Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest

Неколико речи о "Српској новој години"

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest

srpska-nova-godina.jpg

 

Ни сада не бих ништа рекао, али просто - више не могу да издржим (а чини ми се да је Ернесто Сабато рекао како се пише онда, кад више не може да се издржи). Дакле, поводом "српске" или "православне" Нове године.
Нит је српска, нит је православна, а ако хоћемо поштено - није баш ни Нова година.

Ради се о првом јануару по јулијанском календару. Ко је пратио, сећа се да је јулијански календар први широко коришћени соларни календар, тј. који базира годину на једном путовању Земље око Сунца, значи година износи 365 дана, 6 сати и... добро, Созомен није могао да уочи то нешто мало преко. Е, то неуочавање остатка довело је до тога да календар почне да касни, тј. да се његово рачунање времена не погађа са астрономском реалношћу (равнодневице, кратко и дугодневица више нису биле на дан када је требало да буду). Због тога је рмктл папа Гргур наредио да се то питање реши, па су мало променили правило о преступним годинама и избацили 10 дана. До данас јулијански календар је још додатно закаснио и сада та разлика износи две недеље. Од 2100. године биће још један дан више (то ће тек да буде игранка...).

Под један, Нова година је измишљен празник. Ако је путања Земље око Сунца циклична (у извесном смислу - кружница), онда било која тачка на њој може да се сматра почетком новог циклуса. За старе народе Нова година је била у пролеће (зато септембар није девети, него - како му и име каже - седми месец), што је и најлогичније, јер се у пролеће буди нови животни циклус у природи. Али, што се астрономске стварности тиче, свеједно је да ли смо за Нову годину одредили ноћ између 31. децембра и 1. јануара, или да кажемо да је Нова година 21. маја у 14 часова и 17 минута. 


Друго, све и да препознајемо Нову годину као празник (а наша култура је, хтели ми то или не, препознаје, признаје и прихвата; шта више, она има веома велики значај у социјалном животу), она није духовни празник. Дакле, не постоји "православна" Нова година. Посебан проблем је што нема смисла да Нова година буде ПРЕ Божића (јер се Божић слави 25. децембра, а тај датум по јулијанском календару одговара 7. јануару по грегоријанском календару; Божић је био, јесте и биће 25. децембра, а не 7. јануара) и што Нову годину "славимо" по грегоријанском, а Божић по јулијанском календару - па је неминовно да се Нова година "слави" баш када је пост... 
Треће, Нова година никако није "српска", јер није доказано да су Срби пре примања хришћанства уопште познавали појам Нове године као светковине. Осим тога, ако је то Нова година по јулијанском календару, какве би везе могли да имају Гај Јулије Цезар и стари Словени (или - 'ајде - Срби)? Такву везу би могао да објасни само један човек: надриакадемик и квазиисторичар Деретић...

Зато, другари, МОЛИМ ВАС, немојте више да наступајући празник зовете српском или православном Новом годином. Пара уши, боде очи... Боли, брате! За Цркву тај дан јесте празник, јер се тада слави обрезање Господње и свети Василије Велики, па се додају и неке прозбе за Нову годину (то Црква снисходи), али... Црквена Нова година је 1. септембра по јулијанском календару (што се пада 14. септембра по грегоријанском календару) - ако вас неко пита.
Хвала унапред, уколико одлучите да не будете део масе и наставите тврдоглаво у неписменом правцу.

 

 

Извор: 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Али исто тако би могли рећи и за славу, Божић... 

Није толико у обележавању НГ, већ у Хришћанском смислу који смо му доделили. 

Исто тако у овим поукама видим једну педагошку црту, а то је да смо се одаљили и од те Хришћанске символике, тј. код нас паганизам једноставно није изашао из народа. Колико год тим обележавањима да покушавамо да додамо Хришћанску црту, она се једноставно не одржава. Што се види из тога да за празнике имамо 1 до 2% становништва у црквама, где се више даје небитним стварима на значају, него оним којима би требало. Народ треба едуковати стално, да почну мало да размишљају, а и да знају о својој вери. 

