Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Остоја Симетић: Да ли треба да тучемо педере?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Срђан Шијакињић рече

Довољно би било да већина људи почне да сматра да је морално тући жене или прогонити Јевреје, па да држава стане иза тога.

Zamena teza i slamnati čovek...ovde nije reč o tome da se neka grupa ljudi proganja ili tuče. Već da se ne nameće neka ideologija. Sve vreme je reč o tome. Sve vreme. Ali ti kao svaki dobri kršćanski liberal i pink pravoslavac koristiš prljave trikove protiv oponenata. Ja kažem :"Država treba da zakonski zabrani gej propagandu, ne gej veze" A ti onda to prevedeš:"Aha, oćete da progonite žene i Jevreje, država to ne sme da radi". Eto šta radiš. A zemlja koja je najviše iskrvarila da bi se sprečio genocid nad Jevrejima i ukojoj su se žene najpre emancipovale - Rusija je donela zakon o zabrani gej propagande i zabranila gej parade. A zemlje, koje su u istoriji bile leglo antisemitizma, poput Nemačke, Austrije, Hrvatske, imaju masovne gej parade i brutalno nameću LGBT ideologiju. Msm, ako je i od liberala, mnogo je. Baš vodite informacioni rat. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Ivan Marković рече

Moraš biti dosledna. Ako si za parade homoseksualaca, onda moraš biti i za parade ovih drugih. Isto su odrasli, ne povređuju nikoga i mogu da se zaljube:ani_biggrin:

Dobro, mozda nije za ove druge, mozda je latentni incestoid :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, cloudking рече

Gde su vam grmljavine  o preljubi? O pornografiji? O razvratu? O svingeraju? Nema... gde su?

Питање стоји. Није ми познато да је икад Црква објавила неку посланицу у којој се залаже за забрану порнографских сајтова у Србији, или чија је једина тема била промискуитет као уобичајен животни стил већине људи у Србији. Не сећам се ни да се Црква енергично залагала за осуду става који је широко распрострањен у нашем народу да је нормално, и чак пожељно, да мушкарац спава са различитим девојкама пре него што се ожени.

 

Може бити наравно да сам ја пропустио све то, али да је уложено бар пола труда око тога као око питања хомосекс. мислим да бих приметио...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Lady Godiva рече

И кад си већ то споменуо, по чему је секс без љубави са особом истог пола већи грех него секс без љубави са особом супротног?

Bog reče:

S muškarcem ne lezi kao sa ženom; gadno je.

Al današnjim modernim pravoslavcima je to nebitno i nalaze raznorazne načine da opravdaju gadost a sve pod floskulom ljubavi,slobode i demonkratije.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Kratos рече

Bog reče:

S muškarcem ne lezi kao sa ženom; gadno je.

Al današnjim modernim pravoslavcima je to nebitno i nalaze raznorazne načine da opravdaju gadost a sve pod floskulom ljubavi,slobode i demonkratije.

 

 

Jaooo oces da igramo tu igru "sta je sve bog rekao a cega se niko od vas hristovih vojnika ne pridrzava ni u najludjim snovima"? :D

 

Jao, jao... ajde molim teeeee!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, cloudking рече

a zamisli da uradimo isto sa religijom... da umesto da decu krstavamo sa par meseci, dajemo im sansu da isprobaju nekoliko religija a da odaberu onu koja im odgovara kad postanu dovoljno zreli

klasicno pitanje neverujuceg coveka,koje veze nema sa ovom temom o pederima :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Ivan Marković рече

Moraš biti dosledna. Ako si za parade homoseksualaca, onda moraš biti i za parade ovih drugih. Isto su odrasli, ne povređuju nikoga i mogu da se zaljube:ani_biggrin:

:aplauz:Браво! Овај врхунски аргумент ме је убедио да је хомосексуалнлст болест. Хвала ти што си ми отворио очи.

пре 10 минута, Wlof рече

Jel to onda znaci da okolina i propaganda mogu da uticu na nasu psihologiju, da nas nesto privuce ka necemu i da nesto uradimo? Jer taj primer koji si ti dala podrzava ono sto ja pricam.

