Jump to content

Како је љубав постала условна?

Оцени ову тему


Recommended Posts

  

  • Replies 331
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Najveći neprijatelj ljubavi je iluzija o drugoj osobi i kako vaš odnos treba da izgleda. Zato je Božija ljubav bezuslovna-jer vas poznaje, a i dalje vas voli. ROMANTIKA UBIJA LJUBAV !!!

Ђе ме нађе послије двије траварице? Али тема ти је заиста неодољива, и, ако смијем да процјеним, неопходна. Међутим, послије тих срећних траварица (ем жена завршила књигу на Савиндан, ем нећемо мн

Ima tako neki, nerviraju me u 90% slučajeva ali ih ipak volim, sažaljiv sam prema njima A ima neki, sve super, ponekad nešto me iznervira....ali Ljubav ili ima ili nema  

пре 5 часа, Kratos рече

Jao.Koji si ti lik ebote.:))Al sa ću te mrcvarim jer kružiš tu nešto okolo naokolo,tamo vamo,filosofiraš.:ani_biggrin:Ajde ovako.Za ljubav je potrebno dvoje.Pričamo o bilo kakvoj ljubavi,znači ne nužno međuljudska,dakle može biti i pisac pisanje,slikar slikanje,ljubav prema prirodi,ljubav prema nauci,bilo čemu.Da li su ovo gore pobrojani primeri ljubavi tj odnosa između onoga koji voli nešto,nekoga i nečega,nekoga koji je voljen?Ako nisu kaži mi onda šta su?I šta je za tebe odnos uopšte mi to nije jasno?

 

Care ja u opste ne kapiram sta ti pricas pored sve dobre volje. Izgleda da koristimo drugacije termine.

Da se nadjemo na "oboje smo u pravu, svako iz svog ugla" i svi srecni,  vec mi i dosadilo iskreno :)

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Neša_ рече

A šta ako je sitan i žgoljav?  :D

Pih, to je fizički ružno jer je znak da nema da jede i da nema para. Pravi muškarac je debeo, jer je to znak da ima para i da može da donese lovinu u kuću! Ću da gledam nekog žgolju bez dinara, PU!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Natasa. рече

Pih, to je fizički ružno jer je znak da nema da jede i da nema para. Pravi muškarac je debeo, jer je to znak da ima para i da može da donese lovinu u kuću! Ću da gledam nekog žgolju bez dinara, PU!

12:smeha: нема снаге ни кашику да држи, а жену ће да држи???

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Neša_ рече

Čekaj malo... ako Kordun napiše da voli žene, a sebe ne može da smisli, kako znaš da ima čvrstu ruku i da nije neki žgoljavko? :)

Vid'la mu sliku sunce ti poljubim, ono je čovek kako Bog zapovijeda da treba čoek da izgleda!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, st.anger рече

šta bi Hristos rekao na to....hm

možda bi bilo bolje da nije ni silazio, nego da je sve odradio ozgo, wireless, bolja veza, jača i iskrenija, što ti kažeš...jer rod preljubotvorni ko će trpjeti i dokle? ima Hristos Oca i Duha sa kojima se slaže super, sa ovim ljudima samo komplikejšn.

:)

Kao sto rekoh mislim da to nije obavezan preduslov, ta blizina. Sto ne znaci da je nekada upravo blizina razlog da se ljubav razvije i ucvrsti. Drugo mislim da je poredjenje ljudske i Bozanske ljubavi tesko izvodljivo sustinski. Mi smo ograniceni svime i svacime a On slobodan apsolutan u svemu. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Само да поновим: 

пре 11 часа, Џуманџи рече

љубав као став према другима, свету

пре 13 часа, Џуманџи рече

Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега.

А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне,

Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима.

Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници?

И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.

Мт 5:43-48

Измењено од Џуманџи
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Џуманџи рече

Само да поновим: 

Ljubav ako je ljubav, onda je bezuslovna.

Ali naši ljudski odnosi sa svojim pravilima koji se navodno zasnivaju na ljubavi itekako mogu imati uslove da ta pravila nastave da se primenjuju.

