Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Остоја Симетић: Да ли треба да тучемо педере?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 9 часа, Срђан Шијакињић рече

то што сам ја хришћанин не значи да је држава Црква, нити да је моје власништво. Држава је кућа за све људе који у њој живе, па према томе, као члан заједнице, као грађанин те државе, морам да подржим једнакост свих чланова друштва, без обзира да ли ја лично сматрам да они греше или, да ли су на добром или лошем путу - све док физички не угрожавају никог. Јер смо сви слободни људи.

amin-nas :skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Lady Godiva рече

Ако ти ово ништа не говори, извинићу ти се.

izvini mi se, jer mi to ništa ne govori. Ja svoju decu neću učiti da mlate pedere, jer je to ružno. Ali hoću da ih učim da kako rekoh " izmlate svakoga ko pokuša da im  okupira zemlju, otme zarađeno i ispere mozak... " Dakle, agresore spoljnje i unutrašnje. Nije za ovu zemlju umrlo tri miliona ljudi u dvadesetom veku da bi danas dečake učili u školi da treba da se igraju lutkicama i oblače roze haljinice, niti da sve nas jedanput godišnje maltretira grupa ljubitelja muških stražnjica blokirajući grad...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Lady Godiva рече

Ако ти ово ништа не говори, извинићу ти се.

Osim ako ne misliš da je učiti svoju decu da brane svoju zemlju od agresije nehrišćanski, nasilnički i pogrešno. E pa da te obavestim, i hrišćanski je i ispravno je a čak i ustav ovog bednog protektorata podrazumeva odbranu zemlje kao obavezu. A ko misli da je to nasilje, krši ustav sopstvene zemlje, pa ti vidi...ne svodi se hrišćanstvo na Sensu, Zizjulasa, protestantske "biskupese" i gej pastore u Nemačkoj. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Срђан Шијакињић рече

лично верујем да је хомосексалност грех и да је једини благословен брак, брак мушкарца и жене

slazem se, znaci sve dalje nametanje i trazenje priznavanja homo-brakova kao normalnog i da idemo korak dalje, usvajanje dece od strane homo-parova, i nametanje kao normalnog nece da moze :) i mi pravoslavni hriscani treba da se borimo protiv toga(znaci priznavanja kao nomalnog i blagoslovenog), ako smo hricani i ako zivimo po Bozjim zapovestima i Jevandjelju, opet kazem ako smo :) mada vec vidimo da ovde na forumu, dosta hriscana(ili barem oni koji se tako izjasnjavaju) opravdavaju takve nastranosti i pokusavaju da "izmene" Bozije reci i reci svetih nam otaca, pozivajuci se na datu nam slobodu, da, sloboda nam je data ali ne da je zloupotrebljavamo, opravdavajuci necije grehe i nastranosti i nametanja kao normalnog.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, cloudking рече

 

Obavestenje forumasima!

 

Na prethodnoj strani je neko stavio citate iz pisma u vezi sa homoseksualnoscu.

NIGDE (i slovima- NIGDE) se ne pominje homoseksualnost u datim citatima.

 

Ako niste skontali da ponovim- NIGDE.

 

 

Evo pogledajte sami.

 

 

У Христовим речима се помиње Содом који је (био и биће) оличење хомосексуализма који је само један од видова блуда - разврата.

Даље, наведене су и Павлове речи које улазе у корпус Св. Писма и ни мало немају мању тежину од речи Христових у православном хришћанству. То јест, оне су обавезне Истине за сваког верујућег хришћанина. Ко се њима противи искључује себе из Цркве.

Дакле, говорите неистине. Писмо Новога и Старога Завета јасно осуђује грех хомосексуализма, и сви они хришћани који хомосексуализам сматрају за нормалу (не сматрају га грехом и девијацијом) противе се Писму и учењу Цркве чије Тело и Крв једу.

Даље, у Матеј 15: 18-20:

"18. А што излази из уста излази из срца, и оно погани човјека.
 19. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.
  20. И ово је што погани човјека, а неумивеним рукама јести не погани човјека."

Првенствено треба знати да се Исус обраћа изабраном народу (следбеницима Торе) који је под блудом и развратом подразумевао (и подразумева) и хомосексуализам који погани човека.

"Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица“ (3 Мојс. 20:13).

