Jump to content
Васијан

Владика Григорије увео жене у олтар

Rate this topic

Recommended Posts

Још одавно, тачније од Васкрса 2014. год., многи се смућују овим потезом Преосвећеног Григорија Еп. Захумско-херцеговачког и безочно га оптужују за новотаризам и непоштовање Св. Канона Цркве Божије. Врло често наилазим свуда по интернету на упорно осуђивање  овог Владикиног чина, па реко да се осврнем на исти.

Наиме, шта се тада догодило. Колико чух, од пријатеља из тог краја, тог Васкрса маја 2014. је напољу лила страшна киша са ветром (и у Србији такође, само без ветра, колико се сећам) - сасвим нормална за тамошње медитеранске прилике. Ту не помаже ни кишобран, нити било шта слично.

И, пошто, Богу хвала, бејаше много велики број људи на тој васкршњој Св. Арх. Литургији, немогаше сви стати у ту велику Саборну Цркву града Требиња. Међутим, Владика се досетио да се може направити места, па да могу ући ови који кисну напољу на несносној киши, и одлучио да деца (мушког и женског пола) уђу у олтарску светињу. Том акцијом је направљено колико-толико места у храму.

Grigorije%201.jpg

 

 

Grigoirije%202.jpg

 

Grigorije%202.1.jpg

 

Grigorije%202.2.jpg

 

Grigorije%203.jpg

Grigoirije%205.jpg

Grigorije%206.jpg

 

Владика се оптужује за кршење ових Св. Канона:

Канон 69. Петошестог Васељенског Сабора:

„Нека је забрањено свакоме ко припада лаицима да улази унутар светог олтара. Ово, по древном предању, може бити допуштено само власти и царском достојанству када зажели да принесе дарове Творцу.“

Канон 19. Лаодикијског Сабора:

„…Само је свештеним лицима допуштено да улазе у Олтар и причешћују се тамо.“

Канон 44. Лаодикијског Сабора:

„Не приличи да жене улазе у олтар.“

 

Е сад, што ти Канони нису догматског, већ дисциплинарног карактера, то никог не интересује. 

Ако погледамо 69. Канон Трулског Сабора, видећемо да је лаицима забрањен улазак у олтар. Дакле, свим лаицима. А већ много векова, сви знамо, лаици нормално улазе у олтар, прислужују итд. Облаче и стихар, који је одећа за посвећенике (клир)! 

Тако да навођење овог Канона у осуду +Григорија је крајње безобразно и дрско. Тим Каноном осуђујемо васцелу Цркву! Наравно, овај Канон је дисциплинаран и његов смисао је да уведе ред и поредак у Цркву, а не да објашњава ко јесте достојан, а ко није, уласка у Олтар. 

Слично је и за 19. Лаод., сем што се у њему помиње и причешћивање. Овај Канон је једнако дисциплинског карактера и нема богословски темељ. Забранити улазак жена, лаика у олтар значи направити известан поредак и ред у Цркви, а не означити поменуте као недостојне уласка у њега. Јер, како неко може бити достојан Причешћа Св. Тајнама, а недостојан уласка у Олтар? Бити недостојан мањега, а достојан већега?

Наравно, нико не мисли да би сада требало да се лаици уводе у олтар и причешћују, јер би настао хаос. То не мисли ни Еп. Григорије. Али, ово је била ванредна ситуација у којој дисциплинарни Канони не важе.

44. Канон истог Сабора казује да "не приличи женама", а не "забрањује се женама". Дакле, нема конкретне забране. Но, наравно, Црква је ипак установила да жене не улазе у олтар из простих дисциплинарних разлога. Због саблазни, најпре.

У питању је чиста организациона ствар која нема никакве везе са некаквом женском недостојношћу.  Јер, у супротном, не би постојала институција ђакониса. Нити би данас монахиње прислуживале у олтару, чистиле га итд. 

Жене, као и било која друга крштена бића (па и некрштена), могу слободно улазити у олтар са благословом Цркве коју у том тренутку испред њих преставља Архијереј или Јереј. Јер, нема никакве суштинске разлике између олтара, наоса или припрате. Цели храм је једнако освештан. Једнако и истим чином. Цео храм, сем Св. Трпезе која се посебно освештава. Ако смо ушли у храм исто је као да смо ушли у олтар. Причешћујући се Христом ми бивамо удостојенији далеко веће Светиње него што је тај Храм у коме се налазимо. Далеко веће светиње од свих Храмова, Јерусалима, Св. Гора, Св. Русија итд...

