Jump to content

Владика Григорије увео жене у олтар

Оцени ову тему


Препоручена порука

Још одавно, тачније од Васкрса 2014. год., многи се смућују овим потезом Преосвећеног Григорија Еп. Захумско-херцеговачког и безочно га оптужују за новотаризам и непоштовање Св. Канона Цркве Божије. Врло често наилазим свуда по интернету на упорно осуђивање  овог Владикиног чина, па реко да се осврнем на исти.

Наиме, шта се тада догодило. Колико чух, од пријатеља из тог краја, тог Васкрса маја 2014. је напољу лила страшна киша са ветром (и у Србији такође, само без ветра, колико се сећам) - сасвим нормална за тамошње медитеранске прилике. Ту не помаже ни кишобран, нити било шта слично.

И, пошто, Богу хвала, бејаше много велики број људи на тој васкршњој Св. Арх. Литургији, немогаше сви стати у ту велику Саборну Цркву града Требиња. Међутим, Владика се досетио да се може направити места, па да могу ући ови који кисну напољу на несносној киши, и одлучио да деца (мушког и женског пола) уђу у олтарску светињу. Том акцијом је направљено колико-толико места у храму.

Grigorije%201.jpg

 

 

Grigoirije%202.jpg

 

Grigorije%202.1.jpg

 

Grigorije%202.2.jpg

 

Grigorije%203.jpg

Grigoirije%205.jpg

Grigorije%206.jpg

 

Владика се оптужује за кршење ових Св. Канона:

Канон 69. Петошестог Васељенског Сабора:

„Нека је забрањено свакоме ко припада лаицима да улази унутар светог олтара. Ово, по древном предању, може бити допуштено само власти и царском достојанству када зажели да принесе дарове Творцу.“

Канон 19. Лаодикијског Сабора:

„…Само је свештеним лицима допуштено да улазе у Олтар и причешћују се тамо.“

Канон 44. Лаодикијског Сабора:

„Не приличи да жене улазе у олтар.“

 

Е сад, што ти Канони нису догматског, већ дисциплинарног карактера, то никог не интересује. 

Ако погледамо 69. Канон Трулског Сабора, видећемо да је лаицима забрањен улазак у олтар. Дакле, свим лаицима. А већ много векова, сви знамо, лаици нормално улазе у олтар, прислужују итд. Облаче и стихар, који је одећа за посвећенике (клир)! 

Тако да навођење овог Канона у осуду +Григорија је крајње безобразно и дрско. Тим Каноном осуђујемо васцелу Цркву! Наравно, овај Канон је дисциплинаран и његов смисао је да уведе ред и поредак у Цркву, а не да објашњава ко јесте достојан, а ко није, уласка у Олтар. 

Слично је и за 19. Лаод., сем што се у њему помиње и причешћивање. Овај Канон је једнако дисциплинског карактера и нема богословски темељ. Забранити улазак жена, лаика у олтар значи направити известан поредак и ред у Цркви, а не означити поменуте као недостојне уласка у њега. Јер, како неко може бити достојан Причешћа Св. Тајнама, а недостојан уласка у Олтар? Бити недостојан мањега, а достојан већега?

Наравно, нико не мисли да би сада требало да се лаици уводе у олтар и причешћују, јер би настао хаос. То не мисли ни Еп. Григорије. Али, ово је била ванредна ситуација у којој дисциплинарни Канони не важе.

44. Канон истог Сабора казује да "не приличи женама", а не "забрањује се женама". Дакле, нема конкретне забране. Но, наравно, Црква је ипак установила да жене не улазе у олтар из простих дисциплинарних разлога. Због саблазни, најпре.

У питању је чиста организациона ствар која нема никакве везе са некаквом женском недостојношћу.  Јер, у супротном, не би постојала институција ђакониса. Нити би данас монахиње прислуживале у олтару, чистиле га итд. 

