Jump to content
Џуманџи

Како је љубав постала условна?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 часа, Џуманџи рече

@александар живаљев, баш ме занима your take on this. :)

Ђе ме нађе послије двије траварице?:)

Али тема ти је заиста неодољива, и, ако смијем да процјеним, неопходна. Међутим, послије тих срећних траварица (ем жена завршила књигу на Савиндан, ем нећемо много морати да платимо њену штампу:)), могу да пружим мало анализе, никакву синтезу, а још мање сувисли лични став (који би требало да буде највиша вриједност због кога разговарамо и због чега ме, претпостављам, "прозиваш").

Елем, Анализа: недавно сам био у једној терапијској заједници у којој су једна дјевојка и један младић (обоје са веома трауматичним дјетињствима) вапили за безусловном љубављу. Било је потребно вратити их на то да и неки, можда умјешнији родитељи, нужно условљавају дјецу (то је она Фројдова "нелагодност у култури"). Тим путем су колеге постепено почеле боље да прихватају сопствене родитеље.

Е, сад ако се трудиш да вјерујеш, онда ти логично звучи оно што у својим бокељским романима подвлачи Никола Маловић (одличан писац, жао ми је што сам га због отпора према рекламираним књижевницима касно открио) - у односу између двоје увијек постоји и Трећи, односно Бог.

Нек нам је Бог у помоћи да се волимо! 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, александар живаљев рече

једна дјевојка и један младић (обоје са веома трауматичним дјетињствима) вапили за безусловном љубављу.

Ovo je suština, koliko umeće voljenja ide ustvari iz kuće. To što su roditelji, ne znači da znaju da vole.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, александар живаљев рече

у односу између двоје увијек постоји и Трећи, односно Бог.

Нек нам је Бог у помоћи да се волимо! 

:skidamkapu:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, st.anger рече

Božja ljubav je bezuslovna

Божија љубав је велика, али ипа не и безусловна. Он нам је дао живот и све што имамо, па ипак тражи да се трудимо да будемо барем мало достојни тога.

Да ли ви када васпитавате децу из велике љубави пуштате да раде све што им се прохте, и без икаквог васпитања?

Или их учите шта је добро, а шта не, и похвалите када је добро или прекорите када нешто не ваља, да би били васпитани и то радите баш из велике љубави и за њихову добробит.

Тако ради и Бог, само код Њега су и награда и казна много већа.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 29 минута, Sofija_ рече

kalkulacija=uslovi znaci da nije bezuslovno :) tu Bog ne obitava

Bog obitava u svojoj Crkvi i svetim tajnama

 

пре 31 минута, Sofija_ рече

mi sami mislimo da znamo kroz kalkulisanje/uslovljavanje  sta nam je dobro

ne moramo da puno mislimo sami. imamo dosta iskustva u predanju. imamo zapovesti. imamo i slobodu.

 

пре 32 минута, Sofija_ рече

necemo da dajemo ako ne dobijemo

ko je lud da daje a ne dobije ništa .

žitija su puna kalkulacija, računica. recimo neko kaže Bože ako to i to.. onda ću ja vako ili nako.. neki dil postoji , neki savez, neka trgovina i pogađanje.

ja samo pokušavam da kažem da to samo po sebi nije loše. i u jevanjđelju imaš poređenja sa trgovinom itd..

пре 36 минута, Sofija_ рече

hocemo da menjamo druge da bi nama odgovarali,

šta ako je uslov u vezi recimo da se oboje menjaju i žrtvuju za drugog, da niko ne menja nikoga već da Hristos sve čini novo i da preobražava?

 

пре 38 минута, Sofija_ рече

u sustini je covek veliki egoista, umesto da prihvati Boziju volju i da voli ljude onakve kakvi su.

znači ženska je egoista što neće da prihvati muža koji je švaler, voli po kafanama, ili se recimo drogira. on je takav. to je bolest. i ona bi da ga menja, ali pazi, ne ide..

