Jump to content
Милан Ракић

Остоја Симетић: Да ли треба да тучемо педере?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Уби, уби, уби педераааа, педерааа, педерааааа…

Је ли ово поклич нормалног човека, хришћанина? Није. Да ли треба да тучемо педере зато што су педери? Наравно да не треба. И као хришћани и као пристојни људи, морамо своје негодовање да исказујемо цивилизовано, без мржње и насиља. Нико не сме да насрне на било кога због његове сексуалне припадности.

Ако ишта, онда према педерима треба да осећамо сажаљење, јер су они, у значајном броју, дубоко несрећни људи који схватају да им пориви нису уобичајени. До пре само неколико година, педрастија је била ван закона и званично се сматрала потпуно ненормалним понашањем. Ништа од овога не може се избрисати одлуком Светске здравствене организације у којој је већина, под ко зна каквим утицајима и мотивима, прегласала мањину и скинула педерлук са листе психичких болести.

Највећи број мужеложника није одабрао да буде то што јесте. Замислимо њихов ужас и страх када су почели да откривају у себи привлачност према истом полу. Како да сузбију сексуални нагон, који је један од најјачих људских порива? Како да кажу оцу да имају дечка? Многи су желели да се промене, али нису могли, па су дане провели у патњи и страху.

Тужни су њихови животи.

Зато, треба да их жалимо, да се за њих молимо, а не да их пребијамо, вређамо, шиканирамо. Иако сматрамо њихво понашање грехом, није на нама да судимо, доћи ће судија за све, и дан Суда свима, па и нама. Говоримо, разуме се, о обичним хомофилима, људима који живе своје животе међу нама и ни по чему се, сем по сексуалном усмерењу, не разликују од нас. Професионални педери и њихови захтеви су сасвим друга прича, коју с горепомињаним не треба мешати.

Ваља јасно рећи да ми имамо право да живимо у свету који баштини наше, хришћанске вредности, по којима је педерастија страховит грех. Потпуно је у реду да не желимо да на својим улицама гледамо јавно испољавање оваквог сексуалног опредељења. Не сме бити законом забрањено да се боримо против ЛГБТ агенде. Програмска борба професионалних педера за своје перверзне циљеве није нимало наивна. Нико не сме да се заварава да они само хоће једном годишње, у карневалској атмосфери, да прошетају Београдом. За тако минорно постигнуће не би се у целом свету мобилисала толика подршка у новцу, маркетингу, утицају, па и претњама онима који се противе. Парада је само почетак.

Права ствар долази у захтеву да се признају педерски бракови и усвајање деце у такве „породице“. У неким земљама Скандинавије иде се и даље. Дечацима се насилно уништава мушкост још у вртићима. „Охрабрују“ их да носе хаљинице и играју се са барбикама. Родитељима који се побуне, могу бити одузета деца. Већ се и у српским школама одржавају радионице за прихватање ЛГБТ начина живота, у правом смислу, промоција педерастије.

Замислите да млади родитељи, без родбине, настрадају и оставе двојицу дечачића за собом, а држава реши да их да на усвајање педерском пару?!

То су ствари због којих морамо да се бунимо и боримо. Ја имам право да заштитим своје синове од геј пропаганде. Деца у неком узрасту немају дефинисане сексуалне идентитете и врло су подложна различитим утицајима. Тинејџери такође. Као родитељи, ми имамо право да се одупремо гендер идеологији, ЛГБТ тероризму и друштвеном детерминизму који нам намеће тезе типа да су полови, тј. родови само друштвени конструкт, односно да су дечаци дечаци, јер их ми тако васпитавамо, а не зато што су то биолошки.

Никога не треба тући зато што је другачији, али им не треба ни допустити да нам намећу своје интересе. Ваља се, мирним и законитим путем, борити за забрану педерске пропаганде и враћање неких законских института из ранијег времена. Потребно је забранити сваковрсно промовисање ЛГБТ агенде укључујући геј параде, јавно испољавање педерастије, предавања и радионице по школама у којима се овакво сексуално опредељење оправдава и приказује нормалним итд.