Жене, као и било која друга крштена бића (па и некрштена), могу слободно улазити у олтар са благословом Цркве коју у том тренутку испред њих преставља Архијереј или Јереј. Јер, нема никакве суштинске разлике између олтара, наоса или припрате. Цели храм је једнако освештан. Једнако и истим чином. Цео храм, сем Св. Трпезе која се посебно освештава. Ако смо ушли у храм исто је као да смо ушли у олтар. Причешћујући се Христом ми бивамо удостојенији далеко веће Светиње него што је тај Храм у коме се налазимо. Далеко веће светиње од свих Храмова, Јерусалима, Св. Гора, Св. Русија итд...

И како се лаик/жена сме причестити самим Христом, а не сме ући у Олтар? Наравно да сме, али из практичних разлога се то не чини. Св. Фотије Велики је дозвољавао женама муслиманкама, у ванредним ситуацијама, да носе Причешће православним затвореницима заробљеним од стране Сарацена. Он је говорио: "...Јер се Светиња никада не прља, него већма освећује и упрљане; осим ако нису сумљива лица, која обично исмевају Божанске ствари..."

А сасвим супротно, у несрећи својој, ови зборе : http://borbazaveru.info/content/view/6754/1/ .

Вл. Григорије није никакав оскврнитељ, јер жена не може оскврнити олтар, јер би је онда и из самог Храма требало избацити! 

Богу хвала, Стари Завет је прошао - испуњен је!

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 169
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Pa dobro, sta kazu ti super mudri kriticari, sta bi oni uradili? Ostavili ljude na kisi, savetovali im da odu kuci da se ne prehlade, sluzili "dodatnu liturgiju", izasli i oni na kisu da se solidarisu, kupili neki veliki najlon da se pokriju pa nastavili molitvu...?

Ne valja nam nista ta osobina (mislim na Srbe i u crkvi i van nje) sto svaki predlog/ideju ili akciju kritikujemo a ne nudimo istovremeno neku konkretnu alternativu. Mislim da je to jako los i destruktivan pristup resavanju bilo kog problema i da nas skupo kosta svakodnevno ali nekako nikako da naucimo iz gresaka.

Desavalo mi se puno puta da najglasnije kriticare pitam za konkretan savet (misleci da sigurno znaju bolje cim tako samouvereno kritikuju) i na moje ogromno iznenadjenje, ne samo da nisam dobijala odgovor nego su mi isto tako samouvereno govorili kako oni nisu "nadlezni za to" i sto je jos gore da ne znaju ni ko jeste ali da su sigurni da to sto se predlaze/radi "ne valja".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja nekako u te price padala kisa na decicu i zenice pa se uvode u oltar a neko se tamo buni nja nja, ne verujem. Ne zato sto nije realna ili zato sto znam da nije tako, nego vladika Grigorije je imao mnogo "ispada" u poslednjih nekoliko godina, pa me novi "ispad" ne bi iznenadio. Cinjenica je da mnoge nove stvari, prakse u nasoj crkvi krecu upravo od vladike Grigorija...a prisecajuci se ovog slucaja znam da je bila neka prica i teorija, da je to u Grckoj drevni obicaj i da su zato pozvani oni svi (deca i zene) u oltar, tad ako se secam niko nije spominjao kisu i slicno.

Na kraju krajeva po blagoslovu svako moze da udje u oltar, ako moze kamera, tonci, snimatelji koji ne moraju biti vernici, sto ne bi mogli i obicni ljudi, mirjani koji jesu vernici. Tako da uopste ne smatram ovo za nekim problemom generalno, ali da ne izmisljamo sad razloge (Bog da prosti ako gresim da je tako bilo)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moguce da si u pravu, iskreno ne znam.

Vise sam iskoristila priliku da ukazem na jedan destruktivan pristup problemu koji je za nas postao skoro pravilo, ne donosi resenje a samo komplikuje stvari.

Ako nam je stvarno stalo da se neki problem resi najbolje je uz kritiku dati i alternativu, konkretan predlog. To je prava stvar! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Crkva je bila puna!

