Jump to content
Милан Ракић

Остоја Симетић: Да ли треба да тучемо педере?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Уби, уби, уби педераааа, педерааа, педерааааа…

Је ли ово поклич нормалног човека, хришћанина? Није. Да ли треба да тучемо педере зато што су педери? Наравно да не треба. И као хришћани и као пристојни људи, морамо своје негодовање да исказујемо цивилизовано, без мржње и насиља. Нико не сме да насрне на било кога због његове сексуалне припадности.

Ако ишта, онда према педерима треба да осећамо сажаљење, јер су они, у значајном броју, дубоко несрећни људи који схватају да им пориви нису уобичајени. До пре само неколико година, педрастија је била ван закона и званично се сматрала потпуно ненормалним понашањем. Ништа од овога не може се избрисати одлуком Светске здравствене организације у којој је већина, под ко зна каквим утицајима и мотивима, прегласала мањину и скинула педерлук са листе психичких болести.

Највећи број мужеложника није одабрао да буде то што јесте. Замислимо њихов ужас и страх када су почели да откривају у себи привлачност према истом полу. Како да сузбију сексуални нагон, који је један од најјачих људских порива? Како да кажу оцу да имају дечка? Многи су желели да се промене, али нису могли, па су дане провели у патњи и страху.

Тужни су њихови животи.

Зато, треба да их жалимо, да се за њих молимо, а не да их пребијамо, вређамо, шиканирамо. Иако сматрамо њихво понашање грехом, није на нама да судимо, доћи ће судија за све, и дан Суда свима, па и нама. Говоримо, разуме се, о обичним хомофилима, људима који живе своје животе међу нама и ни по чему се, сем по сексуалном усмерењу, не разликују од нас. Професионални педери и њихови захтеви су сасвим друга прича, коју с горепомињаним не треба мешати.

Ваља јасно рећи да ми имамо право да живимо у свету који баштини наше, хришћанске вредности, по којима је педерастија страховит грех. Потпуно је у реду да не желимо да на својим улицама гледамо јавно испољавање оваквог сексуалног опредељења. Не сме бити законом забрањено да се боримо против ЛГБТ агенде. Програмска борба професионалних педера за своје перверзне циљеве није нимало наивна. Нико не сме да се заварава да они само хоће једном годишње, у карневалској атмосфери, да прошетају Београдом. За тако минорно постигнуће не би се у целом свету мобилисала толика подршка у новцу, маркетингу, утицају, па и претњама онима који се противе. Парада је само почетак.

Права ствар долази у захтеву да се признају педерски бракови и усвајање деце у такве „породице“. У неким земљама Скандинавије иде се и даље. Дечацима се насилно уништава мушкост још у вртићима. „Охрабрују“ их да носе хаљинице и играју се са барбикама. Родитељима који се побуне, могу бити одузета деца. Већ се и у српским школама одржавају радионице за прихватање ЛГБТ начина живота, у правом смислу, промоција педерастије.

Замислите да млади родитељи, без родбине, настрадају и оставе двојицу дечачића за собом, а држава реши да их да на усвајање педерском пару?!

То су ствари због којих морамо да се бунимо и боримо. Ја имам право да заштитим своје синове од геј пропаганде. Деца у неком узрасту немају дефинисане сексуалне идентитете и врло су подложна различитим утицајима. Тинејџери такође. Као родитељи, ми имамо право да се одупремо гендер идеологији, ЛГБТ тероризму и друштвеном детерминизму који нам намеће тезе типа да су полови, тј. родови само друштвени конструкт, односно да су дечаци дечаци, јер их ми тако васпитавамо, а не зато што су то биолошки.

Никога не треба тући зато што је другачији, али им не треба ни допустити да нам намећу своје интересе. Ваља се, мирним и законитим путем, борити за забрану педерске пропаганде и враћање неких законских института из ранијег времена. Потребно је забранити сваковрсно промовисање ЛГБТ агенде укључујући геј параде, јавно испољавање педерастије, предавања и радионице по школама у којима се овакво сексуално опредељење оправдава и приказује нормалним итд.