Ја сам увек имао теорију за НГ, пошто је тада и обрезање Христово, да то има значење у томе да су код Јевреја, тек после обрезања они сматрани да су "чланови заједнице", а то је таман после 7 дана од рођења, када "случајно"  пада и Христово обрезање и када пада рачунање, тј почетак нове године. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 56 минута, verum est in beer рече

 

 

А зар нису поједине православне сркве, заједно са делом народа једине које се нису одрекле тог календара?

Док се није појавио Глегоријански календар, све Хришћанске земље су славиле Божић 25 децембра по Јулианском. Оне које су прихватиле нови календар су те које су промениле дан Христовог Рођења, а не оне које рачунају по старом календару.

Овакве ствари имају за циљ да нам полако избришу оно што је вредно, а то је традиција и обичаји. Треба прихватити савремене тековине, али очувати оно што је наше. 

Без обзира шта се пише, за мене је Јулианска нова година део наше традиције и као такву треба да је чувамо.

Тачно је то да она заправо није Српска, али је и циљ самог текста оспоравање традиције у увијеној форми.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Ненад Р. рече

Док се није појавио Глегоријански календар, све Хришћанске земље су славиле Божић 25 децембра по Јулианском. Оне које су прихватиле нови календар су те које су промениле дан Христовог Рођења, а не оне које рачунају по старом календару.

To nije tacno, one nisu promjenule Hristov datum rodjena, jer ga slave 25 decembra, s tim da taj 25 decembar je astronomski tacniji nego 25 decembar po Julijanskom kalendaru. To je sva sustina kalendara. 

Inace gornjem tekstu nema sta dodati osim i to da je srpska drzava (kao i sve drzave u kojima zive Srbi) prihvatila gregorijanski kalendar. Prema tome jos jedan prilog tome vise koja je zapravo srpska nova godina. To je ona nova godina s kojom Srbi mjere svoje svakodnevno vrijeme i obavljaju svakodnevne aktivnosti, a to nije julijanski kalendar. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam, moja baka nikad nije spominjala srpsku Novu godinu, umesto toga govorila je mali Božić. Tako smo svi od nje naučili i do pred kraj 80tih smo govorili mali Božić, a onda se počelo govoriti o srpskoj, ili pravoslavnoj Novoj godini. U svakom slučaju se obeležavalo, ali čini mi se da je pre imalo više veze sa religiskim nasleđem. Ali, meni je sve to s kalendarima malo i tužno, jer oba su netačna i zna se za najtačniji (onaj Milankovićev), ali svet je trom i nesposoban da se usaglasi. Bilo bi to stvarno nešto, kada bi eo svet usvojio Milankovićem kalendar.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 54 минута, Ненад Р. рече

 

А зар нису поједине православне сркве, заједно са делом народа једине које се нису одрекле тог календара?

Док се није појавио Глегоријански календар, све Хришћанске земље су славиле Божић 25 децембра по Јулианском. Оне које су прихватиле нови календар су те које су промениле дан Христовог Рођења, а не оне које рачунају по старом календару.

Овакве ствари имају за циљ да нам полако избришу оно што је вредно, а то је традиција и обичаји. Треба прихватити савремене тековине, али очувати оно што је наше. 

Без обзира шта се пише, за мене је Јулианска нова година део наше традиције и као такву треба да је чувамо.

Тачно је то да она заправо није Српска, али је и циљ самог текста оспоравање традиције у увијеној форми.

Прво чији је то календар? Православни сигурно није. 

И они славе 25 децембра Божић. И нико није мењао дан Христовог рођења, пошто он није био рођен 25 децембра. 

И три пута си поменуо традицију и обичаје. То је највећи проблем код нас, све сводимо на традицију и обичаје, а вере нигде нема. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пу, хоћете да нам скроз искварите пређедовску вјеру. Све би да нам одузмете јели. Не може Србин више ни честито да се напије као човјек и да да себи одушка од оволиких постова и служби.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прослава Нове године је релативно нова појава, најранија је била вавилонска Акиту - фешта, у пролеће, вероватно на пролећну равнодневницу у другој половини марта. Нова година данас, је заправо од Римљана - не хришћанска. Календар који данас користимо заснован је на римском проналаску, на јулијанском календару. Јулијански календар у години 46 пне као покушај да се направи календар који следи астрономски календар. Али, иако је јулијански календар узео у озбир преступне године, није био сасвим тачан, јер је имао просечну дужину од 365,25 дана.

