Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Оцени ову тему

Recommended Posts

Од самог догађаја је прошло пар дана, али нема ниједне теме на форуму везане за сам догађај.

За оне који су пали с Марса, на трибини коју је организовао општински одбор СНС је говорио Веселин Шљиванчанин, бивши официр ЈНА, осуђен у Хагу за ратне злочине, који је казну одлежао. Он је држао промоцију своје књиге. 

На трибину су упали активисти Иницијативе младих за људска права, развили транспарент и дували у пиштаљке, са жељом да спрече Шљиванчанина да говори, сматрајући да људима осуђеним за ратни злочин нема места у јавном животу.

Шта се тачно десило тада, остаје предмет спекулација: познато је једино да су активисти Иницијативе склоњени од стране присутних, и да се трибина одржала до краја. Активисти Иницијативе тврде да су неки од њих повређени и да су им кола оштећена зато што су мирно протестовали, док представници организатора тврде да активистима Иницијативе нико ништа није урадио, док су активисти псовали мајку присутнима.

На снимку који је Иницијатива младих поставила се не види ни пребијање ни псовање мајке било коме.

Шта мислите о овоме? Да ли је овде повређено право на слободу говора, право на протест, или можда оба? Да ли људи који су осуђени за такве ствари као што су ратни злочини треба да имају право и простор да јавно износе своје ставове?

Ево га снимак, да илуструјемо целу причу:

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Samo jedno pitanje, jel on osuđen pa odležao ili oslobođen pošto je tamo proveo pritvor tokom procesa?

Nešto se sećam da je oslobođen optužbi, sad ću da proverim

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иницијатива младих за људска права сматра да неко нема право на слободу говора. 7896634

Да ли се човек који је осуђиван ставља ван закона?!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, RYLAH рече

Осуђен па одлежао.

The court's verdict on 27 September 2007, found Šljivančanin guilty of "aiding and abetting the torture of the prisoners" and sentenced him to five years in prison.[7] He was found not-guilty of crimes against humanity, as the court found that the Serbian Territorial Defence and local Serb paramilitaries had carried out the killings. The court found that Šljivančanin as a JNA officer did not prevent the beating of prisoners by local Serb forces.[7]

 

Ne nađoh na srpskom

Komandna odgovornost je u pitanju bila, dal je on "ispustio" loptu i bio nedovoljno sposoban da spreči zločin ili je stvarno "pomogao i podstrekivao" to je pitanje

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ма није овде битан  Шљиванчанин и његова (не)дела, већ да је неко улетео на трибину под покровотељством СНС-а и прекинуо је...

У том смисли ја поздрављам сваки отпор овој накардној власти и секти под називом Снс...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, RYLAH рече

За оне који су пали с Марса, на трибини коју је организовао општински одбор СНС је говорио Веселин Шљиванчанин, бивши официр ЈНА, осуђен у Хагу за ратне злочине, који је казну одлежао.

Tek sad kad sam ovo procitao osjecam se kao da sam pao s Marsa, opstinski odbor SNS-a organizovao tribinu na kojoj je govorio Sljivancanin ...svasta.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, RYLAH рече

Шта мислите о овоме? Да ли је овде повређено право на слободу говора, право на протест, или можда оба? Да ли људи који су осуђени за такве ствари као што су ратни злочини треба да имају право и простор да јавно износе своје ставове?

Мислим да је повређено право на слободу говора... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја мислим да су они тамо отишли знајући шта ће да буде, и управо се и надали таквом исходу. Мислим, кад одеш на трибину коју држи Шљиванчанин, пуну активиста СНС и Крајишника, морао би да будеш много велика будала ако си се стварно надао некој толеранцији. Још што знам неке од тих ликова - нит су млади, нит су неки борци за било чија права, и са њима не могу да се солидаришем (иначе мислим и да нису повређени, јер су прво пуштали информације да их је десет испребијаних, онда стављали неке шатро слике у гипсу и слично, а полицији је пријављен један са лакшим повредама).

Али ме буни друго: где је граница легитимног протеста? Ово је спречавање човека да говори, није спорно, али где је граница мог права да протестујем против некога са ким се не слажем, из било ког разлога? Имам ли ја право да пробам да се заштитим од некога за кога мислим да пропагирање његовог система вредности штети друштву?

