Jump to content
  1. Биљана 1234

    Биљана 1234

  2. Ivan Marković

    Ivan Marković

  3. Данче*

    Данче*

  4. Ignjatije

    Ignjatije

  5. εργασία

    εργασία

  6. Рапсоди

    Рапсоди

  7. JESSY

    JESSY

  8. АлександраВ

    АлександраВ

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Какав је то узрок и који је то разлог због којег је требало да ове Дарове приносимо Богу као првине свог живота? Разлог је тај што нам Бог, као уздарје за те Дарове, даје живот; а било је природно да уздарје не буде сасвим у нескладу са даром, већ да буду сродни; пошто је уздарје живот, потребно је да и дар, на неки начин, буде живот, и то нарочито зато што је један те исти Онај Који закон дара установљује и Онај Који је Давалац уздарја, односно Онај Који праведно суди и „све на вагу и по мерилима поставља“.      Он је заповедио да Му хлеб и вино приносимо, и Он нам за то узвраћа живим Хлебом и Чашом вечнога живота. Отуда, као што је апостолима за рибарство узвратио рибарством, односно за лов на рибе узвратио ловом на људе, и као што је богатоме који Га је упитао за Царство, уместо земаљског богатства обећао небеско богатство, тако је и овде, онима којима ће подарити живот вечни (односно Своје животворно Тело и Крв), заповедио да претходно принесу храну овог привременог живота; тако да уместо живота стекнемо Живот, односно уместо овог привременог онај вечни, и да се благодат покаже као награда, а неизмерна милост да има нешто од праведности и да се испуне речи: „Поставићу милост своју по мери“.    2. Но, то се не збива само у овој светој Тајни, већ и при крштењу, где живот замењујемо Животом, јер најпре предајемо један живот, и уместо њега задобијамо други. Али, предавање нашег живота при крштењу јесте изображење ислика смрти, док наше обнављање у бањи крштења представља истински живот. Наиме, пошто је Спаситељ, Који је умро и васкрсао, пожелео да и нама преда тај нови живот, заповедио једа и ми претходно Њему принесемо нешто од тог великог Дара. А шта је то? Подражавање смрти Његове. На који начин? Пошто своје тело погрузимо у воду као у какав гроб, и пошто се оно три пута укаже, Господ нас тада прихвата као да смо већ причасници Његове смрти и Његовог погребења, и чини нас достојнима Његовог новог живота.   3. Тако ствари стоје.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик.      Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама.     Умировљени Епископ захумско-херцеговачки  и приморски Атанасије (Јевтић)

        Извор: Манастир Михољска Превлака
    • Од Логос,
      Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик.      Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама.     Умировљени Епископ захумско-херцеговачки  и приморски Атанасије (Јевтић)

