Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Остоја Симетић: Да ли треба да тучемо педере?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Срђан Шијакињић рече

Довољно би било да већина људи почне да сматра да је морално тући жене или прогонити Јевреје, па да држава стане иза тога.

Zamena teza i slamnati čovek...ovde nije reč o tome da se neka grupa ljudi proganja ili tuče. Već da se ne nameće neka ideologija. Sve vreme je reč o tome. Sve vreme. Ali ti kao svaki dobri kršćanski liberal i pink pravoslavac koristiš prljave trikove protiv oponenata. Ja kažem :"Država treba da zakonski zabrani gej propagandu, ne gej veze" A ti onda to prevedeš:"Aha, oćete da progonite žene i Jevreje, država to ne sme da radi". Eto šta radiš. A zemlja koja je najviše iskrvarila da bi se sprečio genocid nad Jevrejima i ukojoj su se žene najpre emancipovale - Rusija je donela zakon o zabrani gej propagande i zabranila gej parade. A zemlje, koje su u istoriji bile leglo antisemitizma, poput Nemačke, Austrije, Hrvatske, imaju masovne gej parade i brutalno nameću LGBT ideologiju. Msm, ako je i od liberala, mnogo je. Baš vodite informacioni rat. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Ivan Marković рече

Moraš biti dosledna. Ako si za parade homoseksualaca, onda moraš biti i za parade ovih drugih. Isto su odrasli, ne povređuju nikoga i mogu da se zaljube:ani_biggrin:

Dobro, mozda nije za ove druge, mozda je latentni incestoid :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, cloudking рече

Gde su vam grmljavine  o preljubi? O pornografiji? O razvratu? O svingeraju? Nema... gde su?

Питање стоји. Није ми познато да је икад Црква објавила неку посланицу у којој се залаже за забрану порнографских сајтова у Србији, или чија је једина тема била промискуитет као уобичајен животни стил већине људи у Србији. Не сећам се ни да се Црква енергично залагала за осуду става који је широко распрострањен у нашем народу да је нормално, и чак пожељно, да мушкарац спава са различитим девојкама пре него што се ожени.

 

Може бити наравно да сам ја пропустио све то, али да је уложено бар пола труда око тога као око питања хомосекс. мислим да бих приметио...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Lady Godiva рече

И кад си већ то споменуо, по чему је секс без љубави са особом истог пола већи грех него секс без љубави са особом супротног?

Bog reče:

S muškarcem ne lezi kao sa ženom; gadno je.

Al današnjim modernim pravoslavcima je to nebitno i nalaze raznorazne načine da opravdaju gadost a sve pod floskulom ljubavi,slobode i demonkratije.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Kratos рече

Bog reče:

S muškarcem ne lezi kao sa ženom; gadno je.

Al današnjim modernim pravoslavcima je to nebitno i nalaze raznorazne načine da opravdaju gadost a sve pod floskulom ljubavi,slobode i demonkratije.

 

 

Jaooo oces da igramo tu igru "sta je sve bog rekao a cega se niko od vas hristovih vojnika ne pridrzava ni u najludjim snovima"? :D

 

Jao, jao... ajde molim teeeee!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, cloudking рече

a zamisli da uradimo isto sa religijom... da umesto da decu krstavamo sa par meseci, dajemo im sansu da isprobaju nekoliko religija a da odaberu onu koja im odgovara kad postanu dovoljno zreli

klasicno pitanje neverujuceg coveka,koje veze nema sa ovom temom o pederima :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Ivan Marković рече

Moraš biti dosledna. Ako si za parade homoseksualaca, onda moraš biti i za parade ovih drugih. Isto su odrasli, ne povređuju nikoga i mogu da se zaljube:ani_biggrin:

:aplauz:Браво! Овај врхунски аргумент ме је убедио да је хомосексуалнлст болест. Хвала ти што си ми отворио очи.

пре 10 минута, Wlof рече

Jel to onda znaci da okolina i propaganda mogu da uticu na nasu psihologiju, da nas nesto privuce ka necemu i da nesto uradimo? Jer taj primer koji si ti dala podrzava ono sto ja pricam.