Recimo, po pravilu deca vole roditelje i kada porastu, viđaju se i čuju sa njima, i dopuštaju im da vide unučiće.

Ali ako te roditelji od rođenja zlostavljaju, ne daju ti da se osamostališ, zatim kad dobiješ svoju porodicu kidnapuju ti decu ili pozivaju službe za socijalni rad i policiju sa lažima čim ti saznaju adresu (sve stvari koje sam pročitala da su neki roditelji radili svojoj odrasloj deci), onda imaš obavezu prema svojoj novoj porodici da, čak i ako si uzoran hrišćanin, pa imaš bezuslovnu ljubav i praštanje prema njima kao prema svima drugima, odnos sa njima svedeš na molitvu za njih i ukineš sva ostala pravila odnosa roditelj-odraslo dete. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Paradoksologija рече

Ljubav ako je ljubav, onda je bezuslovna.

Ali naši ljudski odnosi sa svojim pravilima koji se navodno zasnivaju na ljubavi itekako mogu imati uslove da ta pravila nastave da se primenjuju.

Recimo, po pravilu deca vole roditelje i kada porastu, viđaju se i čuju sa njima, i dopuštaju im da vide unučiće.

Ali ako te roditelji od rođenja zlostavljaju, ne daju ti da se osamostališ, zatim kad dobiješ svoju porodicu kidnapuju ti decu ili pozivaju službe za socijalni rad i policiju sa lažima čim ti saznaju adresu (sve stvari koje sam pročitala da su neki roditelji radili svojoj odrasloj deci), onda imaš obavezu prema svojoj novoj porodici da, čak i ako si uzoran hrišćanin, pa imaš bezuslovnu ljubav i praštanje prema njima kao prema svima drugima, odnos sa njima svedeš na molitvu za njih i ukineš sva ostala pravila odnosa roditelj-odraslo dete. 

