Jump to content
JESSY

Снажна жена

Rate this topic

Recommended Posts

Веома често жена демонстрира мушкарцу своју снагу и слободу, дајући му до знања, да она о свему одлучује сама. Мушкарац, па и свo њено окружење виде у њој снажну жену.
Но њена унутрашња девојчица [„True Self“, „Child Within“  – унутрашње дете/дете у нама.] жуди за пажњом и бригом.
Ретко која жена ће са благодарношћу да прихвати речи мушкарца који ју је назвао снажном. Када то чује од партнера, жена може да падне духом. Зато што се у њој појачава осећање усамљености и незаштићености пред овим огромним и страшним светом. Зашто је то тако? Она је рачунала на подршку мушкарца, често и на нешто више: на то да сада уопште неће морати да решава никакве проблеме.
Жене жуде за мушкарцем, иза којега би се могле сакрити од света као иза каменог зида. И када се партнер понаша не онако, како се очекивало, многи се одлучују на 
развод: шта ће им неко ко се понаша као мало дете…
У очима клијенткиња често видим збуњеност, разочарење и питања: „Где су нестали снажни мушкарци?“, „Зар мушкарци у женама траже само брижну мајку?“, „Шта уопште происходи са односима у овом свету?“
Људи у савременом свету су заражени гордошћу. А горд човек… он не сме да буде слаб. Слабост се не прихвата, она се чак и презире од стране друштва.

Јасне границе улога мушкараца и жена данас се све више бришу. И у свет улази жена која се са једне стране стреми да буде снажна, самостална, независна и успешна, а с друге стране, страда од осећања одбачености и беспомоћности, који преплављују њену малену унутарњу девојчицу.
Жена демонстрира мушкарцу своју снагу и слободу, дајући му до знања, да она о свему одлучује сама. Но њено унутрашња девојчица жуди за пажњом и бригом.

 

                                                     silna-zena.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Клупко дечјих проблема

Нажалост, данас је честа појава да су женске линије породичног стабла изломљене конфликтима и унакаженим пројавама осећања: мајка не може ћерки да преда умеће да воли и прихвата себе и друге, зато што њу саму није волела нити прихватала њена мајка. И тај проблем се као црвена нит провлачи кроз многа и многа покољења.
Ћерка не прихвата своју мајку и зато не може да прихвати ни своју ћерку. А као разултат жене не прихватају и не схватају своју дубоку женственост, често се оне просто не могу пробити до ње.
Односи између мајке и сина се устројавају на мало другачији начин. Жени је лакше и једноставније да прихвата сина: у односу на њега код ње се не појављује та скривена завист и супарништво. Зато се на њега управља сва сила материнске љубави, а такође и нигде не нашавши излаз, стремљења к блискости и нереализована жеља да се о неком брине. И жене буквално преплављују синове својом суперзаштитом. И они одрастају инфантилни, навикли на подчињавање у породици. Осим тога, свесно или не, неретко маме не желе да отпусте од себе одрасле момке, чиме још више код њих успоравају формирање и реализацију мужевности, снаге, и умећа да носе одговорност за друге. Такви мушкарци често не могу да се брину, не само о жени и деци, него и о себи самима.
Девојчице које у детињству нису добиле толико потребну љубав, топлину, бригу, удаљују се од своје женствености и уче се да рачунају само на себе. Оне су принуђене да рано одрасту, губећи контакт са својим унутарњом девојчицом.
Наравно да на формирање карактера детета утиче и васпитање у непотпуној породици, живот само са мамом. Када је жена принуђена да прихвати улогу главе породице, испуњава  и женске и мушке функције, притом не добијајући уопште никакву подршку од мушкарца, она губи своју женственост и постаје жестока, ауторитетна, све контролише. Њена мекоћа, нежност, доброта и трпељивост одлазе у други план, а понекад и у трећи. Она је често принуђена да се буквално бори за преживљавање у друштву, решавајући све проблеме породице.
Пребивајући у таквој атмосфери, мушко дете навикава на снажну, независну маму, која свим управља и потом, да би саздао породицу, тражи за себе такве жене, с којима ће моћи да изгради тај модел односа, који је био присутан у његовој породици.
Девојчице узимају пример од маме и стреме се да постану као и оне: властне и одлучне. И у односима они реализују управо тај шаблон понашања – стреме да све контролишу и не умеју бити слабе. У исто време оне на такав начин желе да заштите од бола и страдања своје унутрашњу девојчицу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Снажна жена. Прихватање слабости.