пре 16 часа, R2D2 рече

Друго, све и да препознајемо Нову годину као празник (а наша култура је, хтели ми то или не, препознаје, признаје и прихвата; шта више, она има веома велики значај у социјалном животу), она није духовни празник. Дакле, не постоји "православна" Нова година. Посебан проблем је што нема смисла да Нова година буде ПРЕ Божића (јер се Божић слави 25. децембра, а тај датум по јулијанском календару одговара 7. јануару по грегоријанском календару; Божић је био, јесте и биће 25. децембра, а не 7. јануара) и што Нову годину "славимо" по грегоријанском, а Божић по јулијанском календару - па је неминовно да се Нова година "слави" баш када је пост... 

Али Грегоријански календар је био само прилагођавање старог Јулијанског календара. Папа Гргур је другим речима, само исправио грешку у Јулијанском календару - НИЈЕ ИЗМИСЛИО НОВИ СИСТЕМ. Дакле, иако користимо Грегоријански календар који је увео папа 1582 године, Грегоријански календар је НА ИСТОМ СИСТЕМУ, КАО ШТО СУ ГА РИМЉАНИ УРАДИЛИ, ПРЕ ДОЛАСКА ХРИШЋАНСТВА.

Нова година се заправо померала током времена. Перцепција што је логично је, чињеница варира током времена.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Ненад Р. рече

Без обзира шта се пише, за мене је Јулианска нова година део наше традиције и као такву треба да је чувамо.

Управо тако. Пошто је у питању календар на ИСТОМ СИСТЕМУ

 

пре 14 часа, Justin Waters рече

To nije tacno, one nisu promjenule Hristov datum rodjena, jer ga slave 25 decembra, s tim da taj 25 decembar je astronomski tacniji nego 25 decembar po Julijanskom kalendaru. To je sva sustina kalendara. 

и пошто је сва суштина календара

пре 14 часа, verum est in beer рече

И нико није мењао дан Христовог рођења, пошто он није био рођен 25 децембра. 

и пошто

пре 15 часа, Ненад Р. рече

Овакве ствари имају за циљ да нам полако избришу оно што је вредно, а то је традиција и обичаји. Треба прихватити савремене тековине, али очувати оно што је наше. 

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Justin Waters рече

Mislim da si se malo "zacitirala", sta je pisac htjeo reci? 

Oснову за нумерисање нашег садашњег календара је направио римски монах Дионисије. Исусов тачан датум рођења и година рођења, у стварности није мачка са девет живота. Овде се Јустин фокусирамо на то шта каже календар када је Исус рођен. Овде наш тренутни календар се зове грегоријански калндар и назван је по папи Грогирију 13 који је живео 1500. Астрономи користе 0 година. Грегоријански је једини календар за обичне људе. Астрономи не користе наш стандардни календар. Па ко се мало 'зацртао'? Ја бих рекла, ти, или шта је писац хтео рећи? (;

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Тања1 рече

Oснову за нумерисање нашег садашњег календара је направио римски монах Дионисије. Исусов тачан датум рођења и година рођења, у стварности није мачка са девет живота. Овде се Јустин фокусирамо на то шта каже календар када је Исус рођен. Овде наш тренутни календар се зове грегоријански калндар и назван је по папи Грогирију 13 који је живео 1500. Астрономи користе 0 година. Грегоријански је једини календар за обичне људе. Астрономи не користе наш стандардни календар. Па ко се мало 'зацртао'? Ја бих рекла, ти. (;

Pokusavam da razumijem sta zelis reci, zasto si me citirala. Da li smatras da je Nenadovo stajaliste o tradiciji ispravno i da je to argument zasto se julijanski mora zadrzati, ili nesto drugo? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Justin Waters рече

Pokusavam da razumijem sta zelis reci, zasto si me citirala. Da li smatras da je Nenadovo stajaliste o tradiciji ispravno i da je to argument zasto se julijanski mora zadrzati, ili nesto drugo? 

