Jump to content

Забрањена репортажа о Милунки Савић

Оцени ову тему


Danijela

Препоручена порука

У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири година касније, 9. децембра 1995 године под насловом "Милунка Савић из Гвозденог пука".

 

milunka_savic_ispred_svoje_kuce_na_vozdo

Милунка Савић испред своје куће на Вождовцу

 

Да ли је репортажа била националистичка или само срамотна за једну државу процените сами.
„Обучена у два дебела дшемпера, дуге вунене чарапе, вунене доколенице и поврх свега умотана у зимско ћебе - тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена - бомбаш, најхрабрија жена - ратник у Првом светском рату, четири пута рањена, носилац Карађорђеве звезде са мачевима, две Легије части, француског Ратног крста с палмом, Албанске споменице и многих других одликовања. Сва одећа на њој је већ одавно изгубила боју од дугого ношења и прања. Затекли смо је у дворишту испред њене куће у Осмој новој 25, на Вождовцу, баш у тренутку када се дигла и кренула за пролећним сунцем - како се сунце помера, тако и она иде за њим, али не скида дебеле дшемпере. Иако јој је осамдесет година, креће се одсечно, а кад нас је поздравила, руком је замахнула као војник кад хоће да отпоздрави. То двориште од једва десетак квадрадних метара је једини свет Милунке Савић - из њега већ две године она никуда не излази.
- Да могу, ишла бих некуд, било где, ал сам немоћна, па не смем да кренем, а нема ко да ме води - каже Милунка Савић.
Кад нас је увела у кућу, одмах је изнела свеску у којој је писало: 'У случају да се нешто догоди Милунки Савић, одмах јавите Милени Станков, Милки Томић и Вишњи Минков на ове адресе...' "
- То су моје ћерке - каже Милунка.
Она сада живи са најмлађом ћерком, четрдесетшестогодишњом Зором, која је као дете прележала тешку болест, па је остала полуинвалид. На другом комаду хартије пише: 'Ако некоме требају подаци о Милунки Савић, обратите се њеним друговима из рата Томи Војиновићу и Аци Петровићу...'
- Једино ме они још нису заборавили - каже Милунка Савић. - Други не знају ни да сам жива. Раније су бивши ратници долазили да ме виде, али су већ готово сви поумирали.
На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној Милунка Савић као млади војник са расплетеним косама, на другој у униформи са ордењем. Затим су ту још две слике са војних свечаности и у једном раму неколико породичних фотографија. На зиду се виде трагови однетих рамова.
- Долазили су грдни људи да ме виде, па кад пођу, понесу и слике.
- Ево, мама, ово си ти, а ово су твоји другови војници - скиде Зора ону слику са војних свечаности.
- Дај да видим, нисам се дуго гледала. Да сте дошли пре шест година, били су они још живи. Зоро, а где ми је она слика са заставом?
- Не знам, мама, однео ју је онај официр што је долазио.
- А моје ордење?
- И то су ти однели. Долазио један човек, па каже: 'Дај, баба, ја ћу их све лепо очистити и уредити.' И више се није појављивао.
- За ову последњу годину откад се овако оболестих, однеше ми све и документа и новине где су о мени писали. Покупише ми сву моју лепоту. Сад ми је ко да сам умрла кад сам остала без свега тога.
У предсобљу је кухиња - шпорет са чунковима. То је сав кухињски намештај. На зидовима урамљене слике деце.
- То су моји унучићи. Имам четири главна унучета и осам од мојих сестара - каже Милунка.
У малој остави на полици налази се туршија и две банане. Ту је и гомила старих, поцепаних капута.
- Имам пет капута, сад сам их спремила за прање - објашњава Милунка. - имам доста и хаљина, само су све старе.
Притом отвара једини орман и показује две - три избледеле хаљине и опрану постељину.
Милунка Савић месечно добија 34.710 динара пензије, 17.000 инвалиднине и 1.000 динара као носилац Карађорђеве звезде. Болесна кћи је добијала новчану социјалну помоћ, али јој је пре пар неколико година та помоћ укинута.
- Нама двема стигне. Негде претекне, а негде не достигне. Никад за јело нисам много марила, али би могло да буде боље. Стигне нам за кромпир и пасуљ, а кад неко дође, увек нам донесе нешто, било јабуке или кафу. Главно да нисмо гладне. Помагале су ми ћерке , али оне имају децу, а пара мало. Пре неки дан долазио ми је зет, па пита: 'треба ли шта да ти помогнем?' А ја кажем, 'Ево, окрећи ми собу.' И сад смо разместили ствари, али не знам кад ће да дође.
Шпорет у предсобљу је хладан. Не ложи се јер Милунка и Зорка углавном једу суву храну. „јабуке и хлеб, или шљиве и хлеб", каже Милунка. За те три одаје у оронулој кући и дрвени клозет у дворишту Милунка плаћа 52.000 динара годишње. Испред куће нема улице, већ само угажена стаза. Предвиђено је да туда прође модеран пут, а онда ће се и Милункина кућа рушити. Двориште је засађено цвећем и уредно окопано. Зорка стално нешто чисти и пере.
- Поручили су неки људи да ће доћи, па морам да уредим кућу - каже Зорка. - Погледај, мама, како сам лепо опрала све крпаре. Сад ти је све чисто.
Милунка и Зорка живе сасвим одвојено од света: без новина, јер Милунка не види да чита, а Зорка је неписмена.