Да би вратили равнотежу у своје односе жене би требало да науче да прихватају своју слабост, постепено померајући се са главне позиције своје мушке пројаве. И то треба радити мудро: Не само да моле мушкарца за помоћ, него и да формирају такве услове, када ће мушкарац бити приморан да на себе узме решавање разних задатака.
Овде је важно ваше душевно стање и спремност да прихватате бригу другог, а не да то буде само просто изговарање прозби. Требате се научити да прихватате своју беспомоћност и незаштићеност.
imagesПослушајте на крају крајева своје унутрашње дете, окрените се к њему, поласкајте му и огрејте га. Њему је тако потребно ваша пажња и прихватање. Док не подарите подршку свом рањеном „ЈА“, ви ћете као и раније у свет да емитујете мушки начин понашања. И треба ли се онда чудити што партнери просто не виде неопходности да вам помажу?
Схватите да, ако свом мушкарцу изјавите да сте слаби и да имате потребу за подршком, а кроз неколико тренутака опет изнова почнете заповедничким гласом давати команде, ништа нећете моћи да измените. Овде је потребно трпљење и умеће чекања. Ако мушкарац није испунио то што је обећао, немојте сами то радити уместо њега. Дајте му до знања да ви очекујете обећано. Иначе ће мушкарац као и раније да беспосличи.
Ако вам се не свиђа, када вас партнер назива снажном женом, зауставите свој бег и „погледајте“ у очи своју незаштићену, малену, унутарњу девојчицу. Осетите зоне вашег душевног дискомфорта и напетости. Где је овде конфликт и унутрашње противречење? Научите се да постепено одмотавате то клупко напетости.
Истински успешних, самоуверених, снажних мушкараца нема много. И тешко да их ви можете привући у свој живот, зато што они неће дуго ни да трпе поред себе жестоку и жену од ауторитета. Они траже меке, женствене сапутнице.
Сила женске душе је огромна. Но та је сила – женска. О таквој партнерки мушкарац може да каже, да је она самоуверена и снажна, но он ће свеједно стремити да је подржи и укаже јој помоћ, мушку помоћ.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2017/01/13/snazna_zena/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nikome ne treba neko ko se ponaša kao malo dete i traži da se zakloni iza supružnika 'od ovog strašnog sveta kao iza kamenog zida'.

A opet, svi imamo potrebu pred voljenim bićem da budemo ranjivi i slabi i da dobijemo podršku, nežnost i ljubav. Jedno nema veze sa drugim. Podrška kod kuće ne znači stalna zaštita od spoljnjeg sveta.

Samo dok ukapiram kakve veze bilo šta od ovog ima veze sa polom. 

Kome smeta da ga zovu snažnim, bez obzira na pol - zna li neko tu osobu? Ja ne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moj osećaj je da duša nije ni muška ni ženska a ni dečija. Piše, da duša naša sve pamti, ne zaboravlja, i kajanje bude na rate, priča o pokajanju, utešna je. Čuh nedavno od jedne gospođe: - Znate, ostala sam rano bez roditelja. U roku od nedelju dana umrloii su oboje. Prvo mama zbog bolesti, a onda tata zbog tuge...I ništa ja, završila školu, zaposlila se, udala se, rodila decu, deca odrasla, imaju svoje porodice, uskoro unučad....i Sve tako izdržah ja, hrabra i uz podršku dragih...I odnedavno počnem da se sećam..groblja, onog dana kada sam ostala sasvim sama..sećam se živo, kao da se danas sve dešava,,sammo što to danas traje uvek..i zauvek. Nije određeno poimanjem vrmenskog sleda.

Mislim da nisam snažna žena. I to što sam sama mislim da je samo posledica jednog trenutka, jedne odluke koja je bila projekcija mojih zamišljaja na nekog drugog. Taj drugi je otac mog deteta, a ona, moja ćerka je toliko puna ljubavi, koliko ja ne mogu ni zamisliti da bih ikada mogla posedovati.  <Ako je moj pogrešni izbor bio takav, to je iz moje perspektive, jer nisam ostvarena kao nečija žena po sistemu, dok nas smrt ne razdvoji. Ali greh je pomisliti da je trebalo drugačije da se desi..Zbog moje Simonide..Onda nje ne bi bilo na ovom svetu..

Gospod pruža nama ono što možemo da izdržimo..ono što svedoćimo drugima...da svet nije ono što mišljasmo, nego ono što jeste...Jasam svoj život prihvatila..A vi?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 18/01/2017 at 19:23, JESSY рече

Жене жуде за мушкарцем, иза којега би се могле сакрити од света као иза каменог зида.

На страну феминизам и све, али да ли се ви, жене форумске, стварно слажете с овим цитираним? И да ли су вама, мушкарцима форумским, привлачне овакве жене?

Мени нису. Волим женственост, али истовремено волим (ментално) јаке жене. Наравно, сви смо ми слаби и треба да будемо слободни да ту слабост искажемо и да имамо коме да побегнемо у загрљај у тренуцима слабости, али у чему је драж живљења са женом која се стално ”крије од света иза каменог зида”?  Зар није такво скривање знак некаквог психолошког проблема?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Juanito рече

 Зар није такво скривање знак некаквог психолошког проблема?

Јесте, исто као кад мушкарци траже мајку у жени.

Иначе тај појам "јака жена" ми је јако одбојан, шта значи то "јака жена", "јак мушкарац", постоје људи који се суоче са животом и живе га, онај ко има среће има и неког ко иде поред њега, распадају се и састављају заједно уз Божију помоћ...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Снежана рече

Иначе тај појам "јака жена" ми је јако одбојан, шта значи то "јака жена", "јак мушкарац", постоје људи који се суоче са животом и живе га, онај ко има среће има и неког ко иде поред њега, распадају се и састављају заједно уз Божију помоћ...