Цитирала сам те зато што сам заинтересована сам за доказе ако имаш када је рођен Исус. Због тога те молим у контексту твог коментара да приложиш конкретне доказе.  

пре 18 часа, Justin Waters рече

To je ona nova godina s kojom Srbi mjere svoje svakodnevno vrijeme i obavljaju svakodnevne aktivnosti, a to nije julijanski kalendar. 

Дакле, ако знамо да се не зна тачан датум Христовог рођења и ако знамо да се нова година померала током времена, у чему је проблем да Срби мере свакодневне активности према календару који је

пре 18 часа, Justin Waters рече

s tim da taj 25 decembar je astronomski tacniji nego 25 decembar po Julijanskom kalendaru. To je sva sustina kalendara. 

астрономски мање тачан? Добро си разумео, до тада ћу сматрати да је Ненадово стајалиште о традицији исправно. Чекам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Библија не открива тачан датум рођења Исуса Христа. Тачан датум Исусовог рођења није познат. Библија само описује два догађаја у вези његовог рођења који могу да доведу до закључка да може  да буде на 24 или 25 децембар...али и друге чињенице показују да традиционални датум за Божић, зими, има мале шансе?, јер Јеванђеље каже да су пастири су у пољу. Можемо да проценимо бројањем уназад од његове смрти Пасхе у пролеће године 33 пне (Јован 19:14-16) да је Исус био око 30 година када је почео његово проповедање трајало три и по године, тако да је рођен у јесен 2. пне - Лука 3:23. Зашто да славимо 24 или 25 децембар по грегоријанском, пошто нема доказа да је Исус рођен око 24 децембра, зашто да славимо Божић у то време, а не-7 јануара зато што је јулијански астрономски мање тачан? Ако се не зна тачан датум рођења, чему онда служи календар? То је исто што и рецепт без намирница. Енциклопедија Британика каже да су тада црквене вође вероватно одлучиле 25 децембар да се поклопи са паганским римским фестивалом поводом рођења  сунца на зимски солстициј.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Погледајте одличан одговор који може да помогне многима који не желе да погледају истини у очи. Шта се догодило, зашто је игуман светогорског манастира Ватопед отишао у Украјину, на интронизацију расколника?
       
       
      извор

      View full Странице
    • Од Драгана Милошевић,
      Погледајте одличан одговор који може да помогне многима који не желе да погледају истини у очи. Шта се догодило, зашто је игуман светогорског манастира Ватопед отишао у Украјину, на интронизацију расколника?
       