Naravno, jer u slučaju kad se ljudi ovako ponašaju kako si opisala pravi čin ljubavi bi bio da zaštitis djecu i sebe od takvih roditelja jer nije bezuslovna ljubav dopustiti takvim ljudima da uništavaju druge zbog svoje patologije već je bezuslovna ljubav oprostiti im i moliti se za njih uprkos tome što su pokušali svojim najbližim da unište život svojim bližnjima. Zato i stoji da budemo Mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi jer mnogi imaju totalno pogrešno shvatanje ljubavi. Raskinuti kontakt sa ljudima koje si opisala ogrezlim u određenim patološkim osobinama zbog kojih bi mogli povrijediti druge, upravo znači voljeti ih iskreno, dok u suprotnom znači da ih ne volimo jer im dopustamo da zlostavljaju druge.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-проморски амфилохије је вечерас, на празник Рођења Пресвете Богородице, служио вечерњу службу у храму посвећеном овом празнику у Перасту.
      Звучни запис беседе
      Након службе, цркву је опходила литија, а Владика се обратио вјерном народу архипастирском бесједом. Он је прво нагласио да се све што се од апостолских времена догађа у Цркви, догађа се кроз и у Светом Духу. ”Као што се догађа данас, тако су се и у вријеме светих апостола неки поклонили, а други, иако су већ пришли Цркви Божијој, ипак нису могли да повјерују да је Он заиста васкрсао, иако се Он њима јављао и јављао се 40 дана послије Васкрсења, па је требало времена да прихвате Њега Васкрслога и крену за Њим”, казао је Митрополит, подсјетивши на Господњу заповијест апостолима да иду по свему свијету и проповиједају Јеванђеље свим народима, крстећи их у име оца и Сина и Светога Духа, такође им обећавши да је са њима у све дане до свршетка вијека.
      ”Ово што је Господ заповиједио својим ученицима, то Црква Божија ради кроз вјекове, све сабира око имена Оца и Сина и Духа Светога”, рекао је и нагласио да су у њено окриље позвани сви народи, и сви људи како год се они осјећали, не да престану да буду припадници свог народа, већ да приме ту вјеру у Свету Тројицу, да се поклоне Богу љубави.
      Такође је подсјетио да су многи храмови подигнути у част Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је родила не само човјека, него је родила Бога и човјека. ”Изабрана од свих жена које су потомкиње прамајке Еве, као најчистија, најчеднија, најчудеснија, да она роди Сина Божијега, Спаситеља свијета”, рекао је и додао да је Богородица обдарила свијет Богочовјеком, на коме се темељи све часно у људској историји, или се противи томе. ”Након Његовог времена има оних који сумњају у Њега, који га се одричу и који пљују на Њега”, казао је. Рекао је да Га чак и Мухамед назива Божијим изаслаником, пророком.
      ”Ми смо на једном мјесту гдје се вјековима сабирају они који се клањају Светој Тројици и који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога и који се држе његових заповијести”, казао је и додао да овдје светиња постоји већ 300 година и да Паштровићи чувају светињу и окупљају се овдје са разних крајева, а чак је и Петар Велики, руски цар, био овдје и учио како да оснује флоту, а слао је у Пераст и своје официре да овдашње знање преносе у Русији. ”Ово је и њихова кућа, као и кућа свих који се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога”, нагласио је још једном Митрополит.
      Владика је подсјетио на претке пре свега Бокеља, који су за кором хљеба отишли у Латинску Америку, и ради чијих је потомака тамо основана Епархија наше Цркве, на чијем је челу преосвећени Владика Кирило. Осврнуо се и на цркву на Златици која потиче из првих вијекова хришћанства. ”Црква са Златице је полетјела и слетјела у Резистенцу”, сликовито је приказао везу између Црне Горе и Јужне Америке, додавши да је Црква Божија призвана да гради и обнавља људске душе и умножава љубав у људским срцима.
      ”Том љубављу Црква жели да гради све земаљске народе, тако и градимо храм у Резистенци”, казао је Митрополит и додао да је градоначелник тога града Капитанић, човјек поријеклом одавде, који је дао плац за изградњу цркве.
      ”Христова љубав је она која не тражи своје, Он није дошао да му служе, већ да служи и да и живот свој жртвује за ближње своје. Тако и Његови ученици и свети мученици до данашњих времена, тако смо и ми призвани на ту љубав према Богу и једних према другима”, рекао је Владика, нагласивши да су од свих најбољи хришћани и људи, дјеца.
      Владика се осврнуо и на будуће обнављање куће у којој је боравио Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац, као и на обнављање срушеног конака на Бриској Гори код Улциња. Владика је изразио наду да се новоизабрана власт неће свађати око моћи, већ да ће водити овај народ у љубави, након седамдесетпетогодишње безбожне власти утемељене на братомржњи и богомржњи.