Kao što su inače hercegovačke crkve pune, koliko sam čuo

A to je najlepše i najbitnije u cijeloj priči

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владика је био мудар па пустио у олтар дјецу, дјеца су бесполна бића. (Плус, пустите дјецу мени. Па нема више мушког ни женског... Чистима је све чисто, итд.). Шта би тек било да је стварно пустио жене одрасле у олтар, ради кише, или слично том обичају у Грчкој, како би га разапели ови што своју вјеру утврђују на осуђивању папојеретика-екумениста-новотара. Значи, ако добро схватам каноне, сваки свештеник може да благослови било ком лаику приступ у олтар, а камоли владика! Ја сам свједок да свештеници стално позивају народ да приђе ближе, да уђе, попне се на онај узвишени дио гдје свештеник служи, скроз до иконостаса, да свештеник буде окружен народом, наравно и вјерним женама. То симболички значи да смо сви једно, да смо повезани чистом љубављу а не одвојени страхом било од саблазни било од ауторитета. Лудило од фарисејштине и продубљивање раскола. Ред би било да владике и патријарх сједну и ријеше све несугласице између себе, и да сложно изађу у народ. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, florenntina рече

Pa dobro, sta kazu ti super mudri kriticari, sta bi oni uradili? Ostavili ljude na kisi, savetovali im da odu kuci da se ne prehlade, sluzili "dodatnu liturgiju", izasli i oni na kisu da se solidarisu, kupili neki veliki najlon da se pokriju pa nastavili molitvu...?

Ne valja nam nista ta osobina (mislim na Srbe i u crkvi i van nje) sto svaki predlog/ideju ili akciju kritikujemo a ne nudimo istovremeno neku konkretnu alternativu. Mislim da je to jako los i destruktivan pristup resavanju bilo kog problema i da nas skupo kosta svakodnevno ali nekako nikako da naucimo iz gresaka.

Desavalo mi se puno puta da najglasnije kriticare pitam za konkretan savet (misleci da sigurno znaju bolje cim tako samouvereno kritikuju) i na moje ogromno iznenadjenje, ne samo da nisam dobijala odgovor nego su mi isto tako samouvereno govorili kako oni nisu "nadlezni za to" i sto je jos gore da ne znaju ni ko jeste ali da su sigurni da to sto se predlaze/radi "ne valja".

Управо тако! А шта кажу? Какву алтернативу нуде? Никакву. Као и фарисеји оновремено.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bezobrazni vladika bi trebalo u stvari da bude I dalje pravoverni farisej pa da dopusta vecu svetinju sveto pricesce zenama I deci a da im brani manju svetinju ulaska u oltar.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Vasijan

Sve si odlicno napisao, brate, potpuno se slazem sa tobom. Medjutim, ovaj deo

пре 9 часа, Васијан рече

Но, наравно, Црква је ипак установила да жене не улазе у олтар из простих дисциплинарних разлога. Због саблазни, најпре.

kako si i sam konstatovao, izuzetno je vazan: dokle god ima slabih, vazno je da se pazi i na njih, tj. da se bez zaista preke potrebe ne iznosi sablazan/spoticanje pred njih. Jaka kisa jeste razlog, ali nije bas tako jak razlog. Naravno, sve mi znamo - i kako vajni kriticari koje si naveo tesko `oce da se menjaju (ako ikako), ne zele da uce, ponasaju se kao pravi partizani, neretko sektaski, itd., itd. ALI, to nas - koji bi trebalo da smo svesniji - nikako ne oslobadja obaveze da bdimo i nad takvima, ma kako oni bili tvrdovrati i nedokazani. Nijednog coveka Hristos nije napustio, pa ni takve. To nikad ne sme da se zaboravi.

A kad to znamo, onda treba da smo vrlo pazljivi. Da li je veliki Pavle uzalud rekao "necu jesti mesa doveka ako to sablazni brata mojega"? Ne, on nije osudio ni meso, ni hranu uopste, ni samu slobodu nasu, ali je dao apsolutnu prednost spasenju svih, pa i tih najslabijih. A takvi su ovi vajni kriticari koje si naveo.