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, Sofija_ рече

Cesto su ljudi sa invaliditetom hrabriji i borbeniji i jaci duhom od nas koji to nismo,ima mnogo primera takvih koji su bez obzira na invaliditet

postigli vise od ljudi kojima fizicki nista ne fali. Nik Vujicic je pravi primer za sve nas lenje i kukavne koji se zalimo za sitnice i treba da nas

bude sramota. Koliko znam, on sam se nikad nije pozalio sto nema ni ruke ni noge, to dosta govori.

И не само инвалиди, него и други људи који су имали неку муку и и искушења су борбенији и храбрији.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ненад Р. рече

И не само инвалиди, него и други људи који су имали неку муку и и искушења су борбенији и храбрији од оних који су добијали све што су хтели и били под великом заштитом својих родитеља.

Ne može to doveka. Jednom, kad tad, mora život da te tresne o glavu.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Muramasa рече

Pa ni Bog ih ne voli takve kakvi su, nego im preti neugasivim ognjem da budu onakvi kakve on želi.

Ne preti ognjem. Mi se sami udaljujemo od Boga, nikoga On ne prisiljava. Možeš ti da voliš nekog do bola, ali kad te taj neko neće, onda ne može ni da oseti količinu ljubavi koju ti gajiš. To je ono neprepoznavanje, stran si mu bez obzira na ljubav.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 минута, александар живаљев рече

ем жена завршила књигу на Савиндан, ем нећемо много морати да платимо њену штампу:)

:slavaaa: Честитам! :navijanje: Надам се да ћемо бити детаљније обавештени... ;)

пре 23 минута, александар живаљев рече

Е, сад ако се трудиш да вјерујеш, онда ти логично звучи оно што у својим бокељским романима подвлачи Никола Маловић (одличан писац, жао ми је што сам га због отпора према рекламираним књижевницима касно открио) - у односу између двоје увијек постоји и Трећи, односно Бог.

Нек нам је Бог у помоћи да се волимо! 

:dobro:Зато сам и ставила тему у "Црква и личност"

Цитат

Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега.

А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне,

Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима.

Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници?

И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.

Мт 5:43-48

Измењено од Џуманџи

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Kratos рече

I taj plodni odnos po tebi nije ljubav?

Pa ne. To je plodan odnos koji je takav zbog Ljubavi u njemu a ne Ljubav kao takva. Ja nisam Ljubav zato sto imam Ljubavi u sebi. Niti je ta druga osoba. Samo je Bog Ljubav po sustini.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Љубав у мени је слободна, не може бити ограничена, било би апсурдно ако би заборавили мој рођендан рећи не волим те више. Али, чак и ако не кажем на глас, постављам услове. Моја его-личност процени друге јако добро, да ли је лош човек, висок, низак, симпатичан, неосећајан, атрактиван, забаван, досадан и тако даље. Да ли мислите да постоји неко у мом кругу, итд  о коме мислим да је неосећајан/а, а да их волим? Наравно,не. Оне које его воли добиће љубав, други неће добити ништа :)). Условна је у основи нарцисоидна, јер су личне потребе први приоритет. Да се не лажемо, свако има  идеју о томе како да покаже своју наклоност, осећања. Неко то ради са пажњом, други додиром, поклоном, речима. Безусловна је у стању да воли друге као што су, не мисли о мушкарцу/жени, висок/а и низак/ска, стар/а и млад/а, итд. У том стању је бесмислено да се говори о љубави, јер то није нешто што жели да се постигне...Безусловна је универзална и неограничена, воле се безусловно сви које сретнете, не само пријатеље, породицу и дечка. Исус  говори о безусловној љубави у Матеју: А ја вам кажем: Љубите непријатеље св оје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне... :mahmah:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 27 минута, Ненад Р. рече

Божија љубав је велика, али ипа не и безусловна. Он нам је дао живот и све што имамо, па ипак тражи да се трудимо да будемо барем мало достојни тога.