Нико не сме законски одговарати ако изрази своје мишљење да није нормално бити педер. Треба укинути квалификацију „говор мржње“ у свим законима, јер се иста можепрешироко и волунатаристички тумачити на штету окривљеног у складу с друштвено, политичко, лобистичким интересима власти.

Ако ћемо да допустимо педерима бракове, зашто је Муслиманима забрањено да имају четири жене?

Ако педерима треба допустити да парадирају у кожним гаћама, зашто скотолошци и копрофази не би имали иста права?

Поента је: нико не може и не сме да узима закон у своје руке. Нико не сме бити пребијен зато што је геј. Ипак, ми, тиха већина, имамо право да дигнемо свој глас против људскоправашког терора и боримо се, законито, за окружење у каквом ми желимо да живимо и васпитавамо своју децу. Нико нема права да нас због тога кажњава или вређа као затуцане, примитивне, ограничене.

cropped-SKK-logo-1.jpg?fit=78,78

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тешко је кад човек осећа да је другачији од осталих. Још је поред тог осећаја да не припада, да је странац на овом свету и да га нико не разуме, потребно да му неке будала то набија на нос и да га малтретира. Ваљда се овде сви слажу око тога да другачије људе не треба терорисати и да сваки човек на овом свету има иста права.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Погрешна терминологија...

Педерастија (грч. παις,παιδος - грч. ἐραστήςје) је назив за интимни однос између одрасле особе и адолесцента дечака који нису у сродности.  

(вики)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Lady Godiva рече

Ваљда се овде сви слажу око тога да другачије људе не треба терорисати и да сваки човек на овом свету има иста права.

:skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites

preporucujem....     Prayers for bobby poster.jpg

 

Филм говори о мајци која, суочивши се са самоубиством сина, преиспитује своја дотадашња веровања. Настао је према књизи Prayers for Bobby: A Mother's Coming to Terms with the Suicide of Her Gay Son, која је утемељена на истинитом догађају.

Мери Грифит (Сигурни Вивер) је јако побожна жена, и труди се да и своју децу одгаја у складу са принципима Презбитеријанске цркве. Након што се њен син Боби (Рајан Кели) повери старијем брату и каже му да мисли да је геј и након што она сазна за то, њен живот се у потпуности мења. Она верује да Бог може „излечити“ њеног сина. Убеђује га да иде код психијатра, да се моли чешће, и да учествује у црквеним активностима. Иако пристаје да ради све оно што мајка од њега тражи, Боби све више тоне у депресију. Након неког времена одлази од куће и сели се у Орегон, међутим једне ноћи, због депресије и осећања кривице због тога што није савршени син, одузима себи живот, бацивши се са моста под камион.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, GeniusAtWork рече

Погрешна терминологија...

Педерастија (грч. παις,παιδος - грч. ἐραστήςје) је назив за интимни однос између одрасле особе и адолесцента дечака који нису у сродности.  

(вики)

 

 Naravno Genius, mada tesko da u ovom tekstu ima ista tacno!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, JESSY рече

preporucujem....     Prayers for bobby poster.jpg

 

Филм говори о мајци која, суочивши се са самоубиством сина, преиспитује своја дотадашња веровања. Настао је према књизи Prayers for Bobby: A Mother's Coming to Terms with the Suicide of Her Gay Son, која је утемељена на истинитом догађају.

Мери Грифит (Сигурни Вивер) је јако побожна жена, и труди се да и своју децу одгаја у складу са принципима Презбитеријанске цркве. Након што се њен син Боби (Рајан Кели) повери старијем брату и каже му да мисли да је геј и након што она сазна за то, њен живот се у потпуности мења. Она верује да Бог може „излечити“ њеног сина. Убеђује га да иде код психијатра, да се моли чешће, и да учествује у црквеним активностима. Иако пристаје да ради све оно што мајка од њега тражи, Боби све више тоне у депресију. Након неког времена одлази од куће и сели се у Орегон, међутим једне ноћи, због депресије и осећања кривице због тога што није савршени син, одузима себи живот, бацивши се са моста под камион.

Moracu da pogledam Dzes!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ronald рече

mada tesko da u ovom tekstu ima ista tacno!

 

пре 1 сат, Милан Ракић рече

Никога не треба тући зато што је другачији, али им не треба ни допустити да нам намећу своје интересе.