 

http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/portalnews/zabranjena-reportaza-o-milunki-savic

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, Danijela рече

У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири година касније, 9. децембра 1995 године

И шта после овога више да се питамо што нам је сад овако како је?!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 8 months later...

На данашњи дан 5. октобра 1973. године преминула је Милунка Савић, најодликованија Српкиња у историји.
Нек јој је вечна слава и хвала.

22279515_695473090641927_615001359184148

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од illuminated,
      THE SARCOPHAGUS’S LABYRINTH - podniesinski.pl
      WWW.PODNIESINSKI.PL Inside the process of decommissioning (and photographing) the Chernobyl Nuclear Power Plant  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На званичном Јутјуб каналу Грчке православне црквене телевизијске станице 4Е, која прати актуелне информације о свим великим црквеним дешавањима, објављена је путописна репортажа о Нишу, а посебна пажња у видеу је посвећена Богословији "Светих Кирила и Методија" у Нишу.     О Богословији су у видеу говорили Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, који је говорио на грчком језику и протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије. Ова емисија је први део серијала Путовање у Србију (Οδοιπορικό στην Σερβία).     Извор: Радио Глас
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 28. октобра 2018. године, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог великомученика Георгија Победоносца у Кејптауну, Јужноафричка Република. Храм у Кејптауну налази се под јурисдикцијом Архиепископије Рта Добре наде Грчке Православне Патријаршије Александрије и све Африке. Саслуживали су Митрополит Кејптауна г. Сергије, чланови посланства Српске Православне Цркве: Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић, као и други свештенослужитељи.   Прилог радија Слово љубве   Саборним богослужењем молитвено су прослављени празник Покрова Пресвете Богородице у Митрополији и један од најзначајнијих грчких националних празника - „Охи-мера“ („НЕ-дан“), односно „Дан одбијања“ 1940. године, када је тадашњи диктатор Јоанис Метаксас одбио ултиматум Мусолинија, чиме је почео рат између Италије и Грчке. Светој Литургији присуствовали су конзул Грчке у Кејптауну г. Матсукас Томас и почасни конзул Кипра у Кејптауну г. Харалампос Јоанис Филипу.   По завршетку богослужења, патријарха Иринеја и чланове посланства делегације Српске Православне Цркве поздравио је домаћин, митрополит Сергије, који је пожелевши добродошлицу гостима подсетио: -Наш храм је први православни храм сазидан у Јужноафричкој Републици од стране Грчке Православне заједнице у Кејптауну. Ваша посета представља велику част за све нас, јер је патријарх Иринеј један од посебних јерараха - први човек Српске Цркве и Патријарх српског народа. Ви сте отац нашег братског српског народа који много воли грчки народ. Љубав Срба је толика да ћемо заувек бити заједно и борити се за наша права.   Оценивши да је патријарх Иринеј пример смирености, митрополит Сергије је рекао да са пажњом прати кораке архијереја на трону Србије и да су сви поносни на Патријарха Српске Цркве. -Очекујемо од Вас, са Вашом мудрошћу и светошћу, да подарите Цркви помоћ која јој је потребна да би и народ био поносан на своје вође, рекао је митрополит Сергије и пожелео предстојатељу Српске Цркве многаја љета како би водио српски народ и имао снажну улогу у црквеним питањима. На крају обраћања, Митрополит је посебно заблагодарио Патријарху што је изабрао да служи у Саборном храму Светог Георгија, управо на велики празник за православне Грке и појаснио: -Код нас, уместо првог октобра када се и слави Покров Пресвете Богородице (по новом календару, прим. прир.), ми прослављамо баш данас, 28. октобра, у исти дан када и наш национални празник.   