Нико не сме законски одговарати ако изрази своје мишљење да није нормално бити педер. Треба укинути квалификацију „говор мржње“ у свим законима, јер се иста можепрешироко и волунатаристички тумачити на штету окривљеног у складу с друштвено, политичко, лобистичким интересима власти.

Ако ћемо да допустимо педерима бракове, зашто је Муслиманима забрањено да имају четири жене?

Ако педерима треба допустити да парадирају у кожним гаћама, зашто скотолошци и копрофази не би имали иста права?

Поента је: нико не може и не сме да узима закон у своје руке. Нико не сме бити пребијен зато што је геј. Ипак, ми, тиха већина, имамо право да дигнемо свој глас против људскоправашког терора и боримо се, законито, за окружење у каквом ми желимо да живимо и васпитавамо своју децу. Нико нема права да нас због тога кажњава или вређа као затуцане, примитивне, ограничене.

cropped-SKK-logo-1.jpg?fit=78,78

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Тешко је кад човек осећа да је другачији од осталих. Још је поред тог осећаја да не припада, да је странац на овом свету и да га нико не разуме, потребно да му неке будала то набија на нос и да га малтретира. Ваљда се овде сви слажу око тога да другачије људе не треба терорисати и да сваки човек на овом свету има иста права.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Погрешна терминологија...

Педерастија (грч. παις,παιδος - грч. ἐραστήςје) је назив за интимни однос између одрасле особе и адолесцента дечака који нису у сродности.  

(вики)

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Lady Godiva рече

Ваљда се овде сви слажу око тога да другачије људе не треба терорисати и да сваки човек на овом свету има иста права.

:skidamkapu:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

preporucujem....     Prayers for bobby poster.jpg

 

Филм говори о мајци која, суочивши се са самоубиством сина, преиспитује своја дотадашња веровања. Настао је према књизи Prayers for Bobby: A Mother's Coming to Terms with the Suicide of Her Gay Son, која је утемељена на истинитом догађају.

Мери Грифит (Сигурни Вивер) је јако побожна жена, и труди се да и своју децу одгаја у складу са принципима Презбитеријанске цркве. Након што се њен син Боби (Рајан Кели) повери старијем брату и каже му да мисли да је геј и након што она сазна за то, њен живот се у потпуности мења. Она верује да Бог може „излечити“ њеног сина. Убеђује га да иде код психијатра, да се моли чешће, и да учествује у црквеним активностима. Иако пристаје да ради све оно што мајка од њега тражи, Боби све више тоне у депресију. Након неког времена одлази од куће и сели се у Орегон, међутим једне ноћи, због депресије и осећања кривице због тога што није савршени син, одузима себи живот, бацивши се са моста под камион.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 43 минута, GeniusAtWork рече

Погрешна терминологија...

Педерастија (грч. παις,παιδος - грч. ἐραστήςје) је назив за интимни однос између одрасле особе и адолесцента дечака који нису у сродности.  

(вики)

 

 Naravno Genius, mada tesko da u ovom tekstu ima ista tacno!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, JESSY рече

preporucujem....     Prayers for bobby poster.jpg

 

Филм говори о мајци која, суочивши се са самоубиством сина, преиспитује своја дотадашња веровања. Настао је према књизи Prayers for Bobby: A Mother's Coming to Terms with the Suicide of Her Gay Son, која је утемељена на истинитом догађају.

Мери Грифит (Сигурни Вивер) је јако побожна жена, и труди се да и своју децу одгаја у складу са принципима Презбитеријанске цркве. Након што се њен син Боби (Рајан Кели) повери старијем брату и каже му да мисли да је геј и након што она сазна за то, њен живот се у потпуности мења. Она верује да Бог може „излечити“ њеног сина. Убеђује га да иде код психијатра, да се моли чешће, и да учествује у црквеним активностима. Иако пристаје да ради све оно што мајка од њега тражи, Боби све више тоне у депресију. Након неког времена одлази од куће и сели се у Орегон, међутим једне ноћи, због депресије и осећања кривице због тога што није савршени син, одузима себи живот, бацивши се са моста под камион.

Moracu da pogledam Dzes!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ronald рече

mada tesko da u ovom tekstu ima ista tacno!

