Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Џуманџи

Како је љубав постала условна?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 4 минута, Кратос рече

Али видиш да не трпи.Издаја се не прашта и не трпи.Или то није права љубав онда?

Каже молитва, " и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим ". Наравно, ако је покајање искрено, а искрено покајање подразумева "рађање плодова покајања". 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, -Владимир- рече

Каже молитва, " и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим ". Наравно, ако је покајање искрено, а искрено покајање подразумева "рађање плодова покајања". 

 

Ал Христос каже не отпуштај жену осим због прељубе.Дакле и за Бога је то практично неопростиво.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Кратос рече

Али видиш да не трпи.Издаја се не прашта и не трпи.Или то није права љубав онда?

Наравно да није права љубав, стварно не разумем те приче, то је природа, јеси ли по природи шкорпија или жаба, људи су по природи полигами. Мислим, који део тела управља људима? Ако већ причамо као Хришћани, мене као ни вас Господ није створио као животињу, него по свом обличју, и тужно ми је кад видим како се све тумаче и речи апостола Павла и речи Христове. Тужно ми је када видим како људи олако схватају превару, не схватајући да је то грх раван убиству, не даје се за џабе распусна књига, развод, од стране Цркве у случају преваре, просто, није лако опростити превару, као ни убиство што није лако опростити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Кратос рече

Ал Христос каже не отпуштај жену осим због прељубе.Дакле и за Бога је то практично неопростиво.

А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти.

И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову.

:ani_biggrin: Уосталом, у С.З. се Израиљ пореди са блудницом када греши па опет ништа страшно. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Кратос рече

Ал Христос каже не отпуштај жену осим због прељубе.Дакле и за Бога је то практично неопростиво.

Јесте. Али није рекао не опростити. Види пример Јосифа, који је хтео да тајно отпусти Богородицу да јој не би учинио срамоту,

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Кратос рече

Никад од тебе преподобна православка неће бити.:smeh1:

Ма нема везе, не морам баш да завршим међу преподобнима са о. Јоилом и Мурамасом. Доста ми је да се не крчкам.

пре 7 минута, -Владимир- рече

Каже молитва, " и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим ". Наравно, ако је покајање искрено, а искрено покајање подразумева "рађање плодова покајања". 

Ако је покајање искрено, али да ли се неко искрено покајао баш у моменту када га је жена провалила... сумњам.

Опростиш му и отпустиш га да може фино да се каје, натенане. Ако занемариш превару, онда ћеш га подстаћи да даље греши. То није фер, због посесивности да пропадне човек. Јесте тешко отерати мужа прељубника, све то стоји, али то је жртва из љубави. Тако му чиниш услугу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Џуманџи рече

А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти.

И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову.

:ani_biggrin: Уосталом, у С.З. се Израиљ пореди са блудницом када греши па опет ништа страшно. :D

Јес,оно мало мало па их Бог добрано ишиба ал ништа страшно.:ani_biggrin:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Кратос рече

Јес,оно мало мало па их Бог добрано ишиба ал ништа страшно.:ani_biggrin:

Послао им је Сина Кога су убили. И опет опроштено. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, -Владимир- рече

Каже молитва, " и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим ". Наравно, ако је покајање искрено, а искрено покајање подразумева "рађање плодова покајања". 

 

Упитно је и како опраштамо, и да ли заиста истински опростимо, колико у том опросту има нашег мазохистичког, егоцентричног, колико калкулације из страха да не изгубиш ту особу, да ли је опроштај заиста опроштај ако ћеш ти сутра тој особи да набијаш на нос ту превару, или да јој се светиш на исти или гори начин, колико нас искрено може да каже: " добро, пуј пике не важи, заборавимо то, идемо из почетка"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Problem kod prevare vidim u tome..da u prvom tereti i prlja dušu onom ko je čini... i ukoliko nema iskrenog kajanja pri tome (ne u smislu kajanja iz interesa...ko ce da kuva..sprema..zaradjuje...podize decu..da se ne deli imovina i sl.)...greh ostaje prisutan u odnosu...ili da nasuprot tome druga strana prašta iz istih interesa...tu vidim saradnju da se prehrane grehovne navike....

Mislim da iskreno pokajanje i trud mogu popraviti odnos...tako što nećeš imati za cilj da time ne izgubiš voljenu osobu..nego na prvom mestu da ne izgubiš svoju dušu postupkom prevare..da prvo njoj budeš veran..jer to je pred (uslov)...da bi vernost dao.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сад сам прочитала овај текст, у коме пише да хришћани не би смели да буду у браку са онима који то нису.

Какво је ваше мишљење?