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Васијан рече

У Христовим речима се помиње Содом који је (био и биће) оличење хомосексуализма који је само један од видова блуда - разврата.

Даље, наведене су и Павлове речи које улазе у корпус Св. Писма и ни мало немају мању тежину од речи Христових у православном хришћанству. То јест, оне су обавезне Истине за сваког верујућег хришћанина. Ко се њима противи искључује себе из Цркве.

Дакле, говорите неистине. Писмо Новога и Старога Завета јасно осуђује грех хомосексуализма, и сви они хришћани који хомосексуализам сматрају за нормалу (не сматрају га грехом и девијацијом) противе се Писму и учењу Цркве чије Тело и Крв једу.

Даље, у Матеј 15: 18-20:

"18. А што излази из уста излази из срца, и оно погани човјека.
 19. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.
  20. И ово је што погани човјека, а неумивеним рукама јести не погани човјека."

Првенствено треба знати да се Исус обраћа изабраном народу (следбеницима Торе) који је под блудом и развратом подразумевао (и подразумева) и хомосексуализам који погани човека.

"Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица“ (3 Мојс. 20:13).

 

 

u istom tom pismu pise da ne smes da nosis odecu od razlicitih materijala. Pogledaj u sta si obucen pa mi reci gde je borba protiv tog greha?

Gde je tema "treba li tuci gresnike koji nose razlicite materijale"?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Sofija_ рече

 mi pravoslavni hriscani treba da se borimo protiv toga(znaci priznavanja kao nomalnog i blagoslovenog), ako smo hricani i ako zivimo po Bozjim zapovestima i Jevandjelju

Па, нико не тражи да неко то призна за нормално и благословено. :) Није нормално, ни благословено красти, оговарати, лагати и шта све не, па опет живимо са људима који то раде (нпр. председник нам има надимак Диплома - зашто? И ко каже да је оно за шта је добио тај надимак нормално и благословено?)

Измењено од Џуманџи

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Lady Godiva рече

Овако.. ти мислиш како ће јавно признавање хомосексуалаца за нормалне/здраве људе утицати на децу да постану исто. Ја мсм да никаква пропаганда, колико год била агресивна, не може да утиче на то. Ни јак утицај средине не може да промени карактер, а како ће тек то у кога ће особа да се заљуби. Ти људи су такви и то се не може променити.

Koliko si sigurna u ovo?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Sofija_ рече

slazem se, znaci sve dalje nametanje i trazenje priznavanja homo-brakova kao normalnog i da idemo korak dalje, usvajanje dece od strane homo-parova, i nametanje kao normalnog nece da moze :) i mi pravoslavni hriscani treba da se borimo protiv toga(znaci priznavanja kao nomalnog i blagoslovenog), ako smo hricani i ako zivimo po Bozjim zapovestima i Jevandjelju, opet kazem ako smo :) mada vec vidimo da ovde na forumu, dosta hriscana(ili barem oni koji se tako izjasnjavaju) opravdavaju takve nastranosti i pokusavaju da "izmene" Bozije reci i reci svetih nam otaca, pozivajuci se na datu nam slobodu, da, sloboda nam je data ali ne da je zloupotrebljavamo, opravdavajuci necije grehe i nastranosti i nametanja kao normalnog.

 

A gde ste vi hriscani pozvani da se "borite" protiv gejeva?

Nemate poverenja u Boga kao jedinog sudiju? Ne mislite da ce on to da resi sam, kao sto je i sam rekao, nego morate sami da uzimate stvar u svoje ruke?

A pored toga stice se utisak da i Isus i sveto pismo nisu pisali ni o cemu drugom osim o pederima? Gde je aktivna borba protiv drugih grehova? Zasto vam "pederluk" vise smeta od pornografije na primer? Pornografija se takidje namece kao nesto normalno cak i se i preporucuje u odredjenoj meri al nesto ne vidim borbu protiv toga?

Prave se konvencije, reklame, dodele porno nagrada i nikom od revnosnih hriscana ni da zasmeta? 

Bas, bas... cudno. Ali ne i neobjasnjivo;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Ivan Marković рече

izvini mi se, jer mi to ništa ne govori. Ja svoju decu neću učiti da mlate pedere, jer je to ružno. Ali hoću da ih učim da kako rekoh " izmlate svakoga ko pokuša da im  okupira zemlju, otme zarađeno i ispere mozak... " Dakle, agresore spoljnje i unutrašnje. Nije za ovu zemlju umrlo tri miliona ljudi u dvadesetom veku da bi danas dečake učili u školi da treba da se igraju lutkicama i oblače roze haljinice, niti da sve nas jedanput godišnje maltretira grupa ljubitelja muških stražnjica blokirajući grad...