Licno, ako je to uopste i bitno, nimalo ne sumnjam u iskreno covekoljublje vl. Grigorija, verujem i tvrdim da ga ima u izobilju. Ali niko nije lisen borbe sa strastima i napastima, pa tako sigurno nije ni on. A cini mi se - Bog da prosti ako gresim - tako se nekako njemu ispod tih ociglednih i blistavih vrlina podvuce i ona tanana zelja za ekskluzivom/prvenstvom (npr. "evo, mogao bih ja prvi to da uradim"), a od toga (= iskusenje vlasti) niko nije slobodan ili imun, jer je, kako je neko to lepo primetio - to najvece iskusenje za coveka.

S druge strane, primer sv. Fotija koji si naveo, nije mi adekvatan ovoj situaciji. Hriscani zarobljeni od Saracena mogu da budu ubijeni odmah, i naravno da je prehitno naci nacin da se priceste sto pre. Jaka kisa sa vetrom jeste napast, ali ipak je daleko od ovog prvog.

Sve u svemu, ne smem nista da tvrdim, naravno, ali verujem da je imalo nacina da se ovako nesto lako resi i drukcije. Zasto? Pa zato da se ne doliva vise ulje na pozar, koji - zaboravljamo li to? - besni kod nas u SPC vec godinama. Za taj pozar krivi su bez ostatka oni koji su ga rasplamsali, ali smo opet krivi i mi koji nismo gasili kad je trebalo, a pre svih pripadnici tog visokog klira.

Nadam se da si me razumeo sta sam hteo da kazem.

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, МилошБГ рече

Ja nekako u te price padala kisa na decicu i zenice pa se uvode u oltar a neko se tamo buni nja nja, ne verujem. Ne zato sto nije realna ili zato sto znam da nije tako, nego vladika Grigorije je imao mnogo "ispada" u poslednjih nekoliko godina, pa me novi "ispad" ne bi iznenadio. Cinjenica je da mnoge nove stvari, prakse u nasoj crkvi krecu upravo od vladike Grigorija...a prisecajuci se ovog slucaja znam da je bila neka prica i teorija, da je to u Grckoj drevni obicaj i da su zato pozvani oni svi (deca i zene) u oltar, tad ako se secam niko nije spominjao kisu i slicno.

Na kraju krajeva po blagoslovu svako moze da udje u oltar, ako moze kamera, tonci, snimatelji koji ne moraju biti vernici, sto ne bi mogli i obicni ljudi, mirjani koji jesu vernici. Tako da uopste ne smatram ovo za nekim problemom generalno, ali da ne izmisljamo sad razloge (Bog da prosti ako gresim da je tako bilo)

 

Не брате, заиста је падала киша. Но не на самом почетку Пасхалног јутрења, већ се постепено повећавао њен интезитет који се током Литургије претворио у озбиљну кишу са ветром. Свако ко је бар једном био у Херцеговини, а затекао кишу, зна да кишобран ништа не помаже.

Међутим, моја маленкост се прва не слаже са одређеним ставовима Еп. Григорија (његово обраћање на Крит у, читање Вјерују са Бискупом са Филиокве итд.) Али, што се овога тиче он није крив ни сантиметар.

Притом, што се Литургијског поретка његове Епархије тиче - она је сасвим предањска и православна. Парохијски живот и уопште духовно стање у црквеном народу и свештенству су много испред стања у Србији.

И, веруј ми, +Григорије није уопште неки теолошки ауторитет да би од њега нешто у нашој Цркви кретало.

Иначе, ако се не варам, заиста постоји такав обичај у јеладским Црквама, укључујући и Св. Земљу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, obi-wan рече

@Vasijan

Sve si odlicno napisao, brate, potpuno se slazem sa tobom. Medjutim, ovaj deo

kako si i sam konstatovao, izuzetno je vazan: dokle god ima slabih, vazno je da se pazi i na njih, tj. da se bez zaista preke potrebe ne iznosi sablazan/spoticanje pred njih. Jaka kisa jeste razlog, ali nije bas tako jak razlog. Naravno, sve mi znamo - i kako vajni kriticari koje si naveo tesko `oce ad se menjaju (ako ikako), ne zele da uce, ponasaju se kao pravi partizani, neretko sektaski, itd., itd. ALI, to nas - koji bi trebalo da smo svesniji - nikako ne oslobadja obaveze da bdimo i nad takvima, ma kako oni bili tvrdovrati i nedokazani. Nijednog coveka Hristos nije napustio, pa ni takve. To nikad ne sme da se zaboravi.