И како се лаик/жена сме причестити самим Христом, а не сме ући у Олтар? Наравно да сме, али из практичних разлога се то не чини. Св. Фотије Велики је дозвољавао женама муслиманкама, у ванредним ситуацијама, да носе Причешће православним затвореницима заробљеним од стране Сарацена. Он је говорио: "...Јер се Светиња никада не прља, него већма освећује и упрљане; осим ако нису сумљива лица, која обично исмевају Божанске ствари..."

А сасвим супротно, у несрећи својој, ови зборе : http://borbazaveru.info/content/view/6754/1/ .

Вл. Григорије није никакав оскврнитељ, јер жена не може оскврнити олтар, јер би је онда и из самог Храма требало избацити! 

Богу хвала, Стари Завет је прошао - испуњен је!

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa dobro, sta kazu ti super mudri kriticari, sta bi oni uradili? Ostavili ljude na kisi, savetovali im da odu kuci da se ne prehlade, sluzili "dodatnu liturgiju", izasli i oni na kisu da se solidarisu, kupili neki veliki najlon da se pokriju pa nastavili molitvu...?

Ne valja nam nista ta osobina (mislim na Srbe i u crkvi i van nje) sto svaki predlog/ideju ili akciju kritikujemo a ne nudimo istovremeno neku konkretnu alternativu. Mislim da je to jako los i destruktivan pristup resavanju bilo kog problema i da nas skupo kosta svakodnevno ali nekako nikako da naucimo iz gresaka.

Desavalo mi se puno puta da najglasnije kriticare pitam za konkretan savet (misleci da sigurno znaju bolje cim tako samouvereno kritikuju) i na moje ogromno iznenadjenje, ne samo da nisam dobijala odgovor nego su mi isto tako samouvereno govorili kako oni nisu "nadlezni za to" i sto je jos gore da ne znaju ni ko jeste ali da su sigurni da to sto se predlaze/radi "ne valja".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja nekako u te price padala kisa na decicu i zenice pa se uvode u oltar a neko se tamo buni nja nja, ne verujem. Ne zato sto nije realna ili zato sto znam da nije tako, nego vladika Grigorije je imao mnogo "ispada" u poslednjih nekoliko godina, pa me novi "ispad" ne bi iznenadio. Cinjenica je da mnoge nove stvari, prakse u nasoj crkvi krecu upravo od vladike Grigorija...a prisecajuci se ovog slucaja znam da je bila neka prica i teorija, da je to u Grckoj drevni obicaj i da su zato pozvani oni svi (deca i zene) u oltar, tad ako se secam niko nije spominjao kisu i slicno.

Na kraju krajeva po blagoslovu svako moze da udje u oltar, ako moze kamera, tonci, snimatelji koji ne moraju biti vernici, sto ne bi mogli i obicni ljudi, mirjani koji jesu vernici. Tako da uopste ne smatram ovo za nekim problemom generalno, ali da ne izmisljamo sad razloge (Bog da prosti ako gresim da je tako bilo)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moguce da si u pravu, iskreno ne znam.

Vise sam iskoristila priliku da ukazem na jedan destruktivan pristup problemu koji je za nas postao skoro pravilo, ne donosi resenje a samo komplikuje stvari.

Ako nam je stvarno stalo da se neki problem resi najbolje je uz kritiku dati i alternativu, konkretan predlog. To je prava stvar! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Владика је био мудар па пустио у олтар дјецу, дјеца су бесполна бића. (Плус, пустите дјецу мени. Па нема више мушког ни женског... Чистима је све чисто, итд.). Шта би тек било да је стварно пустио жене одрасле у олтар, ради кише, или слично том обичају у Грчкој, како би га разапели ови што своју вјеру утврђују на осуђивању папојеретика-екумениста-новотара. Значи, ако добро схватам каноне, сваки свештеник може да благослови било ком лаику приступ у олтар, а камоли владика! Ја сам свједок да свештеници стално позивају народ да приђе ближе, да уђе, попне се на онај узвишени дио гдје свештеник служи, скроз до иконостаса, да свештеник буде окружен народом, наравно и вјерним женама. То симболички значи да смо сви једно, да смо повезани чистом љубављу а не одвојени страхом било од саблазни било од ауторитета. Лудило од фарисејштине и продубљивање раскола. Ред би било да владике и патријарх сједну и ријеше све несугласице између себе, и да сложно изађу у народ. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, florenntina рече

Pa dobro, sta kazu ti super mudri kriticari, sta bi oni uradili? Ostavili ljude na kisi, savetovali im da odu kuci da se ne prehlade, sluzili "dodatnu liturgiju", izasli i oni na kisu da se solidarisu, kupili neki veliki najlon da se pokriju pa nastavili molitvu...?