Извини, Иване. Сировина јеси, али не и насилник.

пре 3 минута, Wlof рече

Koliko si sigurna u ovo?

Поприлично.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, cloudking рече

A gde ste vi hriscani pozvani da se "borite" protiv gejeva

klaudicu, kao po obicaju, izvrces moje reci, procitaj pazljivije sta sam napisala

drugo, sa tobom(nevernikom) se zaista ne treba upustati u razgovor, ja ti zelim sve najbolje :mahmah:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 14. сепембра предавање је одржао протопрезвитер Остоја Кнежевић, на тему: Светитељи Божији, наши старији сродници.       Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Празник Преноса моштију Светог Александра Невског био је повод литургијског сабрања у Светосавском храму у Краљеву. Међу свечарима који славећи овог угодника Божијег изражавају саборност Цркве пројављену међу светима које је Господ као Глава Цркве пројавио, био је и протођакон Александар Грујовић са породицом.     Посебну радост овом слављу дало је присуство Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина који је началствовао евхаристијским сабрањем. Саслуживало је братство храма, уз молитвено учешће верног народа Божијег, и уз дивно појање појаца предвођених протопсалтом Иваном Трајковићем.   Након јеванђелског читања, Епископ Јустин се обратио присутнима поучном и садржајном беседом. Честитао је славу протођакону Александру са породицом и свим присутним свечарима. Подсетио је на важност хришћанског живљења које нам даје смернице кроз лавиринте овога света. Молитвени и световрлински живот омогућавају нам да душе своје омекшамо од окамењености. Покајање је оно чему треба да се окренемо. Оно је ту да нас утеши и осмисли живот. Данас многи говоре да време лечи све. Ми не мислимо тако. Господ је наш Лекар. Он чини да увек и свуда видимо смисао живота. Време треба да користимо чинећи добро, али и стрпљиво очекујући Господа. Трпљење је велика врлина. Њоме припремамо пут којим се Господ усељава у нас.  Ако будемо радили на свом духовном животу, учинићемо да као народ будемо сведоци вере Господње у овоме свету. То је прави начин да утичемо на људе и догађаје око нас. Нека Господ мира и утехе буде са нама и помаже нам у све векове векова. Амин, поучио је Владика.   У наставку благодарствене службе, извршено је приношење и узношење Дарова Господу због свега и за све, а затим и причешћивање освећујућим и животворним Тајнама Христовим. Након заамвоне молитве уз појање тропара и кондака освештани су колач и жито које је у славу и част Светог Александра Невског принео протођакон Александар са породицом. У радости празника је преломљен славски колач, а заједничарење је настављено за трпезом љубави коју је припремио сабрат овог храма и данашњи свечар.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Светом литургијом у Храму Светог Јована Владимира прослављен је празник Успења Пресвете Богородице. Светом службом Божјом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић и протонамесник Душан Динић парох кладовски.       У литургијској бесједи отац Слободан је истакао да увијек када славимо Мајку Божију то чинимо са великом љубављу и радошћу и ни пред ким хришћани не изливају своја осјећања и своје потребе у молитвама својим као када се моле Мајци Божијој.   „Јер она је Мајка свију нас и са љубављу нам притиче у помоћ увијек када је са вјером и љубављу призивамо“, казао је отац и додао да овај данашњи празник заузима централно мјесто међу свим празницима који су посвећени Пресветој Богородици.   Тумачећи данашње Јеванђеље када је Господ у кући Лазаревих сестара, Марије и Марте, рекао да Марија која је слушала ријеч Његову, док се Марта трудила око послужења , изабрала добар дио, отац Слободан је казао да тај добри дио јесте да слушамо ријеч Божију.   „И да се трудимо да свој живот устројавамо по ријечи Божијој која је једина спасоносна. И зато Господ каже да је Марија добри дио изабрала. Не чита се узалуд ово Јеванђеље на празнике Мајке Божије, зато што је управо Она најљепши примјер дала свима нама како треба бити послушан ријечи Божијој, вољи Божијој и како треба по ријечи Божијој живјети.