A kad to znamo, onda treba da smo vrlo pazljivi. Da li je veliki Pavle uzalud rekao "necu jesti mesa doveka ako to sablazni brata mojega"? Ne, on nije osudio ni meso, ni hranu uopste, ni samu slobodu nasu, ali je dao apsolutnu prednost spasenju svih, pa i tih najslabijih. A takvi su ovi vajni kriticari koje si naveo.

Licno, ako je to uopste i bitno, nimalo ne sumnjam u iskreno covekoljublje vl. Grigorija, verujem i tvrdim da ga ima u izobilju. Ali niko nije lisen borbe sa strastima i napastima, pa tako sigurno nije ni on. A cini mi se - Bog da prosti ako gresim - tako se nekako njemu ispod tih ociglednih i blistavih vrlina podvuce i ona tanana zelja za ekskluzivom/prvenstvom (npr. "evo, mogao bih ja prvi to da uradim"), a od toga (= iskusenje vlasti) niko nije slobodan ili imun, jer je, kako je neko to lepo primetio - to najvece iskusenje za coveka.

S druge strane, primer sv. Fotija koji si naveo, nije mi adekvatan ovoj situaciji. Hriscani zarobljeni od Saracena mogu da budu ubijeni odmah, i naravno da je prehitno naci nacin da se priceste sto pre. Jaka kisa sa vetrom jeste napast, ali ipak je daleko od ovog prvog.

Sve u svemu, ne smem nista da tvrdim, naravno, ali verujem da je imalo nacina da se ovako nesto resi i drukcije. Zasto? Pa zato da se ne doliva vise ulje na pozar, koji - zaboravljamo li to? - besni kod nas u SPC vec godinama. Za taj pozar krivi su bez ostatka oni koji su ga rasplamsali, ali smo opet krivi i mi koji nismo gasili kad je trebalo, a pre svih pripadnici tog visokog klira.

Nadam se da si me razumeo sta sam hteo da kazem.

:)

Све те разумем. Немам шта додати. :)

Но, хоћу само рећи; +Григорије је то урадио тад и више никад. 

Поента мога писанија је да људи схвате да у нашој Цркви не постоји суманута вера у недостојност уласка женских бића у олтар, као и то да су поменути Канони дисциплинарног карактера.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Bezobrazni vladika bi trebalo u stvari da bude I dalje pravoverni farisej pa da dopusta vecu svetinju sveto pricesce zenama I deci a da im brani manju svetinju ulaska u oltar.

U centar!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А он им рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, које није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима.

Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу обесвећују, па нису криви?

А ја вам кажем да је овдје већи од храма.

Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине.

Јер је Син Човјечији господар и суботе.

Matej 12,3 https://pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=40&chap=12