Ако ти хоћеш да смуваш лика, хоћеш. И никакве друштвене норме те неће убедити у супротно. 

Сада треба на православном сајту да ти објашњавам да су људи измислили и разне сексуалне направе јер им је све једно да ли је мушко, женско или лутка, све док даје исти резултат.

Већ сам рекла како ћу да васпитам децу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, cloudking рече

dajemo im sansu da isprobaju nekoliko religija a da odaberu onu koja im odgovara kad postanu dovoljno zreli.

i tako si ti, ipak zavrsio na ovom pravoslavnom forumu :) ili nisi jos dovoljno zreo?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Sofija_ рече

ima, ovde u holandiji, decu uce da je normalno da istrazuju(znaci uce ih da je normalno i jedno i drugo) sa kim im vise odgovara, znaci da mogu da probaju da spavaju i sa jednim i drugim polom, da bi se zatim

odlucili sta im vise prija, a to je takodje cista pederska propaganda

Свакако да никад не бих желео да моју децу неко подстиче да имају односе и са оним полом који их не привлачи, само да би ето "пробали шта им прија", али невезано и за таква претеривања, није ми познато да је проценат геј популације у Холандији евидентно већи од оног у земљама које намају такав приступ. А то би морао да буде случај, уколико је моугће утицати на нечију склоност.

Деци не треба наметати никакав став о сексуалности. Треба им рећи да је сексуалност један од аспеката људске природе, и да различити људи имају различита мишљења о томе како треба користити ту енергију. Свако треба, наравно када одрасте, да одабере да ли ће бити моногаман, промискуитетан, или се уздржавати од односа, привремено или трајно. И никога због тога не треба осуђивати, све док не угрожава друге људе (или животиње) својим избором. Све преко тога, не треба да се учи у школама, него у породици. Моје скромно мишљење.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Теме о гејевима и хришћанству увек заврше овако безбезе.

Шта год писали, Православне Цркве (верујем и Римска, можда и неке друге) никада неће уважити (благословити) хомосексуализам као прихватљиву форму живота. То ће до краја света бити напросто грех и санкционисано и слично; у црквеном погледу на свет, њеним списима, њеној историји, теологији, канонина и слично нема места за такву једну причу.

Узалуд је свака расправа по том питању. Црква је неспојива са хомосексуализмом.

Као што сам написао пре више година једном верујућем геју овде на форуму: нада гејева који можда верују у Бога и можда воле Христа је једино у Богу. Црква их никада неће прихватити. То је завршена ствар.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Срђан Шијакињић рече

Из перспективе једног друштва, мислим да нема много потенцијално већих опасности за све чланове заједнице од ускраћивања права било коме само зато што није по укусу већине.

Dobro, zašto onda uskratiti pravo Dverima ili Saši Raduloviću da formiraju vladu samo zato što ih većina nije izabrala (jer nisu po ukusu većine). Baš smo mi neko gadno društvo. Pita se većina c, c, c.....sramota, kakva smo mi diktatura:ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Lady Godiva рече

Ако ти хоћеш да смуваш лика, хоћеш. И никакве друштвене норме те неће убедити у супротно. 

Сада треба на православном сајту да ти објашњавам да су људи измислили и разне сексуалне направе јер им је све једно да ли је мушко, женско или лутка, све док даје исти резултат.

Већ сам рекла како ћу да васпитам децу.

Kakve to veze ima sa uticajem propagande i drustva na decu i druge?