       
      извор
    • Од ризница богословља,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је у поноћ, 13/14. јануара, молебан за Ново љето доброте и милости Господње у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.   Звучни запис беседе   Честитајући повереној му пастви наступајуће 2019. љето Господње Митрополит је казао да је једино ново под сунцем, што људску природу чини новом и обнавља свељудску творевину, рођење Исуса Христа, Сина Божијег, у Витлејему и Његово повијање у јасла. Митрополит је позвао све народе да се у Новој години обновимо непролазном христоликом љубављу подсјећајући да је Његово рођење заправо рађање новога, обновљенога човјека.   „Не само онако како га је Бог створио по слици и по прилици Својој, него онако како га је Бог замислио од његовога настанка. Људска природа која је раслабљена гријехом и отпадништвом од Бога и закона Божијега и она је примањем природе Јединороднога Сина Божијег постала нова природа а човјек – нови, обновљени, човјек који није створен за пролазност и ништавило него за бесмртност и непролазност. У томе је новина Христовог рођења и ова Нова година доброте Господње.“   Митрополит је казао да је Свети пророк Исаија записао Дух Господњи је на мени, зато ме помаза да благовијестим сиромасима, посла ме да исцјелим скрушене у срцу, да проповиједам заробљенима да ће бити пуштени и слијепима да ће прогледати, да ослободим потлачене, и да проповиједам пријатну годину Господњу:   „То је оно ради чега је Христос дошао, ради чега је присутан у људској историји, чиме Он обнавља човјека и даје дубљи смисао свеукупној Божијој творевини. А у томе јесте благословена Нова година Господња и вријеме добија свој дубљи смисао, улива се у безобални океан божанске вјечности.“   У архипастирском обраћању владика Амфилохије је поучио вјерни народ да је једино ново под сунцем, једина Нова година Господња, управо Он рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве.   „Јединородни Син Божји који је жртвовао Себе за живот свијета, Својом жртвом, распећем. Он је открио да је Бог заиста љубав а не само прича о љубави, неки далеки бог, него да је Он онај који је истинска и права љубав, који се као такав открива и својом љубављу грли сиромашне, потлачене и понижене, и дарује вид слијепцима духовним. Том Богу и једино Њему ми е клањамо и ту и такву Нову годину Господњу прослављамо.“   Митрополит је казао да зато што је та година Господња везана за Њега као истину вјечну и непролазну и времена, и простора, и људског бића, зато је она Нова година Господња:   „Ту Нову годину Господњу ми честитамо вама, овоме граду, свеукупном нашем народу и свим земаљским народима, јер та новина Он као једино ново под сунцем, Он је онај који обнавља све и презива на љубав према сиромашнима и биједнима, потлаченима и према слијепиима. Призива све људе да понесу Његов крст и буду свједоци Његове љубави и жртвовања за живот свијета.“   Додао је да тек онда када човјек прими Христа у себи, он постаје заиста ново обновљено, непролазно биће и да смо сви призвани да будемо Његови носиоци, да се Он усели у нас пун благодати истине, вјечнога и непролазнога живота.   Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је позвао све да се у Новој години обновимо непролазном христоликом љубављу.   „Зато нека је срећна ова Нова година Господња, година доброте Господње! И нека би се ми обновили у овој Новој години оваквом љубављу христоликом коју нам је открио и донио и посвједочио Он који је вјечна и непролазна љубав. Он који нам открива Оца као творца неба и земље и дарује Духа Светога животворнога и призива свако људско биће да се обновимо Светом тајном крштења у име Оца и Сина и Духа Светога. Да се обновимо том вјечном обновом, коју само Бог дарује људима, који јесте сам Бог који се уселио у нас пун благодати и истине“, закључио је Митрополит Амфилохије у бесједи након молитвеног дочека Нове 2019. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      Нова година је диван празник. Тачније: Нова година може да буде диван празник да није пијанства, да није бесане ноћи испред телевизора и да није контраста између очекивања „нечега“ 31. децембра и одсуства тог „нечега“ 1. јануара. А иначе би све било врло симпатично. Мраз, претпразнична врева, свеопште нервозно узбуђење. Деца очекују поклоне, одрасли се труде да што пре оду с посла и пробијају се кроз снежну кашу свраћајући на путу до куће у све продавнице на путу...
      Ако је истина да Божић на Западу све више губи религиозни смисао, ако је истина да људи све чешће једни другима тамо не честитају Рођење Месије и Богооваплоћење, већ неки аморфни „празник“, који претпоставља породичне седељке, печену гуску и размену поклона, наша Нова година је скоро „њихов“ Божић. Срећан празник – цмок! Срећан празник – звррр! Срећан празник – гуц-гуц! Срећан празник – лаку ноћ!