Да ли је љубав условљена тиме у шта не/верује друга особа? 

Да ли је ванбрачна заједница блуд, ако су они једно другом верни, ако живе као да су у браку, само без Св. Тајне? Јесу ли само православци способни да воле?

Тамо пише, између осталог и ово: 

За Библију и Свете Оце љубав је стање воље и зато она може бити заповест.

...

На тај начин за хришћане постаје очигледно да је истинска љубав немогућа без православне вере

...
Дакле, мисао да „целомудрена љубав“ може дати благодат већ забрањеном савезу је апсурдна, јер такве љубави једноставно не може бити између „супружника“. Потпуно је бесмислена сама могућност бестрасне љубави тамо где онај који љуби не верује у Бога. Сва та осећања која се називају „природном“љубављу, сагласно светом Јовану Лествичнику својствена су и животињама. То стање није благодатно и зато му се „лако приближава блуд, и то тако неприметно, као што понекад откривамо ваши у голубова“ (Поука IX). На том осећању није могуће изградити хришћанску породицу, оно није у стању да човеку обезбеди светост.

.....
Људи који послушају мишљење аутора ове књиге и наруше заповест Господњу чине тешки грех, ризикују да отпадну од Цркве. Њихов савез неће бити законити брак, већ прељуба.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Отац Бранко: „Сачувајмо молитвени дух литија. Литија није утакмица већ миран, молитвени вход“.   Звучни запис беседе   „Држимо се вјере Христове, како нас је учио Свети отац наш Сава“, поручио је на почетку емисије Протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић парох подгорички говорећи о Светом оцу нашем Сави првом српском архиепископу и просветитељу.   Отац Бранко је тумачио Свето Јеванђеље на 32. недјељу по празнику Педесетнице, у којој Црква доноси причу о царинику Закхеју, нагласивши да се у овој причи показује Христова љубав према Ссвом створењу- човјеку.   „Литија није утакмица. Сачувајмо молитвени дух литија. Литија је миран, достојанствен, молитвени вход“ рекао ј отац Бранко говорећи о литијама које се одржавају у црногорским градовима у знак мирног отпора против спорног Закона о слободи вјероисповијести.     Отац Бранко је у наставку одговарао на постављена питања наших слушалаца међу којима су се нашла питања да ли су Свети апостоли биили крштени, о крштењу, црквеном вјенчању а на молбу наших слушалаца тумачио је и поједине дјелове из Светог Јеванђеља.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      „Осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Црквеˮ – тема је финалног такмичења ученика основних школа архијерејских намесништава Епархије бачке, одржаног 25. јануара 2020. године, у просторијама Спортске дворане у Футогу.   Звучни запис поздравног слова   Поздрављајући ученике и њихове наставнике, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије је изразио радост на прилици да присуствује финалном такмичењу. Ви сте се спремали усрдно и нека је Божји благослов на вама, као и молитве Светога Саве. Преносим вам поздрав и молитвено заступништво Епископа бачког г. Иринеја, који се итекако стара о веронауци и, уопште, о васпитању младих. Свети Сава је најбољи пример како ученицима тако и наставницима. У његовој личности видимо то како се понаша савршени ученик и како се понаша савршени наставник, у различитим деловима његовог живота. Нека је Свети Сава узор свима нама, казао је владика Исихије.   Завршни ниво такмичења састојао се из три задатка: „Пронађи местоˮ, „Откриј личностˮ и „Покажи знањеˮ, а учествовало је десет екипа са по три члана. Прво место освојили су ученици Основне школе Вук Караџић из Бачке Паланке, друго место такмичари Основне школе Славко Родић из Бачког Јарка, а треће место изборили су ученици Основне школе Свети Сава из Руменке.   Епископ мохачки уручио је награде победничким екипама.   Ученици Школе за основно и средње образовање Милан Петровић извели су кратак тематски програм.   Такмичење на тему „Осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Црквеˮ организовали су Епархија бачка и Друштво наставника историје Бачке Паланке.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Оваплоћена Реч није апстрактан појам него реалност. Бог тражи прилику да се оваплоти у нашем животу. Он се оваплоћује у нашем животу сваки пут када испуњавамо Његове заповести и вољу, када размишљамо о Њему, када у молитвама разговарамо са Њим и призивамо Га. Он се у нама оваплоћује када нашу душу улажемо у добру, утешну реч, када се удаљавамо од злих дела.     