Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest O.Ugrin

Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

Recommended Posts

Guest O.Ugrin

Da vas vidim sada, dragi moji; svi ste vec, vise ili manje, ucestvovali u ovoj problematici polemisuci sa ovim ili onim, najmanje sa svesteniicma, cini mi se i malo pretearno puno sa nadobudnim vernicima, koji nikako da Bogoslovlje prepuste ljudima koji su za to skolovani i koji svojom sluzbom Hrista rukama obuhvataju; naravno da ne mislim na sve... no, to vec i sami iz iskustva znate. Tako da, zelim, ovaj prostor da svi iskoristimo kao poligon za vlastito poimanje ne samo ove problematike vec misli Istoka uopste. Te tananosti, nijanse, koje su za oko skoro neprimetne ali sustinski su bitne za jedan pravoslavni misaoni hod ka Hristu a u skladu Liturgijskog poziva - recimo, iz sve duse svoje i od svega uma svoga, recimo

Vi ste na potezu...

Mir Vam - Ugrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

неразумеванје око бесмртности душе је данас веома распрострањено, ако  данас упитамо просечног хришћанина чему анс учи Нови Завет - одговориће - бесмртности душе

Но ево ја ћу искористити тему да поставим неколико питања.

Не говори ли нам ипак и Нови завет, првенствено Јованово Еванђеље да ми већ имамо вечни живот?

Да ли је смрт у Новом Завету заиста само" последњи непријатељ"?

Зар Христ није Васкрсао у новом телу, Васкрсао на позив Оца и духом и телом, и тако победио смрт?

Ако би душа била бесмртна, зашто би нам требало васкрсење и зашто би Христос морао да умре тако ужасном смрћу, сем да би васкрсао и победио смрт?

опростите ако неко питање нисам добро формулисала , ипак сам ја само мирјанин и теолошки понекад јако збуњена :;):

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помаже Бог!Оче Благослови!

Моје лаичко разумевање по Вашем питању је следеће:

Душа, као именица-назив-или чак опис, јесте својствена свему живом, односно свему што је Бог створио. По мени , душу поседује свако и све. Код биљака и сл. душу бих описао као чујност, осећај, јер убеђен сам да љубав исказана ка цвећу има резултате. ;)Код осталих живих створења која имају мозак, постоји и сећање, препознавање, а самим тим и осећај за љубав, што нам се и очигледније показује, па бих рекао да душа у том случају добија свој виши степен, у смислу савести. На пример, иако казните свог кућног љубимца (што ја заиста не умем), он неће узвратити као у природи, јер навикао је на личност и опхођење "газде", односно "душа-савест" му говори, да буде стрпљен...Као и све остало, Бог Творац створио је и људе и њима је Благоизволео да свима без изузетка, подари душу-савест, али још више развијенију, и тиме им омогућио да владају свему претходно створеном. Крштењем , душа се оплемењује Духом Светим који исходи од Бога, и од тог тренутка душа више није само душа -савест према себи и околини,  већ постаје највиши ниво, Душа са самим Богом у себи. Савршени Једини Бог Творац, опет је оставио човеку да одабере, да ли ће у току овог временски ограниченог живота, потпуно отворити своје срце, душу-савест, Светом Духу, са коначним циљем потпуног сједињења са самим Богом, или ће "више слушати", мање развијени степен сопствене душе-савести. Првонаведени избор јесте тежња ка савршенству, а потом и месту у Царству Небеском, које већ овде предокушамо, а најснажније и осећамо током Литургије, а другонаведени избор јесте, резултира да  Свети Дух напушта нашу душу -савест што за коначно има истовремену смрт кад и тело. Стога, ДА, слажем се да је душа смртна, а дали ће бити смртна или не, зависи само од сваког човека понаособ, т.ј. од сопственог избора.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па ово овако схватам:пошто смо приведени из небића у биће ми бисмо пропали.Не би нас било више.

БОЖИЈОМ благодаћу душа је бесмртна,дакле,БОГ јој даје бесмртност.Зато ће бити вјечни пакао и вјечни рај.

Душа је створена и она никако по себи не би могла бити бесмртна јер је једино БОГ по себи бесмртан.