      На Нову годину нас је научила совјетска власт. Да није било гомиле идеолошких празника нико се тако душевно не би уносио у очекивање промене цифара на календару. Али сви остали празници су захтевали или патетичну тугу или необуздани ентузијазам. Није се имало времена за то да човек просто буде човек. Отуда ова заиста дечја љубав према конфетама за јелке, мирису четинара и мандаринама. То је само још један доказ да стари тело, а душа, обавијена плоћу која умире, не жели да стари, не може и не уме. Она, душа, остаје детиња, жуди за бајком и чудом.
      Међутим, у прослави Нове године има и туге. Ова туга се рађа зато што у Новој години нема ничег новог осим промењених цифара на календару. Све остало је старо.
      Човеку је својствено да свој стари пртљаг страсти и навика вуче из године у годину са завидном постојаношћу. Зато је свака нова година – стара. „Дрво лежи тамо где падне,“ – каже један од пророка, имајући у виду човекове рђаве навике. И у једној од молитава јелеосвећења се каже да је „јако же руб повержениј, всјакаја наша правда пред Тобоју“ („као посечено дрво свака наша истина пред Тобом“). „Повержениј руб“ је управо оно дрво које је пало и које увек показује на исту страну, као и живот човека огрезлог у грехове.
      Потребно је нешто креативно, нека истинска новина, за којом чезну (сигуран сам) многи. Зар није нова, на пример, девиза: „Дочекај Нову годину трезан и без телевизора?“ То је права нова реч и већ је видим на рекламним плакатима великих градова.
      Изнад капије Дантеовог пакла је било написано: „Свако ко овамо улази нека остави наду.“ Изнад капије која води у нову календарску годину може се написати: „Остави све рђаво, ти који си започео нову годину.“
      Година ће бити заиста нова ако човек који ступа у њу осигура у себи жељу да се обнови: да се бори против рђавих навика, да стиче добре навике. Имамо заповест да будемо мудри као змије. Управо ова животиња редовно мења кожу провлачећи се између оштрог трња у грмљу или тесног камења. Не знам да ли то змију боли или не, али стара кожа спада као чарапа дајући место новом кожном покривачу. Наравно, то је лекција – не само из природе, него и јеванђељска.
      Земља је одиграла још један круг валцера око Сунца. Круг који се затворио и почетак новог кретања треба обележити молитвом. Лагано улази у обичај служење литургије у ноћи између 31. и 1. То је још једна ноћна литургија осим Васкршње и Божићне и она није условљена догмом, већ насушном потребом. Већина људи се лудира и с муком се претвара да је весела, јер тако треба. Људи се напијају – можда од туге, можда од радости; тону у сан обучени; буде се на непознатим местима... Или у најбољем случају, муче даљински у потрази за нечим занимљивим у „ТВ-кутији“. А сасвим мали део грађана годину на исходу прати речима: „Господи, помилуј,“ и дочекује наступајућу годину речима: „Господи, благослови.“ Не знам како вама, а мени се чини да је управо то истинска новина и најлепши начин прославе.
      Међутим, чак и ако не буде ноћне литургије, нека буде кратка молитва. Не може се смислити ништа боље од „Оче наш“. Сат откуцава, снег лагано пада с друге стране прозора, а нека породица чита молитву Господњу и моли од Бога благослов за наступајућу годину. Лепота!
      И још једно. Јер, то је услован датум. Нова година се славила час у марту, час у септембру, час на Василија Великог. Сад ево, на Вонифатија. Плус, свако од нас има своју нову годину. Под тим подразумевам рођендан као почетак нове године у животу. И сваки пут смисао остаје исти: ако желиш да се промениш – ето ти нове године, новог лета благости Божије. Ако не желиш да се мењаш – нема за тебе ничег новог. Биће мандарине, биће „плава ватрица“, биће мигрена ујутру, наравно, биће и туге. А новине неће бити. Дакле, размисли, друже. Без вере у Христа и без молитве све године „свиње“, „пацова“, „пса“, „бивола“ прете да се претворе у читаву годину „магарца“, и то тужног као што је тужно магаренце из нашег познатог цртаног филма, које је изгубило реп.
      Зима је наступила с пуним правом без обзира на гласине о глобалном отопљењу. Земља се ушушкала у снежни шал као у паперјасту мараму. Човек баци поглед и нехотице се сети псалма: „Омијеши мја, и паче снега убељусја“ („Омиј ме и бићу бељи од снега“). Већ сам сто пута покушавао да почнем живот из почетка и нисам имао скоро никаквог успеха. Али у мени нема очајања. Ове Нове године ћу покушати поново. Нова година, на крају крајева, заиста треба да буде нова. Помози нам, Господе.
       