И на који бих начин тако нешто могао да исказујем, под претпоставком да не желим да кршим слободу појединца да говори?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја сам само прокоментарисала јер сам чекала да изнесете правне тачке:D Елем:

пре 1 минут, RYLAH рече

Ја мислим да су они тамо отишли знајући шта ће да буде, и управо се и надали таквом исходу. Мислим, кад одеш на трибину коју држи Шљиванчанин, пуну активиста СНС и Крајишника, морао би да будеш много велика будала ако си се стварно надао некој толеранцији.

На страну ово, да ли је намерно + очекивање толеранције + да ли су заиста оно за шта се издају. Није ми јасно зашто су то урадили у затвореном простору, што нису протестовали испред зграде, нпр.? Друго, није ни изнео некакав став, почели су да пиште након поздрава (?).

пре 4 минута, RYLAH рече

Али ме буни друго: где је граница легитимног протеста? Ово је спречавање човека да говори, није спорно, али где је граница мог права да протестујем против некога са ким се не слажем, из било ког разлога? Имам ли ја право да пробам да се заштитим од некога за кога мислим да пропагирање његовог система вредности штети друштву?

И на који бих начин тако нешто могао да исказујем, под претпоставком да не желим да кршим слободу појединца да говори?

Е, сад, то са правне стране не знам, нити ми то прво пада на памет, већ чињеница да је у очима неких људи овај човек херој, и једноставно није паметно овако протестовати. Мислим, говорим о конкретној ситуацији. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Драшко рече

The court found that Šljivančanin as a JNA officer did not prevent the beating of prisoners by local Serb forces.

Kriv je zato što nije sprečio batinanje zarobljenika kolko ovde piše.Mada ga ja lično ne volim.Komunjara klasična.Al svakako i da je osuđen da je počinio neki zločin i da je odležao kaznu ima pravo da govori i iznosi svoje mišljenje i stavove.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Smatram da je legitimno da izneses svoj stav protiv necega...dakle ovo se organizovalo ne u privatnoj kuci nekog aktiviste SNS-a, nego na javnoj pozornici. Dakle ja imam pravo da odem i kazem "UA"

E sad, kad odes nekome i kazes ua i psujes mu mater, ne mozes da se bunis, da nisi kvalitetno i dobro ugoscen, dakle sama prica tih ljudi koji su to ucinili i sama kuknjava njihova je vise nego debilna, umesto da cute, oni kukaju.

Pod tri, licemernost medija, koji staju na stranu ovih ljudi koji su upali i prekidali tribinu, a sa druge strane ti isti mediji kad su ljudi protestvovali protiv Pescanika i slicnih stvari i ulazili u sale i radili isto i za to bivali optuzivani da su nacisti, fasisti i da bi ubili i slicno.

O SNS i Sljivancaninu imam jako lose misljenje, ovaj drugi kao neko ko se deklarise kao "Jugosloven" i koji se hvalio kako je na ratistima skidao kokarde ljudima sa glave i slicno da ne pricam.

Licemernost na sve strane.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, МилошБГ рече

Dakle ja imam pravo da odem i kazem "UA"

А имаш ли право да пиштиш у пиштаљку, развијаш транспаренте и не пушташ људе да кажу шта имају да кажу, на трибини која се одиграва у затвореном простору, с тим да те људе апсолутно не интересује шта ти имаш да кажеш тим поводом, нити можеш да се надаш да ћеш некога да преобратиш?

Они нису отишли тамо да постављају провокативна питања или да говоре "УА", него су свесно отишли тамо да направе инцидент и да, по могућности, спрече уопште одржавање те трибине.

пре 23 минута, Џуманџи рече

На страну ово, да ли је намерно + очекивање толеранције + да ли су заиста оно за шта се издају. Није ми јасно зашто су то урадили у затвореном простору, што нису протестовали испред зграде, нпр.? Друго, није ни изнео некакав став, почели су да пиште након поздрава (?).

Ма они су протестовали против Шљиванчанина као таквог. Што је још горе, сад су му дали и на публицитету, да испадне некакав мученик.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, RYLAH рече

А имаш ли право да пиштиш у пиштаљку, развијаш транспаренте и не пушташ људе да кажу шта имају да кажу, на трибини која се одиграва у затвореном простору, с тим да те људе апсолутно не интересује шта ти имаш да кажеш тим поводом, нити можеш да се надаш да ћеш некога да преобратиш?

Они нису отишли тамо да постављају провокативна питања или да говоре "УА", него су свесно отишли тамо да направе инцидент и да, по могућности, спрече уопште одржавање те трибине.