У знак успомене на посету Саборном храму и заједничкој Литургији у Кејптауну, митрополит Сергије подарио је патријарху Иринеју икону Богородице Милостиве из манастира Кикоса на Кипру.   Одговарајући на топле поздравне речи домаћина, Патријарх српски г. Иринеј изразио је најпре велику радост што му је Господ дао прилику да посети афрички континент који је Цркви дао велике личности, учитеље и теологе. -Присуство Православних Цркава представља враћање хришћанства на ове просторе. Велика је част нас представника Цркава овога времена да наставимо дело Светих апостола, да ширимо Христову истину међу народима и ону љубав коју је Господ показао свету, да продужимо дело апостолско, рекао је патријарх Иринеј и подвукао: -Велики је задатак прићи овим народима онако како су у своје време Апостоли пришли незнабошцима. Наравно, не силом - него истином и љубављу Христовом јер је то природа Јеванђеља, да се никоме силом не намеће. Ми да чинимо своје, а одлука је у њиховим рукама, подвукао је Свјатјејши.   Подсетивши на вековне, не само географске, већ и много значајније духовне везе Србије и Грчке, патријарх Иринеј је истакао Светог Саву који је сво учење и предање Грчке Цркве пренео у српски народ и тако два народа духовно зближио за сва времена. Изразивши очекивање за братску помоћ малој српкој заједници на југу Африке, патријарх Иринеј је закључио: -Морамо учинити да сејемо љубав Христову међу народима, да ширимо мир који нам је Господ дао и да будемо блиски једни другима. Не само ми хришћани међусобно, него и према другим народима, јер и они су људи Божји - носе лик Божји у себи и за њих је Господ пролио крв своју. И њих Господ воли као све нас, тако да смо дужни и позвани да и ми ту љубав покажемо међу њима.   Упутивши поздрав Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору, Његова Светост Патријарх г. Иринеј је беседу забршио речима: -Нека Господ благослови сав хришћански свет и све народе и људе добре воље.   Укратко о грчком националном празнику „Охи-мера“   „Охи-мера“ - у преводу „НЕ дан“ или "Дан одбијања" догодио се 28. октобра 1940. године, када је диктатор Јоанис Метаксас одбио ултиматум Мусолинија, чиме је почео рат између Италије и Грчке. Уз иначе непопуларног Метаксаса, стали су скоро сви грађани Грчке. Грчка војска је Италијане сачекала у Северној Грчкој и затим их потиснула у Албанију, заузевши већи део територије и парализујући скоро пола милиона фашистичких војника у том посебно негостољубивом делу Балкана. Ратовање у страшним зимским условима, у врлетима и са великим проблемима снабдевања, показало је потпуну надмоћ грчке војске, која је имала само моралну снагу на својој страни. То је била прва војна победа против фашизма у Европи, и дала је, бар на неколико месеци, наду свима.   Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 28. октобра 2018. године, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог великомученика Георгија Победоносца у Кејптауну, Јужноафричка Република. Храм у Кејптауну налази се под јурисдикцијом Архиепископије Рта Добре наде Грчке Православне Патријаршије Александрије и све Африке. Саслуживали су Митрополит Кејптауна г. Сергије, чланови посланства Српске Православне Цркве: Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић, као и други свештенослужитељи.   Прилог радија Слово љубве   Саборним богослужењем молитвено су прослављени празник Покрова Пресвете Богородице у Митрополији и један од најзначајнијих грчких националних празника - „Охи-мера“ („НЕ-дан“), односно „Дан одбијања“ 1940. године, када је тадашњи диктатор Јоанис Метаксас одбио ултиматум Мусолинија, чиме је почео рат између Италије и Грчке. Светој Литургији присуствовали су конзул Грчке у Кејптауну г. Матсукас Томас и почасни конзул Кипра у Кејптауну г. Харалампос Јоанис Филипу.   