Слажем се. Лоше сам се изразио. Не волим жене које уживају у својој слабости, мисле да тако треба (да је то некаква позитивна одлика сваке жене) и траже мушкарца да се сакрију иза њега. Ако има проблем, нека ми отворено каже и  да га онда заједно решавамо. И обрнуто, наравно. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      “Бог вам помогао и нико вам ништа не могао“ – говорио је отац Момо.   Звучни запис емисије   -Оче Момо помаже Бог.   -Бог вам помогао и нико вам ништа не могао!!!   Већ пуних седамнает година, очинским благословом пуним радости, снаге и љубави почињале су наше емисије “Питајте свештеника“ у којима је отац Момчило Кривокапић био драг домаћин, док су наши слушаоци често имали понеко питање “само за оца Мома“.   Увијек је имао времена и снаге а највише љубави да свој свештенички опит подијели са слушаоцима нашег Радија посебно у овој емисији, да нас посавјетује, охрабри, развесели и насмије својим дивним, топлим, понекад и оштрим ријечима, али надасве душекорисним. Увијек је знао шта је коме потребно рећи, научен од свог Светог духовног оца Аве Јустина Поповића да свакој души треба прићи на голубијим ногама. О томе свједочи и неисцрпна ризница духовног блага коју нам је оставио у око 150 емисија “Питајте свештеника“ у којима нам је говорио о Богу и животу, као и великом броју интервјуа на разне теме.   “Ако је Господ рекао: Без Мене не можете чинити ништа, а Свети апостол Павле каже: Све могу у Христу Исусу Који  ми моћ даје, па ко сам ја ту. Моје је само да послушам. Нисмо ми своји, али слава Богу кад смоХристови. А кад смо Христови-скупо смо плаћени“- учио нас је отац Момо, никада не заборављајући ове ријечи, преносећи их и на све нас који смо у њему препознали духовног оца и пријатеља душе, радујући слушаоце ове емисије  својим ведрим духом и поукама. Из његових ријечи, са његовог лица и примјера вјере, љубави, наде и снаге смо  јасно учили шта је то Православље, радујући се што смо и ми имали благослов да живимо у вријеме оца Мома који је 50 пуних година, уз Митрополита Амфилохија, био стуб Цркве Христове у Црној Гори.     Поводом упокојења блаженог спомена нашег оца Протојереја-ставрофора Момчила Кривопића, чија топла, снажна и мудра ријеч је обиљежила програм Радија “Светигора“ а посебно емисију “Питајте свештеника“ доносимо његово последње гостоовање у овој емисији на Цвјети 12. априла 2020. Године, као и дио из емисије коју смо са њим снимили Недјељу мироносица 2019. године.   У својој последњој емисији “Питајте свештеника“ отац Момо је говорио о празнику Уласка Господа и Спаса нашег Исуса Христа у Јерусалим- Цвијети, а потом и о недјељи страдања Господњих поучавајући нас како да се припремимо да на најбољи начин дочекамо празник славног Христовог Васкрсења. Отац Момчило је говорио и о томе како да искористимо ово вријеме пандемије корона вируса на духовну корист и останемо присебни у свему томе.   Са пуно снаге и оптимизма поручио је, овом приликом, да ћемо Васкрс прославити у храму свога  срца, у својим црквама или домовима   “Ситуација у којој се налазимо, изазвана корона вирусом је велика прилика да се још више зближимо у Христу и у молитви. Ако дође до депресије, најбољи лијек је молитва“-поручио је 12. априла отац Момчило.   Оцу Мому дугујемо велику захвалност  за очинску љубав, за тренутке радости које нам је пружио гостујући на таласима нашег Радија, посебно у емисији “Питајте свештеника“ коју је обиљежио својим мудрим ријечима пуним очинске љубави и бриге, громогласно свједочећи ријечи љубави  Христа Бога нашега.     Оставио нам је непроцјењиво богатство и ризницу духовних поука садржаних у око 150 емисија ,,Питајте свештеника” Радија ,,Светигора“ које дијелимо и са вама:   http://arhiva.svetigora.com/node/315   http://arhiva.svetigora.com/node/425   http://arhiva.svetigora.com/node/726   http://arhiva.svetigora.com/node/763   http://arhiva.svetigora.com/node/1134   http://arhiva.svetigora.com/node/1330   http://arhiva.svetigora.com/node/1548   http://arhiva.svetigora.com/node/1664   http://arhiva.svetigora.com/node/1786   http://arhiva.svetigora.com/node/1851   http://arhiva.svetigora.com/node/2023   http://arhiva.svetigora.com/node/2141   http://arhiva.svetigora.com/node/2176   http://arhiva.svetigora.com/node/2176   http://arhiva.svetigora.com/node/2616   http://arhiva.svetigora.com/node/2771   http://arhiva.svetigora.com/node/2839   http://arhiva.svetigora.com/node/2973   http://arhiva.svetigora.com/node/3165   http://arhiva.svetigora.com/node/3288   http://arhiva.svetigora.com/node/3424   http://arhiva.svetigora.com/node/3615   http://arhiva.svetigora.com/node/3691   http://arhiva.svetigora.com/node/3799   http://arhiva.svetigora.com/node/3871   http://arhiva.svetigora.com/node/3985   http://arhiva.svetigora.com/node/4012   http://arhiva.svetigora.com/node/4517   http://arhiva.svetigora.com/node/4648   