Ма они су протестовали против Шљиванчанина као таквог. Што је још горе, сад су му дали и на публицитету, да испадне некакав мученик.

Nemam  pravo, imam pravo da kazem da sam protiv i iskazem protest, bez nasilnog prekidanja druge strane. Ovo ostalo se slazem, ja sam pricao generalno...Sto se Pescanika tice kad se prekidala emisija tamo su ljudi otisli i postavljali pitanje i onda izbaceni iz sale, ovde je druga stvar, ovde druga strana vrsi nasilje i ne daje ljudima pravo da govore i iskazu svoj stav. Govorio sam uopsteno.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 35 минута, RYLAH рече

Али ме буни друго: где је граница легитимног протеста? Ово је спречавање човека да говори, није спорно, али где је граница мог права да протестујем против некога са ким се не слажем, из било ког разлога? Имам ли ја право да пробам да се заштитим од некога за кога мислим да пропагирање његовог система вредности штети друштву?

И на који бих начин тако нешто могао да исказујем, под претпоставком да не желим да кршим слободу појединца да говори?

Pa valjda ti kao pravnik bi ovo trebao najbolje da znas. Mera je (ne)nasilje i definisana je valjda zakonom.

Sns-ovci imaju pravo na tribinu i ovi drugi na protest. Ni jedni ni drugi nemaju pravo na nasilje nad suprotnom stranom koja misli drugacije, ni sns-ovci na fizicko nasilje ni ovi toboznji borci na verbalno nasilje (da psuju nekome roditelje i slicno).

