Jump to content

Ne živim kao princeza, vozim se trolejbusom

Оцени ову тему


Danijela

Препоручена порука

Supruga princa Đorđa, za "Novosti", prvi put otvoreno o sebi, Beogradu i Srbiji, rodnoj Britaniji, kako živi i šta planira. Titula mi uopšte nije važna. Počela sam da učim da igram srpsko kolo

09%20(1)_620x0.jpg

Felon i Đorđe Karađorđević, u centru Beograda Foto P. Mitić
 

NIKAD se do sada nije dogodilo u istoriji i tradiciji bogojavljenskog krsta da se za njega bori jedna princeza. Ove godine, a pre tri dana, za ovo pravoslavno znamenje u ledenu vodu skočila je Felon Karađorđević, supruga Đorđa, sina princa Tomislava i Linde Karađorđević. Ne razmišljajući, ne trepnuvši, uhvatila se sa suprugom za ruke i gotovo zajedno dodirnuli su hladnu dunavsku vodu.

- Ništa čudno. Želela sam da ove trenutke podelim sa suprugom i pokažem privrženost srpskom narodu - govori za “Novosti” dvadesetjednogodišnja princeza. - Potičem iz drugog naroda, pola sam Engleskinja, pola Škotlanđanka. Mi za tu tradiciju ne znamo. Obožavam izazove, ali ovo je posebno iskustvo za mene. Odlučila sam da probam. Zašto da ne? Volim avanturu. Plivanje za časni krst je lep običaj, zato što je za hrabre, za prave vitezove!

Za hrabru princezu, koja je plivala rame uz rame sa muškarcima, do sada gotovo niko nije čuo. A, Felon je trostruka prvakinja Evrope i Velike Britanije u karateu! I njen suprug princ Đorđe bavio se borilačkim sportovima. Venčali su se u avgustu prošle godine u Engleskoj, gotovo u tajnosti.

- Upoznali smo se na jednom takmičenju - priča nam princeza Felon. - Ljubav prema karateu nas je spojila. Učinilo mi se da Đorđa poznajem oduvek, i od prvog dana poklonila sam mu srce bezuslovno. Odlučili smo da se venčamo na godišnjicu zabavljanja. Venčanje je bilo skromno, u krugu najbliže porodice i prijatelja.

Mladi par uveliko kuje planove za crkveno venčanje na Oplencu, koje je zakazano za 14. i 15. jul ove godine. Spisak zvanica je dug. Biće ih više od osam stotina.

- Dopadaju mi se vaši običaji. Venčanje u Oplencu je tradicija porodice Karađorđević - kaže princeza Karađorđević. - Volim da igram, počela sam kada sam imala devet godina. Jedva čekam da sa ansamblom “Kolo” zaigram i na našoj svadbi. Đorđe zna da igra kolo, pa me podučava.

Prinčevski par na Krstovdan je plivao u ledenom Dunavu Foto M. Anđela

09%20%282%29.jpg

Felon je skromna devojka, koja osvaja iskrenošću, neposrednošću i toplinom. Obožava srpsku tradiciju, obilazi muzeje, interesuje je naša istorija.

- Uživam kad dođem ovde, vaša zemlja je divna, priroda je prelepa. Volela bih da bolje upoznam Srbiju. Ljudi su ljubazni, blagonakloni - govori princeza Felon. - Đorđe ima mnogo prijatelja sa kojima se družimo. Često se vozimo gradskim prevozom, ponekad uzmemo taksi, ali najviše volim da šetam ulicama Beograda. Tako upoznajem ovaj grad.

Princeza Karađorđević otkriva da želi da nauči srpski jezik.

- Naučila sam da kažem dobar dan, kako si, taksi. Znam našu adresu i brojeve telefona - kaže ona. - Dopada mi se vaša kuhinja. Obožavam ćevape i karađorđevu šniclu. To nemamo u Engleskoj.

Felon priznaje da ne zna mnogo o kraljevskoj lozi Karađorđević, mada bi volela da sazna mnogo toga o precima svog supruga.

- Kada sam upoznala Đorđa, nisam znala da je princ. Bili smo čovek i žena koji su se zaljubili jedno u drugo - kaže Felon. - Čitala sam bajke o princezama, ali nikad nisam maštala da budem jedna od njih. Titula mi nije važna. Moji prijalji u Engleskoj ne znaju da sam postala princeza. O tome i ne razgovaramo. Ovde se prema meni drugačije ophode i ne mogu da kažem da mi to ne prija. U Engleskoj živimo kao obični ljudi i uživamo u tome.

 
09%20%283%29.jpg

Princ Đorđe je grafički dizajner i posao ga vodi od Beograda do Londona i nazad. Mladi par živi na ovoj relaciji.

- Ovog puta uspeli smo da odemo van Beograda. Bili smo u selu Babine, kod Prijepolja, gde živi moja svekrva Linda - kaže Felon. - Bilo je divno. Đorđeva majka skoro ceo život provela je u gradu i odlučila je da se odmori od brzog života. Uživali smo u njenom društvu. Bili smo i na Kopaoniku i mnogo mi se dopalo.