Ако ти хоћеш да смуваш лика, хоћеш. И никакве друштвене норме те неће убедити у супротно. 

Сада треба на православном сајту да ти објашњавам да су људи измислили и разне сексуалне направе јер им је све једно да ли је мушко, женско или лутка, све док даје исти резултат.

Већ сам рекла како ћу да васпитам децу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, cloudking рече

dajemo im sansu da isprobaju nekoliko religija a da odaberu onu koja im odgovara kad postanu dovoljno zreli.

i tako si ti, ipak zavrsio na ovom pravoslavnom forumu :) ili nisi jos dovoljno zreo?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Sofija_ рече

ima, ovde u holandiji, decu uce da je normalno da istrazuju(znaci uce ih da je normalno i jedno i drugo) sa kim im vise odgovara, znaci da mogu da probaju da spavaju i sa jednim i drugim polom, da bi se zatim

odlucili sta im vise prija, a to je takodje cista pederska propaganda

Свакако да никад не бих желео да моју децу неко подстиче да имају односе и са оним полом који их не привлачи, само да би ето "пробали шта им прија", али невезано и за таква претеривања, није ми познато да је проценат геј популације у Холандији евидентно већи од оног у земљама које намају такав приступ. А то би морао да буде случај, уколико је моугће утицати на нечију склоност.

Деци не треба наметати никакав став о сексуалности. Треба им рећи да је сексуалност један од аспеката људске природе, и да различити људи имају различита мишљења о томе како треба користити ту енергију. Свако треба, наравно када одрасте, да одабере да ли ће бити моногаман, промискуитетан, или се уздржавати од односа, привремено или трајно. И никога због тога не треба осуђивати, све док не угрожава друге људе (или животиње) својим избором. Све преко тога, не треба да се учи у школама, него у породици. Моје скромно мишљење.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Теме о гејевима и хришћанству увек заврше овако безбезе.

Шта год писали, Православне Цркве (верујем и Римска, можда и неке друге) никада неће уважити (благословити) хомосексуализам као прихватљиву форму живота. То ће до краја света бити напросто грех и санкционисано и слично; у црквеном погледу на свет, њеним списима, њеној историји, теологији, канонина и слично нема места за такву једну причу.

Узалуд је свака расправа по том питању. Црква је неспојива са хомосексуализмом.

Као што сам написао пре више година једном верујућем геју овде на форуму: нада гејева који можда верују у Бога и можда воле Христа је једино у Богу. Црква их никада неће прихватити. То је завршена ствар.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Срђан Шијакињић рече

Из перспективе једног друштва, мислим да нема много потенцијално већих опасности за све чланове заједнице од ускраћивања права било коме само зато што није по укусу већине.

Dobro, zašto onda uskratiti pravo Dverima ili Saši Raduloviću da formiraju vladu samo zato što ih većina nije izabrala (jer nisu po ukusu većine). Baš smo mi neko gadno društvo. Pita se većina c, c, c.....sramota, kakva smo mi diktatura:ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Lady Godiva рече

Ако ти хоћеш да смуваш лика, хоћеш. И никакве друштвене норме те неће убедити у супротно. 

Сада треба на православном сајту да ти објашњавам да су људи измислили и разне сексуалне направе јер им је све једно да ли је мушко, женско или лутка, све док даје исти резултат.

Већ сам рекла како ћу да васпитам децу.

Kakve to veze ima sa uticajem propagande i drustva na decu i druge?