Nisam te pitao kako bi ti vaspitala decu, nego sam te pitao kako mozes da podstices kriticko razmisljanje deci dok se deca hrane propagandama?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 14. сепембра предавање је одржао протопрезвитер Остоја Кнежевић, на тему: Светитељи Божији, наши старији сродници.       Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Празник Преноса моштију Светог Александра Невског био је повод литургијског сабрања у Светосавском храму у Краљеву. Међу свечарима који славећи овог угодника Божијег изражавају саборност Цркве пројављену међу светима које је Господ као Глава Цркве пројавио, био је и протођакон Александар Грујовић са породицом.     Посебну радост овом слављу дало је присуство Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина који је началствовао евхаристијским сабрањем. Саслуживало је братство храма, уз молитвено учешће верног народа Божијег, и уз дивно појање појаца предвођених протопсалтом Иваном Трајковићем.   Након јеванђелског читања, Епископ Јустин се обратио присутнима поучном и садржајном беседом. Честитао је славу протођакону Александру са породицом и свим присутним свечарима. Подсетио је на важност хришћанског живљења које нам даје смернице кроз лавиринте овога света. Молитвени и световрлински живот омогућавају нам да душе своје омекшамо од окамењености. Покајање је оно чему треба да се окренемо. Оно је ту да нас утеши и осмисли живот. Данас многи говоре да време лечи све. Ми не мислимо тако. Господ је наш Лекар. Он чини да увек и свуда видимо смисао живота. Време треба да користимо чинећи добро, али и стрпљиво очекујући Господа. Трпљење је велика врлина. Њоме припремамо пут којим се Господ усељава у нас.  Ако будемо радили на свом духовном животу, учинићемо да као народ будемо сведоци вере Господње у овоме свету. То је прави начин да утичемо на људе и догађаје око нас. Нека Господ мира и утехе буде са нама и помаже нам у све векове векова. Амин, поучио је Владика.   У наставку благодарствене службе, извршено је приношење и узношење Дарова Господу због свега и за све, а затим и причешћивање освећујућим и животворним Тајнама Христовим. Након заамвоне молитве уз појање тропара и кондака освештани су колач и жито које је у славу и част Светог Александра Невског принео протођакон Александар са породицом. У радости празника је преломљен славски колач, а заједничарење је настављено за трпезом љубави коју је припремио сабрат овог храма и данашњи свечар.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Светом литургијом у Храму Светог Јована Владимира прослављен је празник Успења Пресвете Богородице. Светом службом Божјом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић и протонамесник Душан Динић парох кладовски.       У литургијској бесједи отац Слободан је истакао да увијек када славимо Мајку Божију то чинимо са великом љубављу и радошћу и ни пред ким хришћани не изливају своја осјећања и своје потребе у молитвама својим као када се моле Мајци Божијој.   „Јер она је Мајка свију нас и са љубављу нам притиче у помоћ увијек када је са вјером и љубављу призивамо“, казао је отац и додао да овај данашњи празник заузима централно мјесто међу свим празницима који су посвећени Пресветој Богородици.   Тумачећи данашње Јеванђеље када је Господ у кући Лазаревих сестара, Марије и Марте, рекао да Марија која је слушала ријеч Његову, док се Марта трудила око послужења , изабрала добар дио, отац Слободан је казао да тај добри дио јесте да слушамо ријеч Божију.   „И да се трудимо да свој живот устројавамо по ријечи Божијој која је једина спасоносна. И зато Господ каже да је Марија добри дио изабрала. Не чита се узалуд ово Јеванђеље на празнике Мајке Божије, зато што је управо Она најљепши примјер дала свима нама како треба бити послушан ријечи Божијој, вољи Божијој и како треба по ријечи Божијој живјети.“   Оном Њеном ријечију: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечима Твојим,“ којима је Богородица одговорила на благу вијест архангела Гаврила, почело је спасење рода људскога, истакао је прота Слободан подсјетивши да је до последњега свога издисаја, Мајка Божија увјек била спремна да твори вољу Божију, послушна ријечи Његовој а по ријечи Господњој: „Заиста су блажени они који ријеч Божију слушају и држе је.