Значи ли то онда да нас Отац мање воли када грешимо? Мање волео Савла него апостоле, да ли му се зато обратио?

Воли ли пале анђеле? Ако их не воли да ли их мрзи? Одсуство љубави води презиру, мржњи, зар не?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Државни савет Турске (Виши административни суд) поништио је одлуку из 1934. године о претварању Аја Софије у Истанбулу у музеј.
      Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган већ је потписао указ којим се Аја Софије може користити за молитве.
      Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу изјавио је раније да његова држава има право да промени статус сабора, без узимања у обзир мишљења других држава.
       
      https://www.facebook.com/watch/live/?v=598472514424003 

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Државни савет Турске (Виши административни суд) поништио је одлуку из 1934. године о претварању Аја Софије у Истанбулу у музеј.
      Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган већ је потписао указ којим се Аја Софије може користити за молитве.
      Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу изјавио је раније да његова држава има право да промени статус сабора, без узимања у обзир мишљења других држава.
       
      https://www.facebook.com/watch/live/?v=598472514424003 
    • Од Иван Ивковић,
      У чину монашког пострига монаху или монахињи се не уручује само крст, као „штит вере“, већ и бројаница („κομποσκοίνι“ на грчком, „чотки“ на руском), као“духовни мач“. Приметићете да се оне често сматрају средством за одбројавање које нам служи ради увида у број изговорених молитава или метанија. Али монашка литература и чин пострига нам говоре да је бројаница нешто више; то је „духовни мач“, јер нам помаже да победимо расејаност у току молитве и од душе одагнамо зле помисли. Замолили су ме да објасним како/зашто ово делује или не.
      Говорећи савременим речником, коришћење бројаница се може упоредити са „добровољним врпољењем“, као што је стезање гумене лопте, жврљање, шеткање по соби или кликтање хемијске оловке, опет и опет, док се усредсређујемо на неки други, важнији задатак. Новија истраживања показују да код многих (иако не свих) људи активност која заокупља чуло небитно за извршавање примарног задатка заправо помаже фокусирању пажње на тај задатак. Сензорно-моторичка активност повећава нивое неуротрансмитера допамина и норепинефрина (норадреналина), као и лекови за ADHD поремећаје, тако да оба повећавају и изоштравају пажњу. Али пошто међу људима постоје различитости и у склопу нервног система неки од нас успешно обављају само један по један задатак. Неки од нас седе потпуно мирни за време дугог концерта, док други за то време пљескају по колену или чак штрикају.
      Да се вратимо на бројанице, неки се „врпоље“ с њима током црквене службе, док је другима коришћење бријаница за време Литургије сувишно. Сматрам да оне могу бити мање или више корисне, у зависности од нашег неуронског склопа. Лично, налазим да су од велике користи у борби против зависности од мог мобилног телефона у оним тренуцима кад га треба искључити, нпр. увече. На спавање одлазим са бројаницом у руци, оставивши телефон у другој просторији како не бих дошла у искушење да га проверавам ноћу. (Ово се догађа јер примећујем да телефон и сам на неки начин лако постаје средство за „врпољење“, али то је већ друга тема.)
      У сваком случају могу рећи: „Хвала Ти Боже за све алатке које имамо на располагању, које нам помажу да усмеримо пажњу ка Теби.“
      монахиња Васа (Ларин)
      Извор: Coffee with Sister Vassa
      Превод: Подвижничка слова
    • Од Иван Ивковић,
      На празник Светих Кирила и Методија 24. маја 2020. године, у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима, предавање на тему „Страх и стрес и како их превазићи“ одржао је клинички психолог др Влајко Пановић. Звучни запис можете преузети са интернет странице радија Слово љубве.
       