Е сад,читао сам о духовној смрти и ја је схватам као одступање од БОГА.Стога,могу рећи да је ђаво духовно мртав јер је отпао од БОГА а да је душа Светог Василија Великог жива јер је у заједници са БОГОМ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

свети пророк наум. родом из племена симеонова, из места елкесема од оне стране јордана.

живео на седам стотина година пре христа. на две стотине година после пророка јоне прорекао

пропаст нинивији. од проповеди јонине ниневићани беху се покајали, због чега их бог поштеди

и не погуби. но временом они заборавише милост божју и поново се покварише. пророк наум прориче

им пропаст. па како не би покајања, не би ни поштеде. од земљотреса, поплаве и огња пропаде сав град,

тако да му се више ни место не распознаваше. свети наум поживе четрдесет пет година и упокоји се у

господу оставив малу књигу својих истинитих пророчанстава.

свети наум се слави 1. децембра по старом или ти 14 по новом календару.

пролог (свети николај охридски и жички)

Share this post


Link to post
Share on other sites

мислим да смо сви позвани да будемо свети у Господу, а то доказујемо својим животом и својим размишљањима и делима, некима је једноставно дата благодат господња, е сад да не бркамо светитеље, тј. канонизацију којом црква одлучује ко ће постати светитељ а ко не

бити свет и светитељ, бар ја мислим, да није исто :confused:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest O.Ugrin

Cekajte, vrlo bitno, Lazarice - Bravo - odlicno zapazanje a ako uporedimo i sa onim da je najmanji u Carstvu veci i od Jovana Krstitelja (tada je ovaj bio ziv), viidmo jednu dinamiku - odnos bezvremenog i vremenog. Nase ucestvovanje i Boziju optvrdu. Bravo, Lazarice, odlicno opazanje... hajde da nastavimo tim tokom...da malo razbijemo taboo-e

Mir Vam - Ugrin

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван Цветковић

Овде су се покренула два питања, питање смртности и бесмртности душе и питање светости. Оба питања се, можда, на први поглед не сусрећу, али они имају и те како исту полазишну и завршну тачку. И мени се допада како размишљате. Надам се да ћемо доћи до онтолошких вредности ова два појма.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zasto ljudi nece gresiti u raju.Zato sto ce na sve da gledaju kroz Hrista.Svetitelji su imali deo raja u sebi.Hrista u sebi.Cinili su dobro i nije im dosadilo,zive u vecnosti i nece im dosaditi.U manastirima se srecu starci od 90 godina ,kojima su oci pune zivota,a u svetu mladi ljudi izvrsavaju samoubistvo jer zele da prekinu svoje postojanje.Znaci ljubav.Bez ljubavi sam nista.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest O.Ugrin

Tacno, Dejane. S tim da dok god smo u realnosti palog postojanja nad nama je i senka greha (promasenosti), a kao posledica prolaznosti, utopije, koju ovim svetom nazivamo i u kojem se opredeljujemo da ono sto predokusamo vec sada i ovde imamo u vecnosti kao vlastitu realnost. Zato, za takvo stanje coveka i sveta, Crkva odabira izraz Eshaton - Poslednja realnost. Celovitost, cudesna potvrdjenost kao savrsenstvo koje se zivi a ne dostize, i onda stagnira, na sta i upucuju Hristove reci - budite savrseni kao sto je savrsen i Otac vas na nebesima. Dakle, to nije statika vec dinamika ostvarenog coveka u odnosu sa Bogom. Da li me razumete? Zato i razlika izmedju svetih i svetitelja... sveti su jos u svetu; jos se ostvaruju u predukusu dok su svetitelji vec ostvareni u toj konacnoj, Poslednjoj, Realnosti - Drugog Hristovog dolaska.

Mir Vam - Ugrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У суботу, дана 03.08.2019. године , у храму Преноса моштију светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Вуковару одржан је парастос за све невино пострадале у последњем погрому српског народа. Парастос је служио Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске. 

      Молитви у вуковарском храму светог Николаја присуствовали су господин Милан Шапић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару, госпођа Драгана Јецков, саборска заступница и потпредседница СДСС-а, господин Војислав Станимировић, председник Главне скупштине СДСС-а, господин Срђан Јеремић, председник ЗВО, господин Светислав Микеревић, председник Жупанијског већа, господин Срђан Колар, председник Градске организације СДСС-а града Вуковара, господин Дејан Дракулић, председник ВСНМ-а града Вуковара, господин Ђорђе Ћурчић, дожупан Жупаније вуковарско-сријемске, господин Душан Јецков, председник жупанијске организације СДСС-а и други представници друштвеног, културног и просветног живота града Вуковара као и верујући народ вуковарског краја.