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 10. по Духовима Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије предводио је литургијско сабрање у Храму Светог великомученика Георгија у Новом насељу, уз саслуживање свештенства из Ваљева и уваженог госта, родом Ваљевца, протојереја Владана Симића, дугогодишњег секретара Епархије бачке. Епархије, у којој се духовно родио и стасао Владика Исихије, који се данас духовно стара о верном народу у завичају Владике Николаја и Оца Јустина.  
      У литургијској проповеди, заснованој на јеванђељској причи о исцељењу дечака месечара (Мт 17, 14 – 23), Епископ Исихије указао је важност осећања вере. Речи прекора „О, роде неверни и покварени“ упућене Његовим ученицима, упућене су и нама. Наиме, иако су имали силу Божју и били блиски Спаситељу, због неверја нису могли исцелити уневољеног. Господ је показао да без Њега ништа не можемо да чинимо.
      Неверје је у одређеној мери болест читавог рода човечјег. И праотац Адам и прамајка Ева упали су у неверје, иако је вера благодатни дар од Господа. Свима нама је дата и не морамо да је задобијамо, свима нам је дата по нашој природи да буде наш однос према Богу. Не ради се само о томе да признамо Његово постојање, већ, као што рече Господ, да „љубимо Господа Бога свим срцем својим, свим умом својим и свом снагом својом“. То је, браћо и сестре, вера, лични однос са Богом – рекао је Владика Исихије.
      У том односу се ми недостојни удостојавамо да се Богу обраћамо као синови, речима „Оче наш“. Вера је наш прави однос према Богу – однос љубави, поверења, сигурности и мира Божјег.
      Једино са вером ми можемо да будемо прави људи. Једино са вером можемо да напредујемо, да се спасимо и примимо Божју благодат. Без вере остајемо ускраћени. Сви имамо мањак вере због отпадања од Бога. То видимо у прародитељском греху, који сви носимо, у коме се рађамо и који се током нашег живота умножава личним гресима – приближио је ваљевски архијереј поруку о маловерју, описану у данашњем јеванђељу, а која је применљива на род људски кроз векове и, наравно, на људе савременог доба који желе да следе Христов пут. Господ пореди веру са зрном горушичиним. То зрно је мало, али ако се исправно посади и негује, оно израста у велико дрво на коме могу да се сместе птице, што је алегоријски приказ добрих помисли у уму човечјем. Дакле, објаснио је Владика Исихије, ако имамо вере и ако то развијамо у себи, можемо да чинимо чуда у име Господње, поставши Његови саслужитељи. Молитва и пост су својеврсна терапија дата од Господа. Начин на који веру развијамо, чувамо и умножавамо у себи, а потом користимо према Господу и браћи својој.
      Молитва је лек за неверје на које је Господ указао, а пост је лек за поквареност и изопаченост. Постом се човек учи да се уздржава. Да влада собом и да своје душевне и телесне силе управља као син Божји… Пост и молитва су стубови нашег хришћанског живота- закључио је Владика Исихије.
      Првој Светој Литургији, коју је у нововаљевском храму служио Епископ Исихије присуствовало је мноштво верног народа. Неки од њих, углавном они најмлађи, су приступили Светој тајни причешћа.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У народу звана „Блага Марија“, равноапостолна светитељка Марија Магдалина и ове године свечано је прослављена у Доњим Лесковицама. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејског намесника првог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића, игумана Георгија, старешине манастира Лелић, и више епархијских свештенослужитеља. Овогодишњи домаћин славе био је Живојин Крсмановић из Ваљева, а колач су за наредну годину преузели Славко Крсмановић из Сушице и Момир Ранковић из Доњих Лесковица.