        Извор: Манастир Михољска Превлака
      View full Странице
    • Од Логос,
      Божјом милошћу Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је у Бару, гдје је служио Литургију, поводом трогодишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира, одликовао архипастирском похвалницом господина Тахира Алибашића из Бара за несебично пожртвовање и вјерност Богу и Судњем дану, које је показао спрјечивши уништење остатака ранохришћанске цркве у Заљеву.     „Вјеран својим прецима, бранио је и животом својим темеље древне цркве ( 5-6. вијек) у Заљеву од оних који су покушали да је затрпају, и на том мјесту, гдје постоји и гробље, изграде зграде. Он не само што је ријечима спријечавао то, него је пао на пут, и камиони, који су довозили материјал, само што га нијесу прегазили. Онда је дошао код о. Слободана и замолио га да он утиче да се спаси та древна црква“, подсјетио је Митрополит на љубав и пожртвованост г. Алибашића.   Након што је Митрополит благословио господина Алибашића и његову породицу, са жељом да сличних њему буде још, нагласивши да су ријетки овакви људи као Тахир који је био спреман да жртвује свој живот да сачува светињу и гробље, присутнима се обратио г. Тахир.   Он је изразио захвалност Митрополиту на одликовању, али и позиву да присуствује овом дивном догађају, истичући да се његова душа одморила слушајући Литуругију. Господин Тахир је подијелио и своја сјећања на то како је бранио светињу у Заљеву.   Обраћање господина Тахира Алибашића преносимо у цјелости:   „Поштовани вјерници и грађани Бара,   Пуно сам захвалан господину Амфилохију Радовићу, као и Слободану Зековићу, што су ме позвали да будем данас овдје међу вама. Некако ми се и душа одморила док сам слушао Литургију.   За саму цркву у Заљеву знао сам јер су ми рекли очеви да на том мјесту треба да постоји: Води рачуна да нађемо ту цркву. Дошло је вријеме и открио сам, али они који су знали за то хтјели су што прије да је затрпају. Мучио сам се..Покушавао сам са властима то да спријечим, али нијесам могао никако. Дошао сам до г. Зековића и он је звао, кога је звао.   Говорио сам им немојте сипати, овдје је црква, овдје је богатство Бара, јер Бар има везе са свијетом. Ту је лука, ту су туристи, а овај храм, који је изграђен овдје, једна је ружа, барска светиња.   У помоћ су ми прискочили, први Зековић и г. Амфилохије, звао кога је звао, знам и ја кога је звао… Захваљујем се г. Амфилохију што ме позвао да ово слушам данас. Право да вам кажем и душа ми се одморила док сам био овдје и слушао Литургију. Хвала вам пуно!   Част ми је што сам данас био на Литургији, која ми је, као што сам већ рекао, душу одморила.   Ово је Бар у којем три вјере неће да се дијеле. Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и дијелимо. 650 000 нас је, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки. Кад нам је потребна крв не питамо доктора, да ли је од Амфилохија Радовића, или од Зековића, или од Алибашића, него само има ли је, сви смо жива бића.   Још једном се захваљујем свима, а посебно господину Амфилохију.“     Извор: Митрополија црногорско-прморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?
       
      Писало се доста о томе да ли су српске епархије наше Цркве у САД у процесу раскола. Америчке владике то негирају, али су им аргументи више него неубедљви. Такође, они ни најмање наивно нису ушли у овај процес и то бих желео да демонстрирам у овом тексту.
      У САД постоји Assembly of Canonical Orthodox Bishops of the United States of America (Сабрање [Сабор] канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава). То би било нешто слично Сабру СПЦ, а имаји и својеврсни „синод“ - Executive Committee (Извршни одбор). Председник извршног одбора је цариградски архиепископ за САД Елпидофор. Српски епископ новограчаничко-средњозападноамерички, Лонгин Крчо, је члан одбора.
        Сабрање канонских православних епископа САД се звало Assembly of Canonical Orthodox Bishops of North and Central America (Северне и Централне Америке), али су променили назив у априлу 2014, да би, како веле (исто као и данас српски епископи из САД) боље одговорили на културну разноликост и пасторалне потребе у региону, па су Канаду одвојили од себе, а централноамеричку придружили Латинској Америци.
      Програм Сабрања је да се превазиђу канонске „аномалије“ у дијаспори, тј. преклапање јуриздикција (које неки фанарствујушчи већ називају јересју), али у кључу да сви буду под једним епископом који је, наравно, из Васељенске Патријаршије. Текст програма (манифест) имамо на енглеском.[1]
      Даље, овај Синод се састао 18 септ. 2019, где је позвао на конкретно остварење православног јединства у САД, и то кроз стварање комитета, агенција, ауторизованих организација и вођење дијалога.[2] Према томе, машинерија се структурише прецизно, да би се нашао најбољи пут до крајњег циља - потпуног јединства. По налогу САД ови дијалози и сусрети, симпосиони имају за задатак да се рекламира некакво „модерно“ и отворено православље (под капом Фанара), док би друго („проруско“) било обележено као фундаменталистичко и тиме маргиналзовано – одузело би му се право грађанства. Овој сесији је присуствовао, уместо заузетог Лонгина, епископ Иринеј Добријевић.