“   Отац Слободан је нагласио да је Пресвета Дјева Богородица била најчистији изданак који је икада род људски подарио. И због те своје чистоте је била Божија изабраница:   „Она се удостојила да послужи великој тајни оваплоћења Сина Божијега. Њена утроба, коју у овоме Јеванђељу жена из народа благосиља (Блажена је утроба која те је носила и дојке си сисао), постала је шира од небеса. У своју утробу Она је примила Сина Божијега. Преко Ње се Господ Духом Светим оваплотио, примио на себе људску природу и људско тијело. Постао у свему нама подобан, осим у гријеху. Себе је добровољно унизио да би нас гријехом пале, упрљане и отпале од заједнице са Богом, поново увео у ту заједницу једном заувјек. „   Нагласио је отац да Мајка Божија, која је понијела у утроби својој Спаситеља свијета, најближе стоји престолу Божијем и моли се за спасење рода људскога. Појаснио је да иако је Богомајка била савршена и чиста цијелога свога живота, ипак рођењем, од својих родитеља, Светих и праведних Јоакима и Ане,  наслиједила је прародитељски гријех због којега је и човјек постао смртан.   „Тако да је и Она у данашњи дан окусила смрт, али је Господ, Њу, мајку своју пречисту, удостојио онога што је обећао и свакоме од нас. А то је васкрсење из мртвих. Васкрсење тијела. Што ће се и десити када Господ дође поново да суди живима и мртвима. Када ће бити општи суд свему свијету и свим покољењима људским. Али прије тога општега суда и општега васкрсења, Господ је удостојио те благодати и те радости Мајку Своју. И Она са на данашњи дан упокојила, али је Господ Њу и подигао из гроба, васкрасао тијелом и узнео на небеса“, бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.   У даљој бесједи отац Слободан је испричао да као што је Свети апостол Тома морао да се лично увјери у Христово васкрсење, а преко њега и свако од нас, тако је опет апостол Тома послужио да се открије и ова света и велика тајна да се Мајка Божија удостојила васкрсења из мртвих. Он је трећег дана замолио да се отвори Њен гроб како би цјеливао Њено свето тијело. И гроб је био празан као и оног трећег дана када су мироносице ишле да помажу тијело Христово. Она се удостојила, милошћу и љубављу Сина Свога, васкрсења из мртвих.   „Велика је радост овога празника и ту радост нека увијек носимо у својим срцима. Да се увијек молимо Мајци Божијој да нас заступа пред престолом Сина Свога. Њеним молитвама да нас Господ утврди у вјери, у свакоме доброме дјелу. И молитвама Пресвете Дјеве Богородице, да се и ми удостојимо Царства небескога гдје ћемо у сву вјечност радовати се гледању лица Божијега и сусрету са Пресветом Богородицом и свима светима. Радовати се у вјечности једни другима. Нека би нас Господ молитвама Њеним удостојио те радости, а Њему који је предиван у Пресветој Дјеви Богородици нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин“, закључио је у својој надахнутој бесједи протојереј-ставрофор Слободан Зековић.   Вјелики број вјерника који је постио Госпојински пост приступио је Светој чаши и причестио се Светим тајнама Господњим.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети. (Лк. 10,41-42)     Васпитање деце за честите родитеље представља један од најтежих проблема нашег мучног времена. Оно је постало невероватно тешко јер се деца као по некој заповести „од горе“ систематски развраћају, подижу се у праве и непоправљиве преступнике, којима ништа није да увреде, покраду па чак и убију човека.   Празник Рождества Богородице пружа хришћанским родитељима руководећу нит како да правилно васпитавају своју децу, не би ли их избавили од страшног удела да пођу злосутним путем савременог преступништва.   Тога дана, као плод усрдних молитава родитеља, од раније неплодне мајке Ане родила се Ова Пречиста Дјева, Која је, као најдостојнији сасуд у свету, од Господа била изабрана за Његово очовечење. Дуго су се молили Богу велики праведници Јоаким и Ана, тражећи од Њега да им дарује дете, али њихова молитва није била услишена све до часа када је Ана изрекла обећање да ће дете које роди принети Богу на дар. Тек што је Ана у молитви својој изговорила ово обећање, пред њу је стао Анђео Божји. „Молитва је твоја услишена – рекао је – уздаси твоји пробили су се до облака и сузе твоје кануле су пред Господа. зачећеш и родићеш кћер благословену, Која ће бити изнад свих кћери земаљских. Ради Ње благословиће се сви народи на земљи, кроз Њу ће се дати спасење свету, а зваће се Марија.