 

пре 1 сат, Милан Ракић рече

Никога не треба тући зато што је другачији, али им не треба ни допустити да нам намећу своје интересе.

Шта овде није тачно?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, АлександраВ рече

 

Шта овде није тачно?

Ali kako homosexualci namecu svoje interese, tako sto odrze jednu paradu godisnje ili zahtjevaju od drzave da institucionalizuje njihov brak? Time se nikome nista ne namece, osim sto sto traze ista prava kao i heterosexualci.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ronald рече

Ali

Прочитај поново цео текст, не качи се за онај део који теби одговара на основу чега комплетан текст описујеш као нетачан.

По мени је реченица коју сам цитирала суштина наведеног текста.

Ја се борим са својим ранијим уверењима, знањима и осећањима, и покушавам да прихватим и разумем, иако ми искрено, веома тешко иде, али ето трудим се (наравно, никада нисам била за варијанту туче, убијања итд, Боже ме сачувај). Мислим да сам напредовала и да неке појаве, људе итд. видим другачије, и да успевам да будем толерантнија и да смиреније о томе разговарам. Али, када ти почнеш тако папагајски да понављаш оно што ја препознајем искључиво као агресивни маркетинг у оквиру којег обавезно кривицу сваљујеш на "нормалце", сав мој труд ми се чини узалудним.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, АлександраВ рече

Прочитај поново цео текст, не качи се за онај део који теби одговара на основу чега комплетан текст описујеш као нетачан.

По мени је реченица коју сам цитирала суштина наведеног текста.

Ја се борим са својим ранијим уверењима, знањима и осећањима, и покушавам да прихватим и разумем, иако ми искрено, веома тешко иде, али ето трудим се (наравно, никада нисам била за варијанту туче, убијања итд, Боже ме сачувај). Мислим да сам напредовала и да неке појаве, људе итд. видим другачије, и да успевам да будем толерантнија и да смиреније о томе разговарам. Али, када ти почнеш тако папагајски да понављаш оно што ја препознајем искључиво као агресивни маркетинг у оквиру којег обавезно кривицу сваљујеш на "нормалце", сав мој труд ми се чини узалудним.

Подсећајмо Ронија да схвати, да се не прави увек тоша...:ani_biggrin: И, Александра забога, па понављање је учитељица  живота, а не историја :)  

Измењено од Милан Ракић

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, АлександраВ рече

Прочитај поново цео текст, не качи се за онај део који теби одговара на основу чега комплетан текст описујеш као нетачан.

По мени је реченица коју сам цитирала суштина наведеног текста.

Ја се борим са својим ранијим уверењима, знањима и осећањима, и покушавам да прихватим и разумем, иако ми искрено, веома тешко иде, али ето трудим се (наравно, никада нисам била за варијанту туче, убијања итд, Боже ме сачувај). Мислим да сам напредовала и да неке појаве, људе итд. видим другачије, и да успевам да будем толерантнија и да смиреније о томе разговарам. Али, када ти почнеш тако папагајски да понављаш оно што ја препознајем искључиво као агресивни маркетинг у оквиру којег обавезно кривицу сваљујеш на "нормалце", сав мој труд ми се чини узалудним.