      Епископ Добријевић први с десна
      Недавно се повела полемика око промене Устава у коме је промењено име српске Цркве на САД просторима из „Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци“ у „Српске Православне Епархије у САД“, управо по матрици Сабрања канонских православних епископа САД! То се ради по налогу САД јер је превише крупан, тј. компликован, залогај да се Северна, Централна и Јужна Америка потчине Фанару заједно. Зато је излетело ово правдање како се иде у усклађивање са законом САД, а све ове Цркве су функционисале без проблема већ преко века. Ништа се није променило у Уставу или Закону САД да би сада постојала ова потреба. Интересантно је да Сабрање епископа САД нема нигде у виду Руску Православну Цркву. За њих је јединство у САД под Фанаром, и уопште их није брига за лечење раскола са РПЦ.
      Не разумем, када се узму све ове чињенице у обзир, како се неко чуди што епископ Кирило буеносајреско-јужноцентралноамерички није био ни обавештен о одлуци тела чијег је био члан! Само је одсечен. Сада нас пак Максим, Лонгин и Иринеј убеђују да је све у реду и да не треба да измишљамо неке теорије завере. Случај пак Митрофана канадског би био тужан кад не би био смешан, јер он као „не зна како да шаље паре за Америку“ (партципација за претходну СПЦ у Северној и Јужној Америци). Синоду бих препоручио да му да месец дана да нађе начин, а ако није способан, да му се да ролекс за одлазак у пензију.
      Епископ Максим, иако није члан Извршног одбора САД, је најтешњи њихов сарадник и чест гост на Фанару (и ових дана је био тамо). Песница је фанарске пропаганде не само у СПЦ него и у целом православљу, и добио је крила после последње прославе у његовој епархији, тако да отресито негира своја „покајања“. Тврдио је да је Свети Сава неканонски добио аутокефалију, да ће време показати да је Патријарх Вартоломеј у праву и да носи тежак крст, да је стицање Савине аутокефалије налик овом што се дешава у Украјини, да је дарвинизам јединоспасавајућа научна теорија и сл. Дрско је организовао отпор одлуци да се уклони са места предавача на ПБФ, тако да га подржава либерална страна са БУ, као и профанариотска на ПБФ. Одбија да прихвати одлуку Синода. Сада покушава да обмане наивне како не раде интензовно на расколу. Тако у нарученом и написаном интервјуу, око промене имена, што је доведено  у везу са одлукама Критског Сабора, на коме је Цариград апеловао на право за управљање црквама у Варварским земљама позивајући се на 4. Васељенски сабор, из чега следи да треба да постоји само једна Православна Црква у Америци, у којој би били сви: Срби, Грци, Руси, Арапи... одговара: „То двоје се само у машти појединаца може довести у везу (а видим да има таквих са врло бујном маштом). Колико ми је познато, Васељенска патријаршија није званично саопштила да у пракси примењује своје тумачење 28. канона Халкидонског сабора. Она своје тумачење чува за себе јер да га примењује тада би наступио проблем. Међутим, једно су жеље а друго су могућности. Штавише, иста та Васељенска патријаршија је иницирала да се питање дијаспоре решава саборно, а не унилатерално. Плод тога је документ о дијаспори Светог и Великог Сабора усвојен и пре Крита и на самом Криту“.[3]
      Еписикоп вероватно замишља да разговара са особама које нису стекле употребу разума. Наиме, кроз давање Томоса Украјинцима, Фанар је узео и целу њихову дијаспору. Физички нису баш могли целу, јер се ткз. Патријарх Филарет побунио, тако да у САД нису се сви потчинили Вартоломеју, док у Италији, у којој ја живим и радим је неких 80% украјинских парохија прешло под Фанар (Венецију), а платили су по глави 500 еу. То је било на састанку у Напуљу. Дакле, Васељенска Патријаршија примењује у пракси своју идеологију, док Максим сања ружичасте слонове који лете жутим стаматисовастим небом.
      Даље, Максим намерно прећуткује да је Васељенска Патријаршија склонила на Криту питање аутокефалије, које је уско везано са дијаспором, да би имала маневарски простор. Многи предстојатељи православних Цркава су позвали Фанар да се саборно испита питање Украјине, и ови су то одбили, и сада су пустили у етар буву да је Васељенска Патријаршија овлашћена да даје аутокефалије! Ако се дозволи таква теза, православна Црква ће се распасти по шаву.
      Ниједан од америчких владика није невин. Ролексе бих поклонио свима. И да лепо иду у пензију, јер њима поклонити икону не иде не би знали шта да раде са њима, ионако их имају превише. Пада ми само на памет ако би Патријарх Иринеј наручио од мене икону св. Иринеја за Максима, радо бих је урадио. Мада бих исту наплатио. Шалу на страну, јер није моменат за лежерност, ми се налазимо у јако тешкој ситуацији, јер се амерички тројац, без одобрења Синода и Сабора већ регистровао у САД са све новим Уставом,[4] у коме предупређују било какво мешање Сабора СПЦ у њихова питања, мада овде понављају већ аутономистички Устав из 2008. Тако чл. 13, п. 1: „Епископски савет је највиша црквено-јерархијска власт Српских Православних Епархија у САД“. Чл. 13, п. 8, 3: „Предлаже кандидате на упражњене епархије, сходно члану 14, параграф 2“, који пак гласи: „Епархијске Архијереје за Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама бира Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, првенствено од кандидата предложених од Епископског савета, који може да се консултује с ким нађе за сходно“.

