Jump to content
Џуманџи

Како је љубав постала условна?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 34 минута, Neša_ рече

Samo mi nemoj reći da je kod tebe ikad imao šanse neko ko je siromašan i ružan, da se oženi tobom.

Не разумем, зашто би СВАКО имао шансу било  да је ружан или леп, богат или не, па није она лото па да свако ко уплати има шансу за добитак.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Кратос рече

С обзиром на неки твој темперамент рекао би да би га сигурно рокнула с нечим.Моја процена.:smeh1:

Vrlo moguće. Stvarno ne znam, samo ne mogu kategorički da tvrdim da bih se 100% odmah razvela. Možda i bih...i da, monogamija je za našu vrstu nepridodna i shvatanje monogamije je kulturološko. Da si neki šeik, ne bi ti bio problem da imaš harem i vernost bi ti bila strani pojam.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Natasa. рече

monogamija je za našu vrstu nepridodna i shvatanje monogamije je kulturološko.

Не бих рекла, пре ће бити да је полигамија оправдање за наше слабости.

пре 4 минута, Natasa. рече

Da si neki šeik, ne bi ti bio problem da imaš harem i vernost bi ti bila strani pojam.

Али нисмо шеици и нисмо Муслимани, у осталом да ли су они у праву.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Neša_ рече

Ne svako, nego neko ko je siromašan i ružan. Ono što većina misle kad kažu ljubav, uslovljeno je materijalnim statusom i izgledom.

Ти не знаш шта већина мисли, немој да се силиш и да мислиш зато што си одбанован после два дана и даље не мислимо да си трол. Опет почињеш да вређаш жене, своје комплексе иди лечи на другом месту.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Снежана рече

Не бих рекла, пре ће бити да је полигамија оправдање за наше слабости.

Али нисмо шеици и нисмо Муслимани, у осталом да ли су они у праву.

Čovek je instinktivno poligaman bez obzira na pol, ali svakako teži drugoj polovini, pa padne na tom putu, ako je padu sklon.

Nismo ni šeici ni muslimani, ali ljudi oni, ljudi mi, sa različitim poimanjem monogamije, tako da vernost nije rigidan pojam, već dosta zavisi od geografije. Čak toga ima i među hrišćanskim sektama, npr. mormoni u Juti su zeznuli i muslimane po pitanju poligamije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Neša_ рече

Šeik ne može imati harem, aku mu podršku za to ne pruže drugi muškarci. Moć mu daje novac.

Poligamija isključuje ljubav. Ako je monogamija neprirodna za našu vrstu, onda je i ljubav neprirodna. A da li je baš tako?

Pa šta ako mu moć daje novac? Moćan muškarac, pogotovo sa tih podneblja, se ne opterećuje konvencionalnim "pravilima" ljubavi. Ima mogućnost da bude poligaman i to koristi, briga njega za vernost, niti se to od njega očekuje. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Natasa. рече

Čovek je instinktivno poligaman bez obzira na pol, ali svakako teži drugoj polovini, pa padne na tom putu, ako je padu sklon.

 

Владета Јеротић, каже, отприлике, да су људи полигами док истински не заволе, онда природно постану моногами.

Нису људи само телесна бића, вођена  инстиктом,  ето и сама кажеш да свако тежи другој половини (моногамији), значи и душевна смо и духовна бића, е сад, друга је ствар што многи остану на нивоу малог Ђокице и не прерасту онај анимални период. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Снежана рече

Владета Јеротић, каже, отприлике, да су људи полигами док истински не заволе, онда природно постану моногами.

Нису људи само телесна бића, вођена  инстиктом,  ето и сама кажеш да свако тежи другој половини (моногамији), значи и душевна смо и духовна бића, е сад, друга је ствар што многи остану на нивоу малог Ђокице и не прерасту онај анимални период. :)

Svakako. Nije čovek samo instinkt, ali je i instinkt deo čoveka. Neko ostane na tom nivou, neko se izdigne, neko se na putu saplete...jbg, desi se iz nekog razloga. Generalno, nije crno belo i zato ne znam kako bih reagovala na prevaru. Jedino znam da mi ne bi bilo lako, ali ne znam kakav bi bio ishod braka. Nadam se ds neću ni morati da saznam.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Neša_ рече

A da li tu postoje pravila?