Морамо у себи да ослободимо место за Богооваплоћење, будући да смо испуњени „бесмисленим отпадом”: празним обавезама и бригама, непотребним стварима, сувишним речима, недовршеним пословима. Као што је блажени Августин рекао: „Бог жели да нам нешто пружи, али не може, јер су нам руке пуне, те Он нема где да нам то пружи”. Душа не може да издржи без Бога. Без Њега, она се гуши и мучи се. Тражење алтернативе је неразборито, бесциљно, узалудно и не води ничему. Нико и ништа не може да замени Бога. Неопходно је пружити прилику Богу да се оваплоти у нашој души и животу. Потребно је очистити мисли и срце од „отпада”.   Како то учинити? Постоји неколико начина.   „Чувај безазленост и гледај правичност, јер има останка у човеку мирном” (Пс. 36, 37). А где је мир, тамо је Бог. Треба следовати примеру оних људи који се крећу у том правцу. Међу нама постоје подвижници који се тихо и кротко подвизавају у Име Христово. Такве људе је могуће препознати по њиховом мирном духу, добродушности и унутрашњој лепоти. Да бисмо постали Божји, потребно је да допустимо Богу да уђе у наш живот.   Други услов за оваплоћење Бога у нашим животима јесте – прихватање Његових дарова. Он нам пружа Своју љубав, али ми је одбијамо, даје нам вечност, али ми одустајемо од ње. Увек осећамо дубоко смирење и скрушеност када нас неко несебично воли. Са сигурношћу знамо да љубав није могуће заслужити, купити или постићи силом – љубав примамо као дар, као чудо. То је почетак смирења. „Бог нас воли забадава”, говорио је митрополит Антоније Сурошки. Божја љубав, која нам је дарована, биће почетак Богооваплоћења у нашим животима.   Митрополит бориспољски г. Антоније (Паканич),  управитељ администрације  и организације Украјинске Православне Цркве     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      -Из тескобе светских метропола у бескрај ковиљске светиње-   Његово Преосвештенство викарни Епископ мохачки г. Исихије, био је гост у овонедељној емисији "Личност и заједница" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке.      Гостујући по први пут у наведеној емисији, Владика Исихије је открио свој животни пут. Услед очеве дипломатске службе, већи део детињства и младости провео је у иностранству. Поред Москве, где је и рођен, живео је у Пекингу у Кини, Рангуну у Бурми, Картуму у Судану и у Вашингтону у Сједињеним Америчким Државама. Основну и средњу школу је похађао на енглеском и на српском језику. Године 1985. завршио је Дизајнерску средњу школу у Београду и стекао звање ликовног техничара дизајна графике. У периоду од 1987. до 1991. године, студирао је психологију на Универзитету Дистрикта Колумбије у Вашингтону (САД), као и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је богословске науке на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2018. године.     На самом почетку духовне и материјалне обнове свештене обитељи манастира у Ковиљу, које је започео данашњи Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, отац Исихије се као искушеник придружио ковиљском братству 1991. године, да би у монашки лик био пострижен руком Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, на празник Сретења Господњег 1995. године. У чин јерођакона је рукоположен од тадашњег Епископа јегарског и игумана ковиљског г. Порфирија, 18. јула 1999. године, а недељу дана касније рукоположен је у чин јеромонаха. Достојанством архимандрита одликован је 21. новембра 2014. године и, на предлог игумана и ковиљског братства, постављен је за намесника ковиљске обитељи.     На редовном пролећном заседању одржаном у Пећкој Патријаршији и Београду од 29. априла до 10. маја 2018. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Исихија (Рогића), за викара Епископа бачког, са титулом епископа мохачког. Епископ Исихије говори енглески и руски језик.     Преосвећени епископ мохачки је у емисији „Личност и заједница" говорио о својој жељи да ступи у тада новоосновано братство ковиљског манастира, о годинама духовне и материјалне обнове Светоархангелског манастира, о прераној смрти блаженопочившег владике Јеронима као и о односу психологије и духовништва у нашем времену.     У првом делу емисије владика је говорио о свом животу и многобројним животним путевима и изазовима. Казујући о почетку равноангелног монашког живота, викар Епископа бачког је посебно истакао значај Светоархангелске обитељи манастира у Ковиљу, који је према његовом сведочанству "крајичак неба на земљи".    Са пуно хришћанске љубави Епископ Исихије се присетио првог сусрета са Митрополитом Порфиријем, тада јеромонахом, који га је 30. децембра 1990. Лета Господњег и крстио у Светоархангелској обитељи, а који је од тада, до данас остао његов духовни отац.      "Смрт владике Јеронима је за нас био велики губитак, али живећи као хришћани, ми знамо и осетимо да смо са њим остали у молитвеној вези", истакао је Епископ Исихије, присећајући се лика и дела блаженопочившег епископа јегарског Јеронима који је остао запамћен као врсни литургичар и обновитељ богослужбеног благољепија свештене обитељи у Ковиљу.    