“   Оном Њеном ријечију: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечима Твојим,“ којима је Богородица одговорила на благу вијест архангела Гаврила, почело је спасење рода људскога, истакао је прота Слободан подсјетивши да је до последњега свога издисаја, Мајка Божија увјек била спремна да твори вољу Божију, послушна ријечи Његовој а по ријечи Господњој: „Заиста су блажени они који ријеч Божију слушају и држе је.“   Отац Слободан је нагласио да је Пресвета Дјева Богородица била најчистији изданак који је икада род људски подарио. И због те своје чистоте је била Божија изабраница:   „Она се удостојила да послужи великој тајни оваплоћења Сина Божијега. Њена утроба, коју у овоме Јеванђељу жена из народа благосиља (Блажена је утроба која те је носила и дојке си сисао), постала је шира од небеса. У своју утробу Она је примила Сина Божијега. Преко Ње се Господ Духом Светим оваплотио, примио на себе људску природу и људско тијело. Постао у свему нама подобан, осим у гријеху. Себе је добровољно унизио да би нас гријехом пале, упрљане и отпале од заједнице са Богом, поново увео у ту заједницу једном заувјек. „   Нагласио је отац да Мајка Божија, која је понијела у утроби својој Спаситеља свијета, најближе стоји престолу Божијем и моли се за спасење рода људскога. Појаснио је да иако је Богомајка била савршена и чиста цијелога свога живота, ипак рођењем, од својих родитеља, Светих и праведних Јоакима и Ане,  наслиједила је прародитељски гријех због којега је и човјек постао смртан.   „Тако да је и Она у данашњи дан окусила смрт, али је Господ, Њу, мајку своју пречисту, удостојио онога што је обећао и свакоме од нас. А то је васкрсење из мртвих. Васкрсење тијела. Што ће се и десити када Господ дође поново да суди живима и мртвима. Када ће бити општи суд свему свијету и свим покољењима људским. Али прије тога општега суда и општега васкрсења, Господ је удостојио те благодати и те радости Мајку Своју. И Она са на данашњи дан упокојила, али је Господ Њу и подигао из гроба, васкрасао тијелом и узнео на небеса“, бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.   У даљој бесједи отац Слободан је испричао да као што је Свети апостол Тома морао да се лично увјери у Христово васкрсење, а преко њега и свако од нас, тако је опет апостол Тома послужио да се открије и ова света и велика тајна да се Мајка Божија удостојила васкрсења из мртвих. Он је трећег дана замолио да се отвори Њен гроб како би цјеливао Њено свето тијело. И гроб је био празан као и оног трећег дана када су мироносице ишле да помажу тијело Христово. Она се удостојила, милошћу и љубављу Сина Свога, васкрсења из мртвих.   „Велика је радост овога празника и ту радост нека увијек носимо у својим срцима. Да се увијек молимо Мајци Божијој да нас заступа пред престолом Сина Свога. Њеним молитвама да нас Господ утврди у вјери, у свакоме доброме дјелу. И молитвама Пресвете Дјеве Богородице, да се и ми удостојимо Царства небескога гдје ћемо у сву вјечност радовати се гледању лица Божијега и сусрету са Пресветом Богородицом и свима светима. Радовати се у вјечности једни другима. Нека би нас Господ молитвама Њеним удостојио те радости, а Њему који је предиван у Пресветој Дјеви Богородици нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин“, закључио је у својој надахнутој бесједи протојереј-ставрофор Слободан Зековић.   Вјелики број вјерника који је постио Госпојински пост приступио је Светој чаши и причестио се Светим тајнама Господњим.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети. (Лк. 10,41-42)     Васпитање деце за честите родитеље представља један од најтежих проблема нашег мучног времена. Оно је постало невероватно тешко јер се деца као по некој заповести „од горе“ систематски развраћају, подижу се у праве и непоправљиве преступнике, којима ништа није да увреде, покраду па чак и убију човека.   Празник Рождества Богородице пружа хришћанским родитељима руководећу нит како да правилно васпитавају своју децу, не би ли их избавили од страшног удела да пођу злосутним путем савременог преступништва.   Тога дана, као плод усрдних молитава родитеља, од раније неплодне мајке Ане родила се Ова Пречиста Дјева, Која је, као најдостојнији сасуд у свету, од Господа била изабрана за Његово очовечење. Дуго су се молили Богу велики праведници Јоаким и Ана, тражећи од Њега да им дарује дете, али њихова молитва није била услишена све до часа када је Ана изрекла обећање да ће дете које роди принети Богу на дар. Тек што је Ана у молитви својој изговорила ово обећање, пред њу је стао Анђео Божји. „Молитва је твоја услишена – рекао је – уздаси твоји пробили су се до облака и сузе твоје кануле су пред Господа. зачећеш и родићеш кћер благословену, Која ће бити изнад свих кћери земаљских. Ради Ње благословиће се сви народи на земљи, кроз Њу ће се дати спасење свету, а зваће се Марија.