http://arhiva.svetigora.com/node/4716   http://arhiva.svetigora.com/node/4833   http://arhiva.svetigora.com/node/4930   http://arhiva.svetigora.com/node/5132   http://arhiva.svetigora.com/node/5174   http://arhiva.svetigora.com/node/5380   http://arhiva.svetigora.com/node/5591   http://arhiva.svetigora.com/node/5814   http://arhiva.svetigora.com/node/5937   http://arhiva.svetigora.com/node/6035   http://arhiva.svetigora.com/node/6144   http://arhiva.svetigora.com/node/6346   http://arhiva.svetigora.com/node/6441   http://arhiva.svetigora.com/node/6535   http://arhiva.svetigora.com/node/6677   http://arhiva.svetigora.com/node/6797   http://arhiva.svetigora.com/node/6884   http://arhiva.svetigora.com/node/6920   http://arhiva.svetigora.com/node/7054   http://arhiva.svetigora.com/node/7084   http://arhiva.svetigora.com/node/7222   http://arhiva.svetigora.com/node/7327   http://arhiva.svetigora.com/node/7458   http://arhiva.svetigora.com/node/7532   http://arhiva.svetigora.com/node/7600   http://arhiva.svetigora.com/node/7655   http://arhiva.svetigora.com/node/7902   http://arhiva.svetigora.com/node/7956   http://arhiva.svetigora.com/node/8236   http://arhiva.svetigora.com/node/8320   http://arhiva.svetigora.com/node/8633   http://arhiva.svetigora.com/node/8712   http://arhiva.svetigora.com/node/8835   http://arhiva.svetigora.com/node/8887   http://arhiva.svetigora.com/node/8936   http://arhiva.svetigora.com/node/8961   http://arhiva.svetigora.com/node/9016   http://arhiva.svetigora.com/node/9119   http://arhiva.svetigora.com/node/9208   http://arhiva.svetigora.com/node/9331   http://arhiva.svetigora.com/node/9405   http://arhiva.svetigora.com/node/9949   http://arhiva.svetigora.com/node/10083   http://arhiva.svetigora.com/node/10751   http://arhiva.svetigora.com/node/10980   http://arhiva.svetigora.com/node/11024   http://arhiva.svetigora.com/node/11313   http://arhiva.svetigora.com/node/11483   http://arhiva.svetigora.com/node/11666   http://arhiva.svetigora.com/node/11954   http://arhiva.svetigora.com/node/12254   http://arhiva.svetigora.com/node/12467   http://arhiva.svetigora.com/node/12665   http://arhiva.svetigora.com/node/12781   http://arhiva.svetigora.com/node/12917   http://arhiva.svetigora.com/node/13234   http://arhiva.svetigora.com/node/13485   http://arhiva.svetigora.com/node/13626   http://arhiva.svetigora.com/node/13831   http://arhiva.svetigora.com/node/14145   http://arhiva.svetigora.com/node/14465   http://arhiva.svetigora.com/node/14708   http://arhiva.svetigora.com/node/14931   http://arhiva.svetigora.com/node/15165   http://arhiva.svetigora.com/node/15510   http://arhiva.svetigora.com/node/15671   http://arhiva.svetigora.com/node/15869   http://arhiva.svetigora.com/node/16120   http://arhiva.svetigora.com/node/16384   http://arhiva.svetigora.com/node/16669   http://arhiva.svetigora.com/node/16915   http://arhiva.svetigora.com/node/17157   http://arhiva.svetigora.com/node/17244   http://arhiva.svetigora.com/node/17610   http://arhiva.svetigora.com/node/17756   http://arhiva.svetigora.com/node/17832   http://arhiva.svetigora.com/node/17750   http://arhiva.svetigora.com/node/18254   http://arhiva.svetigora.com/node/18343   http://arhiva.svetigora.com/node/18539   http://arhiva.svetigora.com/node/18947   http://arhiva.svetigora.com/node/19138   http://arhiva.svetigora.com/node/19417   http://arhiva.svetigora.com/node/19580   http://arhiva.svetigora.com/node/19859   http://arhiva.svetigora.com/node/20067   http://arhiva.svetigora.com/node/20271   http://arhiva.svetigora.com/node/20531   http://arhiva.svetigora.com/node/20709   http://arhiva.svetigora.com/node/20920   http://arhiva.svetigora.com/node/21108   http://arhiva.svetigora.com/node/21467   http://arhiva.svetigora.com/node/21668   http://arhiva.svetigora.com/node/21701   https://svetigora.com/pitajte-svestenika-3/   https://svetigora.com/pitajte-svestenika-9/   https://svetigora.com/pitajte-svestenika-8/   https://svetigora.com/pitajte-svestenika-15/   https://svetigora.com/pitajte-svestenika-20/   https://svetigora.com/pitajte-svestenika-26/   https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/   https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/   https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/   https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/   https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-ocem-m…/   https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/   https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-ocem-m…/   https://svetigora.com/emisija-pitajte-svestenika-sa-protoj…/     Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти је припремљено мјесто покоја.   Оче Момо Ваша очинска љубав научила нас је шта значе оне ријечи Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, немате много отаца.   Вјечан Вам спомен драги оче Момо и хвала за све.     Слободанка Грдинић   Извор: Радио Светигора