“   Чувши ове речи Ана је са великом радошћу поновила свој завет: „жив ја Господ Бог мој! Ако добије дете, даћу га Богу на службу – нека служи дан и ноћ, прослављајући целога живота Име Његово“.   Предсказање Анђела се остварило и праведна Ана је испунила своје обећање. Родила јој се кћи Марија и посветила ју је на службу Богу.   Проводећи живот достојан завета, далеко од светске сујете, Дјева Марија је Себи за највише добро поставила општење са Богом и угађање Њему, те се удостојила највише благодати – постала је Мајка Господа Који се од Ње оваплотио, узнесена је изнад сваког створења и постала часнија и славнија и од самих војски анђелских.   Браћо и сестре у Господу! Не заборавимо да је Пречиста Мајка Божја, Коју данас прослављамо, рођена као и сви ми, и да је, насупрот лажном учењу римокатолика латина, као и ми наследила људску природу повређену прародитељским грехом. Како је онда достигла тако необичну узвишеност у добродетељима и тако безмерно достојанствено, да је превазишла чак и анђеле?   То Она дугује Својом благочестивим родитељима који су је посветили за службу Богу, односно, речено савременим језиком, који су је правилно (благочестиво) васпитали. Као резултат таквог васпитања Она и Сама – васпитана у побожности и у послушности родитељима – никако није помишљала на пропадљиву сујету и привидна добра овога света, није се бринула ни због чега земаљског што брзо пролази, него је мислила само на оно што је једино потребно - Она је добар део изабрала, који јој се неће одузети, ради чега је и зову блаженом сви нараштаји.   О како је мало данас на свету остало таквих родитеља и такве деце, који би се трудили да се својом искреном побожношћу уподобе светим праведним Јоакиму и Ани и њиховој ћерки Марији!   Родитељи данас понајвише брину о телесном здрављу своје деце и о њиховом што бољем припремању и оспособљавању за живот у свету; деци, која су лишена тврдих основа побожног васпитања, Бог и Црква често су сасвим или готово сасвим страни; деца немају поштовање према родитељима, омаловажавају оне који су им дали овај живот, и чим стану на своје ноге одвраћају се од њих и брзо их заборављају. Као резултат тога, читав људски живот, лишен здравих основа вере и морала у својој основној ћелији – породици, све више и више бива прекривен мраком безверја и неморала, и постаје налик скотском, зверском, чак и демонском. Сујета овога света као ужасна мочвара гута и погубљује сваку људску душу, која можда и није лишена добрих осећања и настојања, али нема тврде тачке ослонца какве разумно и исправно благочестиво васпитање пружа у борби са безбројним искушењима овог света који у злу лежи.   Родитељи хришћани! Знајте да ће вам ваша деца бити радост и утеха, да ће вам бити потпора у старости, само онда ако их научите да више од свега на свету цене оно што је једино потребно: веру у Бога, потпуну преданост Њему и настојање да цео свој живот на овај или онај начин посвете служењу Њему. У супротном, сами себе треба да кривите ако вам деца буду причињавала само невоље, ако вас буду жалостила и доводила у очајање, нарочито у вашој старости, онда када је природно да од њих очекујете помоћ и подршку у свему.   Пример Пречисте Мајке Божје нарочито треба да послужи вама, мајке хришћанке, за васпитање ваших кћери.     Родитељи Пресвете Дјеве, Јоаким и Ана, нису се попут многих савремених родитеља трудили да јој дају одлично светско васпитање. Они је нису учили плесовима, музици, страним језицима, лепим манирима. Они је нису облачили по последњој моди, која је, узгред речено, данас крајње непристојна и недолична; нису је китили свакојаким женским украсима, нису је водили на балове, вечерње седељке и позоришне представе. Коначно, они уопште нису мислили на то како да је што боље удају. Једини њихов задатак, који им се стално налазио пред очима, био је – да своју ћерку васпитају у страху Божјем и искреној побожности.   