Sve u svemu, kad se malo izmaknes, jasno je da je u pitanju isti agresivni komunjarski duh samo sa naizgled razlicitim idejama. Tako da sta reci osim "nasao lonac poklopac".Ovo sve naravno pod uslovom da je vest uopste tacna u smislu da nije bio u pitanju mirni protest sto je opet sasvim druga stvar.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Више од 30 хиљада Никшићана сабрало се у четвртак 13. фебруара, да молитвено, мирно, достојанствено пошаљу поруку противљења неуставном Закону о слободи вјероисповјести, те да су, као и претходних дана и вечери, одлучни и истрајни у одбрани свете вјере православне и светиња.     Најприје је, у Саборном храму Светог Василија Острошког, служен Молебан Пресветој Богородици уз молитвено учешће бројних вјерника.   Након Молебна, вјерни народ, предвођен свештенством и монаштвом Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, у молитвеном ходу, са иконама и црквеним барјацима у рукама, духовним пјесмама и молитвама, прошао је улицама Никшића.   На Тргу слободе, Световасилијевско сабрање поздравио је, најприје, свештеник Остоја Кнежевић.   Слово бесједе произнио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички, који је изразио дивљење пред „морем срца која су преплавила највећи трг у Црној Гори“.   „Шта рећи граду који је у порти острошке светиње? Како савјетовати оне који у свом животу и на својим домовима носе благослов Светог Оца Василија? Ви ове ноћи настављате ваше литије, наше литије које су васкрс овог града, а то васкрсење ви дарујете Црној Гори. Шаљете исцјељење вашом вјером и вашом љубављу свеколиком српству и цијелој Европи“, казао је он.   Литије су, додао је о. Мирчета, израз наше вјере за наше светиње.   „Оне су израз наше љубави и наше вјере, а гдје је вјера ту је и чудо. Наш Господ је рекао гдје се два или три саберу у Његово име да је и Он са нама, а гдје је Господ ту је и чудо. Зато се немојмо чудити што нас има оволико овдје и широм Црне Горе, јер је Господ са нама, а кад је Господ са нама ко ће против нас“, бесједио је свештеник Шљиванчанин, додајући да нам ови молитвени ходови, литије не могу досадити.   „Оне се не могу умањити зато што су израз наше љубави према светињама, а кад има љубави и кад се љубав даје, онда се љубав увећава. Зато овако вечерас свијетли овај трг од ваше вјере, а не само од ових свјетиљки.   Зато су ове наше литије и ови величанствени сабори наставак Новог завјета. Они су наставак и Косовског завјета, они су и наставак жртве наших предака, јунака црногорских и херцеговачких. Оне су и продужетак оног Тројчинданског пред Храмом Христовог Васкрсења у Подгорици, кад смо сви саборно кроз уста владике и оца нашег Јоаникија рекли да ћемо бранити наше светиње и гробове“, поручио је о. Мирчета, чије обраћање је сабрани вјерни народ поздравио срдачним аплаузом и клицањем: Не дамо светиње!   „Ове наше литије су сабор свега доброг и великог што се збирало у овом граду и свим градовима широм Црне Горе. Оне су и Витово друмовање и освојени врхови никшићких високогораца. Оне су и жртва и зној и крв свих часних и честитих људи који су се кроз историју у овом граду трудили и живјели достојно човјека и достојно вјере православне. Ове наше литије су сабор свега доброг и честитог што је било у нашем народу. Оне су и наш живот и израз нашег људског достојанства и слободе, али, оне су и предокус Христове побједе“, поручио је отац Мирчета.   Онима који другачије мисле о литијама и молитвеним саборима о. Мирчета Шљиванчанин је упутио поуку кроз ријечи Светог апостола Филипа из Јеванђеља: Дођите и видите, и огријте се нашом вјером, нашом љубављу.   „Огријте се заједничким откуцајима наших срца која говоре: Не дамо светиње!  Светиње су наше мјесто живота, зато све позивамо да то заједнички говоримо, јер су те светиње наше заједничке, али ми, као они који су на трагу наших светих предака, осјећамо већу одговорност и обавезу да их морамо чувати, да их не смијемо заборавити, да их не смијемо оставити ни никоме предати.   Још једном и много пута, настављамо путем који нам је показао Господ, који су нам прокрчили наши светитељи и наши свети преци. Заједно на овом великом сабору говоримо: Како су, Господе, величанствена дјела Твоја. Све си премудро створио и све си нам даровао за живот и за спасење“, закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин.   Литији је присуствовао Његово преосвештенство Епископ каракаски и јужноамерички г. Јован Руске заграничне цркве.   Најављено је да ће литију у недјељу 16. фебруара предводити Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а најављено је да ће се тог дана у Никшић слити и неколико литија из околних мјеста.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У уводном дијелу емисије отац Мирчета је тумачио јеванђелско зачало на 23. недјељу по празнику Педесестнице, у којем наша Црква доноси причу о исцјељењу гадаринског бјесомучника.   Звучни запис емисије   Отац Мирчета је потом подсјетио наше слушаоце на светитељски лик Светог краља Стефана Дечанског, честитајући дечанској братији ктиторску славу манастира Високи Дечани који чува Свете мошти Светог Краља.   