Felon ima tri brata i sestru, a pošto je mlada ušla u profesionalni svet sporta, njena majka joj je i prijatelj i menadžer.

- Volim svoju porodicu i svog psa - kaže princeza. - Draga mi je i porodica mog supruga, njegova sestra Katarina je divna.

Princ i princeza ponekad zajedno treniraju i idu u teretanu. Felon je tri puta bila engleski, britanski i evropski šampion, a Đorđe “samo” jednom. Tomislavljev sin je trenirao ful-kontakt, ali je zbog obaveza odustao od ozbiljnog bavljenja ovim sportom.

- Uzela sam odmor dok ne odlučim šta i kako dalje. Pre svega, želela bih da imamo dete - kaže Felon. - Dobro je što smo oboje sportisti, sa malo snage podignemo ono drugo kad padne. Tako radimo i u životu.

09%20%285%29.jpg

TETOVAŽOM DO SRODNE DUŠE

DOK je uskakala u hladnu vodu, novinari su primetili da Felon ima tetovažu na preponi. Inače, ona i Đorđe imaju iste tetovaže na rukama.

- Volela bih da svi od rođenja imamo istu tetovažu kao i osoba koja nam je suđena. Znali bismo koga tražimo i ne bismo gubili vreme sa pogrešnim ljudima. Sa onima koji ne brinu o nama - objasnila je Felon.

09%20%284%29.jpg

TOMISLAV BIO DOBAR OTAC

GOTOVO sve vreme u Beogradu princ Đorđe Karađorđević je uz svoju suprugu. Podseća nas da je i on mnogo vremena proveo van Srbije, pa uvek kad dođe nauči nešto novo. Nedostaje mu otac Tomislav, koga je izgubio kada je imao 16 godina.

- Retko smo bili zajedno. Kada je on bio ovde, ja sam živeo u Engleskoj. Kad je on bio tamo, bio sam ovde - kaže Đorđe. - Ali, uvek sam mogao da odem kod njega, ako imam neki problem. I uvek bi mi pomogao. Bio je dobar otac.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:645864-Felon-Karadjordjevic-Ne-zivim-kao-princeza--vozim-se-trolejbusom
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da se udala neka nasa bila bi uobrazena, ne bi je skidali sa tva, samo bi o njoj pricali. Dokaz kako su ljudi na Zapadu vaspitani, ne trce za titulama, ajfonovima, avionima, kamionima. Uzivaju u zivotu, zive punim plucima.

Послато са ALCATEL ONE TOUCH 6040X уз помоћ Тапатока

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, Posetilac рече

Da se udala neka nasa bila bi uobrazena, ne bi je skidali sa tva, samo bi o njoj pricali. Dokaz kako su ljudi na Zapadu vaspitani, ne trce za titulama, ajfonovima, avionima, kamionima. Uzivaju u zivotu, zive punim plucima.

Послато са ALCATEL ONE TOUCH 6040X уз помоћ Тапатока

На Западу краљевске породице иначе опстају доделом наређења и титула истакнутим пословним људима...Многи од њих су заузврат веома дарежљиви према чланвима краљевских породица...да не помињем издашне донације које се усмере за посебан положај...јури се скупа одећа, торбе и уметности од великодушних донатора, позивају гости у лов у националне шуме...Kуће од мармеладе а прозори од чоколаде...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На Западу краљевске породице иначе опстају доделом наређења и титула истакнутим пословним људима...Многи од њих су заузврат веома дарежљиви према чланвима краљевских породица...да не помињем издашне донације које се усмере за посебан положај...јури се скупа одећа, торбе и уметности од великодушних донатора, позивају гости у лов у националне шуме...Kуће од мармеладе а прозори од чоколаде...

Skupa odeca treba, ali elegantna nece sa buvljaka da se oblace. Pozeljno je jos da placaju struju i znaju svoj jezik sto sigurno rade i znaju.

Послато са ALCATEL ONE TOUCH 6040X уз помоћ Тапатока

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Jedan od najmudrijih umova savremenog doba, psihijatar i književnik, čovek sa opsegom znanja i mudrosti koje su ostavile neizbrisiv trag, bavio se i temom roditeljstva. Evo šta je rekao na tu temu.

      1. “Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!”
      2. ”Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili, na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge”
      3. “Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.”
      4. “Radoznalost i ljubopitljivost nisu iste stvari. Nemojte svoju decu pretvarati u ljubopitljivu decu. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.”
    • Од Sun14861,
      Da li ste razmišljali o tome koliko se često smejemo? Mi čekamo da nam se nešto lepo desi, pa se onda tek smejemo, a zaboravljamo da zapravo obrnutim delovanjem dolazimo do lepih stvari koje nam se događaju, a to sve kreće od nas samih ...
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
    • Од Драгана Милошевић,
      Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.
      Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.
      S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.
      Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

      Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  
      Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:
      “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”
      Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.
      Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

      Votka pomaže u borbi sa koronom
      “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.
      Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.
      Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

       
      Epidemiolog: Teško je praviti poređenja
      Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.
      “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.
      Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.
      “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.
       
      Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije
      NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.  
×
×
  • Креирај ново...