Говорећи о значају духовног руковођења Епископ је подсетио да је "духовништво данас у великој потражњи, јер народ долази у Цркву, многи имају недоумице и свакоме од нас је потребан духовни отац који може да нас руководи, како бисмо се на истински и правилан начин изграђивали ходећи путем спасења."      На питање о значају заједнице "Земље живих" која делује по благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, Владика Исихије је истако да заједница врши јеванђелски подвиг који у први план ставља човека и његово целокупно оздрављење и враћање Богом дане целовитости.       Извор: Телевизија Храм / Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светих 14.000 младенаца Витлејемских, са свештенством, уз молитвено учешће Преосвећеног владике диоклијског г. Методија и вјерног народа, Свету службу Божију у цркви Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру – Цетиње.       Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је у току Литургије миропомазао римокатолкињу Марију, а након тога је увео у Свету тајну брака са Лакићем Булатовићем.   У архипастирској бесједи Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да су 14.000 младенаца Витлејемских, по Иродовој заповјести побијени у Витлејему у његовој намјери да убије Богомладенца, новорођеног Цара – Исуса Христа, али је Господ спасен:   „Та мученичка дјеца су уградила свој живот у живот Христов и постали први мученици за Њега, да би и Он касније мученички пострадао“, бесједио је владика и подсјетио да су се Јосиф и Марија са Исусом, онако како им је анђео рекао, прво склонили у Египат, а послије отишли у Галилеју због чега се Господ и назвао Галилејацем.   Истакао је да је за спасење свега људскога рода велики Божији дар рођење Господа нашега Исуса Христа. Затим је честитајући  младенцима ступање у брак, казао да је то за њега посебна радост, јер је по њиховој жељи постао и њихов кум, а љубав међу кумовима је једнака са љубављу према живоме Богу. Како каже народна изрека: „А кумство је, Бог па Свети Јован“.   Након тога је објаснио да су муж и жена данас примили свете вијенце као драго камење на главу, и да треба да запамте оно што је прочитано из Јеванђеља и Светога писма: Жене покоравајте се својим мужевима, јер је муж глава жени, а мужеви волите своје жене као што је Христос волио Цркву. Затим је појаснио да је Христос волио Цркву и да је за њу жртвовао Себе до последње капи:   „Црква Божја слуша Христа као главу Цркве, супруга слуша мужа као главу своју, али муж жртвује себе без остатка за своју супругу. И онда Бог благосиља тај брак и он бива благословен, а највећи благослов брака је рађање дјеце“, рекао је Митрополит и додао да је благослов Божји, благослов Цркве Божје, како се и крстимо у име Свете Тројице, најмање троје дјеце.   Владика је указао на забрињавајућу статистику да се у Црној Гори сваки дан разводе по два брака:   „Најоскрнављенија данас светиња, јесте основна светиња људске заједнице, људског друштва, светиња брак, јер они који се вјенчавају, они се вјенчавају во вијеки вијеков.“   Појаснио је да се у току вјенчања подижу круне с глава и уздижу према небесима да круне младенаца уђу у Царство небеско:   „И одговарате пред тим крунама на Страшном суду Божијем, да ли сте их сачували чисте и јединствене, испуњене љубављу и узајамном жртвом. А љубав ваша је као љубав на свадби у Кани Галилејској, у којој је Господ благословио и воду претворио у вино. То значи ова вода обичне љубави треба да се претвори у вино, у саможртвену љубав Христову, христолику љубав.“   Даље је објаснио Митрополит Амфилохије, да та љубав треба да буде онаква љубав каквом је Христос заволио нас – да и брачници воле једни друге жртвујући себе, закључивши да је то права истинска љубав која се жртвује и дарује, и која не тражи своје, него се само дарује и предаје Богу и своме супругу – супрузи, во вијеки вјеков.   „Велики је овај свети дан повратка Господњега из Египта у Свету земљу и тамо приношење Његове љубави за спасење свих људи и свих земаљских народа, жртвовање Његово. Он је рекао : Нијесам дошао да Ме служе, него да служим. Не само да служим него живот Свој да положим за ближње Своје, за људе за свеукупно човјечанства. Дакле та христолика љубав је она љубав која везује брачнике, то је љубав на коју су призвани сви они који се крштавају: У име Оца и Сина и Духа Светога и примају печат Дара Духа Светога. Нека би Господ и нама свима подарио те христолике, боголике љубави и према Богу и једни према другима у све дане нашега живота и у вјекове вјекова, амин“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у цркви Рождества Пресвете Богородице на цетињском Ћипуру.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...