Ne valja nam nista ta osobina (mislim na Srbe i u crkvi i van nje) sto svaki predlog/ideju ili akciju kritikujemo a ne nudimo istovremeno neku konkretnu alternativu. Mislim da je to jako los i destruktivan pristup resavanju bilo kog problema i da nas skupo kosta svakodnevno ali nekako nikako da naucimo iz gresaka.

Desavalo mi se puno puta da najglasnije kriticare pitam za konkretan savet (misleci da sigurno znaju bolje cim tako samouvereno kritikuju) i na moje ogromno iznenadjenje, ne samo da nisam dobijala odgovor nego su mi isto tako samouvereno govorili kako oni nisu "nadlezni za to" i sto je jos gore da ne znaju ni ko jeste ali da su sigurni da to sto se predlaze/radi "ne valja".

Управо тако! А шта кажу? Какву алтернативу нуде? Никакву. Као и фарисеји оновремено.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Vasijan

Sve si odlicno napisao, brate, potpuno se slazem sa tobom. Medjutim, ovaj deo

пре 9 часа, Васијан рече

Но, наравно, Црква је ипак установила да жене не улазе у олтар из простих дисциплинарних разлога. Због саблазни, најпре.

kako si i sam konstatovao, izuzetno je vazan: dokle god ima slabih, vazno je da se pazi i na njih, tj. da se bez zaista preke potrebe ne iznosi sablazan/spoticanje pred njih. Jaka kisa jeste razlog, ali nije bas tako jak razlog. Naravno, sve mi znamo - i kako vajni kriticari koje si naveo tesko `oce da se menjaju (ako ikako), ne zele da uce, ponasaju se kao pravi partizani, neretko sektaski, itd., itd. ALI, to nas - koji bi trebalo da smo svesniji - nikako ne oslobadja obaveze da bdimo i nad takvima, ma kako oni bili tvrdovrati i nedokazani. Nijednog coveka Hristos nije napustio, pa ni takve. To nikad ne sme da se zaboravi.

A kad to znamo, onda treba da smo vrlo pazljivi. Da li je veliki Pavle uzalud rekao "necu jesti mesa doveka ako to sablazni brata mojega"? Ne, on nije osudio ni meso, ni hranu uopste, ni samu slobodu nasu, ali je dao apsolutnu prednost spasenju svih, pa i tih najslabijih. A takvi su ovi vajni kriticari koje si naveo.

Licno, ako je to uopste i bitno, nimalo ne sumnjam u iskreno covekoljublje vl. Grigorija, verujem i tvrdim da ga ima u izobilju. Ali niko nije lisen borbe sa strastima i napastima, pa tako sigurno nije ni on. A cini mi se - Bog da prosti ako gresim - tako se nekako njemu ispod tih ociglednih i blistavih vrlina podvuce i ona tanana zelja za ekskluzivom/prvenstvom (npr. "evo, mogao bih ja prvi to da uradim"), a od toga (= iskusenje vlasti) niko nije slobodan ili imun, jer je, kako je neko to lepo primetio - to najvece iskusenje za coveka.

S druge strane, primer sv. Fotija koji si naveo, nije mi adekvatan ovoj situaciji. Hriscani zarobljeni od Saracena mogu da budu ubijeni odmah, i naravno da je prehitno naci nacin da se priceste sto pre. Jaka kisa sa vetrom jeste napast, ali ipak je daleko od ovog prvog.

Sve u svemu, ne smem nista da tvrdim, naravno, ali verujem da je imalo nacina da se ovako nesto lako resi i drukcije. Zasto? Pa zato da se ne doliva vise ulje na pozar, koji - zaboravljamo li to? - besni kod nas u SPC vec godinama. Za taj pozar krivi su bez ostatka oni koji su ga rasplamsali, ali smo opet krivi i mi koji nismo gasili kad je trebalo, a pre svih pripadnici tog visokog klira.

Nadam se da si me razumeo sta sam hteo da kazem.

