Jump to content

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

Ево како је текао раст просечног дохотка за доњу половину пунолетних Американаца за последњих 40 година. Повећање износи свега 2,6 % (представљено плавом линијом).  За то време најбогатијих 10 % имали су пораст од 231 %. Ако се за тренутак сетимо уџбеника економије, раст плата би требао да иде упоредо са повећавањем продуктивности. Као што се да видети од тога нема ништа. То је само један мит. Погледајте други графикон испод, који показује раст продуктивности у САД у другој половини XX века. Од 1974. године, производност рада је увећана више од 3 пута али то није донело раст плата оних који највише раде. Капитализам дефинитивно почива не експлоатацији трудбеника. Иначе, последњи чланак који су објавили Тома Пикети, Емануел Саез и Габријел Цукман изазвао је велику пажњу, па је Њујорк тајмс направио кратак осврт (http://www.nytimes.com/interactive/2016/12/16/business/economy/nine-new-findings-about-income-inequality-piketty.html?_r=1) на Пикетијеве најновије увиде, а који се прославио својом књигом Капитал у XXI веку.  

nejednakosti.jpg

 

produktivnost.jpg

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 185
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Jako se puno eksploatisu i moze bolje. Ne samo u Kini vec i Bangladesu i slicnim zemljama jeftine radne snage. Moze naravno bolje, ne moze kao na zapadu, ali moze bolje. Evo ti jedan primjer, rad

Ево како је текао раст просечног дохотка за доњу половину пунолетних Американаца за последњих 40 година. Повећање износи свега 2,6 % (представљено плавом линијом).  За то време најбогатијих 10 % имали

Ima i takvih. U Bangladeshu se ljudi dovijaju na razne nacine. Bangladesh, iako korumpiran, pravi je lakmus papir za libertarijanske ideje. Bas sam skoro procitao clanak na jednom lokalnom websajtu gd

Постоване слике

По некад и сами радници просто траже да буду експлатисани.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

пре 20 часа, Ненад Р. рече

По некад и сами радници просто траже да буду експлатисани.

Нажалост, ту сте потпуно у праву. Невероватно је на шта све људи пристају и ајде што пристају него то тврдоглаво оправдавају, иако то иде на њихову штету.

 

пре 20 часа, Muramasa рече

Meni trenutno odgovara da budem "eksplatisan" zato što znam da u ovom trenutku nisam spreman za sopstveni biznis, a ovde gde radim imam priliku da učim od iskusnih inženjera, a i da kupim neke forice što se tiču samog biznisa.

Ако мислите на старт-ап, ок може то да буде занимљиво и корисно, али ту има један мали проблем: да би сте реализовали своју идеју морате или да узмете кредит код банке или одете у венчр-фонд. Међутим, и једни и други траже камату или удео у профиту или чак цео профит. Тачно је да ви можете да живите конфорно али да би се исплатитла камата и разне тентијеме, морају да се релаизују одређене количине производа на тржишту, а да би се они направили потребни су нечији радни часови. И тако долазимо на терен експлоатације на туђим леђима. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, εργασία рече

Ако мислите на старт-ап, ок може то да буде занимљиво и корисно, али ту има један мали проблем: да би сте реализовали своју идеју морате или да узмете кредит код банке или одете у венчр-фонд. Међутим, и једни и други траже камату или удео у профиту или чак цео профит. Тачно је да ви можете да живите конфорно али да би се исплатитла камата и разне тентијеме, морају да се релаизују одређене количине производа на тржишту, а да би се они направили потребни су нечији радни часови. И тако долазимо на терен експлоатације на туђим леђима. 

Buducnost je u islamskom bankarstvu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@пеђа257

Е, баш сте ме лепо насмејали! :) 

Не знам на шта циљате, знам да је код њих у историји камата била забрањена. Мислите на то или на нешто друго? Не пратим сва дешавања по свету, ако сте алудирали на неке појаве у банкарству, погову у том њиховом свету Џибитуја, Уједиених Емирата и султана из Брунеја. :ok: 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Muramasa рече

A da li ti misliš da ću ja da kidnapujem ljude i da ih pod pretnjom teram da rade ili ću možda da im ponudim tržišnu cenu rada, pa će oni da prihvate ili odbiju svojom slobodnom voljom?

Све да је и тако, да им и дате и по 5.000 $ месечни приход, остаје чињеница да неко црпи вредност из ваше делатности на основу камате или неког друге тентијеме. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Muramasa рече

To je valjda normalno. Bilo bi suludo da očekujem od nekoga da rizikuje svoje pare u projektu koji možda ne uspe, onako na lepe oči, ne učekujući ništa za uzvrat.