Nisam te pitao kako bi ti vaspitala decu, nego sam te pitao kako mozes da podstices kriticko razmisljanje deci dok se deca hrane propagandama?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак, на дан 15. августа 2019. године, у боровском храму који прославља своју славу - Пренос моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију.      Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Шкорић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, парох даљски, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох вуковарски, протојереј-ставрофор Слободан Блажић, парох боровонасељски, протојереј Миленко Гребић, парох у пензији, протојереј Љубенко Јовић, парох бршадински, протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, јереј Вукашин Цветојевић, јереј Бранимир Михајловић, парох габошки и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља, уз присуство протојереја-ставрофора Чеде Лукића, настојатеља боровског храма и јереја Драгана Сердара, пароха боровског. Литургији је присуствовао начелник Општине Борово господин Зоран Баћановић. У току Литургије Владика Херувим проузнео је следећу беседу:   -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче Општине, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење света Литургија. Прослависмо име Божје и имена свих Божјих угодника који су ходили трновитим путем ка Царству Небеском.    У лику светога архиђакона и првомученика Стефана имамо пример какву веру и свако од нас може да поседује. Свети архиђакон Стефан је знао да је потребно имати јаку веру, али благу реч која допире до срца оних који је желе чути. Мисија и делатност светог Стефана стајале су на чврстој вери и благој речи која је могла придобити срца незнабожаца који нису ходили Христовим путем. Незнабошци нису знали Ко је Светлост и Истина овога света. Црква је од самог почетка проповедала Светлост и Истину, преображај целокупне природе Христом. Апостоли и ђакони су проповедали разапетог и васкрслог Христа који нам је омогућио да живимо по Јеванђељу и да тако будемо проповедници, носиоци и наследници обећаног Добра. То Добро, Царство Небеско, је спремно за нас ако образујемо себе у Христу. Слушајући свето Јеванђеље данас и поучавајући се делима светих Божјих угодника ми ходимо правим путем. Требамо као народ ходити путем светлости и истине, то је пут Цркве која увек проповеда Добро. Црква носи Христову благу реч, и Сам Христос је благ. Ако наш Начелник Христос није крут, него нас увек милује, крепи и теши благом речју, не можемо ни ми бити крути. Господ нам даје могућност покајања као најлепши овоземаљски цвет, јер кајањем перемо своју душу и срце да би се у њих могао настанити Христос. Христос долази у свет да би човек могао задобити спасење, да би се отворила Небеска Врата и човек био обожен. Оваплоћењем Христовим омогућена нам је заједница за Господом. Црква треба да буде наш живот, јер ако нисмо у заједници са Црквом Божјом онда смо без Светлости коју она са собом носи и можемо се лако изгубити на путу. Наше назначење је да се саображавамо са Христом, да долазимо у Цркву где ћемо чути Реч Јеванђеља и причестити се Телом и Крвљу Господњом. Тада смо ми следбеници и наследници Царства Небеског, народ који зна свој идентитет, чува свој језик и културу. У Цркви Божјој све добија своју пуноћу и прави облик.   Ове године славимо осамсто година постојања наше свете Цркве која је током историје прошла свој трновити пут, али је ипак опстала. Опстала је захваљујући нашем народу и свештеницима, захваљујући свеукупној хијерархијској структури кроз целу своју историју. Знамо да је било дивних људи, почевши од светога Симеона и светога Саве, целе лозе Немањића и Лазаревића, Бранковића, који су својим животом проносили Јеванђеље и изграђивали цркве. Својим богоугодним делима су омогућили да наш народ слуша Јеванђеље и да му на тај начин животни пут буде обасјан светлошћу Христовом. Свих осамсто година ти дивни људи су били пред Престолом Свевишњега и показивали народу пут ка Цркви Божјој и нашем спасењу.   Радујем се што је у Борову, на Савуљи, покренута иницијатива да се означи место где ће се народ тог дела овог места моћи сабирати на молитву. Што је више светих места на којима можемо приносити Жртву Господу – то је наш народ благословенији. Стога ће на Савуљи бити још једно место саборовања нашег народа, где показујемо да ми знамо свој пут и назначење у овом свету. Показујемо да је свети Сава наш родоначелник и путеводитељ ка Царству Небеском.    Преображењски Сабор који припремамо у Даљ Планини треба да изобрази управо то јединство и саборност нашег народа. Позивамо вас све да се 18. и 19. сви упутимо у нашу светињу, у манастир Даљ Планину, где ћемо се заједно помолити Господу. Ово неће бити никакав идеолошки скуп него сабор нашега народа. На саборима смо кроз историју доносили важне одлуке за опстанак нашег народа у метежним временима.   Надам се да ће Преображењски Сабор донети добре плодове и да ће помоћи нашем народу да се изграђује у љубави и молитви чиме ћемо чувати и наш језик и културу.   Нека је благословен данашњи дан и ваша слава у Борову! Амин.      Извор: Епархија осечкопољска и барањска   Епархија осијечкопољска и барањска |
      WWW.EPARHIJA-OSJECKOPOLJSKABARANJSKA.HR