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, МилошБГ рече

Ja nekako u te price padala kisa na decicu i zenice pa se uvode u oltar a neko se tamo buni nja nja, ne verujem. Ne zato sto nije realna ili zato sto znam da nije tako, nego vladika Grigorije je imao mnogo "ispada" u poslednjih nekoliko godina, pa me novi "ispad" ne bi iznenadio. Cinjenica je da mnoge nove stvari, prakse u nasoj crkvi krecu upravo od vladike Grigorija...a prisecajuci se ovog slucaja znam da je bila neka prica i teorija, da je to u Grckoj drevni obicaj i da su zato pozvani oni svi (deca i zene) u oltar, tad ako se secam niko nije spominjao kisu i slicno.

Na kraju krajeva po blagoslovu svako moze da udje u oltar, ako moze kamera, tonci, snimatelji koji ne moraju biti vernici, sto ne bi mogli i obicni ljudi, mirjani koji jesu vernici. Tako da uopste ne smatram ovo za nekim problemom generalno, ali da ne izmisljamo sad razloge (Bog da prosti ako gresim da je tako bilo)

 

Не брате, заиста је падала киша. Но не на самом почетку Пасхалног јутрења, већ се постепено повећавао њен интезитет који се током Литургије претворио у озбиљну кишу са ветром. Свако ко је бар једном био у Херцеговини, а затекао кишу, зна да кишобран ништа не помаже.

Међутим, моја маленкост се прва не слаже са одређеним ставовима Еп. Григорија (његово обраћање на Крит у, читање Вјерују са Бискупом са Филиокве итд.) Али, што се овога тиче он није крив ни сантиметар.

Притом, што се Литургијског поретка његове Епархије тиче - она је сасвим предањска и православна. Парохијски живот и уопште духовно стање у црквеном народу и свештенству су много испред стања у Србији.

И, веруј ми, +Григорије није уопште неки теолошки ауторитет да би од њега нешто у нашој Цркви кретало.

Иначе, ако се не варам, заиста постоји такав обичај у јеладским Црквама, укључујући и Св. Земљу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, obi-wan рече

@Vasijan

Sve si odlicno napisao, brate, potpuno se slazem sa tobom. Medjutim, ovaj deo

kako si i sam konstatovao, izuzetno je vazan: dokle god ima slabih, vazno je da se pazi i na njih, tj. da se bez zaista preke potrebe ne iznosi sablazan/spoticanje pred njih. Jaka kisa jeste razlog, ali nije bas tako jak razlog. Naravno, sve mi znamo - i kako vajni kriticari koje si naveo tesko `oce ad se menjaju (ako ikako), ne zele da uce, ponasaju se kao pravi partizani, neretko sektaski, itd., itd. ALI, to nas - koji bi trebalo da smo svesniji - nikako ne oslobadja obaveze da bdimo i nad takvima, ma kako oni bili tvrdovrati i nedokazani. Nijednog coveka Hristos nije napustio, pa ni takve. To nikad ne sme da se zaboravi.

A kad to znamo, onda treba da smo vrlo pazljivi. Da li je veliki Pavle uzalud rekao "necu jesti mesa doveka ako to sablazni brata mojega"? Ne, on nije osudio ni meso, ni hranu uopste, ni samu slobodu nasu, ali je dao apsolutnu prednost spasenju svih, pa i tih najslabijih. A takvi su ovi vajni kriticari koje si naveo.

Licno, ako je to uopste i bitno, nimalo ne sumnjam u iskreno covekoljublje vl. Grigorija, verujem i tvrdim da ga ima u izobilju. Ali niko nije lisen borbe sa strastima i napastima, pa tako sigurno nije ni on. A cini mi se - Bog da prosti ako gresim - tako se nekako njemu ispod tih ociglednih i blistavih vrlina podvuce i ona tanana zelja za ekskluzivom/prvenstvom (npr. "evo, mogao bih ja prvi to da uradim"), a od toga (= iskusenje vlasti) niko nije slobodan ili imun, jer je, kako je neko to lepo primetio - to najvece iskusenje za coveka.

S druge strane, primer sv. Fotija koji si naveo, nije mi adekvatan ovoj situaciji. Hriscani zarobljeni od Saracena mogu da budu ubijeni odmah, i naravno da je prehitno naci nacin da se priceste sto pre. Jaka kisa sa vetrom jeste napast, ali ipak je daleko od ovog prvog.