      Митрополит је поновио ријечи блаженопочившег Патријарха Павла, који је говорио да, ако нема наде у Бога, нема ни напретка. ”Има двије врсте људи: они који вјерују у Бога као љубав, а онда вјерују у вјечно људско достојанство кроз Христа Бога Богочовјека, и они који се клањају људском ништавилу и парама и мисле да је у томе срећа”, рекао је и додао да човјек, ако није вјечно, бесмртно биће и ако је људски живот само овај на Земљи, онда је боље и да се не рађамо.
      ”Оно што нам Јеванђеље свједочи, храмови Божији, Црква Божија, и Христос Господ, рођени смо на Земљи, али не за Земљу, већ за небо, за вјечно Царство”, поучио је Владика на крају, подсјетивши на Светог Цара Лазара и Косовски завјет. Такође је на крају додао да су и највећим злочинцима потребне светиње да их просвећују и освећују.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од JESSY,
      Једном приликом возећи се у кочији, угледни господин угледа сељака где седи на плочнику и плачући говори:
      “ Не како ти хоћеш, него како Бог да! „.
      Кочијаш прошапта: „Види, како је од раног јутра пијан“. Господин му рече да заустави кочије и позва сељака да сазна шта се догодило. Он му одговори да у селу има старог оца и седморо деце. Сви су болесни од тифуса. Хране је нестало а суседи их заобилазе бојећи се заразе и једино што  им је остало је коњ. Отац га је послао у град да прода коња и купи краву да с њом преживе зиму и не умру од глади. Продао је коња али краву није купио, новац су му узели разбојници. И онда је сео поред пута, плакао и  као молитву понављао: „Не како ти хоћеш него како Бог да! Не како ти хоћеш него како Бог да!“.
      Господин је поставио сељака поред себе у кочије и рекао кочијашу да вози на пијацу. Купио је тамо два коња, добру краву, музару, таљиге (теретна кола), и напунио их до врха храном. Привезао је краву за таљиге, узде је дао сељаку и рекао му да што пре пође кући. Сељак није веровао која срећа га је снашла а господин му је рекао: „Не како ти хоћеш, него како Бог да!“ Прекрстио се сељак, прославио Бога и пошао кући.
      А господин се вратио своме дому. Речи сељака су га толико дирнуле у срце да је ходајући по собама ишао и наглас  понављао: „Не како ти хоћеш него како Бог да! Не како ти хоћеш него како Бог да!“.
      Одједном, долази му његов лични берберин, који је тог дана требало да га обрија и ошиша, пада му пред ноге и кајући се виче: “ Опрости господине! Немој ме погубити! Откуд знаш! Демон (бес) ме је преварио! Молим те Христом Богом смилуј се!“
      И у једном даху је, збуњеном и затеченом господину, искрено без околишања, рекао да је дошао са намером да га опљачка и закоље. Видећи његово богатство, одавно је он то мрачно дело замишљао а сад је решио да га учини. Стојећи са ножем иза врата, одједном је чуо како господин говори: „Не како ти хоћеш, него како Бог да!“. Обузео га је страх и схватио је да господар све зна а није му било јасно како. Тада је пао пред његове ноге и молио за опроштај.
      Господин га је саслушао, није позвао полицију и пустио га је да оде у миру. Потом је сео за сто и замислио се, ето, да није било несрећног сељака кога је срео успут и његових речи  „Не како ти хоћеш, него како Бог да!“ сада би лежао мртав, пререзаног врата.
      Осврнуо се на свој живот. Како је почео као прости дечак продавац а касније постао власник велике трговине крзном, направио огромно богатство и постао милионер. И одлучио је да све ове милионе препише црквама и сиромашним људима, и отишао је у манастир и тамо примио монашки постриг. Многим послушањима и молитвама достигао је духовне висине и то такве да га је Господ даровао даром прозорљивости, да би се многи кроз њега спасли и многи обратили вери. На хиљаде људи су почели да му долазе и постао је познат по целој Русији. И ми га знамо, поштујемо и љубимо, пошто и после своје блажене кончине он помаже сваком који му се са вером обраћа.
      Његово име је преподобни Серафим Вирицки, који је целог свог живота учио да се верује светој вољи Божјој у којој је човеку милост и спасење.
      Свети Серафиме моли Бога за нас!
      https://www.manastirklisina.com/ne-kako-ti-hoces-nego-kako-bog-da-istinita-prica/