Јесте али камату не реализују математичке функције ризика него вредност производа који изискују радне часове да би се произвели. На страну што методологија утврђивања ризика болује од многих субјеквитистичких произвољности. Да не помињем да је ризик генерисан хаосом на тржишту, који изазивају капиталисти у својој трци за вишим профитним стопама, јурећи из једне гране у другу, чиме стварају дискрапанце у понуди роба, при том стварајући бесмислена колебања у ценама. Прича о ризику је много сложенији феномен да би се просто свео на потенцијалну опасност да ће неко изгубити капитал. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, εργασία рече

@пеђа257

Е, баш сте ме лепо насмејали! :) 

Не знам на шта циљате, знам да је код њих у историји камата била забрањена. Мислите на то или на нешто друго? Не пратим сва дешавања по свету, ако сте алудирали на неке појаве у банкарству, погову у том њиховом свету Џибитуја, Уједиених Емирата и султана из Брунеја. :ok: 

Kredite uzimaš u zlatu,kolko zlata uzmeš toliko zlata moraš da vratiš,nema kamate.Međutim ti opet to zlato ćeš da prodaš po trenutnoj tržišnoj ceni da bi investirao u neki svoj biznis i opet može da se javi problem recimo ako cena zlata skoči,pa ti moraš da izdvojiš više novca da bi ponovo kupio istu količinu zlata da bi vratio banci.Mislim može i da padne al uglavnom u krizna vremena kakvo je sada,raste.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Muramasa рече

A kako bi ti rešio problem?

У свету се већ формирају тзв. етичке банке које својим клијентима помажу да реализују пројекте, а не да их даве каматама. У Хрватској имамо један такав покушај. Ево линка:  http://www.masina.rs/?p=2572

Постоје и арграрне задружне банке, као у Швајцарској, које својим клијентима оснивачима, заправо пољопривредницима финансирају репродуктивни циклус.

Има ту разних других финансијских иновација, попут crowdfundinga али су то за мене парцијална решења за која мислим да могу бити саботирана од стране вликих играча. Већ дуже време имамо супер-компјутере са паралелним процесирањем, плус ту су ИТК технологије са широким bandwidth-ом, а у математици одавно знамо технике линеарног програмирања, па би могли да испланирамо проширену репродукцију читавог привредног система са одзивом на промењене преференције потрошача у реалном времену. Али то је тема која захтева да се отвори засебна дискусија. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Kratos рече

Kredite uzimaš u zlatu,kolko zlata uzmeš toliko zlata moraš da vratiš,nema kamate.Međutim ti opet to zlato ćeš da prodaš po trenutnoj tržišnoj ceni da bi investirao u neki svoj biznis i opet može da se javi problem recimo ako cena zlata skoči,pa ti moraš da izdvojiš više novca da bi ponovo kupio istu količinu zlata da bi vratio banci.Mislim može i da padne al uglavnom u krizna vremena kakvo je sada,raste.

То већ негде фунционише или је само замишљени модел? Реплциирате у ланцу порука, па ми није јасан контекст: то већ негде постоји у исламским земљама?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 53 минута, εργασία рече

Нажалост, ту сте потпуно у праву. Невероватно је на шта све људи пристају и ајде што пристају него то тврдоглаво оправдавају, иако то иде на њихову штету.

Људи дају паре само са надом да ће да остану да раде, а не даје им се гаранција чак и да ће бити поново позвани на радно место.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, εργασία рече

То већ негде фунционише или је само замишљени модел? Реплциирате у ланцу порука, па ми није јасан контекст: то већ негде постоји у исламским земљама?

Ne znam.Negde sam to čitao.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 42 минута, εργασία рече

@пеђа257

Е, баш сте ме лепо насмејали! :) 

Не знам на шта циљате, знам да је код њих у историји камата била забрањена. Мислите на то или на нешто друго? Не пратим сва дешавања по свету, ако сте алудирали на неке појаве у банкарству, погову у том њиховом свету Џибитуја, Уједиених Емирата и султана из Брунеја. :ok: 

Islamsko beskamatno bankarstvo je eticko, organski povezano sa privredom, odrzivo. Dok je vladajuci zelenaski bankarski sistem vampirsko-demonskog karaktera koji samo donosi destrukciju.