To i nije ljubav, nego seksualno iskorišćavanje. Da li sve te žene uopšte imaju slobodu?

Nama je vernost zahtev, njemu nije. 

Jeste seksualno korišćenje, pa? Imaju slobodu kako nemaju. Ako joj nije pušku na glavu prislonio, ucenio je na bilo koji način, onda naravno da imaju slobodu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Neša_ рече

Ne vidim razlog za tako oštar stav.

Mnogo toga se može zaključiti posmatranjem ponašanja ljudi, sagledavanjem posledica tog ponašanja, tuđih iskustava, svojih takođe, informacija iz različitih izvora...

Dobro, da te pitam konkretno za aliluju, koliko ti nju poznaješ i odakle ti pravo da konstatuješ da ona bira muškarce po izgledu i parama ili kako ti reče, daje šansu onim lepim i bogatim.

Ja ti još jednom kažem, ako si trol nemoj više, ako imaš problem prijateljski ti kažem ne koristi ove žene i ovaj forum za lečenje.

Drugi put ću ti obrisati  poruku, više ni u kakve rasprave ne ulazim sa tobom.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Muramasa рече

Ovo poređenje u SZ je katastrofalno loša analogija.

Уопште није. Ми чинимо грех (метафорично - прељубу као Изаиљ или Самарија) свакодневно, па? Зато опраштање седамдесет пута седам. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брачни уговор из 1905. у коме се не деле материјалне ствари, већ љубав, пажња и најлепша обећања! Прочитајте како је некада у Србији мушкарац обећавао жени вечну љубав и поштовање...

bracni ugovor kraljevina srbija

У Поморављу су се и пре више од сто година поштовала женска права, а о томе је сачувано и писано сведочанство. У Завичајном музеју у Јагодини чува се брачни уговор из 1905. године.

„Ја, Драгутин Тодоровић, тежак из Мијатовца, узимам себи за жену Смиљку, удову Животија Томића, бившег тежака из Лозовика, под следећим условима: да сам дужан по венчању чувати је и пазити као свог друга и са њом у брачном животу живети као што доликује часним, ваљаним и поштеним људима, да сам дужан све време нашег брачног живота чинити јој све оно што налаже дужност једног доброг и угледног домаћина.“