“   Чувши ове речи Ана је са великом радошћу поновила свој завет: „жив ја Господ Бог мој! Ако добије дете, даћу га Богу на службу – нека служи дан и ноћ, прослављајући целога живота Име Његово“.   Предсказање Анђела се остварило и праведна Ана је испунила своје обећање. Родила јој се кћи Марија и посветила ју је на службу Богу.   Проводећи живот достојан завета, далеко од светске сујете, Дјева Марија је Себи за највише добро поставила општење са Богом и угађање Њему, те се удостојила највише благодати – постала је Мајка Господа Који се од Ње оваплотио, узнесена је изнад сваког створења и постала часнија и славнија и од самих војски анђелских.   Браћо и сестре у Господу! Не заборавимо да је Пречиста Мајка Божја, Коју данас прослављамо, рођена као и сви ми, и да је, насупрот лажном учењу римокатолика латина, као и ми наследила људску природу повређену прародитељским грехом. Како је онда достигла тако необичну узвишеност у добродетељима и тако безмерно достојанствено, да је превазишла чак и анђеле?   То Она дугује Својом благочестивим родитељима који су је посветили за службу Богу, односно, речено савременим језиком, који су је правилно (благочестиво) васпитали. Као резултат таквог васпитања Она и Сама – васпитана у побожности и у послушности родитељима – никако није помишљала на пропадљиву сујету и привидна добра овога света, није се бринула ни због чега земаљског што брзо пролази, него је мислила само на оно што је једино потребно - Она је добар део изабрала, који јој се неће одузети, ради чега је и зову блаженом сви нараштаји.   О како је мало данас на свету остало таквих родитеља и такве деце, који би се трудили да се својом искреном побожношћу уподобе светим праведним Јоакиму и Ани и њиховој ћерки Марији!   Родитељи данас понајвише брину о телесном здрављу своје деце и о њиховом што бољем припремању и оспособљавању за живот у свету; деци, која су лишена тврдих основа побожног васпитања, Бог и Црква често су сасвим или готово сасвим страни; деца немају поштовање према родитељима, омаловажавају оне који су им дали овај живот, и чим стану на своје ноге одвраћају се од њих и брзо их заборављају. Као резултат тога, читав људски живот, лишен здравих основа вере и морала у својој основној ћелији – породици, све више и више бива прекривен мраком безверја и неморала, и постаје налик скотском, зверском, чак и демонском. Сујета овога света као ужасна мочвара гута и погубљује сваку људску душу, која можда и није лишена добрих осећања и настојања, али нема тврде тачке ослонца какве разумно и исправно благочестиво васпитање пружа у борби са безбројним искушењима овог света који у злу лежи.   Родитељи хришћани! Знајте да ће вам ваша деца бити радост и утеха, да ће вам бити потпора у старости, само онда ако их научите да више од свега на свету цене оно што је једино потребно: веру у Бога, потпуну преданост Њему и настојање да цео свој живот на овај или онај начин посвете служењу Њему. У супротном, сами себе треба да кривите ако вам деца буду причињавала само невоље, ако вас буду жалостила и доводила у очајање, нарочито у вашој старости, онда када је природно да од њих очекујете помоћ и подршку у свему.   Пример Пречисте Мајке Божје нарочито треба да послужи вама, мајке хришћанке, за васпитање ваших кћери.     Родитељи Пресвете Дјеве, Јоаким и Ана, нису се попут многих савремених родитеља трудили да јој дају одлично светско васпитање. Они је нису учили плесовима, музици, страним језицима, лепим манирима. Они је нису облачили по последњој моди, која је, узгред речено, данас крајње непристојна и недолична; нису је китили свакојаким женским украсима, нису је водили на балове, вечерње седељке и позоришне представе. Коначно, они уопште нису мислили на то како да је што боље удају. Једини њихов задатак, који им се стално налазио пред очима, био је – да своју ћерку васпитају у страху Божјем и искреној побожности.   