Procitao sam tekst i ne svidja mi se to protiv cega on hoce da se bori. Jesi nesto nervozna, sta ti je, ja sam odgovorio na Geniusov komentar, a ne na tvoj?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Даница Црногорчевић и њен супруг ђакон Иван обрадовали су нас са двије нове пјесме: Православље Црном Гором блиста и Весели се, српски роде.   Звучни запис разговора     Ових дана све су нас обрадовале нове пјесме Данице Црногорчевић, наше најпопуларније младе умјетнице која се бави етно и духовном музиком, које су велики допринос нашој борби за одбрану светиња. Након што је недавно објавила пјесму и спот “Православље Црном Гором блиста”, Даница је пјесму “Весели се, српски роде”, премијерно преставила на Видовдан након молебна у подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења, а данас је и спот за ову пјесму.   Спот за пјесму ,,Православље Црном Гором блиста“ реализовао је студио Иванград, каже Даница.   “Пјесма је снимљена још у марту, али је ова ситуација изазвана вирусом корона успорила њену реализацију. Написала је попадија Дајана Петровић, чланица гупе ,,Нектарија“, на чему сам јој захвална, јер сам је доживјела веома емотивно, с обзиром на нашу борбу за одбрану светиња у Црној Гори. Ово је пјесма која пријања за душу и улази у срца и душе оних који је чују. Аранжман је рађен у студију Александра Ковачевића у Београду, док сам глас снимила у студију Радио Светигоре. Захваљујући оштром оку свог супруга, који има велики дар за умјетност, нашли смо оне предивне локације на којима је спот снимљен. Признајем да, иако сам ја историчар умјетности, мој супруг ђакон Иван има већи умјетнички дар“, каже Даница која посебно истиче да јој подршка и љубав супруга и дјеце даје снагу.   Наслов за пјесму “Православље Црном Гором блиста“ дао је управо њен супруг ђакон Иван Црногорчевић.   “Ми се у Црној Гори боримо за одбрану светиња. Иако нас ова пјесма Весели се српски роде позива на радост, ипак на првом мјесту треба да нам буде молитва и само молитва за наше светиње и народ у Црној Гори и шире. То је на првом мјесту па онда можемо да пјевамо и све остало“, каже наша дивна Даница која својом пјесмом, предивним гласом, ставом, понашањем и изгледом плијени, показујући како треба да изгледа православна хришћанка, мајка и супруга.   Даница додаје да је пјесма “Весели се српски роде“ јако захтјевна с обзиром на веома богат аранжман на коме је благодарна Александру Ковачевићу.   “Текст и музику рефрена за ову пјесму писао је мој супруг. Она повезује Црну Гору и Косово и Метохију јер смо сви једно и сви смо са Косова. Снимана је пуних пет сати у студију. Жељели смо спот за њу да снимимо у Призрену, али нас је ова новонастала ситуација спријечила у томе, тако да је спот једним дијелом снимљен у подгоричком Саборном храму, док ће дио спота прекрити видовдански молебан, када је премијерно изведена.“   Са великим усхићењем Даница и сви ми ишчекујемо њен нови албум који је доста другачији од претходног. Најављује нам пјесму Ђурђија за коју је текст написао отац Козма из манастира Ћириловац, а открива и да ће се на албуму наћи пјесма посвећена Ловћенској капели која носи назив по ријечима Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца “Овђе ме копајте“.   “Једва чекам да своје нове пјесме подијелим са свима вама уз наду да ће капела бити враћена на Ловћен и да ћемо, у њој ако Бог да, запјевати сви заједно као браћа“, каже Даница наглашавајући да јој је овај албум посебно драг јер је у питању компилација супруговог и њеног рада, који нам остављају у аманет.   “Иван је писао већину текстова, док сам музику писала ја. Снимили смо скоро читав албум, остало је да снимимо још двије пјесме у студију Александра Ковачевића који је за њих направио богате аранжмане.“   Додаје да јој свакодневно стиже много порука од дјеце и омладине, због чега се посебно труди да се на својим наступима не појављује недолично обучена у нечему што одише овосвјетским стилом, трудећи се да и својим облачењем и изгледом буде узор дјевојчицама које воле њену пјесму.   Са Даницом смо разговарали и о васпитању дјеце и снази коју јој даје љубав породице, супруга Ивана, сина, ћерке и оног трећег које ће се, ако Бог да, родити за неколико мјесеци.   “Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота. Лијепо је што долазите на молебне и литије, али дођите и на Литургију да се причестите и осјетите пуноћу наше вјере православне”, поручује Даница Црногорчевић.   Слободанка Грдинић     Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 17. маја, у недељу Самарјанке, Свету архијерејску литургију у манастиру Рустово. Поздрављајући сабране сверадосним поздравом Христос васксре – Ваистину васксре, Митрополит Амфилохије ја казао да је у тим ријечима садржана сва вјера наша, историја рода људскога и њен смисао, створење човјека и свијета.   Звучни запис беседе   Тумачећи данашње Јеванђеље о сусрету Господа са женом Самарјанком крај Јаковљевог бунара у граду званом Сихар, владика Амфилохије је у поучном архипастирском слову истакао да је тај Његов разговор са Самарјанком један од најљепших одломака у Јеванђељу Христовом.   “Велики чудесни догађај и зато је ова недеља посвећена управо тој жени Самарјанки Фотини која је ту повјеровала у Господа, која се покајала за своје гријехе и касније била мисионар и проповједник Христа Господа и на крају мученички пострадала за Њега заједно са другим мученицима.”   У данашњем опису у дијелима Апостолским, послије смрти архиђакона Стефана разбјежали су се Христови апостоли и ученици до Кипра и до Антиохије, гдје су се први пут назвали хришћанима. И ми смо данас прије свега и изнад свега хришћани и то је оно, казао је владика, “што треба да свједочимо свима другима, поготово у ова наша времена када је поново кренуло отпадништво од Христа – Цркве Божије, када се често пута  догађа да људи поистовјећују себе са неким другим вриједностима”.   “Основно својство оних који у Христа вјерују је да буду хришћани и била каква друга припадност (држави, нацији…) својство је које људи задобијају овдје на земљи. Дакле оно што је небеско својство је то да смо хришћани. И данас у Црној Гори то треба максимално свима свједочити: да смо прије свега и изнад свега хришћани”, бесједио је Архиепископ цетињски.   Објаснио је да није битно да ли се ко осјећа Србином или Црногорацем, Македонцем или Хрватом или било како другачије, већ да је основно да будемо хришћани – носиоци имена Христовога и свједоци Христови, Њега као воде живе и да се трудимо да пијемо од те воде и да се поклањамо Господу овдје гдје се налазимо. Сам Господ је рекао жени Самарјанки да се неће клањати убудуће ни ту, на њиховој гори, нити у Јерусалиму и да су само истински људи и хришћани они који се клањају духом и истином живоме Богу без обзира гдје се налазили.   “Они су овдје на земљи припадници живота бесмртнога тиме што примају Христа Бога као живот вјечни и бесмртни и Њега као богачовјека, једино се Њему клањају и за Њим ходе, у Христа се крштавају, примају Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави”, казао је владика и додао да хришћани кроз ту христолику љубав воле Бога живога и једни друге.   Том и таквом христоликом љубављу су били задојени и сви свети пророци Божије, њоме су се хранили Свети апостоли, њу су сљедовали и њоме живјели свети оци наши, учитељи Цркве Божје, свети мученици почевши од архиђакона Стефана, мученице Фотине, као и светитељи које данас прослављамо: мученица Света Пелагија Тарсијска, Свештеномученик Силуан, епископ гаски, Преподобни Никифор. Сви они су, нагласио је владика, постали сасуди и носиоци Божије благодати јер су се напојили те воде живе и нијесу су хранили собом, својим дјелима и врлинама него све што имају и што јесу су примили од Господа а милост Божја је она која даје човјеку да чини врлине.   “Према томе иако има врлина, ако је нешто добро учинио срамота је да се човјек хвали да је то његово, да је он то учинио, јер све што је учинио и чини, то је добро које од Бога прима и које Бог дјела кроз њега и преко њега. Зато једини кога треба хвалити и прослављати је сам Господ Исус Христос богочовјек – савршени Бог и савршени човјек, који је творац овога свијета, кроз кога је све постало и настаје. И кроз Њега и Његову милост човјек постаје право истинско биће, вјечно и непролазно, задобијајући из овога пролазног живота вјечни и непролазни, бесмртни живот”, казао је на крају бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   На почетку Свете службе Божије, Високопреосвећени је обукао у првине монашког образа обукао послушницу ове Свете обитељи сестру Сању.   