    • By Поуке.орг - инфо
      Заповедио си мироносицама да се радују, а плач праматере Еве си умирио Васкрсењем Твојим, Христе Боже, и Апостолима Твојим си наредио да проповедају: Спаситељ је Васкрсао из гроба.      Катихета Бранислав Илић: Свете мироносице – прве благовеснице Васкрсења   Беседа преподобног Григорија Паламе у недељу мироносица   Беседа преподобног Јустина ћелијског у недељу мироносица   Свештеномученик Серафим (Чичагов): Беседа у недељу мироносица   Беседа Патријарха Иринеја у недељу мироносица   Беседа Епископа бихаћко-петровачког Атанасија у недељу мироносица   Беседа презвитера Драгана Петровића у Недељу светих жена мироносица   Жене мироносице - носитељке добре вести   Радио Беседа: Недеља Мироносица     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • By Поуке.орг - инфо
      „Ко ће наћи врсну жену јер вриједи више него бисер“, (ПрС. 31, 10) вели се у Светој књизи. И ко је нашао такву жену, „нашао је добро и добио љубав од Господа“. (ПрС. 18, 22) Добра жена је Божији дар. „Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.“ (ПрС. 19, 14)     „Она је као лађа трговачка, издалека доноси храну своју. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим. Мисли о њиви, и узме је. Од рада руку својих сади виноград. Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје. Види како јој је добра радња; не гаси јој се ноћу жижак. Рукама својима маша се преслице, и прстима својим држи вретено. Руку своју отвара сиромаху, и пружа руку убогоме… Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским… Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе. Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такође хвали је.“ (ПрС. 31, 14-18; 20; 23; 26-28)   Ово је старозавјетни идеал; приказ врсне жене. Наглашене су врлине: оданост, врједноћа, милосрђе, умност, достојанство. И на крају своје похвале врсној жени, као срж и кулминацију свега, Премудри Соломон узвикује: „Љупкост је преварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу“. (ПрС. 31, 30) Другим ријечима, без духовне компоненте, без личног жениног односа према Богу, све су њене врлине преварне и безвриједне. Таква, неокађена и неодуховљена, жена израња у мермерно хладном лику соц-реалистичких и нац-социјалистичких узора.   Старозавјетни мудрац не говори директно али се између свих редова уочава и чита жртвеност женина. Све њене врлине усмјерене су ка другима и служењу њима. Њеним врлинама награђени су муж и дјеца, и остали, а она од њих, у најбољем случају, има поштовање и хвалу.   Од те жртвене и мукотрпне судбине није се одвојила жена ниједног доба, па ни овог. Ако јесте, она је изневјерила себе и своје назначење. С ријечима о мукама, жена је изашла из раја. Не рече ли Бог Еви, пражени, а преко ње и свим женама: „Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твога, и он ће ти бити господар.“ (1. Мојс. 3, 16)   „Вриједна је жена вијенац мужу своме; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима“, (ПрС. 12, 4) вели Премудри Соломон. И боље је живјети са лавом и аждајом него са злом женом. (Сир, 25, 18) Јер свака је злоба мала пред женином злобом. (Сир. 25, 21) На ово Премудри Соломон додаје још да је боље „сједити у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.“ (ПрС. 25, 24) „Непрестано капање кад је велики дажд – вели он – и жена свадљива, једно су. Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.“ (ПрС. 27, 15-16)   Новозавјетни узори су још преданији у жртву другима. Свети апостол Павле даје упутства вјерном свом ученику какав женски лик да клеше у својој пастви. Вели му да жене „буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на ријеч Божију“. (Титу, 2, 4-5)   Апостол свети указује на то да жена, својим владањем, објављује и шири ријеч Божију. Она нема потребе да говори у Цркви; (1. Кор. 14, 34) то је и неприлично. (1. Кор. 14, 35) Њено понашање је најбоља проповјед. „Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима – вели свети апостол Петар – да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени, када виде чедно понашање ваше са страхом“. (1. Петр. 3, 1-2)   Старозавјетни мудрац свједочи да је љупкост преварна и љепота ташта; новозавјетни апостол Христов иде даље па тачно наглашава женама шта им је чинити. „Ваше украшавање – вели – да не буде споља; у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; него у скривеном човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом скупоцјено.“ (1. Петр. 3, 3-4) Он указује на подстицајни примјер светих претходница. „Тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима. Као што Сара бјеше послушна Аврааму, називајући га господаром; њене кћери постадосте чинећи добро, и не бојећи се никаквог страха.