И ево плода таквог васпитања! Омиљена занимања Преблагословене Дјеве била су молитва, читање Речи Божје и рукодеље ради што лепшег украшавања храма Божјег и доброчинства сиротима. Она не само да није помишљала на дотеривање и забаве као друге девојке Њеног узраста, него се постојано удаљавала од све те светске сујете и вреве, и више од свега љубила је усамљеност у тишини храма Божјег или Своје келије. Тај чисти и свети живот до те је мере постао готово природна потреба Њена узвишене душе, да је одлучила да се потпуне посвети Богу и, не желећи да се удаје, дала је завет вечне девствености.   Управо због те необичне душевне чистоте и потпуне преданости Богу Она је прослављена изнад свих кћери љyдских, удостојивши се да безмужно постане Мати Самог Бога, да Њено име непрестано славе сви људски нараштаји, и да ће је величати и прослављати да скончања века.   Та вечна неувењива слава Пресвете Дјеве Марије није лекција само за хришћанске родитеље на делу васпитања њихове деце, јер одатле и уопште сви ми хришћани можемо да учимо. Та Њена неупоредива слава, ако Оне Која је „часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима“, јесте заиста светлоносни светионик за све нас што лутамо у тами која све више и више прекрива савремено човечанство.   Нека наше бриге не буду о пролазном, сујетном, пропадљивом, о ономе што брзо нестаје, него пре свега – о вечном, спасоносном за наше душе, небеском. Када се ради о земаљским добрима ми се претерано узбуђујемо, јуримо на све стране, док на небеско и вечно лако заборављамо, иако бисмо првенствено требали да се припремамо за вечност. Постарајмо се да прекор који је Господ упутио еванђелској Марти – Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно – не би био упућен и нама и нашој деци, него да и нас и њих похвали Господ као што је похвалио еванђелску Марију (слику Пресвете Дјеве Матије), која је села код Његових ногу и пажљиво слушала Његове Божанске речи – Марија је добар део изабрала који јој се неће одузети! Амин.     Архиепископ Аверкије (Таушев)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Дана 19. августа 2019. године, на празник Преображења Господњег, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију у Спасо-Преображењском храму у Санкт Петербургу. По завршетку богослужења Свјатејши владика је одржао проповед у којој је говорио о значају празника у свакодневном животу данашњих хришћана.         „Никада своју припадност Цркви немојте повезивати само с одласком у храм, никад не заборављајте на ову везу кад изађете испод његових светих сводова, – истакао је Патријарх. – Ми и тамо, у свету, треба да останемо ученици Спаситеља, и поред многих брига, проблема и животних околности треба да имамо на уму да је само једно потребно, односно да је наше главно, најузвишеније и најодговорније призвање да будемо хришћани и деца Цркве.   „И како би се наш живот променио кад православни верници не би престали да буду православни кад дођу на свој посао, кад се враћају у своје породице, а посебно кад доспевају у конфликтне ситуације у којима се проверава наша верност Господу! Ево кад обавезно треба да се сећамо ко смо, какво је наше призвање, какви су наши животни приоритети и које место у нашем животу заузима Господ. А то је могуће само у случају да живимо истинским религиозним животом. Уколико за време богослужења доживимо усхођење на Таворску гору и силазећи у овај свет и даље у уму и срцу будемо носили сећање на ове дивне тренутке присуства у храму, причешћивања Светим Христовим Тајнама, додира с благодаћу Божијом, наша вера ће се заиста актуализовати, постаће жива и делатна и ми ћемо стећи способност да решавамо своје животне проблеме – и велике, и мале, породичне, друштвене и државне, све оно што је важно за човека,“ – истакао је патријарх.     „Уколико будемо решавали ове проблеме полазећи од нашег хришћанског призвања, ослањајући се на нашу веру, укрепљивани силом благодати Божије, промениће се наш свет, променићемо се ми сами и несумњиво је да ћемо по својој вери имати наду у то да ћемо се удостојити истинског и стварног сусрета с Господом и Спаситељем у оном преображеном свету у који ће свако крочити по завршетку свог земаљског живота,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.     Извор: Православие.ру

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...