Шта овде није тачно?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, АлександраВ рече

 

Шта овде није тачно?

Ali kako homosexualci namecu svoje interese, tako sto odrze jednu paradu godisnje ili zahtjevaju od drzave da institucionalizuje njihov brak? Time se nikome nista ne namece, osim sto sto traze ista prava kao i heterosexualci.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ronald рече

Ali

Прочитај поново цео текст, не качи се за онај део који теби одговара на основу чега комплетан текст описујеш као нетачан.

По мени је реченица коју сам цитирала суштина наведеног текста.

Ја се борим са својим ранијим уверењима, знањима и осећањима, и покушавам да прихватим и разумем, иако ми искрено, веома тешко иде, али ето трудим се (наравно, никада нисам била за варијанту туче, убијања итд, Боже ме сачувај). Мислим да сам напредовала и да неке појаве, људе итд. видим другачије, и да успевам да будем толерантнија и да смиреније о томе разговарам. Али, када ти почнеш тако папагајски да понављаш оно што ја препознајем искључиво као агресивни маркетинг у оквиру којег обавезно кривицу сваљујеш на "нормалце", сав мој труд ми се чини узалудним.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, АлександраВ рече

Прочитај поново цео текст, не качи се за онај део који теби одговара на основу чега комплетан текст описујеш као нетачан.

По мени је реченица коју сам цитирала суштина наведеног текста.

Ја се борим са својим ранијим уверењима, знањима и осећањима, и покушавам да прихватим и разумем, иако ми искрено, веома тешко иде, али ето трудим се (наравно, никада нисам била за варијанту туче, убијања итд, Боже ме сачувај). Мислим да сам напредовала и да неке појаве, људе итд. видим другачије, и да успевам да будем толерантнија и да смиреније о томе разговарам. Али, када ти почнеш тако папагајски да понављаш оно што ја препознајем искључиво као агресивни маркетинг у оквиру којег обавезно кривицу сваљујеш на "нормалце", сав мој труд ми се чини узалудним.

Подсећајмо Ронија да схвати, да се не прави увек тоша...:ani_biggrin: И, Александра забога, па понављање је учитељица  живота, а не историја :)  

Измењено од Милан Ракић

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, АлександраВ рече

Прочитај поново цео текст, не качи се за онај део који теби одговара на основу чега комплетан текст описујеш као нетачан.

По мени је реченица коју сам цитирала суштина наведеног текста.

Ја се борим са својим ранијим уверењима, знањима и осећањима, и покушавам да прихватим и разумем, иако ми искрено, веома тешко иде, али ето трудим се (наравно, никада нисам била за варијанту туче, убијања итд, Боже ме сачувај). Мислим да сам напредовала и да неке појаве, људе итд. видим другачије, и да успевам да будем толерантнија и да смиреније о томе разговарам. Али, када ти почнеш тако папагајски да понављаш оно што ја препознајем искључиво као агресивни маркетинг у оквиру којег обавезно кривицу сваљујеш на "нормалце", сав мој труд ми се чини узалудним.