Kako islamizacija Evrope bude uzimala maha tako ce i islamsko bankarstvo, izmedju ostalog, dobijati na znacaju. Mislim da nije proslo vise od 10 godina od kako su u Engleskoj otvorene prve islamske banke. Sa wikipedije: As of 2014, sharia compliant financial institutions represented approximately 1% of total world assets.[5] By 2009, there were over 300 banks and 250 mutual funds around the world complying with Islamic principles[6] and as of 2014 total assets of around $2 trillion were sharia-compliant.[7] According to Ernst & Young, although Islamic banking still makes up only a fraction of the banking assets of Muslims,[8] it has been growing faster than banking assets as a whole, growing at an annual rate of 17.6% between 2009 and 2013, and is projected to grow by an average of 19.7% a year to 2018.[7]

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Злочин који се догодио на Космету 1975. године, а који је у неку руку остао недоречен, сада је открио полицајац који је водио ту истрагу.
      “Не могу са сигурношћу да тврдим, али верујем да су се Албанци из Горњих Стреоца, села на путу Пећ – Дечани, Реџа Ахметаја и Кура Мехтаја, младићи који су на Чакору давне 1975. убили Бранку Ђукић, претходно покушавши да је силују, предали због осећаја срамоте и стида” речи су које је изговорио Веселин Симоновић, пензионисани полицајац, који је равну Метохију 1999. заменио Шумадијом. Његова прича је “каменчић” који недостаје у мозаику о трагедији Бранке Ђукић, деветнаестогодишње девојке.
      Предаја се догодила 5. септембра, три дана после злочина на Чакору. “На бесу” сам позван у дом злочинца Реџа Ахметаја. Из собе га је извео његов отац, после кафе и кратког разговора. Реџо, тада осамнаестогодишњак, објаснио ми је шта је урадио са својим вршњаком и саучесником Мехтајем. Казао је и где је пиштољ којим су усмртили лепу Бранку.
      И тако је полиција разрешила један од првих монструозних злочина Албанаца, пре тачно 45 година.
      Те 1975. године 2. септембра, двојица Албанаца, чувајући овце видели су ученицу Бранку Ђукић из села Метеха како на Чакору, код кафане, чека аутобус за Пећ. Претпоставили су да ће се лепа девојка вратити кући пошто обави посао у граду. Направили су јој заседу на путу кроз шуму, да је “осрамоте”.
      “Нису је силовали” каже Веселин. “Напротив, добили су батине и огреботине и зато јој је Кур Мехтај пуцао у главу”.
      Бранкино тело пронашао је отац Раде, јер је у рано јутро 3. септембра кренуо у потрагу за њом. Затекао је своју мезимицу мртву, исцепане сукње, како лежи на путу у шуми.
      Пошто су злочинци ухапшени, на завршној речи суђења у Бијелом Пољу, Раде Ђукић је ушао са пиштољем. Док се чекало да судије извећају пресуду, пришао је окривљенима и у Кур Мехтаја пуцао два пута. У главу и срце. Реџо се спасао, бацајући се под ноге полицајцима.
      “Раде је осуђен на осам година, али је одлежао око пола казне. Вратио се на Чакор и није много причао ни са ким. У потоку, неколико стотина метара даље од места где му је дете убијено, ископао је камен огроман. Сам га је клесао данима и месецима. После је споменик сам вукао из потока у планину до места где му је ћерка убијена. Ту га је оставио, и данас је ту” говори нам Симоновић.
      Добро се наш саговорник сећа како је хапсио злочинце. Информацију о убицама је добио од Тафа Љокаја, који је тада био локални политичар из Дечана.
      “У кући Реџа Ахметаја било нас је за столом неколико. Отац му је био очајан, жене су само унеле кафу и воду. Молио је да му дете не тучемо. И ја сам дао `бесу`”.
      Веселин даље прича да проблема није било ни на Бачији, месту где се крио убица. Отишао је, вели, сам полицијским аутом, а убица је отворио врата чим је чуо кола на планини.Потом је Симоновић отишао до места где је остављен пиштољ. Убица Кур Мехтај је рекао да није хтео да убије девојку.
      “Нисам говорио досад због породице Тафа Љокаја” каже овај полицијски инспектор у пензији. “Љокај је давно умро, а недавно сам чуо и да му је син преминуо, па нема више опасности да им се сународници у Метохији свете. Ови Албанци на Космету данас, нису више они из нашег времена када се знало да образ и част немају нацију и веру”.
      Са гнушањем, Симоновић прича како је деведесетих у Горњим Стреоцима на гробљу, на месту где је сахрањен убица Бранке Ђукић, изненада никао огроман споменик (једини те величине у Метохији) где је писало како је Кур Мехтај “жртва српског терора”.
      “Ови младићи јесу починили страшан злочин, али су њихови најмилији остали честити у очима Срба и Албанаца из тог времена. Ово данас није време поштених. Знају то Албанци. Зову ме неки од њих и данас телефоном. Многе је срамота данашњице. А Бранка, она заслужује улицу и споменик у централној Србији, Космету, Црној Гори…. Споменик да срамоти данашњицу” завршава причу инспектор.
      Мошти несрећне девојке су пренете