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У смирај празничног дана када савршавамо свештени спомен на преподобну мајку Ангелину, 12. Августа 2020. Лета Господњег благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, емитовано је уживо из Саборног храма Христова Васкрсења у Подгорици девето издање емисије "Живе речи". Специјални гост девете по реду емисије био је протопрезвитер Предраг Шћепановић, парох подгорички и настојатељ Светомакавејског храма у подгоричком насељу Толоши.  Музички део емисије милозвучним појањем које је наликовало на ангелско славословље употпунила је наша драга гошћа Бранка Зечевић, уметница из Подгорице, уз пратњу наше сестре Јане Обрадовић. Модератор емисије био је катихета Бранислав Илић.      Након одслуженог акатиста Часном и Животворном Крсту Господњем, који је у крипти подгоричког Саборног храма служио протопрезвитер Предраг Шћепановић, разговор је реализован у студију васељенског радија Светигора. У уводном делу разговора прота Предраг је казивао о историјату и великом значају храма Христовог Васкрсења, који се по величини налази одмах после храма Светог Саве у Београду, и који је бисер над бисерима међу православним храмовима. Отац је посебно истакао да је велелепни Саборни храм у Подгорици једини храм у историји који су освештали васељенски и московски патријарх. Незаобилазни детаљ приче о освећењу Саборног храма била је Светосимеоновска лоза из Хиландара, чију су младицу својим рукама, а као израз саборности и љубави, засадили патријарси Вартоломеј, Кирил и Иринеј. Та лоза поред храма данас већ рађа плодове.      Небо се радовало великом догађају освећења Саборног храма у Подгорици, а како и да се не радује када су многе христочежњиве душе своје биће уградиле у овај храм, који је изграђујући себе, нас духовно изграђивао, речи су проте Предрага.  У закључку разговора о Саборном храму, прота Предраг се са љубављу сетио великог човека и најбољег историчара проф. Предрага Вукића, који је живео за своју Цркву. Почивши професор Предраг Вукић је брижљиво и вредно сакупљао евро по евро за изградњу ове велике и значајне светиње која сведочи да је храм крајичак неба на земљи.      Будући да се наш гост налази на послушању настојатеља Светомакавејског храма у подгоричком насељу Толоши, он нам је исцрпно изложио историјат и значај ове подгоричке светиње која својим постојањем пројављује велико чудо и постаје весник свеопштег васкрсења, будући да се налази у средишту толошког гробља. Причу о толошкој светињи, која ће за два дана прославити престони празник, њен настојатељ је употпунио сведочанством о једној знаменитој и чудесној композицији која се налази на северном зиду овог храма.      Васељенски радио Светигора врши своју мисију, шири реч Божју и тако на посебан начин доприноси мисији наше Цркве, истакао је прота Предраг говорећи о васељенском радију на чијем се челу налазио десет година. Са пуно љубави наш гост је поменуо многе значајне личности међу којима неколико архијереја, који су били и остали делатници на Светигори. Присећајући се почетака рада најстаријег црквеног медија у СПЦ, некадашњи директор радио Светигоре је истакао да благослов патријарха Павла прати и руководи мисионарско-информативни рад. 
          Други део наше емисије посвећен је детаљима из живота оца Предрага који је преко бављења фудбалом и глумом дошао до спознаје Бога. Говорећи о свом животном путу прота је нагласио своју љубав према Светом владици Николају и преподобном Јустину ћелијском, као и према великом старцу Тадеју витовничком са којим се сусрео неколико пута у животу. Према речима оца Предрага, читање дела светих отаца Николаја жичког и Јустина ћелијског, је од изузетног значаја за хришћански етос, јер нас упућују да ходимо стазом правом.      Отац Предраг је одговарао на занимљива и важна питања наших гледалаца, међу којима посебно истичемо наше сестре мр Смиљу Влаовић, Љубицу Гојковић и Силвију Ромић, које су поставиле видео питања и на посебан начин допринеле да наша емисија буде употпуњена лепим констатацијама и важним питањима на које је отац Предраг мудро и са пуно љубави одговорио.      На самом крају протопрезвитер Предраг Шћепановић је произнео пастирску реч поуке и укрепљења узносећи молитвене жеље да Господ благослови мисионарске подухвате који сведоче реч љубави Божје.    Ово девето издање наше емисије својим умилним појањем одјавила је наша сестра Бранка Зечевић која је постала драгоцени део наше емисије. Бранкино милозвучно појање употпунила је тиха и мелодична пратња талентоване Јане Обрадовић.      Благодаримо редакцији васељенског Радија Светигора на чијем челу се налази уредник протопрезвитер Никола Пејовић, на прилици да се емисија емитује из студија васељенског радија, као и нашем брату Срећку Радовићу, тонском реализатору који се побринуо да у техничком смислу све протекне у најбољем реду.
        Приредио: Катихета Бранислав Илић

×
×
  • Креирај ново...