Благословећи нову послушницу Пресвете Дјева и самога Господа нашега Исуса Христа, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је сестра Сања дошла у ову древну светињу да се окрилати духовно и припреми за вјечно Царство Христово. Подсјетивши на значај овог духовног гнијезда кроз вјекове а нарочито у ова последња времена, владика је казао да је из ове свете обитељи више сестара отишло у друге манастире да са другим сестрама обнављају своје душе и древну велику светињу светих мироносица.   “То су дакле ласте из овога гнијезда, духовно везане за ово гнијездо и у будућа времена и онде гдје се сада налазе, да би Господ умножио таква гнијезда духовна и код нас овдје а и широм васељене, да се настави то дијело живо живога Господа нашега Исуса Христа.”   Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је манастир Рустово освештано и гробовима оних који су ту пострадали у своје вријеме те да је то једно од знамења ове светиње:   “Да Бог преко овог манастира благослови и све упокојене и све који сада живи овдје око Рустова и онда све редом. Да Бог умножи љубав према Господу и љубав једни према другима силом Духа Светога и да се пробуди у људима та жеђ за водом бесмртности, непролазности, за вјечном водом која јесте Дух Свети и Господ наш Исус Христос.”     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      ПОРУКА АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Г. АМФИЛОХИЈА ОД ЋИВОТА СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ     За празник Светог Василија Острошког, слава му и милост, обратио сам се народу од ћивота Светог Василија, обратио сам се истог дана и из саборног храма Светог Василија у Никшићу позивајући  сав народ да у духу и у име Светог Василија заједнички прославимо тог великог светитеља Божијега, да се једним срцем и једном душом загрлимо код његовог ћивота. Данас поздрављам народ у Црној Гори од ћивота Светог Петра Цетињског, а јуче смо у име Епископског савјета упутили саопштење за јавност гдје смо замолили државне власти да невино затворене Владику Јоаникија и свештенике под хитно ослободе из затвора. И рачунали смо да ће се то догодити. Међутим, то се, нажалост, није догодило и то је изазвало реакцију народа, иако смо ми у том саопштењу позвали народ да остане својим домовима, да се мирно и спокојно помоле Богу, да се саборно помоле Богу за здравље и спасење свих људи који болују од тог и других вируса и да би се избјегли било какви грађански сукоби и неспоразуми у Црној Гори.   Нажалост, власт то није испоштовала и зато је дошло до синоћњих збивања у Црној Гори гдје су настрадали вјерници, она дјеца која су пребијена у Пљевљима и у исто вријеме чувари реда, што је трагично за све нас, трагично за Црну Гору, трагично пред свијетом и Европом. Зато се обраћам од ћивота Светог Петра Цетињског да се вратимо Богу Љубави, да се вратимо једни другима у љубави, без обзира каквих опредељења били у Црној Гори: вјерских, националних, политичких и других. Да се вратимо узајамности, братској слози и слободи. То је оно што је суштинско, што и данас поручујем и молим оне који су на власти да под хитно ослободе невиног Епископа Јоаникија и његове свештенике који су у затвору и да се прекину ове диобе и ова сукобљавања која су у Црној Гори присутна не од јуче него још од времена Светог Петра Цетињског, а нарочито након 1945. године, од времена оног савременог братоубилаштва и богоубилаштва.   Осјећам као његов наследник обавезу у име његово, цјеливајући његове мошти, да позовем на братску љубав све колико нас има, како би завладала љубав у Црној Гори, она за коју се жртвовао Свети Петар Цетињски, Свети Јован Владимир зетски краљ мученик а исто тако Свети Јован Крститељ, чију руку овдје цјеливамо, а и сам Господ Христос, чији дио Часног крста овдје имамо, који је распет из љубави према сваком људском бићу и према сваком створењу. То је оно што је насушна потреба у овом тренутку.   Ако неко има да да одговара за нешто, ја молим оне који су на власти – ја ћу то и написати у писму господи предсједнику и премијеру ових дана – да одговарам ја. И ако треба неко да буде хапшен и суђен, нека то да буде Митрополит црногорско-приморски, наследник Светог Петра Цетињског. И ако је крив, нека буде суђен.   