      Парастос је одржан у нади да ће Свемилостиви Господ васкрснути у живот вечни све пострадале и да се на нашим просторима више никада неће поновити такви догађаји. Нека је вечан спомени и Бог да им душу прости и настани у рајска насеља где праведници блаженствују. 
       
      Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Милан Ракић,
      За неколико дана, тачније 20./21. јула (због временске разлике у толмачењу "универзалног" времена са аспекта наших страна, односно Хјустона као контролног центра мисије и реперне тачке), навршиће се 50 година од како је поручник корвете америчке морнаричке авијације - пробни пилот и ваздухопловни инжењер Нил Армстронг напустио сигурност лунарног модула - "парчета Земље на Месецу" и изговорио чувену реченицу "That's one small step for a man, one giant leap for mankind".
      Као допринос "округлој" годишњици тог догађаја, отварам тему на нашем Форуму како би се присетили тог догађаја и свих див-јунака који су својим делом обележили једну еру у развоју људског рода.
       
    • Од Логос,
      У суботу 6. јула 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Свету мученицу Агрипину и спомен иконе Пресвете Богородице Владимирске, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом цару Константину и царици Јелени у селу Влашка. Нашем Архијереју саслуживали су: јеромонах Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протојереј Александар Марковић и ђакони Небојша Поповић и Урош Костић. Литургијско сабрање увеличали су појањем “Српски православни појци” из Београда.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Своју Богонадахнуту беседу Епископ Јован је посветио тумачењу јеванђељског одломка о слушању и извршавању Речи Господње и упоређивањем Богу послушног човека са мудрим који дом свој сагради на чврстим темељима. Епископ је подсетио да Бог својом моћном и силном Речју све ствара и чини. Личност која нема темеља нестаје када и он нестане са земље. Са друге стране, сваки који чини Богоугодна дела остаје запамћен и после свог живота, јер ће дела остати да живе и сећају на њега. “Ми морамо живети и хранити се Речју Господњом. Јеванђеља нам је остављено не да бисмо га само помињали и истраживали, већ превасходно да бисмо Јеванђељем живели. Човек је са својом Боголиком душом позван да узраста, а узрастање је могуће једино када човек своје биће гради на једином чврстом темељу, на истини која је само једна, на Христу! Када дође до човековог пада услед гордости и лажи, лажи у које сам себе убеди да су темељи, тај пад је велики. Нема изграђивања без слушања и извршавања Речи Божије”, подучио је Епископ Јован. “Када човек реши, браћо и сестре, да гради кућу, он прво копа и утврђује темеље. И, што има намеру да већу кућу прави, он све дубље и јаче темеље гради да би се кућа могла одржати када је подигне јер, ако не буду темељи добри узалуд је цела грађевина за коју ће се он трудити. Тако бива у обичном животу а тако је и у духовном животу. Највећа грађевина коју човек гради у своме животу јесте дом душе његове, јесте спасење душе. Пошто је то толико значајно дело и за Бога и за човека, потребни су добри темељи да се поставе тој грађевини. И Бог је са своје стране, заиста, учинио све да та грађевина буде и складна и чврста и вечита, да је ништа не може ни порушити ни поткопати. Јер рекао је Господ: “Сваки онај који гради кућу на камену он је мудар човек”, јер, када дуну ветрови и наиђу воде и ударе кише та кућа опстаје јер је на камену утврђена, а ако се зида кућа на песку, то јест без добрих темеља, онда, када дуну ветрови, надођу воде та кућа бива поткопана и сруши се. Тако је Господ то објашњавао. Пошто је дело спасења душе наше најважније дело у нашем животу и Света Црква нам помаже и брине о томе и цело Небо ради на тој грађевини нашој, онда смо и ми дужни, браћо и сестре, да се потрудимо и да поставимо добре темеље.”, истакао је наш Владика.
      Након Свете Литургије заједничарење је настављено на трпези љубави, коју је надлежни парох протојереј Бранислав Јеремић припремио. У наставку дана Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обишао је, у пратњи настојатеља манастира Павловац монаха Гаврила (Гардаша) и председника Градске општине Младеновац господина Владана Глишића, земљане радове који претходе изградњи темеља новог конака поменутог манастира и дао упутства за наставак радова. Након манастира Павловац наш Владика је посетио храм Светих апостола Петра и Павла у селу Јагњилу и обишао радове на изградњи монашког дома. Надлежни парох јереј Бојан Вићовац упознао је Епископа Јована са наставком радова на конаку, али и плановима у вези са обновом ове древне цркве.