http://srbin.info/2017/01/28/bracni-ugovor-ovako-se-postovala-volela-i-pazila-zena-u-srbiji-u-1905-godini/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Након поклоњења пред моштима Светог Василија Острошког, епископ Варнава присутнима је испричао како је у младости исцељен водицом из Острога. Јеромонах Серафим (Кашић) замолио га је да то своје сведочење и писмено достави. Епископ је обећао да ће то учинити, и 4. септембара 1964 доставио исписано сведочење, које је отац Серафим преписао у манастирски љетопис, приложивши оргинал. Пише владика Варнава:     ,,У Господу драги оче Серафиме, како сам желео да Вам сместа испуним жељу и пошаљем опис из чуда Св. Василија Острошког, али због неодложих разлога нисам могао учинити, хитам да сада учиним, верујући да нисам закаснио.   Како држим за сигурно да Ви то преписујете у посебну свеску, то ћу Вам догађај изнети у контексту овог писма.   Био сам у четвртом разреду гимназије. Било је то у зиму 1929. године. У Сарајеву је владала епидемија шарлаха. А било је и на пар дана пред Св. оца Николаја, наше крсне славе, у кући се за славу ужурбано спремало. Мајка је месила посне колаче и спремала бакалар. Наша кућа се држала светих правила и закона и мој отац је био спреман и да не слави, пре него да се на Светог Николаја омрси.   И тада је гром ударио из ведра неба. Ја сам се тога дана једва вратио из школе. Одмах сам легао у постељу. Али, већ сутра ујутру кола за хитну помоћ одвезла су ме у болницу. Шарлах.   Кућа је нагло изменила цео изглед. Из градског физиката дошли су људи и на кућна врата ставили цедуљу са натписом ‘заразна болест’. На плакату је била насликана мртвачка глава, знам смртне опасности за посетиоце.   Свети Никола те године је прошао у нашој кући тужно. Кућа је била закључана. Једина брига укућана била је моје здравље, мој живот. Био сам најтежи болесник у целом заразном одељену. Већ су ме морали и везати. У врићици и бунилу хтео сам да скачем кроз прозор. Кад је докторима изгледало да је све свршено и изгубљено, допустили су да мајка дође и буде са мном у последњим часовима мог земаљског живота.   Када је мајка дошла, нисам је препознао. Већ сам био примио канфор инјекцију. Последњу помоћ. И тада, кад су сестре и болничари разишли, када је мајка остала сама са мном, извадила је из ташне једну малу боћицу. У њој је била света вода острошка.   Дубоко, жарко и потресно, како само мајка може, моја мила мајка молила се Богу, и Светој Мајци Божијој, и Светом Чудотворцу Острошком. Ја се нисам могао сам подићи. Мајка ме је три пут запојила Светом Водицом, даром Светом Василија Острошког. Ја сам отворио очи. Препознао сам драгу родитељку и молитељку, своју сузну помоћницу. Помогла ми је да се придигнем и прекрстим. Заједно са њом очитао сам Оче наш и пао у слатки сан, окрепљујући сан, који ми је донео здравље и живот до данашњег дана.   Тако је Свети Чудотворац Василије Острошки учинио оно што сва медицина није могла.“   (Преузето из књиге: Јањић, Јован, Светолоносац у мраку: Свети Исповедник Варнава (Настић), Београд, 2018, стр. 145-146.)   Приредила:  Миланка Тешовић, мастер теолог     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Драгана Милошевић,
      Едвард Сноуден, бивши радник ЦИА-е, сарадник НСА и узбуњивач који је 2013. добио азил у Русији, након што је разоткрио тајни амерички програм масовног прислушкивања, гостовао је код популарног водитеља Џоа Рогана.
      Сноуден је као гост Џоа Рогана у емисији „Experience ”, које је трајало готово три сата, описао како нас тачно „паметни” телефони које користимо шпијунирају и шта можемо да урадимо како бисмо то избегли, преноси Индекс.
      „Велика ствар која се променила од 2013. је то што је сада мобилни апарат на првом месту”, рекао је Сноуден у интервјуу, објашњавајући како се прислушкивање данас углавном спроводи преко „паметних” телефона јер их људи користе чешће него рачунаре.
      „Имате мобилни негде у соби. Он је искључен – бар му је екран искључен. А ако вам неко пошаље поруку – екран оживи. Како се то догоди?”, питао је реторички Сноуден.
      „Кад год је ваш мобилни укључен, постоји запис ваше присутности на том месту. Сваки 'смартфон', мобилни уопште, стално је повезан с најближим одашиљачем. Чак и кад је екран искључен и мислите да не ради ништа, не можете то видети јер су емисије радиофреквенција невидљиве, али он 'вришти' у етар, говорећи 'ту сам, ту сам'..., покрети вашег мобилног су покрети вас као особе и често су јединствени и може вас се идентификовати преко њих”, казао је Рогану.
      „То значи да кад год носите мобилни, кад год је укључен, постоји запис ваше присутности на том месту који стварају компаније”, додао је он.
       
      „Оне не морају држати те податке вечно, уствари нема доброг разлога да их држе вечно, али те компаније виде то као вредне информације”, напоменуо је, додавши да су ти подаци раније били пролазни, али сада се чувају заувек: „Нема везе јесте ли учинили нешто погрешно или сте најобичнија особа на свету..., јер тако масовни надзор функционише.”
       