Уосталом, нећу бити први митрополит који је суђен. И онај 1945. са стотину двадесет свештеника је убијен, и његов наследник је 11 година осуђен, оптуживан да је против државе, да сарађује са непријатељима државе, са Западом и са Европом… И њихов наследник Данило, такође је гоњен, због тога што је бранио да се не руши црква на Ловћену и да се тиме обурдава и Ловћен и Црна Гора. И каменован је овдје 1991. године зато што је мене изабрао и предложио за свога наследника.   Митрополити црногорски су, дакле, то носили, нарочито у ово последње вријеме. Ја молим све, ако неко треба да буде суђен за то што се догађа у Црној Гори и за збивање народа у Црној Гори, онда треба прије свега мене да суде. Ја сам спреман да изађем на суд и да, ако треба, будем и осуђен и пет, и десет година, и колико год треба…   Уосталом, и када сам овдје устоличен, ја сам бесједећи одавде, и пред српским Патријархом, и пред ондашњим представницима који су и садашњи представници државе Црне Горе, рекао да сам дошао да мирим, не само живе међу собом него и да мирим живе са мртвима и мртве да мирим међу собом. И трудио сам се колико имам моћи и снаге ових тридесет година управо у том правцу: да призивам тај мир Божији, братски мир, међу Црногорце, међу сав овај народ да би се пребродиле те несрећне наше диобе, које су нам својствене и које се настављају оваквим понашањем.   Зато молим и садашњу власт у Црној Гори да престане да злоупотребљава саму себе и органе власти против народа. А у исто вријеме, молимо и народ да својим понашањем не изазива власт него да се заједнички сви потрудимо, цјеливајући мошти Светога Петра, помиритеља и исцјелитеља, и Светога Василија Острошкога, да се објединимо у братској љубави и заједници, са свим разликама које су нам својствене. То је моја молба, да не кажем и мој захтјев и потреба.   Тиме се обраћам и народу да зна да је Црква била и остала са њим. И зато су и ове литије које су биле код нас, које неки проглашавају да су политичке. Оне немају везе са политиканством, већ су то литије народа који се догодио, који се вратио и хоће да се врати ћивоту Светога Петра и моштима Светога Василија Острошкога и да ходи њиховим путем. То је оно што је најбитније у свему овоме и зато је неопходно да се и ми сви, без обзира гдје се налазимо и коме припадамо, вратимо том Божијем путу – путу Светога Петра Цетињскога и Светога Василија Острошкога. То је моја молитва, мој захтјев, мој благослов свима у Црној Гори. А увјерен сам да је то и благослов Светога Петра Цетињскога.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак 12. маја 2020. године, када наша Света Црква прославља Светог Василија Острошког Чудотворца, Његово Преосвештенство Eпископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Тајну Јелеосвећења и Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић.   Звучни запис беседе   Епископу су саслуживали Игуман Петар (Драгојловић), протојереји-ставрофори Живота Марковић, Милован Антонијевић, Радован Марковић, протојереј Огњен Гребић, протонамесник Душко Жујовић, јереји Слободан Савковић, Борис Милосављевић, Горан Јовановић и протођакон Иван Гашић.   Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачке групе “Србски православни појци” из Београда.   У својој архипастирској беседи, Преосвећени Владика Јован, је верном народу говорећи о Васкрсењу Христовом као највећем и најзначајнијем празнику рекао, да је због тога овај празник са најдужим попразништвом. Свака Лутургија, не само недељна, јесте прослављање Васкрсења Христовог. Јер Васкрсење Христово означава и наше васкрсење. Ко ће васкрснути? Васкрснуће сваки човек који умире са Христом. Док онај који не умире са Христом, неће васкрснути за живот вечни, већ за вечну муку. Зато је човеку дата благодат да верује, јер вером можемо све да схватимо и све да прихватимо. Без вере не можемо да дођемо до праве истине, а та истина је Господ наш Исус Христос. Истина ће нас ослободити од наших грехова, од наших мука и невоља. Зато Господ и каже: “ходите сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити”.   