Говорећи о смислу и значају Божићног поста отац Мирчета је напоменуо да пост почиње већ у сриједу 27. новембра.     Међу питањима већ су се нашла питања о прослави Божића, обичају полазника и још нека на која ћете одговоре наћи ако одслушате ову емисију коју вам топло препоручујемо.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      „Дарко је био обичан, скроман човјек, смртник који није јурио за славом и зарадом. Волио је Цркву, људе. Највише је посјећивао манастир Врањину…. и ту гдје је пустио коријене скончао је свој овоземаљски живот. Иако смо много тога прошли заједно, ипак га нијесам познавао, јер овај последњи чин, подвиг, полагање живота за ближњег свога, потискује све пролазне ствари које сам знао о њему. Овим подвигом је рекао све о себи“, овим ријечима је Веселин Вујошевић подијелио сјећање са слушаоцима Светигоре, на свог брата Дарка Вујошевића који је трагично пострадао заједно са трочланом породицом Кумбуровић на Скадарском језеру приликом повратка са Литургије из манастира Врањина.   Звучни запис разговора   О трагично пострадалим вјерницима говорио је и ђакон Иван Црногорчевић који се осврнуо на Дарков подвиг – покушај да спаси породицу Кумбуровић, који никога није оставио равнодушним. Подсјетио је на литургијску молитву: Сваки савршени поклон и сваки савршени дар одозго силази од Тебе Оца светлости, протумачивши да ништа на овом свијету не можемо да урадимо мимо Бога – Божијега допуштења.   „Дарков гест говори колико је био у Христу и колико је волио ближњег свога“ , казао је ђакон Иван и додао да иако га није дуго знао имао је утисак да га познаје читав живот.   Дарка су, по његовим ријечима, красиле многе лијепе особине: ведар дух, полетност, поштење, људскост и скромност, љубав и радост: „Овај његов гест, покушај да спасе живот једне породице није изненађујући. Од тако великог човјека се тако нешто могло очекивати.“   Ђакон је казао да је часну и поштену породицу Кумбуровић упознао управо на мјесту гдје се и догодила несрећа, у манастиру Врањина 2013. године:   „Из наше перспективе, овоземаљске логике, можемо да кажемо да је несрећа. Међутим, из Божанске логике је питање да ли је несрећа јер путеви су Божији несазнајни и Његова логика је увијек надљудска, надчовјечанска. Божија логика је логика љубави и никад као православни хришћани не смијемо да заборавимо и омаловажимо ту бескрајну љубав. Све наше молитве, литургијске и остале, су упућене на то да Бог са свима управља, тако је Бог на неки начин и ово уредио да то буде на спасење њихових душа.“   Присјетио се да је Ратка Кумбуровића последњи пут видио прије два – три мјесеца, када је био у неком проблему и Ратко се одмах понудио да помогне:   „Изложио сам му проблем, без намјере да тражим помоћ. Међутим, он се моментално понудио да ми помогне и послије се око тога заузео више него што би најрођенији. Дуго ми је тај гест био на памети. Размишљао сам о том човјеку који не живи лагодним земаљским животом, али Бог му је дао ту бескрајну љубав коју ми је показао.“   Веселин Вујошевић се захвалио свима који саучествују у болу за пострадалима, за његовим братом, који су препознали Даркову жртву – подвиг, навијачима Будућности…, а посебну захвалност упутио је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију.   Ђакон Иван Црногорчевић је казао да треба да се сјетимо и оца Неофита, којег је сам Бог спасио јер није знао да плива, а који сад носи свој крст: „Битно је да се молимо да му Бог да снаге да издржи и да изнесе тај крст. Морамо да имамо вјеру у Бога и да не доведемо у питање Његову љубав.“   У трагедији на Скадарском језеру у недјељу, 3. фебруара, четири вјерника је изгубило живот: трочлана породица Кумбуровић из Зете, супружници Јана и Ратко и њихова дванаестогодишња кћерка Нина, и Подгоричанин Дарко Вујошевић.  До несреће је дошло када се манастирски бродић, који је послије Литургије у манастиру Врањина превозио осам вјерника, преврнуо пред налетом олујног вјетра. Супружници Кумбуровићи су се утопили у покушају да спасу своју кћерку, а брат Дарко, који се домогао обале и вратио да им помогне, у покушају да њих спаси.   Монаху манастира Врањина оцу Неофиту (Кимпанов), који је чамцем превозио госте своје именданске славе, одређен је притвор док се не саслушају сви свједоци овог трагичног догађаја.   Тијела Јане и Нине Кумбуровић су пронађена, док се потрага за оцем дјевојчице Ратком и њиховим пријатељем Дарком Вујошевићем наставља.   Помолимо се за покој душе упокојених слугу Божијих и помолимо се за нашега брата Неофита да му Господ да снаге.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У манастиру Стањевићи у суботу, 1. децембра биће одржан сабор вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске. Сабор ће почети Светом архијерејском литургијом коју ће сјутра, са почетком у 9 часова, служити Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством. Овај догађај за Радио Светигору најавио је координатор Катихетског одбора наше Митрополије протојереј Мирчета Шљиванчанин парох подгорички, који је говорио и о раду катихетског одбора и самом значају вјеронауке.   Звучни запис разговора
    • Од Поуке.орг инфо,
      Срби га не памте, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941. године