    • Од Логос,
      -Осојане: 18 година од почетка повратка расељних Срба-   Светом архијерејском Лутургијом у обновљеној цркви Светог архангела Гаврила у селу Осојане између Истока и Клине облежено је осамнаест година од почетка повратка расељних Срба.     Био је то први организовани повратак Срба после протеривања преко две ститине хиљада Срба по завршетку оружаног конфликта на Косову и Метохији и НАТО агресије 1999. године. На годишњицу повратка, испред цркве у Осојану постављена је и спомен плоча са именима убијених и отетих Срба у општини Исток, која је после Литургије освештана.   Свету Литургију у цркви Светог архангела Гаврила у Осојану поводом обележавања 18-годишњице повратка расељених и избеглих Срба служио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије:   -Вера у Бога треба бити свима духовни водич. Без вере не можемо ни видети Господа. Сабрали смо се пре свега да заблагодаримо Богу на Његовој милости, да заблагодаримо на Његовом дару којим нас нас је обдарио да после свих оних патњи после 1998. и 1999. године, када је овај народ - као и многобројни наши сународници са Косова и Метохије - чувајући свој голи живот морао да напусти своја огњишта. Поново се вратио овде на ледину, под шаторе. Добро се сећам те прве Литургије на прагу разрушене школе. Можда је то једна од најлепших Литургија које сам служио, јер сам у свему томе осетио колика је милост Божја, колико Господ гледа на нас и брине о нама, а само је потребно да и своје очи упртимо ка Господу, рекао је владика Теодосије.     После Литургије освештана је спомен плоча посвећена убијеним и отетим Србима у Општини Исток. Чланови породица жртава и присутни упалили су свеће и положили венце за покој душе оних које више нема.    -Желимо да нагласимо да је ово први споменик подигнут српским страдалницима овде. Надамо се да ћемо чинити више да обележимо сећање на њих, али просто ми као удружење немамо снаге, а мало је оних који имају осећаја за овај проблем. На овом споменику се налазе имена 64 страдалих Срба. И даље има оних који се налазе на листи несталих, један број страдалих се не налази на овом споменику, а знамо да их има. Ово није коначан списак оних који су страдали на подручју Општине Исток, истакла је Гордана Ђекановић испред Удружења Косметски страдалници.   Пут повратка оних који су се вратили није био нимало лак, али упркос недаћама које су их задесиле, жеља за повратком била је јача.   -Мучили смо се када смо се вратили, али уз помоћ добрих људи успели смо да опстанемо.За сада немамо већих проблема, добро нам је, само што немамо више снаге, али нигде лепше нема него у свом селу, изјавила је Марта Ристић.  -Лепо је када се окупимо да играмо фудбал, али за нас девојке проблем је што немамо где да изађемо, опасно је да излазимо увече, навела је Исидора Ђурић.   Присутнима се обратио и председник привременог органа општине Исток Малиша Ђурић који је истакао да ова локална самоуправа кроз програме Владе Србије настоји да промовише самоодржив опстанак повратника.   -У оквиру програма помоћи, успевамо да мотивишемо веће учешће повратника у процесу бављења пољопривредном производњом и на тај начин стварају се услови за производњу конкурентних пољопривредних производа на тржишту, које није увек благонаклоно према повратницима. Пружена је помоћ у виду пољопривредних машина и прикључака, помоћ у грађевинском материјалу, у оквиру социјалног програма реализује се помоћ за најугроженије, нагласио је Малиша Ђурић, председник Општине Исток.   Осојане је прво и највеће село у Општини Исток где је после 1999. године дошло до повратка расељених и у њему и околним српским селима данас живи око пет стотина Срба повратника.     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Ćiriličar,
      Пошто је данас на улици све полу-голо да видимо шта теолози кажу на ову тему.
      Ша голотиња (=део или делови голог тела) изазива код осбе супротног (а и код истог) пола? Зашто (не) треба покривати тело и како? Које последице изазива на личном и друптвеном плану разголићеност? Како треба хришћанин да се облачи? Пар примера:
      "Хаљине им говоре, да се Богу не моле" (Владика Николај) Владика Данило Крстић је најавио својој духовној кћери, мати Макарији да га је напусти демон блуда, и то је сматрао као близину смрти - окуд старцу, подвижнику блудне помисли које га нападају? Монах калист, духовно чедо Владике Николаја, ако је истинита забилешка аутора књиге о њему, сведочи, аутору се исповеда да га у сну "посећује" млада лепа жена. Старац Силуан није отишао девствен у манастир, имао је однос са женом, покајао се, наравно, али је, по сведочењу ученика му, потоњег старца Софронија Есешког преко деценије имао борбу са "тим"? Причамо о облачењу, да напоменем, па све што се каже, молим да се контестуализује са тим, а не "с брда, с дола".
      Навео сам драстичне примере подвижника и стараца, ако је тако а јесте, како ћемо ми реаговати на голотињу око нас свуда? И како треба онда да се ми сами облачимо? Видео сам студенте на ПБФ-у у шортцевима, док, рецимо, професорка руског језика на једној духовној академији у Русији носи сукњу испод колена и прекрије главу марамом. Ркли би "зилоткиња", а није, сматра, рецимо, Ткачова да је престрог.
       