Треба да тражимо здравље и од лекара. И њих је Бог благословио и даровао да нас лече, али наш једини лекар је Исус Христос, јер Он зна и нашу душу и наш ум и разум боље него што и ми сами себе знамо. Зато и треба да му предамо срце наше, да се Он у њега усели и у њему обитава. Али Бог обитава само у чистом срцу, или бар у оном срцу које се труди да живи чисто, Јеванђељем и Црквом. Бог нас је створио за живот вечни, а не за смрт. Нажалост, човек је изабрао смрт онда када се погордио и помислио да може да буде Бог и непослушношћу ушао у смрт. Али Бог, који је сав љубав, Он је из љубави према човеку сишао са небеса, међу људима поживео, претпео смрт од оних због којих је дошао, али је и васкрсао и вазнео се на небо. И на тај начин показао да је то једини људски пут у овом свету, који води у живот вечни.   Преосвећени је пожелео да Света Литургија и Јелеосвећење буду свима на здравље и спасење, на исцељење и душе и тела, које смо силом Духа Светога примили, молитвама Светог Василија Острошког Чудотворца. Посебно се Преосвећени захвалио верницима, што су имали храбрости, да у овој пошасти и невољи дођу на ову службу. Ова Светиња је сигурно утицала на све да своје мисли саберу, да не лутају којекуде, него да се усресреде на молитву која нам је свима преко потребна. Ономе који искрено верује, невоље овога света не могу ништа. Зато нам је потребна вера у Бога и Његово исцељење. Прво треба да оздравимо душом, ако хоћемо да нам и тело буде здраво, јер од оболеле духа и тело оболи.   Осврнувши се на недељу раслабљеног, Преосвећени је акценат ставио на реч. Јер само једном речју Господ исцељује раслабљеног. Реч наша треба да буде светиња. Светињи треба да служимо, а не да се Светињом служимо. Свака Црква је Витезда, али на крају све зависи од наше вере. Зато Господ и каже да је све могуће ономе који верује. На крају Преосвећени је позвао све да се помолимо Господу и Светом Василију Острошком да нам дометну вере, јер знамо само онолико колико верујемо. Да нам Јелеосвећење буде на исцељење и душе и тела, јер ако верујемо Бог ће нас излечити и од ове пошасти која нас је снашла. Нека Свети Василије уразуми и оне у Црној Гори који бране народу да дође до ћивота Светог Василија. Заратили су са Богом, а ко је ратовао са Богом никад није рат добио. Не ратујмо са Богом, ратујмо са својим страстима, гресима, слабостима, ратујмо против свог ега, гордости, па ће нам Бог дати благодат и бићемо радосни као што је велика радост Васкрсења Христовог.   По заамвоној молитви пресечен је славски колач, подељено је освећено уље и брашно, а након послужења за све присутне уследила је трпеза љубави коју је својим залагањем и љубављу приредило сестринство манастира са настојатељицом игуманијом Нектаријом.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу мироносица коју ове недеље обележавамо 03. маја 2020. године, на дан преноса моштију св. Владике Николаја охридског и жичког, у Светосавској цркви на Врачару свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Радивој Панић и протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Свету Литургију је појањем обојила Певница при Храму св. Саве, која се на служби окупила после периода великих ограничења кретања и мера донешених због ванредног стања у земљи, а због епидемије вируса Ковид-19.   Звучни запис беседе   Дајући животне примере пожртвованих верујућих жена, које брину и о живима и о покојнима, отац Стојадин је беседећи подсетио да је и Христос дошао на земљу да види сву своју децу – и ону упокојену и ону живу – "једне у гробовима земљаним, а друге у гробовима телесним, заробљене грехом".   Тумачећи јеванђељско зачало и догађај у коме се објављује Васкрсење Христово, прота је подсетио да су мироносице, поред храбрости и одважности које су имале када су се запутиле ка Христовом гробу, затекле анђела који им је објавио Васкрсење Христово и добиле задатак да све о томе и обавесте.   "Све жене које су веровале и верују у васкрслога Христа се могу назвати мироносицама" подвукао је прота Стојадин и напоменуо да "све оне жене које су чиниле дела бриге уз Христову помоћ, чине то и за Христа и за своју душу".   Запитавши ко је у данашње време благообразни Јосиф, о. Стојадин је приметио да се сви пожртвовани лекари могу са њим упоредити. "Имамо ли бољи пример за благообразног Јосифа од светог Владике Николаја охридског и жичког", рекао је прота при крају беседе појаснивши да је свети Владика Николај "ране нашег народа видао, скидао оболела и распета тела са крста и увијао их у плаштаницу Божије науке и речи и доводио до оздрављења".     Извор: Радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...