      Веселин Шијаковић
       
      Навршила се још једна тужна годишњица од бруталног „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. Међутим Србија је потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио!, подсјећа портал Отаџбина.
      Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика.
       
      Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице. Са бивше и садашње студенте познатији је као отац универзитетског професора и некадашњег министра вјера у Београду Богољуба Шијаковића.
      Други свјетски рат затекао га је у Крагујевцу гдје је учио Војно-техничку школу. Када су запосјели зграду Војно-техничког завода, Њемци су заробили се питомце, па и њега. Убрзо су, међутим, пустили Хрвате, Муслимане и Словенце, а Србе су упутили на принудни рад.
      На челу тројке
      Са два друга, Веселин је успео да побегне у шуму, где су сусрели припаднике Југословенске војске у отаџбини, и то Јеличког корпуса који се већ био прославио ослобађањем Горњег Милановца, Ужица, Чачка, Пожеге. Одлучили су да остану са њима и распоређени су у јединицу задужену за диверзије. Јединица је била састављена од тројки. Веселин је постављен на чело једне тројке. И тако је крајем јула 1941. започело његово ратовање.
      У јесен 1942, врховна команда је, по предлогу Равногораца из Београда, одлучила да ликвидира гестаповског мајора који је имао кључну улогу у стријељањима цивила и ђака у Крагујевцу. За тај задатак је одређена једна тројка с највише искуства. Ушли су у зграду у Београду у којој је живео тај мајор, кроз отворен прозор подрума, али их је на степеништу које је водило на спрат, дочекао њемачки стражар и побио их.
      У међувремену, гестаповски официр прешао је у Врњачку бању, где су Њемци имали јако упориште, око десет хиљада војника. Шијаковић је сам пријавио своју тројку за ликвидацију немачког официра.
      Спомен обиљежје у Шумарицама У исповијести за ревију Исток, љета 2005. године, Веселин Шијаковић је детаљно описао како је то успио:
      „Ноћу смо се прикрали вили у којој је живио гестаповски официр. Чекали смо у дворишту да дође са сједељке у оближњем хотелу. Око један сат послије поноћи, у пратњи тројице војника, појавио се, тетурајући се, очигледно пијан. Војници су му помогли да се попне уз унутрашње степениште и вратили се да патролирају улицом. Када је отворио прозор од своје спаваће собе, посао нам је био знатно олакшан. Први пут су ми руке задрхтале, и то тако јако да су стубе почеле ударати о зид. Рекао сам себи: Ипак, ја нисам за овакве задатке!
      Успио сам некако да се попнем и уђем неопажено. Лијевом руком сам га шчепао за косу и главу му прибио уз јастук, а десном руком му зарио нож у срце. Рикнуо је као лав! Пошто главу није могао да мрдне, ноге су му отишле у вис и непрестано копрцале! У истом тренутку, одјекнуо је врисак жене која је лежала у сусједном кревету, на моје запрепашћење. Збуњен, извадио сам пиштољ и упуцао је са пар метака! Моји другови, који су чекали у дворишту, мислили су да је њемачки официр пуцао на мене, јер је договор био да не употребљавамо ватрено оружје, па је један од њих похитао уз стубе. Сударили смо се на стубама, низ које сам ја више падао, леђима, него што сам корачао.
      Засвирале су сирене, позив на узбуну, а ми смо се дали у бијег кроз сусједна дворишта. Тек тада сам схватио да сам заборавио да узмем торбицу њемачког официра, што ми је био један од задатака. Мислио сам да ћу због тога бити кажњен, међутим, од Врховне команде сам одликован Обилића медаљом, коју ми је касније, пред 20.000 бораца, уручио велики јунак Јездимир Дангић, командант Дринског корпуса“.
      За храброст робија у Јусовачи
      „Заробили су ме партизани на Ђурђевдан 1946. године на Устиколини.Опколили су кућу у којој смо се налазили нас тројица, као и укућани. Гађали су кућу и бацачима, па је рањено дијете од једне године. Када сам видео да ће побити и ту породоцу, одлучио сам да се предамо. Три месеца је вођена истрага. Суђење је било на Војном суду у Нишу. Оптужили су ме да сам ратовао против партизана, што сам ја негирао, јер на њих, сем оног дана када су ме ухватили, никада нисам метка испалио. Ипак, осудили су ме на смртну казну. После три мјесеца, пресуду су ми преиначили у доживотну робију, и 1948. су ме пребацили у подгорички затвор Јусовача. Ту су ме држали у тоталној изолацији од других затвореника, у најгорим условима, иако сам био тешко болестан. Када сам био на издисају снага, 1952. године, пустили су ме да умрем кући. Сазнали су за мој случај пријатељи из Београда, и пребацили ме тамо, гдjе ме спасио лекар др Веселин Савић.
      Исте те 1952. године сам се оженио са Даринком Шарановић, која је дошла да ме обиђе, пошто је знала да сам робијао са њеним братом“.
      Витез православља
      Веселин Шијаковић је од Српске православне цркве, за допринос православљу, добио Орден Светог Саве првог реда, а од патријарха јерусалимског Диодора – грамату „Витез православља“, за подвиг који је учинио на Васкрс 2000. године. Наиме, те 2000. године успио је да уђе, заједно са свештеницима, у Христову ћелију, што прије тога није успјело ниједном цивилу, подсјећа портал Србија данас.
      Након молитве у Христовој ћелији, дограбио је крст од 100 килограма, висок три метра, понио га 20 метара и предао свештеницима који су кренули ка Христовом гробу. Свештеници нијесу могли да вјерују својим очима – да један старац носи толики крст, испричали су то патријарху који га је позвао у госте и уручио му грамату „Витез православља“.
×
×
  • Креирај ново...