      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Епископ Рашко-плризренски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Василија острошког у Лепосавићу уз саслужење свештенства храма. У својој беседи, Владика је обавестио вернике да се при овом храму данас отвара добротворни пункт који ће пружати помоћ најугроженијим лицима и породицама у овом делу Косова. Он је вернике подсетио да не можемо да се само уздамо у помоћ људи овога света, колико је важно да се уздамо у помоћ Божију, као што су то чинили наши славни владари, који су живели у тешка времена и чинили оно што је угодно Богу. Владика Теодосије нагласио је да Црква остаје уз свој народ и да ће се чинити све што до нас стоји да олакшамо живот нашег верног народа у постојећој кризи. 
       
      Поред већ два отворена добротворна пункта: при храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици и манастиру Бањска ово је трећи добротворни пункт Епархије Рашко-призренске где се најугроженијим грађанима, који не могу другачије да се снабдеју ,деле најосновније намирнице којих врло мало има у продавницама због тешке хуманитарне ситуације. Тренутно се деле намирнице из резерви народних кухиња Епархије Рашко-призренске док не пристигне додатна помоћ.
      Епархија Рашко-призренска 2. јула ове године обратила се епархијама СПЦ, појединцима и фирмама добротворима да се укључе у хуманитарну акцију како би се ублажиле последице несташице основних прехрамбених артикала у продавницама на северу Косова, што је изазвано седмомесечним таксама приштинских власти које онемогућавају нормалан увоз робе из централне Србије. Епархија је обавестила све који су вољни да помогну да прилоге за наше добротворне пунктове могу да уплате на рачун Епархије Рашко-призренске http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/uputstvo-kako-uplatiti-prilog-preko-eparhije-rasko-prizrenske-za-ugrozeni-narod-na-kosovu-i-me 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Друга недјеља по Духовима, 30.јуна 2019.љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Мануила, Савела и Исмаила, саборно и молитвено је прослављена у Острогу. Уз молитвено учешће више стотина вјерника, који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу, на платоу Горњег Острога, Светом Литургијом началствовао је јереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабранима се бесједећи обратио о.Радмило, који је подсјетио на ријечи Јеванђеља када Господ позива Симона званог Петра, брата његовог Андреја, Јакова и Јована да иду за њим који безпоговорно остављају своје искрпљене мреже и оца свога Заведеја и крећу за Христом. Христос им није обећао ни част, ни власт, ни богатство, већ им је рекао да ће бити ловци људи умјесто рибе. Зар није Господ могао најумније људе да сабере, књижевнике, богаташе, зар није могао одмах многобожачке храмове да преведе у хришћанске храмове, да Јеванђеље буде у читавом свијету? Али не. То би био атак на људску слободу. Наша срца су рањена, душе мрачне, дан пролази брзо, ноћ долази, смрт куца на вратима свакоме од нас. Зато пођимо за Христом као што су ови свети апостоли, а Христос ће наша срца да огрије божанском љубављу, а душе наше даосвијетли – казао је о.Радмило.
      Пожелио је сабранима добродошлицу у острошку светињу код родитеља и оца свих који му долазе и који брише сваку сузу, који тјеши сваку душу и гдје као и у Јеванђељу слијепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте. Јуче кад сам био код кивота Светог Василија долази жена која има кћерку од 15 година, која је боловала од карцинома. Прије шест мјесеци су долазили овдје и читане су молитве овдје код Кивота и Бог и Свети Василије исцијелише њену кћерку. Збиља, велика је љубав Божија у Острогу – казао је о.Радмило и подсјетио да је људима дато да буду богови по благодати, јер су светитељи били људи као и ми, али су угодили Богу и Бог их је прославио.

      Извор: Манастир Острог

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...