Procitao sam tekst i ne svidja mi se to protiv cega on hoce da se bori. Jesi nesto nervozna, sta ti je, ja sam odgovorio na Geniusov komentar, a ne na tvoj?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У седишту Речне флотиле Војске Србије, у кругу касарне Александар Берић на Лиману, налази се величанствен храм подигнут у славу Божју а у част Светог Стефана Штиљановића. Ово је једини храм у Епархији бачкој посвећен имену и делу узорног хришћанског владара, којем се приписују многобројна племенита дела и јуначка борба против Турака.     Управо у тој светињи, обасјаној јутарњим зрацима сунчеве светлости, у четвртак, 17. октобра 2019. године, служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, а саслуживали су војни свештеници Оружаних снага Руске Федерације, као и протонамесник Васо Поповић, војни свештеник из Републике Српске, мајор Слађан Влајић, главни војни свештеник Генералштаба Републике Србије, капетан Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник команде Прве бригаде Копнене Војске Србије и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник Речне флотиле.   Литургијском сабрању су присуствовали командант Речне флотиле и капетан бојног брода Андрија Андрић, представници, припадници и пријатељи Речне флотиле, Копнене Војске и Војске Србије, као и многобројни грађани. Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, владика Исихије је истакао значај личности светитеља Стефана Штиљановића. Овај велики и одважни витез нам је и данас светило, и учи нас како да се понашамо и да не клонемо ни у најтежим ситуацијама. Ми сматрамо да смо у тешким временима, да нас нападају разни непријатељи са свих страна, али треба да се окренемо Господу као што су се наши владари окретали Господу, у том Косовском Завету који је у срцу нашег идентитета, да се окренемо Господу и да се угледамо на свете наше владаре и војсковође, рекао је Епископ мохачки.   Током свете Тајне Причешћа коришћен је путир који се чува у Покретној капели Шајкашког батаљона, која датира из 1875. године. Покретна капела је у власништву Светоархангелског манастира у Ковиљу и, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, поверена је храму у касарни на Лиману на чување и привремено коришћење.   После Литургије одржана је литија, а потом је служен помен руским морнарима пострадалим у разминирању Дунава, и то у моментима саме завршнице најсмртоноснијег рата у људској историји – Другог светског рата.   На платоу испред храма благосиљани су славски колач и кољиво. Епископ Исихије је честитао славу надлежном свештенику, оцу Селимиру, и припадницима Речне флотиле који посећују храм и узимају активно учешће у богослужбеном животу.   Захваливши свима који су узели учешће у данашњој празничној радости, презвитер Селимир Вагић је најавио да је у плану обнова руског војничког гробља у касарни Александар Берић. Дошли смо и до података да имамо и италијанско војно гробље које, за сада, није обележено, али наћи ћемо место почивалишта тих антифашиста, а то су исто наша драга браћа хришћани који су пострадали ослобађајући Нови Сад, навео је отац Селимир.    Испред храма налазе се два постамента.   Рузмарине моје росно цвеће, тебе народ више видети неће, што би дике оде у војнике, што би шкарта оде да се карта… Где је наша Војводина? Жива нам је сахрањена, али осташе деца њена – ови стихови песме 1300 каплара исписани су на првом постаменту подигнутом у спомен и вечну славу цвету српства на олтару отаџбине, уписаног у Књигу вечног живота, бесмртном ђачком батаљону 1300 каплара. Други постамент подсећа на стогодишњицу од васпостављања славе Речне флотиле Краљевске морнарице – У вечну славу и част хероја Српске Војске који подигоше заставу отаџбине на јарбол заробљеног аустроугарског ратног брода Бодрог.     Богослужбени простор у касарни Александар Берић је освештан 2017. године, на Васкршњи уторак. Речна флотила је носилац традиције Шајкашке флотиле и Шајкашког батаљона. Свети Стефан Штиљановић, патрон храма у касарни на Лиману, заслужан је за обнављање Шајкашке флотиле.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Какав је то узрок и који је то разлог због којег је требало да ове Дарове приносимо Богу као првине свог живота? Разлог је тај што нам Бог, као уздарје за те Дарове, даје живот; а било је природно да уздарје не буде сасвим у нескладу са даром, већ да буду сродни; пошто је уздарје живот, потребно је да и дар, на неки начин, буде живот, и то нарочито зато што је један те исти Онај Који закон дара установљује и Онај Који је Давалац уздарја, односно Онај Који праведно суди и „све на вагу и по мерилима поставља“.      Он је заповедио да Му хлеб и вино приносимо, и Он нам за то узвраћа живим Хлебом и Чашом вечнога живота. Отуда, као што је апостолима за рибарство узвратио рибарством, односно за лов на рибе узвратио ловом на људе, и као што је богатоме који Га је упитао за Царство, уместо земаљског богатства обећао небеско богатство, тако је и овде, онима којима ће подарити живот вечни (односно Своје животворно Тело и Крв), заповедио да претходно принесу храну овог привременог живота; тако да уместо живота стекнемо Живот, односно уместо овог привременог онај вечни, и да се благодат покаже као награда, а неизмерна милост да има нешто од праведности и да се испуне речи: „Поставићу милост своју по мери“.    2. Но, то се не збива само у овој светој Тајни, већ и при крштењу, где живот замењујемо Животом, јер најпре предајемо један живот, и уместо њега задобијамо други. Али, предавање нашег живота при крштењу јесте изображење ислика смрти, док наше обнављање у бањи крштења представља истински живот. Наиме, пошто је Спаситељ, Који је умро и васкрсао, пожелео да и нама преда тај нови живот, заповедио једа и ми претходно Њему принесемо нешто од тог великог Дара. А шта је то? Подражавање смрти Његове. На који начин? Пошто своје тело погрузимо у воду као у какав гроб, и пошто се оно три пута укаже, Господ нас тада прихвата као да смо већ причасници Његове смрти и Његовог погребења, и чини нас достојнима Његовог новог живота.   3. Тако ствари стоје.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик.      Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама.     Умировљени Епископ захумско-херцеговачки  и приморски Атанасије (Јевтић)