      Регистроване Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America, које су пријављене, гле ироније, на Марсу (Пенсилванија)!
       
      Где је проблем? Када дође тренутак да Епископски савет потпише своје потчињавање Фанару и улазак у будућу аутокефалну Цркву САД, Сабор СПЦ ништа неће моћи да уради, јер и да их рашчине ови пред САД законодавством фигурирају као Јуридичке Особе. Сабор СПЦ је пред америчким законодавством непостојеће тело. То би све изазвало дугогодишње судске спорове и трошење реке пара. Међутим, паметније је сада уручити им ролексе него касније, јер у овом моменту немају већину народа у нашој дијаспори, као што би се избегло да они побегну под окриље тада озваничене САД Цркве (аутокефалне по моделу украјинске „аутокефалије“) ка којој води Сабрање канонских православних епископа САД.
      Да Господ утврди и просветли Његову Светост и Сабор СПЦ!           
        
      Зоран Ђуровић
      Рим 23/09/2019
        [1] The Assembly was established in accordance with the Decision of the 4th Pre-Conciliar Pan-Orthodox Conference, convoked in Chambésy, Switzerland, June 6-12, 2009, at which met representatives from all the universally-recognized autocephalous Orthodox churches. These representatives recognized substantial canonical "anomalies" in the organization and life of the Church in these regions, and realized that, though these anomalies had arisen from specific historical circumstances and pastoral needs, they nonetheless present a number of serious problems for the faithful; moreover, they give an appearance of disunity in the one holy Church. As such, these representatives unanimously agreed to the formation of the assemblies of bishops to heal, as quickly as possible, these anomalies... The purpose of the Assembly of Bishops of the United States of America is to preserve and contribute to the unity of the Orthodox Church by helping to further her spiritual, theological, ecclesiological, canonical, educational, missionary and philanthropic aims. To accomplish this, the Assembly has as its goals: i) the promotion and accomplishment of Church unity in the United States ii) the strengthening of the common pastoral ministry to all the Orthodox faithful of the region; and iii) a common witness by the Church to all those outside her. In addition, the Assembly has as an express goal iv) the organization of the Church in the United States in accordance with the ecclesiological and the canonical tradition of the Orthodox Church... Unlike SCOBA however, the Assembly is a transitional body. If it achieves its goal, it will make itself obsolete by developing a proposal for the canonical organization of the Church in the United States. This proposal will in turn be presented to the forthcoming Great and Holy Council, which will consist of all canonical Orthodox bishops throughout the world. Should this proposal be accepted, it is hoped that the Assembly of Bishops will then come to an end, ultimately to be succeeded by a governing Synod of a united Church in the United States. (http://www.assemblyofbishops.org/about/).
      [2] http://www.assemblyofbishops.org/news/2019/executive-committee-recommits-to-orthodox-unity-in-the-usa
      [3] https://www.serbiantimes.info/intervju-vladika-maksim-2-deo-patrijarh-nam-je-na-saboru-rekao-da-mu-vucic-nikada-za-sedam-godina-nije-izneo-bilo-kakav-plan-o-kosovu/
      [4] https://www.charitynavigator.org/index.cfm?bay=search.profile&ein=362460662

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...