      „Тако се ствара 'основна колекција', што је еуфемизам владе за масовни надзор. Они напросто скупљају све то унапред у нади да ће једног дана бити корисно”, додао је Сноуден, јављајући се видео-линком с непознате локације у Русији.
      „А ту говоримо само о томе како се спајате на мобилну мрежу. Не узимамо у обзир све оне апликације који контактирају с вашом мрежом још чешће (него ви)”. Нагласио је: „Морамо идентификовати проблем. А проблем с коришћењем 'смартфона' данас је што немате појма што раде у било којем тренутку.”
      Посебан проблем с данашњим „паметним” телефонима је што им се не може извадити батерија, као са старим „глупим”, чиме се осигурава да нису тајно укључени. Но, за обичну особу довољно је и једноставно искључити мобилни, закључио је Сноуден.
      Он је, такође, изнео откриће које ће разочарати теоретичаре завера и ловце на НЛО-е који верују да америчка влада скрива контакте с ванземаљцима.
      Будући да је као радник ЦИА-е (Централне обавештајне агенције) и касније кооперант НСА (Агенције за националну сигурност) имао приступ њиховим тајним подацима, признао је да је тражио податке о ванземаљцима.
      „Знам, Џо, знам да желиш да постоје ванземаљци. Знам да Нил де Грејс Тyсон жарко жели да постоје ванземаљци. И вероватно постоје, зар не?”, рекао је Рогану. „Имао сам невероватан приступ НСА-у, ЦИА-и, војсци, свим овим групама. Нисам пронашао ништа. Службено, колико ја знам, ванземаљци никад нису контактирали Земљу или барем нису контактирали америчке обавештајне службе”, написао је Сноуден у својој књизи.
      „Ако сте се питали – да, човек је заиста слетео на Месец. Климатске промене су стварне. 'Кемтрејлс' (траг који авиони остављају за собом) не постоји”, додао је он.
       
      линк
       
       
         
    • Од Логос,
      Протопрезвитер-ставрофор Драги Вешковац, секретар Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког др Давида, био је гост емисије "Духовници". Гостујући у наведеној емисији крушевачки прота је посебно нагласио да је наш имепартив да сачувамо хришћанску љубав и благословену саборност.   
    • Од Милан Ракић,
      Две ознаке обележиле су двадесети век српске историје, у њима као да се скупило све што смо проживели: вољно и невољно. Те две ознаке су шапка српског официра из Првог светског рата са ћирличним "П" у кокарди и капа титовка са пролетерском звездом са српом и чекићем.

      Да ли ово данас још неком смета? Време које је прошло неумитно је учинило своје. Не само да су данас умрли дословно сви учесници Првог светског рата, не само да је у дубокој старости мањи број учесника Другог светског рата, него је опаки двадесети век – тај век идеологија – изгледа заувек завршен и више се неће вратити у свом пламтећем и непопустљивом виду. 
      Кокарда краља Петра која је стајала на шајкачама српских официра који су ослободили Београд 1. новембра 1918. године и пролетерска звезда са српом и чекићем која се налазила на титовкама партизана који су ослободили Београд по други пут 20. октобра 1944. године, данас – ето, чуда – више нису супротстављени иделошки војнички знаци. 
      Сведени су на музејски експонат, на дах и дух једног времена, па из тога произилази ново чудо: и кокарда и црвена звезда постали су графички и индустријски симболи. И то какви! Не зна се да ли је атрактивнија кокарда или звезда.
      Погледајте само тај елегантни овал кокарде, то извијено ћирилично слово П са преплетима који тек на други поглед отварају простор за примећивање слова П које носи официр краља Петра. Осмотрите потом црвену звезду: пламтеће црвена као основица; краци звезде нису равнострани, већ благо задебљање кракова звезде чини да углови између крака буду већи, те се она стога чини масивнија; на крају ту је више него атрактивни знак српа и чекића.
      Слово "П", знак краљевих официра, и срп и чекић знак пролетера партизана, дакле, изузетни су графички знаци који нас подсећају на прошлост, али пре свега, и то је парадокс, на основни историјски валер које је остао до данас заједнички обема војскама, и један и други знак у својој основи имају слободу.
      Зато су ови знаци данас амблеми културних догађаја који ће се одвијати на улицама и трговима Београда од 18. октобара до 1. новембра 2019.
      Идеологије пролазе, показаће концерти, изложбе и позоришне представе, а жеља за слободом је вечна.

    • Од Логос,
      У новом издању емисије „ Личност и Заједница" гост у студију ТВ Храм био је протопрезвитер Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски. Аутор емисије: Дејан Стојадиновић.         Извор: Телевизија Храм

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...