њеним речима, у процесу припреме за предстојеће свечаности приоритет су шест области које су уско повезане са животом и делом Александра Невског.    Данас видите много младих посетилаца и учесника у овом догађају, и то је врло важно. У оквиру националног пројекта Псковске области „Култура“ пружа се потребна помоћ на свим нивоима – од дигиталног развоја до изградње библиотека и сеоских домова културе. Све ово је врло важно, јер без тога је тешко разговарати и привући пажњу људи на историју ове области и Русије, закључила је Манилова.   Време владавине кнеза Александра Невског један је од најтежих периода руске историје. Разарајући напади номада са Истока и стална претња са Запада озбиљно су угрозили и сâмо постојање Русије. Млади Александар Невски успео је да заустави противнике и уједини народ, и на тај начин спасе своју отаџбину.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...