      Извор: Православие.ру
    • Од ризница богословља,
      Можда, после речи „љубав“, најпрежваканија је реч „слобода“, која је, исто као и реч „љубав“, сасвим изгубила на свом значењу. Заиста – шта је љубав? шта је слобода?
      Из перспективе нашег века, можемо са сигурношћу констатовати, да је љубав замењена са заљубљеношћу, а слобода – са могућношћу избора. Слично, и довољно дуго поистовећивано, тако да се данас, у мозгу просечног човека, то свело на исто. Љубав = заљубљеност, слобода = избор, те како су ове две категорије у међусобној зависности, а заправо произилазе једна из друге, да би се опет улиле једна у другу, то данашњи свет јесте неповратно изгубио право да воли, у својој инфантивној потреби да буде вољен.
      Генерација неодрасле деце, жели да буде вољена по сваку цену, уз могућност да изабере „објекат“, који ће да их воли. На жалост, свет је поистоветио слободу са избором, тако да је исти постао морањем.
      „Мораш да бираш! Мораш да будеш слободан! Мораш да си насмејан!“ – јесу само неке од данашњих флоскула, којима се мери срећа. Тужно је у ствари то, што је постало битније да се покаже та своја срећа, од реалне среће, коју човек живи. Дакле, битније ми је да људи виде да сам срећан, него ли то да ли сам заиста срећан.
      Придев „срећан“ долази од глагола „сретати, срести“, тако да је јасно по себи да срећа није „једносмерна улица“. Ипак, избор сужава околности среће на саму особу која бира, а не на ону коју среће, те тако сама срећа зависи од тог нашег избора да будемо то, а не од личности која ће нас обасјати тиме. Што нас неумитно води ка љубави, изистинској срећи. Али, поистоветивши слободу са избором, ми поистовећујемо и љубав са заљубљеношћу, тако да и овде покушавамо да бирамо. Бирамо особу коју желимо да сретнемо, и са којом желимо да будемо срећни. Тужна је истина да након такве особе долази нека друга, јер ни ову прву нисмо срели, већ смо је изабрали. Заправо, то је права несрећа данашњег века! То, што је човек поистоветио слободу не са љубављу, него са могућношћу избора.
      Или, као што је то веома елоквентно срочио Христо Јанарас: „Слика слободе данас јесте супер-маркет: уђеш и бираш. Али са људима не можеш да бираш: са њима стојиш у односу и не можеш изабрати шта ћеш волети из њихове личности. Волиш њих. Или не волиш”.
      Свакако, многи се данас одушевљавају Егзиперијем, и његовом илустрацијом љубави, у догађају сусрета дечака и лисице. Ти исти, многи, се одушевљавају и Литургијом као заједницом љубави. Као заједницом зрелих личности, које спаја та димензија љубави, која нас и преображава од ове муке палог постојања, у радост вечног постојања. Постојања у љубави, у сусрету, јер „Бог љубав је“, што би рекао ап. Јован.
      Да, личност, љубав, заједница… и, варијације на тему, без реалног осврта на онтолошки значај тих речи, чини да и те саме речи изгубе на значају, у том свом папагајском понављању. Што се и догодило. Признајмо то себи напокон! Говорим о нама, православним хришћанима. О нама, који и даље имамо неке двојбе око тога ко има права да се причести, а ко не. Видите, и овде говоримо о правима, само црквена терминологија је другачија, па ћемо рећи – „ко је достојан да се причести“, али у принципу ту сами себи „улећемо у стомак“, јер и сами врло добро знамо да нико није достојан. Ипак, бирамо ту реч да не бисмо говорили о правима. Неизбежним правима. Но, добро… остаје и даље питање – ко је достојан да се Причести?
      Видите, само постојање тог питања јесте сведок нашег отуђења. И наше неслободе, изражене у том нашем избору да месец дана не једемо свињетину. Комично, али тако је, јер тих месец дана јесте потврда да смо изабрали да будемо „достојни“. И, то је то!
      Најтужнија, али буквално најтужнија, реалност тог избора, јесте да смо њиме заборавили слободу којом смо вољени… и, којом треба да волимо.
      Мислите о томе!
       
      Свештеник др Угрин Поповић
×