Sve u svemu, ne smem nista da tvrdim, naravno, ali verujem da je imalo nacina da se ovako nesto resi i drukcije. Zasto? Pa zato da se ne doliva vise ulje na pozar, koji - zaboravljamo li to? - besni kod nas u SPC vec godinama. Za taj pozar krivi su bez ostatka oni koji su ga rasplamsali, ali smo opet krivi i mi koji nismo gasili kad je trebalo, a pre svih pripadnici tog visokog klira.

Nadam se da si me razumeo sta sam hteo da kazem.

:)

Све те разумем. Немам шта додати. :)

Но, хоћу само рећи; +Григорије је то урадио тад и више никад. 

Поента мога писанија је да људи схвате да у нашој Цркви не постоји суманута вера у недостојност уласка женских бића у олтар, као и то да су поменути Канони дисциплинарног карактера.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

А он им рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, које није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима.

Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу обесвећују, па нису криви?

А ја вам кажем да је овдје већи од храма.

Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине.

Јер је Син Човјечији господар и суботе.

Matej 12,3 https://pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=40&chap=12

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Свака литија коју сам предводио – од Никшића, Подгорице, Бијелог Поља, Херцег Новог – била је на неки начин изузетна, казао је синоћ Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије у “Интернет литији” Радио-Светигоре.     Коментаришући молитвени отпор вјерног народа режимском насиљу над Црквом у Црној Гори које се манифестује кроз доношење и покушај примјене безаконог закона о слободи вјероисповијести, Владика Теодосије је рекао да је свака литија била “доживљај неба”.   “Не само ја, него и моји свештеници, монаси, народ – толико су имали жељу да дођу и буду са својом браћом у радости. Чак и молебан и литија је за мене био Васкрс”, рекао је Владика косовско-метохијски.   Додао је да га послије доласка са литија радост држала дуго времена.   “И онда смо хтели да се то понови. То је нешто што нам је Бог даровао – можда и да нас припреми за ово нешто ново кад треба да будемо у самоизолацији. Али, и кад смо чинили литије и сад када смо у својим домовима, треба да покажемо да смо хришћани и да је наше заједништво у духу и да не зависи од тога да ли сједимо заједно, да ли смо једни поред других, да ли стојимо или причамо… Једноставно, у молитви, у вери, у нади, у срцу да будемо јединствени”, поручио је Владика.   Поручио је да је то начин да наше заједништво заиста буде у Христу, јер гдје је Христос присутан, ту је заиста Царство небеско.   “То је оно чему тежимо и то је оно што нам је најпотребније као људима и као хришћанима”, поручио је Епископ  Теодосије.   Синоћну “Интернет литију” Радија “Светигора”, вјерни су могли да прате уживо и на званичној Фејсбук страници и Инстаграм профилу “Не дамо светиње”, као и на порталу Поуке.орг.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Нова епизода серијала „Интернет литије" биће емитована уживо у недељу 29.03. од 19ч. Гост је владика рашко-призренски г. Теодосије. Питања постављајте у коментарима или приватним порукама. Интернет литију можете уживо да пратите на Радио Светигори и званичној Фејсбук страници и Инстаграм профилу Не дамо светиње, као и на порталу Поуке.орг.   
    • By Поуке.орг инфо
      О Причешће свето
      са неба донето,
      о Пасхо Нова, која
      нас из смрти у живот
      водиш, да нас
      трулежи ослободиш
       
      О Христе – Пасхо наша
      ево на Тебе усташе, да
      нас опет у ланце смрти
      вежу и тако у пакао
      вечни воде, где нема
      љубави ни слободе, већ
      вечна тама над безданом
       
      Не остави нас, Пасхо
      наша Христе, Ти си светим
      Причешћем једно са нама
      и ми браћа међу собом
      и то хоће да разоре они,
      који се у силу врата
      адових уздају
       
      Њима Светиње – светима
      сметају, јер си Ти једини
      Свет и у светима обитаваш
      громогласно Црква збори,
      то јединство свет хоће да
      разори и у таму непостојања
      да нас врати
       
      Изабраних ради,
      скратиће се дани ови,
      Ти нас Господе, благодаћу
      укрепи, да Пасху – Васкрсење
      дочекамо и са Оцима не клонемо
      на путу Твоме – путу Богу
      причасноме
       