По завршетку богослужења, патријарха Иринеја и чланове посланства делегације Српске Православне Цркве поздравио је домаћин, митрополит Сергије, који је пожелевши добродошлицу гостима подсетио: -Наш храм је први православни храм сазидан у Јужноафричкој Републици од стране Грчке Православне заједнице у Кејптауну. Ваша посета представља велику част за све нас, јер је патријарх Иринеј један од посебних јерараха - први човек Српске Цркве и Патријарх српског народа. Ви сте отац нашег братског српског народа који много воли грчки народ. Љубав Срба је толика да ћемо заувек бити заједно и борити се за наша права.   Оценивши да је патријарх Иринеј пример смирености, митрополит Сергије је рекао да са пажњом прати кораке архијереја на трону Србије и да су сви поносни на Патријарха Српске Цркве. -Очекујемо од Вас, са Вашом мудрошћу и светошћу, да подарите Цркви помоћ која јој је потребна да би и народ био поносан на своје вође, рекао је митрополит Сергије и пожелео предстојатељу Српске Цркве многаја љета како би водио српски народ и имао снажну улогу у црквеним питањима. На крају обраћања, Митрополит је посебно заблагодарио Патријарху што је изабрао да служи у Саборном храму Светог Георгија, управо на велики празник за православне Грке и појаснио: -Код нас, уместо првог октобра када се и слави Покров Пресвете Богородице (по новом календару, прим. прир.), ми прослављамо баш данас, 28. октобра, у исти дан када и наш национални празник.   У знак успомене на посету Саборном храму и заједничкој Литургији у Кејптауну, митрополит Сергије подарио је патријарху Иринеју икону Богородице Милостиве из манастира Кикоса на Кипру.   Одговарајући на топле поздравне речи домаћина, Патријарх српски г. Иринеј изразио је најпре велику радост што му је Господ дао прилику да посети афрички континент који је Цркви дао велике личности, учитеље и теологе. -Присуство Православних Цркава представља враћање хришћанства на ове просторе. Велика је част нас представника Цркава овога времена да наставимо дело Светих апостола, да ширимо Христову истину међу народима и ону љубав коју је Господ показао свету, да продужимо дело апостолско, рекао је патријарх Иринеј и подвукао: -Велики је задатак прићи овим народима онако како су у своје време Апостоли пришли незнабошцима. Наравно, не силом - него истином и љубављу Христовом јер је то природа Јеванђеља, да се никоме силом не намеће. Ми да чинимо своје, а одлука је у њиховим рукама, подвукао је Свјатјејши.   Подсетивши на вековне, не само географске, већ и много значајније духовне везе Србије и Грчке, патријарх Иринеј је истакао Светог Саву који је сво учење и предање Грчке Цркве пренео у српски народ и тако два народа духовно зближио за сва времена. Изразивши очекивање за братску помоћ малој српкој заједници на југу Африке, патријарх Иринеј је закључио: -Морамо учинити да сејемо љубав Христову међу народима, да ширимо мир који нам је Господ дао и да будемо блиски једни другима. Не само ми хришћани међусобно, него и према другим народима, јер и они су људи Божји - носе лик Божји у себи и за њих је Господ пролио крв своју. И њих Господ воли као све нас, тако да смо дужни и позвани да и ми ту љубав покажемо међу њима.   Упутивши поздрав Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору, Његова Светост Патријарх г. Иринеј је беседу забршио речима: -Нека Господ благослови сав хришћански свет и све народе и људе добре воље.   Укратко о грчком националном празнику „Охи-мера“   „Охи-мера“ - у преводу „НЕ дан“ или "Дан одбијања" догодио се 28. октобра 1940. године, када је диктатор Јоанис Метаксас одбио ултиматум Мусолинија, чиме је почео рат између Италије и Грчке. Уз иначе непопуларног Метаксаса, стали су скоро сви грађани Грчке. Грчка војска је Италијане сачекала у Северној Грчкој и затим их потиснула у Албанију, заузевши већи део територије и парализујући скоро пола милиона фашистичких војника у том посебно негостољубивом делу Балкана. Ратовање у страшним зимским условима, у врлетима и са великим проблемима снабдевања, показало је потпуну надмоћ грчке војске, која је имала само моралну снагу на својој страни. То је била прва војна победа против фашизма у Европи, и дала је, бар на неколико месеци, наду свима.   Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...