        Извор: Манастир Михољска Превлака
    • Од Логос,
      Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик.      Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама.     Умировљени Епископ захумско-херцеговачки  и приморски Атанасије (Јевтић)

        Извор: Манастир Михољска Превлака
      View full Странице
    • Од Логос,
      Божјом милошћу Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је у Бару, гдје је служио Литургију, поводом трогодишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира, одликовао архипастирском похвалницом господина Тахира Алибашића из Бара за несебично пожртвовање и вјерност Богу и Судњем дану, које је показао спрјечивши уништење остатака ранохришћанске цркве у Заљеву.     „Вјеран својим прецима, бранио је и животом својим темеље древне цркве ( 5-6. вијек) у Заљеву од оних који су покушали да је затрпају, и на том мјесту, гдје постоји и гробље, изграде зграде. Он не само што је ријечима спријечавао то, него је пао на пут, и камиони, који су довозили материјал, само што га нијесу прегазили. Онда је дошао код о. Слободана и замолио га да он утиче да се спаси та древна црква“, подсјетио је Митрополит на љубав и пожртвованост г. Алибашића.   Након што је Митрополит благословио господина Алибашића и његову породицу, са жељом да сличних њему буде још, нагласивши да су ријетки овакви људи као Тахир који је био спреман да жртвује свој живот да сачува светињу и гробље, присутнима се обратио г. Тахир.   Он је изразио захвалност Митрополиту на одликовању, али и позиву да присуствује овом дивном догађају, истичући да се његова душа одморила слушајући Литуругију. Господин Тахир је подијелио и своја сјећања на то како је бранио светињу у Заљеву.   Обраћање господина Тахира Алибашића преносимо у цјелости:   „Поштовани вјерници и грађани Бара,   Пуно сам захвалан господину Амфилохију Радовићу, као и Слободану Зековићу, што су ме позвали да будем данас овдје међу вама. Некако ми се и душа одморила док сам слушао Литургију.   За саму цркву у Заљеву знао сам јер су ми рекли очеви да на том мјесту треба да постоји: Води рачуна да нађемо ту цркву. Дошло је вријеме и открио сам, али они који су знали за то хтјели су што прије да је затрпају. Мучио сам се..Покушавао сам са властима то да спријечим, али нијесам могао никако. Дошао сам до г. Зековића и он је звао, кога је звао.   Говорио сам им немојте сипати, овдје је црква, овдје је богатство Бара, јер Бар има везе са свијетом. Ту је лука, ту су туристи, а овај храм, који је изграђен овдје, једна је ружа, барска светиња.   У помоћ су ми прискочили, први Зековић и г. Амфилохије, звао кога је звао, знам и ја кога је звао… Захваљујем се г. Амфилохију што ме позвао да ово слушам данас. Право да вам кажем и душа ми се одморила док сам био овдје и слушао Литургију. Хвала вам пуно!   Част ми је што сам данас био на Литургији, која ми је, као што сам већ рекао, душу одморила.   Ово је Бар у којем три вјере неће да се дијеле. Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и дијелимо. 650 000 нас је, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки. Кад нам је потребна крв не питамо доктора, да ли је од Амфилохија Радовића, или од Зековића, или од Алибашића, него само има ли је, сви смо жива бића.   Још једном се захваљујем свима, а посебно господину Амфилохију.“     Извор: Митрополија црногорско-прморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...