       
      Звучни запис беседе
       
      Откако се као храмовна слава прославља у новоподигнутој светињи у прелепим планинским крајолицима, празник Свете Марије Магдалине ове године окупио је највише богочежњивих душа. Сабрали су се верни са разних страна, како парохијани, тако и драги им гости да молитве и благодарје  принесу великој светитељки. Храброј жени из града Магдале, која је Господа Христа пратила у тренуцима страдања и која је била удостојена да види Васкрслог Господа и ту благу вест донесе ученицима Његовим. Једној од омиљених светитељки у хришћанском народу, чије је срце Спаситељ исцелио од седам злих духова и испунимо га даровима Духа Светог. Ти дарови су у њој расли и она Га је пратила, заједно са још неколико жена, и служила му својим имањем, приближио је Владика Исихије у празничном слову неке детаље из земаљског живота Свете Марије Магдалине. Када је дошло до страшне смрти Христа Господа на крсту, уз Пресвету Богородицу и Светог Јована Богослова, те велике жене састрадавале су са Њим. Биле су ту и кад је полаган у гроб и упркос стражи остале ту. Дошле су да Га помажу и снага њихове вере учинила је да анђео Господњи одвали камен са гроба, те им се открије радосна вест о васкрсењу.
      Од ње долази славни хришћански поздрав „Христос васкрсе“. Нажалост, први пут није добила одговор „Ваистину васкрсе“, јер апостоли тад у то нису могли да поверују. Тек кад им се Господ јавио, уверили су се… Апостоли су представници мушког начина веровања. Веровања, које тражи догмате и учења, а женски начин је начин срца и дубоког осећања, коме не требају рационална уверавања. Свако од нас има оба начина и треба да их сједини. Онда имамо богопознање – волимо Га срцем и исповедамо умом својим. Света Марија Магдалина је велика заштитница народа, посебно жена, а и заштитница храмова у нашој Цркви, укључујући и овај дивни храм у овој дивној природи – рекао је Владика Исихије, позвавши верни народ да се сви заједно њој молимо и прослављамо Господа како је то она чинила.
      Након Свете Литургије преломљен је славски колач и уручена Архипастирска грамата Живојину Крсмановићу, који је нарочито помогао градњу парохијског дома при Храму Свете Марије Магдалине у Доњим Лесковицама. Велики број верника приступио је Светој тајни причешћа, а све учеснике молитвеног сабрања Владика Исихије даривао је иконицама на којима су, као и на епархијском грбу, ликови Светог Владике Николаја и Оца Јустина.
      За трпезом љубави у парохијском дому речи благодарја Владики Исихију, браћи свештеницима, својим сатрудницима и верницима упутио је надлежни парох протојереј Горан Симић. Народ овог краја је благочестив и чува веру у Бога како су их њој учили Свети Владика Николај и Отац Јустин. У име Црквене општине Доње Лесковице, Владика Исихије уручио је захвалнице свима који помажу живот Цркве у овом крају. Међу уваженим гостима славске свечаности био је реномирани музички уметник трубач Дејан Петровић са члановима свог оркестра.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уредништво "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, обрадовало нас је новим, 380. бројем овог, многима омиљеног часописа. Тим поводом разговарамо са катихетом Браниславом Илићем, чланом уређивачког одбора задуженим за односе са медијима, који нас упознаје са најважнијим моментима везаним како за тему броја - Богомољачки покрет св. Владике Николаја, тако и за два текста која ће свакако привући пажњу читалаца - о почившем проти Моми Кривокапићу и о превазилажењу искушења нашег времена Фредерике де Грааф.


      Звучни запис разговора
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије изразио је 27. јула 2021. године уверење да ће против вербалног деликта који се намеће Србима у Републици Српској устати сви слободарски народи.

       
      - Последња искра слободе ако постоји у демократској Европи сигурно ће устати против наметања вербалног деликта, поручио је владика Фотије на литиргијском сабрању у манастиру у Драгаљевцу.
      Он је деловање Високог представника у Босни и Херцеговини назвао експериментом над Србима и изразио уверење да ће српски народ изабрати пут слободе, јединства и заједништва како би превазишао све препреке које су пред њега постављене.
      - Живимо у апсурдном времену да многи Европљани проповедају демократију само себи, а другима тиранију. Они хоће да нама Србима у Републици Српској поставе шта да мислимо, говоримо, једемо, којим језиком ћемо сутра да говоримо, којим писмом да пишемо, рекао је владика Фотије.
      Истичући да су Срби слободарски, светосавски, мученички и косовски народ, Владика је навео да су се Срби на Косову борили управо за хришћанску Европу која Србима сада намеће правило вербалног деликта које је давно превазиђено у свим облицима демократије у свету.
      - Основно право човека је слобода мишљења, право на говор, и веома је опасан ултиматум који се намеће у Босни и Херцеговини јер врло лако може да се изроди у тиранију коју слободарски српски народ неће прихватити, оценио је владика Фотије.
      Према његовим речима, Срби су народ који није научио да буде роб и покоран силама и властима овога света, него хоће да буде достојанствен и уважаван као народ. 
      - Срби на прогоне и поробљавање узвраћају увек добром и то нам узимају за слабост, што није, него видимо очима вере даље од онога што се тренутно дешава и добро знамо куда и како да ходимо, шта да чинимо и у добру и у злу, поручио је епископ Фотије.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скрнављење храма Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је јасна порука да нисмо пожељни на овом подручју, казао је владика рашко-призренски Теодосије.