“ (1. Петр. 3, 5-6)   На стварној и дјелотворној љепоти духа инсистира и свети апостол Павле. Пише свом ученику, епископу Тимотеју, да учи жене да „у пристојном одијелу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоцјеним, него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољеше богопоштовању“. (1. Тим. 2, 9-15) Кроз преданост другима и жртвену муку жене се спасавају. У Светом писму речено је да ће се жене „спасти рађањем дјеце, ако остану у вјери и љубави и у светињи са честитошћу“. (1. Тим. 3, 15)   У данашње вријеме, обилато изазовима и искушењима, „женско питање“ је актуализовано до усијања. Од потреса тим „питањем“ изазваним, ни Црква није остала поштеђена. Не можемо се отети утиску да су поједине протестантске црквене групације на то „питање“ одговориле на такав начин да су се тим одговором искључиле из круга Цркве Божије. Руковођене утилитарном логиком овога, вихорног, времена, увеле су праксу страну и далеку Цркви Христовој. Заборавило се на плејаде светих мученица и подвижница, преподобних мајки и дјевственица, свијетлих примјера Христових светитељки које су се удостојиле највеће славе небеске. Ниједна од Божјих угодница није носила неко јерархијско звање али су се попеле на такву духовну висину до које, највјероватније, неће досећи ниједна „свештеница“ ововремских и овоземаљских. Тако света Православна црква одговара на женско питање указујући на светитељске примјере жена, почевши од Саре, прародитељке, до јучерашњих и данашњих жена, страдалница и исповједница.   Жена не може бити свештеник у Православној цркви јер је тако одувијек било. Тако свето Предање учи и то традиција Цркве одрава. Господ наш, Првосвештеник велики, који је прошао небеса (Јевр. 4, 14) оваплотио се као мушкарац, и за своје насљеднике, свете апостоле, мушкарце изабрао.   И жене су Господа пратиле и његову науку у душе своје упијале; у Његове се пријатеље рачунале; оданије му биле и од самих апотола, али Господ ни једну од њих није у апостолско звање призвао.   Православни богослови нас уче да је за ”православне хришћане рукополоени свештеник ‘слика Христова’. Ми вјерујемо да има нешто у природи мушкарца, рукополоеног свештеника, што му омогућава да буде освештано присуство Боије, мистично отјеловљење женика Цркве и Господа”. (Филис Мишел Онест)   Шта је кључно питање сваког истински вјерујућег хришћанина: рукополоење и успињање јерархијским љествицама овдје, на Земљи, или спасење у окриљу Божијем, у Царству небеском? Ако нам је спасење циљ, онда смо, заиста, сви једнаки. Нема повлашћених; ”нема више Јудеца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског”, јер смо сви једно у Христу Исусу.   Православно памћење је богато и пребогато споменима светих жена, почевши од Пресвете и Пречисте, часније од херувима и неупоредиво славније од серафима, Богородице, Владичице наше, до светитељки нашег доба, чуварки и бранитељки свете вјере наше, православне.   Прошло је толико пуно времена откако су, којекуда, с праксом увођења жена у свештене чинове почели. Било би упутно сагледати докле су стигли; који су резултати. Да је у славу Божију све то било, не би се топили као лед артички и све тањи били. Све је мање и тање стадо којима ове ”пастирке” могу да слуе.   Колико пута ме сретну и питају неке наше, зашто, забога, не могу и оне у Хиландар. К’о за чудо, не могу да се ни једне једине од њих у њиховој цркви сјетим. Када би чиста срца у своју цркву чешће навраћале, било би им довољно да за Хиландаром не ”жуде”.   Жена има довољно простора за ангажман у Цркви. Прије свега, у домаћој својој Цркви, у којој, својом жртвом и одрицањем, изњедрава и подиже пород, нови народ Божији. Испит вјере и побожност полаже се, најприје, у својој кући. „Ако ли ко о својима, а посебно о домаћима, не промишља, одрекао се вјере и гори је од невјерника.“ (1. Тим. 5, 8) „Ако ли неко не умије својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију“? (1. Тим. 3, 5) пита се свети апостол Павле. Уградити себе у једно честито и боголико биће, већа је ствар но било какав успјех у каријери и у формалним звањима.   Ликовима Христових сљедбеница, жена мироносица, а највише, у образу Његове Пречисте Мајке, женско јестаство уздигнуто је на дотад недосегнуту висину. Преко женске природе људском роду указана је највећа могућа част: Бог је удостојио жену да од ње буде рођен; да кроз жену сиђе међу нас, људе, и да од жене прими људско тијело и природу. Поколебани и устрашени апостоли разбјежаше се, а Петар се три пута Христа одрече, а оне, са Пресветом Богомајком на челу, успеше се до врха Голготе и, скрхане болом, стајаху код Крста Исусова. (Јн. 19, 25) Оне, а не апостоли, прате Јосифа у погребној поворци. (Лк. 33, 55) Њима је првим објављена радост свих радости – Христово Васкрсење. Од ове почасти не може бити веће. „Вративши се од гроба, јавише ово Једанаесторици и свима осталима… а овима се учинише њихове ријечи као бунцање, и не вјероваше им.