      Бранкине мошти из Метеха у Спуж пренете су 25. августа 1991. по вољи њене породице. На њеном споменику је уклесано: “На Чакору високоме,сретоше је крвождери, што са њима нешће поћи, пресудише револвери. Не заврши гимназију, но за образ даде главу. Оде вила у легенду и вјечиту стече славу. Освети је отац Раде, то витешки он учини. С тим подиже вјечни спомен својој људској величини.”
      Судбина гимназијалке
      Бранка Ђукић рођена је 1956. године у селу Метех, на планини Чакор. У Беранама је завршила три разреда гимназије са одличним успехом, а онда је хтела да промени школу јер јој је Пећ била ближе. У раним јутарњим сатима, 2. септембра 1975. ушла је у аутобус за град на Дриму, носећи документа за школу у коју је требало да крене 5. септембра
      (Мондо/Новости)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пре 11 година, на велики хришћански празник Светих апостола Петра и Павла, у 12 сати, јереј Марко Вуксановић, парох храма Светог Димтирја у Вашаришту (тада само свршени студент) први пут вам се обратио са таласа 90, 5 мегахерца епархијског Радија Златоусти. Две године пре тога Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован дао је свој очински благослов да се почне са припремама оснивања првог црквеног радија у Крагујевцу и Шумадији, који ће унапредити мисионарску, информативну делатност Српске православне епархије шумадијске и Српске православне цркве, уопште.   Најважнији задатак и заправо једини прави уређивачки концепт Радија Златоусти јесте ширити јеванђелску Реч, ширити Истину, показивати Пут, водити слушаоце ка једином Животу, а све то је сабрано у Господу Исусу Христу, бити као његови апостоли, почев од Дванаесторице, па до свих осталих који и данас преносе јеванђељску радост у напаћеном свету.   Такође, нисмо одустајали ни од намере да будемо медиј заједнице, да служимо Крагујевчанима, Србији, Европи, свету у остваривању здравог, културног, племенитог, толерантог друштва које брине о рањивим групама. Странпутица данас има много, раскрсница на којима треба изабрати прави смер, такође, а Радио Златоусти се трудио да буде добар пример. Од почетка наше мисије у медијском етру, борили смо се и за професионално новинарство које сведочи чињенице, без манипулација.   Господе, ми смо „отворили своја уста“ и надамо се да ширимо славу твоју.     Извор: Радио Златоусти
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештеник кога су полицајци привели на дан Светог Василија, 12. маја 2020, у Тивту, парох горњогрбаљски Миајло Бацковић сведочи о тим немилим догађајима за Слово љубве, говори о тренутној ситуацији, а питали смо га има ли информација о ухапшенима, Епископу Јоаникију и никшићким свештеницима: "Владика Јоаникије је физички и духовни горостас којег није лако сломити, а поготово не његову молитву...    Звучни запис разговора   Њему се храна, како сам чуо, доноси посна, он је на посту - он једноставно и тамо сведочи и мисионари и показује како слуга Божји треба да се држи када је нападнут, тако мислим да су и остали свештеници јер им је са својим Епископом "радосно пострадати за свога Христа...".   Још нам каже: "Ми смо сада у једном логору, можда највећем тренутно логору, у којем је потпуно обесправљена већина Црне Горе. Духовно смо много јачи што нас више стискају и што већи Крст на нас стављају, и знамо да ако изађемо достојанствено са Господом на Голготу и изнесемо тај Крст, да ћемо на крају са Господом и васкрснути".    Подсећа да је Црква Христова увек била гоњена, али и да сада тај прогон и институционални и да први пут у историји једна странка кроз свој програм жели да оснује "цркву": "Нажалост, дошли смо у ситуацију буквално предратног стања. Бојим се да ако не буду имали слуха и добре воље да пусте Владику и да се са црквом разговара, да ће верни народ реаговати као што је реаговао синоћ и у току ноћи и да ће изаћи на улице, а онда нико неће имати од тога доброг, нити ће ико ту бити победник, једноставно сви ћемо изгубити...а зашто? Због привремених мера?..."     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Ćiriličar,
      Ко ће све имати приступ подациме из електронских дневника, обданишта, болница? Посебно је занимљив пројекат еектронских дневника као и то где су ти подаци похрањени и коме ће бити доступни. Није ли сулудо да приватне компаније и западне службе знају све о нашој деци? Које оцене имају? Када су добили укор? Да ли су и какви таленти? Од чега болују и сл.?
       
      Па комјутераши...
    • Од Поуке.орг инфо,
      Обраћање Његове Светости Патријарха српског Господина Господина Иринеја на Ванредном сабору  одржаног 29. фебруара у Клирвотеру у Сједињеним Америчким Државама
       
       
      1.mp4
       
      2.mp4
       
      3.mp4
       
      4.mp4
       
      5.mp4
       
      6.mp4
       
      7.mp4
       
      8.mp4
      Извор: Поуке.орг

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...