    • Од JESSY,
      Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњом неопходна је, наравно, посебна припрема. Апостол Павле (Прва Коринћанима 11, 27 – 32) наглашава последице недостојног приступања Трпези Господњој. Томе дугујемо болести, смрт и друге тешкоће које Бог ставља на људе који се недостојно причешћују. «Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега». Он и саветује да онај који намерава да се причести најпре испита себе и потом да приступа: «Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије(…) Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени». Али у чему се састојало ово «разликовање» и «испитивање»? Апостол нам то не говори. Али је из праксе Цркве онога доба свакако видљиво да је то био један живот у страху Божијем, дубока вера и страхопоштовање према Тајни, мирење и узајамно праштање, и испитивање савести о свему овом. Значи, оно што Црква и данас, у три речи, тражи од онога који приступа, говорећи: «Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите». Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. Света Литургија је вршена увече, на заједничким трпезама, «агапама» (=гозбама љубави), пошто би претходно сви учествовали у заједничкоиј трпези. Дакле, понављали су управо дело Господа, који је установио Тајну «по вечери», у Сионској горњици. Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. Тада је постепено почео да се појављује и обичај уздржавања од сваке хране, од полуноћнице до часа причешћа. Ово је био, и до данас остао, званични и обавезујући пост, припрема за Свето Причешће. То су пост и уздржање које верници држе очекујући Женика душе своје, и који су повезани с молитвом, сабирањем и очишћењем душе и тела. Кад је Света Литургија вршена поподне, као у дане Велике Четрдесетнице (Пређеосвећена), или уочи Божића и Богојављења, и на Велику Суботу, пост је продужаван од поноћи до поподнева, значи до часа Причешћа. Само је ο Великом Четвртку држана најдревнија пракса те су се верници причешћивали поподне, не постећи током целог дана. Овај «евхаристијски пост» налажу многи канони као што су 41. канон Картагинског Сабора („Тако, светиње Жртвеника, нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране, са изузетком једног дана у години, када се врши Вечера Господња“, (дакле ο Великом Четвртку), 47. канон истога Сабора «(…)а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), да се приносе, као што доликује, од стране оних који су се уздржавали хране»), 29. канон Петошестог Васељенског Сабора и 9. канон Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Свети Јован Златоусти говорећи: «Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези, и Свештеној Мистагогији, нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, с постом и молитвом» (Беседа на дан Рођења). Древној Цркви је био непознат вишедневни пост, значи сухоједеније а не, наравно, потпуно уздржање од хране, као припрема за Свето Причешће. Најкарактеристичнији доказ за то јесте недељна Литургија. Служење Свете Литургије претпоставља да ће се верници причестити. Мећутим, како би се могли причестити ако би пост пре причешћа био обавезан, будући да је пост суботом, изузев једино Велике Суботе, забрањен строгим забранама од стране свештених канона (66. Св. Апостола, 45. Петошестог)? Исто важи и за Светлу седмицу, будући да 66. канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно «хране» Светим Тајнама (тј. причешћују), иако свих тих дана имамо «потпуно» разрешење поста. Међутим, будући да Црква сматра пост једним одличним средством за припрему, очишћењу и спремање верника, она због тога верницима који се причешћују у великим размацима препоручује или да Светом Причешћу приступају након устаљених црквених постова (Велиике Четрдесетнице, Светих Апостола, Успенија, Божића), или да пре Светог Причешћа, по могућности, држе пост од три и више или мање дана. Ο овом питању расуђује просветљени духовник (а не човек сам по себи) који ће, познајући дубине срца и услове живота своје духовне деце, одредити, ако то сматра неопходним, и припрему постом, као и његово трајање. У сваком случају, понављамо, пост који пре Светог Причешћа не треба кршити, јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекшити једино у случају смртне опасности („Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето Причешће и после јела“).
      https://www.cudo.rs/проф-др-јован-фундулис-како-бисмо-се-м/
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...