“ (Лк. 24, 9) Петар, који је био очевидац небројених Христових чуда, који је толико пута, из уста свога Учитеља, чуо шта ће се збити, видјевши празан гроб, „отиде чудећи се у себи томе што се догоди“. (Лк. 24, 12)   Мироносице наших дана слиједе жртвене примјере својих претходница. Оне нечујно али предано послују у кошници Цркве и знатно доприносе расту и напретку њеном. И као што су жене мироносице исказале огромну храброст пратећи свога Учитеља и састрадавајући с Њим, тако су и наше сестре и мајке, у времена тешка и преломна, пратиле судбину Цркве Христове, састрадавајући с њом. Да није било њих и њихове одлучности, многа би црквена врата дуго чекала да буду отворена. Својом љубављу и оданошћу оне су их отварале. У црквене зидове оне су удахњивале дах животности. Нечујно али истрајно наше побожне мајке и баке пресађивале су у срца својих потомака вјеру у Бога и љубав за Цркву Његову и тако одговриле изазовима које је вријеме пред њих постављало.   Протопрезвитер-ставрофор Василије Томић
    • By Поуке.орг - инфо
      Жена у Православној Цркви не може бити свештеница зато што јој је дато да буде свештеница у породици. Она је та која на детету оставља неизбрисив траг и печат. Према томе, она мора да прихвати дете да би дете прихватило њу. За то је потребна жртва. Не може се постати личност мајке без спремности на жртву.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Поуке.орг - инфо
      Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство и преко времена своје старости зато што је сматрала верним Онога који јој је обећао. Зато се родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали.     Овај одељак се наставља темом божанских обећања која баштине праоци вере и Израиља – пре свега обећањем многог потомства. Значај тог обећања разумљив је у светлости древних семитских веровања која нису имaла јасно разумевање загробног живота и васкрсења. Загробни живот био je магловито представљен учењем о шеолу, месту сенки које је давало мало места вери у лично постојање. Остављање потомства је схватано као једини поуздани начин да човек обезбеди егзистенцију која неће бити прекинута смртним часом.   Савезно божанско обећање, стога, за Авраама било је од превасходног значаја (Пост 12,2-3), и управо то је додатно отежавало деценије ишчекивања испуњења обећања, све до доба када је био готово мртав (Јевр 11,12 упр Пост 18,11-12, Рим 14:19), односно када се више није могао надати наследнику. Исказом се наглашава стваралачка власт Бога, што је појачано неуспехом покушаја да Авраам, у складу са обичајима тог доба, добије наследника. Обећани син могао је бити једино божански дар. У односу на божанско обећање и (не)веровање у његово испуњење, формиран је највећи део живота Авраама, његове љубљене супруге Саре и многих других чији су животи били повезани са њима (Пост 15,1-6; 17,15-22; 18,9-15).   Кључни моменат и најнепосреднија позадина овог одељка Химне вере је догађај из Пост 18,1-16. Велики део описа посвећен је Сари. Она је готово кључна личност одељка, због чега је аутор Посланице уводи у свој низ старозаветних великана вере као прву жену чија је вера истакнута и похваљена (Јевр 11,11).   Овај податак, међутим, може да збуни. Старозаветни предложак, који описује тројицу путника који посећују логор праоца Авраама подигнут крај светишта под мамријским храстом, од почетне сцене бедуинског гостољубља прераста у теофанију. Она има свој врхунац у речима једног од посетиоца који најављује да ће се наредне године Аврааму родити син (Пост 18,10). Овим речима, Авраам и Сара су позвани да не гледају своја искуства и тренутну слабост, већ да се уздају у Божије обећање да ће имати сина.   Сара се чувши те речи најсмејала указавши на биолошку немогућност остваривања пророштва (Пост 18,12). Писац Посланице, стога, изнова оригинално реинтерпретира старозаветно предање. Он у осмеху Саре препознаје не толико неверу колико сукоб рационалног и природног поимања постојања, са жарком чежњом да се обећање које је добила испуни. Сара се, том чежњом, присајединила супругу те и она сама вером доби силу да ствара потомство (Јевр 11,11). Оригиналном реинтерпретацијом Старога Завета, Посланица се одваја од остатка јудео-хришћанског предања које рођење Исаака повезује са Авраамом (Дап 7,8b; 1Клим 10,7a; TgNeExod 12:42). Писац Химне вере указује на његову супругу, која се у то време ближила десетој деценији живота. Употребљена формулација сугерише да су природне функције праотачког пара биле обновљене вером, а зачеће сина је постављено у шири контекст испуњења обећања о бескрајном потомству (Пост 12,2; 15,5; 22,17).   Узрок ове неочекиване способности је активна вера којом је Онај који је обећао препознат као веран (Јевр 11,11б). Наведеном реченицом у центар приказа је смештен извештај о крајњој одговорности Бога. Референца о вери праотачког пара постаје изјава о Богу који је веран својим обећањима. Глагол обећати користи се четири пута у Послaници и увек се повезује са Богом (6,13; 10,23; 11,11; 12,27). Тиме се наглашава да је Бог веран и испуњава оно што је рекао да ће учинити. То је, по природи, вероисповедни исказ.   