       
      „Потребно је велико трпљење, вера и велика љубав према нашој светој земљи да би могли да поднесемо све оно што нам се дешава. Случај Србољуба Веселиновића показује да су Срби спреми на трпљење и жртву, рекао бих да је то и наша цена у времену у коме живимо. Надамо се од Бога да ће свакоме дати по делима и надамо се да ће бити праведни судија свима који чине недела“, рекао је владика Теодосије.
      Владика је додао да је јасно да починиоци, као много пута пре, нису пронађени и да неће ни бити пронађени.
      „Светиње деле судбину нашег народа и оне бивају скрнављене, а ми их поново освећујемо молитвом, светом литургијом и водицом. За нас је најважније да истрајемо, да те светиње не буду само камен и споменици, него да то буду живи манастири и цркве, где ћемо да служимо свету литургију и молимо се Богу“, рекао је он.
      Србољуба Веселиновића (80) је косовска полиција јуче привела на прелазу Јариње. На манастирском имању у Грачаници га је сусрео директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Веселиновић је, у обраћању медијима, навео да је саслушан у призренском суду.
      „Казали су ми да су ме привели због струје коју нисам платио. На документу који су ми показали стоји моја лична карта, не знам како. Кажу да сам крао струју са далековода“, рекао је Веселиновић и додао да на Косову није боравио од 1952. године.
      Петковић је оценио да је Србољубов пример „још једна злоупотреба приштинског правосуђа“.
      „Да ли може да се каже да је у питању парадокс или опет, са друге стране, када говоримо о Косову и Метохији нешто што је чињеница, а то је да Срби страдају од приштинског правосуђа. Између осталог и тако што се оптужују за ствари које нису починили“, рекао је Петковић и додао да се овим примером интерно расељеним лицима шаље порука да се не враћају на Косово и Метохију.
      „Ако наши људи који су протерани са својих вековних огњишта виде како пролазе Веселиновић, Драгица Гашић, Никола Перић, Ранко Бацић који је на Петровдан испребијан код Клине – свима је онда јасно зашто је стопа повратка мања од два одсто. Ово мора да стане“, казао је Петковић.
      Храм Светих апостола Петра и Павла у селу Брод је седамнаести храм који је оскрнављен на подручју Косова, а на дечијем игралишту у Сушици исписани су увредљиви графити, подсећа Петковић.
      „Зато се ми плашимо безбедности нашег народа на Косову“, закључио је он.
      Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, од почетка године у српским срединама на Косову забележено је више од 80 инцидената.
       
      Економија манастира Грачаница: Све што имамо поделићемо са народом
       
      Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је у оквиру своје дводневне посете Косову обишао економију манастира Грачаница која се простире на више од 55 хектара. За две године на манастирском имању су изграђени објекти за узгој крава, телади и свиња. Планирана је и изградња фарме за козе и овце, наговестио је владика Теодосије.
      „Поред онога што као црква уносимо Богу молитвом и духовно бринемо о нашем народу, човек није само душа него је и тело. Ми производњом хране и стварањем оваквих економија бринемо о нашем народу. Све оно што имамо – поделићемо са нашим народом, људима који живе овде. Има оних којима је потребна храна, помоћ и посао да остану овде“, рекао је он.
      Петар Петковић је обећао је да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да помаже ово пољопривредно добро и Српску православну цркву на Косову.
      „Канцеларија за КиМ је учествовала у изградњи једног фантастичног добра које, између осталог, треба да преставља и један затворен систем самооодрживости. Са друге стране, може да послужи, када погледате пољопривредне машине и зграде које су изграђене, као пример фукционисања и производње“, рекао је Петковић.
      Изградњу нових објеката на манастирској економији помогли су Канцеларија за Косово и Метохију, те организације: Солидарност за Косово, Срби за Србе, Делије и Сви за Космет, али и Срби из дијаспоре.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
×
×
  • Креирај ново...