      Па изволте...праштајте за многоглаголање.
    • Од Логос,
      У манастиру Улије код Лепосавића свечано је прослављена слава манастира Преподобномученице Параскеве. Свету Литургију служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење намесника митровачког протојереја-ставрофора Милије Арсовића, као и свештенства и монаштва Eпархије рашко-призренске.     Владика Теодосије је подсетио на житије Светог преподобномученице Параскеве која је пострадала у време римског цара Антонина одбијајући да се одрекне своје вере: -Светитељка је поднела и најтежа мучења и остајала чудесно неповређена. У народу је посебно поштована као девица мученица и исповедница вере Христове, рекао је владика Теодосије и указао:   -Светитељи нам својим живим примером указују како не треба да се одричемо ни своје вере, али ни свог наслеђа. Наши преци су вековима остајали верни Богу у најтежим околностима, не напуштајући свој родни крај - Косово и Метохију, што је и порука за све нас данас да останемо достојни баштиници њиховог примера и никада се не одрекнемо Косова и Метохије и наших светиња уз које смо порасли.   Манастир Свете Параскеве у Улијама код Лепосавића недавно је обновљен и у њему сада живе игуманија Нина и монахиња Јулијана које су претходно служиле Богу у манастиру Кончул. Народ лепосавићког краја са великом радошћу је прихватио обнову  манастира у коме се поново свакодневно чује молитва монахиња.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Епископ рашко-призренски Теодосије служио је данас Свету Литургију у цркви Марије Магдалине у Тутину. У присуству више верника, владика Теодосије рукоположио је у чин свештеника досадашњег ђакона Владана Вукомановића, који ће у будуће бити парох при овој цркви.      У својој беседи, епископ Теодосије је говорио о житију Марије Магдалине, рекавши да њена вера у Христа, треба да нам буде пример како и ми да верујемо.    ,,Ко може замислити патњу Свете Марије Магдалине, у којој је било седам демона, који је стављаху на разне муке и искушења? Речима се не може описати патња ове Светитељке. Али њен сусрет са силом и љубављу Божијом, исцељује је, и од тога дана она не престаје да прати Господа. Непрестано га је пратила и служила му. И у најтежем тренутку, када су Господа разапели, она је са Мајком Божијом стајала испод Крста. И због те њене вере да је Исус заиста Месија и Спаситељ, Господ је удостојио да она са осталим мироносицама прва прими вест да је Господ Васкрсао, и њој се првој Господ и јавио."     Рукоположивши новог посланика на њиви Господњој, Епископ је подсетио на смисао свештеничког позива и служења: ,,Нека рукопроизведени отац Владан служи пре свега Богу, па онда и народу Божијем. Нека Богу приноси бескрвну жртву у име свих вас и нека се моли за сваки напредак поверене му пастве, онако како су то радили истински свештеници, како у Старом, тако и у Новом Завету.      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
×
×
  • Create New...