Наредни стих речима зато се родише од једнога уводи каузалност и наглашава поузданост Божијег обећања јер супроставља Авраама као једног и бескрајно мноштва његових потомака који су као по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали (Јевр 11,12). Ова формулација није диктиран навод старозаветног места већ комбинација различитих одељака Торе које је писац Посл наводио по сећању (Пост 15,5; 22,17; Изл 32,13; Пнз 1,10; 10,22; 28,62). Повезане изјаве из Јевр 11,11-12, тематски припадају тумачењу које је представљено у Јевр 6,13-15. Оба одељка се усредсређују на Бога као на даваоца обећања, и идентификују садржај обећања као многобројно потомство.   Значајно је да шири контекст обећања и испуњења има месијански смисао истакнут наглашавањем да ће у том потомству (тачније потомку) бити благословени сви народи на земљи. Најава рођења Исака постаје најава рођења свих оних великана библијске историје као што су Самсон, пророк Самуил и Јован Крститељ. Они су били жељно очекивана деца родитеља који су већ почели да губе наду да ће бити благословени потомством. Били су сведоци божанске животодавне моћи и праслике Христа као оног потомка Авраамовог у којем је ово савезно пророштво Божије испуњено у потпуности. У осмеху неверице Саре, садржан је плачни вапај Ане, мајке Самуилове који се претворио у осмех вере код мајке Претече Господњег када се сусрела са Дјевом Маријом која је божанским благовољењем постала родитељка Сина Божијег. Тако блажени Августин говори да случај немоћи Саре да роди... символизује природу рода људскога која се грехом искварила. Људска природа је за последицу имала то да је била осуђена тако да нема могућности да заслужи будуће блаженство. Због тога приличи да Исаак, као дете обећања, предизображава децу благодати и грађане слободног града (државе тј. Цркве).   Тријадолошка теофанија у Мамрији постаје предзнак тријадолошке теофаније на Јордану (Лк 3,21-23) и заједно са њом објављује тројичног Бога чије је читаво дело, заправо дело стварања, давања и одржавања свеколиког живота. Дело Бога као Животодавца који се принео и непрестано приноси за живот света. Одговор вере се приказује као радосно и благодарствено прихватање богомданог живота, и то не као индивидуалне реалности већ као поштовања сваког људског живота, без обзира на веру, расу и нацију, па и животодавни однос према целокупној твари. То је евхаристијски императив који може и треба да буде основа сваког друштвеног деловања на расном, националном, конфесионалном и еколошком нивоу. То је позив да се вером осмехнемо животу.     Иако би требало да представља чин љубави и поштовања, Сарино давање Агаре за наложницу Аврааму имало је негативне последице, јер је изродило суревњивост између ње као нероткиње и слушкиње која је носила дете њеног супруга. Суревњивост се развила у отворени сукоб и коначно потпуни раздор којим је постављен основ миленијумског сукоба израиљских и арапских племена. Ова племена су делила истог претка, али до данас нису успела да поделе његово наслеђе. Може се рећи да је и савремни блискоисточни сукоб започео свађом Саре и Агаре у Авраамовим шаторима.   Авраам и Сара су дуго чекали рођење обећаног потомка губећи наду у рођење биолошког наследника па је Авраам одлучио да усини верног слугу Елеазара из Дамаска, учинивши га наследником имовине и култа. Сара је, са друге стране, такође у складу са тадашњим обичајима, одлучила да свом мужу обезбеди наложницу са којом ће добити наследника. Тако се родио Исмаил Агарјанин, родозачетник бројних арапских племена, али не и изабраног народа Божијег – Израиља.   Текст који описује теофанију под мамријским храстом говори о три човека, односно о три ангела у антропоморфном облику (Пост 18,1-3) који путују ка Содоми и Гомори да би над њима извршили божански суд (Пост 19,1.4; уп. 19,12). У Содому, међутим, стижу два ангела, док је један од путника остао са Аврамом објавивши му шта ће се десити. Авраам, стога, посредује за становнике Содоме (Пост 18,19-33; уп. 19,13-14). Значајно је да објаву Аврааму не даје ангео већ Господ и да Авраам посредује ставши пред Господом. Тајновитост библијског извештаја је рано изнедрила различите интерпретације. Древна јеврејска тумачења су путнике препознавала као ангеле Рафаила, Михаила и Гаврила. Филон је, насупрот томе, сматрао да се Аврааму јавио Бог са две материјализоване божанске енергије, Умом и Логосом. Овај део јудео-јелинског предања постао је темељ доцнијој хришћанској интерпретацији која је у овом одељку препознала тројичну теофанију, као што сведоче бројне православне иконографске представе Св. Тројице које користе овај старозаветни мотив.     Извор: Инфо служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...