И ево плода таквог васпитања! Омиљена занимања Преблагословене Дјеве била су молитва, читање Речи Божје и рукодеље ради што лепшег украшавања храма Божјег и доброчинства сиротима. Она не само да није помишљала на дотеривање и забаве као друге девојке Њеног узраста, него се постојано удаљавала од све те светске сујете и вреве, и више од свега љубила је усамљеност у тишини храма Божјег или Своје келије. Тај чисти и свети живот до те је мере постао готово природна потреба Њена узвишене душе, да је одлучила да се потпуне посвети Богу и, не желећи да се удаје, дала је завет вечне девствености.   Управо због те необичне душевне чистоте и потпуне преданости Богу Она је прослављена изнад свих кћери љyдских, удостојивши се да безмужно постане Мати Самог Бога, да Њено име непрестано славе сви људски нараштаји, и да ће је величати и прослављати да скончања века.   Та вечна неувењива слава Пресвете Дјеве Марије није лекција само за хришћанске родитеље на делу васпитања њихове деце, јер одатле и уопште сви ми хришћани можемо да учимо. Та Њена неупоредива слава, ако Оне Која је „часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима“, јесте заиста светлоносни светионик за све нас што лутамо у тами која све више и више прекрива савремено човечанство.   Нека наше бриге не буду о пролазном, сујетном, пропадљивом, о ономе што брзо нестаје, него пре свега – о вечном, спасоносном за наше душе, небеском. Када се ради о земаљским добрима ми се претерано узбуђујемо, јуримо на све стране, док на небеско и вечно лако заборављамо, иако бисмо првенствено требали да се припремамо за вечност. Постарајмо се да прекор који је Господ упутио еванђелској Марти – Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно – не би био упућен и нама и нашој деци, него да и нас и њих похвали Господ као што је похвалио еванђелску Марију (слику Пресвете Дјеве Матије), која је села код Његових ногу и пажљиво слушала Његове Божанске речи – Марија је добар део изабрала који јој се неће одузети! Амин.     Архиепископ Аверкије (Таушев)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Дана 19. августа 2019. године, на празник Преображења Господњег, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију у Спасо-Преображењском храму у Санкт Петербургу. По завршетку богослужења Свјатејши владика је одржао проповед у којој је говорио о значају празника у свакодневном животу данашњих хришћана.         „Никада своју припадност Цркви немојте повезивати само с одласком у храм, никад не заборављајте на ову везу кад изађете испод његових светих сводова, – истакао је Патријарх. – Ми и тамо, у свету, треба да останемо ученици Спаситеља, и поред многих брига, проблема и животних околности треба да имамо на уму да је само једно потребно, односно да је наше главно, најузвишеније и најодговорније призвање да будемо хришћани и деца Цркве.   „И како би се наш живот променио кад православни верници не би престали да буду православни кад дођу на свој посао, кад се враћају у своје породице, а посебно кад доспевају у конфликтне ситуације у којима се проверава наша верност Господу! Ево кад обавезно треба да се сећамо ко смо, какво је наше призвање, какви су наши животни приоритети и које место у нашем животу заузима Господ. А то је могуће само у случају да живимо истинским религиозним животом. Уколико за време богослужења доживимо усхођење на Таворску гору и силазећи у овај свет и даље у уму и срцу будемо носили сећање на ове дивне тренутке присуства у храму, причешћивања Светим Христовим Тајнама, додира с благодаћу Божијом, наша вера ће се заиста актуализовати, постаће жива и делатна и ми ћемо стећи способност да решавамо своје животне проблеме – и велике, и мале, породичне, друштвене и државне, све оно што је важно за човека,“ – истакао је патријарх.     „Уколико будемо решавали ове проблеме полазећи од нашег хришћанског призвања, ослањајући се на нашу веру, укрепљивани силом благодати Божије, промениће се наш свет, променићемо се ми сами и несумњиво је да ћемо по својој вери имати наду у то да ћемо се удостојити истинског и стварног сусрета с Господом и Спаситељем у оном преображеном свету у који ће свако крочити по завршетку свог земаљског живота,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.     Извор: Православие.ру

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...