      Епископ Фотије
      Извор: https://www.eparhijazt.com
    • By Логос
      Поводом празника Светог Григорија двојеслова, доносимо његов текст: Менструални циклус и Свето Причешће - Светом Августину Кентеберијском, просветитељу васцеле Енглеске.     Жени не треба бранити да улази у храм у периоду када има менструацију тј. месечни период; дејство које наша (људска) природа пројављује на нашем телу не може се сматрати грешним и није исправно забранити јој да уђе у цркву како се њено стање дешава ван њене воље. Због наведеног разлога, није исправно жену или девојку која има менструацију лишити светог причешћа јер се месечни циклус не дешава њеном вољом.   Знамо за догађај са крвоточивом женом који је описан у Јеванђељу. Жена која је дуго година патила од болести течења крви, понизно се приближава Господу Христу, дотиче руб његове одеће и истог тренутка бива излечена. Ако је, дакле, та жена с правом додирнула одећу нашег Господа, зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе требало забранити приступ цркви Божијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се овде обраћа светом Августину - допуна преводиоца) приговори и каже да је крвоточива жена из Јеванђеља била под влашћу болести а да су жене које имају месечни период удаљене од причешћа због обичаја, сетимо се да све што у овом смртном телу по слабости подносимо још од Адамовог пада, бива по Божијој вољи која је увек била и биће мерило праведности. Глад, жеђ, врелина, хладноћа и исцрпљеност потичу од поменуте слабости наше природе; наша потрага за храном због глади, водом због жеђи, свежином због врућине, одећом због хладноће и одмором због исцрпљености, само су људски покушаји да нашим слабостима нађемо неку врсту лека. У светлу свега реченог, менструација код жена је врста болести (мисли се на слабост природе и палост тела - моја примедба). Ако је поступак крвоточиве жене достојан славе и хвале - а то је поступак болесне жене која се дотакла Господње одеће - зашто не бисмо на исти начин сагледавали и све жене које имају месечни период и подносе слабост своје (људске) природе?   Жени зато не треба бранити да приступа светој тајни причешћа у време менструације. Ако поједине жене не желе да приступе светим тајнама у време циклуса, због осећаја страхопоштовања, такав поступак је вредан сваке похвале. Ипак, ако неке од њих приступају Телу и Крви Господњој у време циклуса, не чине ништа погрешно. Искрене особе често исповедају своје грешке чак и када не греше ни у чему јер савршена дела често се рађају из погрешака. На пример, није погрешно јести када смо гладни али је узрок осећаја глади у Адамовом греху. Слично овоме, месечни циклус код жена није грех. Узрок месечног циклуса код жена је људска природа. Али, оскрнављење наше природе је очигледна чак и када немамо намеру да свесно чинимо зло а управо је грех тј. огреховљеност узрок поменутог оскрнављења. Треба дакле препознати последице које нам грех доноси. Тако, многи који сагрешише својом вољом подносе казну свог греха мимо своје воље.     Тако дакле када жене, након периода молитве и созерцања, одлуче да не приступе светом причешћу током свог месечног циклуса, достојне су сваке похвале. Али, ако подстакнуте побожношћу и љубављу према светом причешћу тј. самом Господу, одлуче да му приступе са страхом Божијим, треба их у томе охрабрити. Док Стари завет више обраћа пажњу на спољашност и спољне манифестације побожности, Нови Завет нам показује да не сматра спољашње веће од унутрашњег, духовног руковођења, које је једини критеријум по коме се може изрећи казна. На пример, Закон забрањује исхрану многим намирницама које су нечисте али у Јеванђељу, Господ каже : ,,Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека." (Матеј, 15:11). Господ такође каже и: ,,Оно што из човека излази (из уста), то човека чини нечистим" (види Јеванђеље по Марку, 7:18-20). Овде Свемоћни Бог јасно показује да зла дела потичу од злих мисли. Слично овоме, апостол Павле каже: ,,Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто". Затим у наставку указује на узрок њихове нечистоће, додајући: ,, ... него је нечист и њихов ум и савест. " (Посланица светог Апостола Павла Титу, 1:15). Дакле, ако не постоји храна која је нечиста оном коме је ум чист и Богом просветљен, како можемо жену која сноси последице људске природе (има менструацију) а при том има чист ум, сматрати нечистом?   Преведено са латинског и објављено у часопису The Orthodox Church децембра 1987. године, чији је издавач канонска и аутокефална Северноамеричка Православна Црква.     Извор: Поуке.орг

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...