Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 сат, Ћириличар рече

Pa cijene rada se i mijenjaju.

Не мења се цена рада него радне снаге.

Цитат

Zato kompanije se sele iz jedne države u drugu. Aman čovječe pričaš kao da je u pitanju berza gdje sve oscilira u minutima. Tržište radne snage sporije oscilira, što je očevidno kada imaš trend iseljavanja kompanija zarad jeftinije radne snage koju obezbeđuju zemlje u razvoju. Eto ti oscilacije.

Не селе се само због тога, већ зато што су им трошкови пословања генерално тамо мањи, затим не морају да испуне еколошке стандарде, затим због проширивања производње и освајање иностраних тржишта, ради смањења транспортних трошкова у зависности од намере где се планира пласман, ради престизања конкуренције, ради запоседања рудника и сировина итд. што све провоцира империјалну спољну политику. Да не буде после да држава сама од себе као из вакума води политику. Капиталисти су преко својих ангентура поприлично умешани у креирање политичких процеса.

Иначе, компаније не селе запосленост него већ претходно акумулисани капитал. Да није тако, онда не би америчке фирме држале 150 милиона радника у самој Америци, који су дефинитивно скупљи, и то им не смета да послују. Много већи проблем за америчку незапосленост је раст органског састава капитала који је појачан ефектом технолошког напретка са аутоматизацијом која истискује раднике из производње. Пол Кругман је показао да је САД од 1999. до 2011. године, због конкуренције са Кином изгубила 985.000 радних места у индустријској производњи, што је свега петина од укупно истераних на улицу.

Цитат

Nagrtanjeljudi u tvoju branšu od svoje volje je po tebi nekako vještački o. O Jednostavno je netačno. 

То је изнудица. Нису радници криви што капиталистички механизам периодично упада у рецесију због хиперакумулисаности и тенденцијског пада профитне стопе. То би исто било као када би рекао да је сељак крив што једе проју јер му је суша спржила пшеницу. С тим што је ово много горе, капитал је облик друштвене производње, а суша је просто виша природна сила, мада је са савременом технологијом наводњавања можемо отклонити.

Цитат

I jopet nebitno je je li to eksploatacija kada to radi i daje najbolje rezultate od svih alternativa, a pride i najhumanije. Ako je rezultat te eksploatacije bogato i razvijeno društvo zašto je ona loša i zašto je uopšte bitna u kritici kapitalizma?

Лепо то реци радницима који су остали без посла. То је она стара либертеријанска прича, па што се буните имате сони плејстејшене, пре само петанес`, дваес` година они нису постојали. Само не знам да ли се исплати играти игрице, јер тако можеш да постанеш кенгур. Да мало изалудирам на наш домаћи филм. Гурање све већег броја људи на слабије плаћене послове, због аутоматизације рада (а и због хиперакумулисаности капитала, тај ћу аргумент користити упорно и стално) па затим све више забрињавајућа прекаризација рада, када радиш три месеца, па два месеца блејиш, па опет као три месеца радиш, па четири месеца блејиш, па опет два радиш, па месец седиш кући, води у озбиљне класне разлике и незадовољаства. После немојмо да се чудимо откуд испаде Доналд Трамп. А могу много гори да се појаве.  

П.С. Заборавио сам горе да наведем један од најбитнијих фактора сељења инвестиција у друге земље. Због хиперакумулисаности настаје плетора капитала, која мора негде да се одлије. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, εργασία рече

Не мења се цена рада него радне снаге.

Не селе се само због тога, већ зато што су им трошкови пословања генерално тамо мањи, затим не морају да испуне еколошке стандарде, затим због проширивања производње и освајање иностраних тржишта, ради смањења транспортних трошкова у зависности од намере где се планира пласман, ради престизања конкуренције, ради запоседања рудника и сировина итд. што све провоцира империјалну спољну политику. Да не буде после да држава сама од себе као из вакума води политику. Капиталисти су преко својих ангентура поприлично умешани у креирање политичких процеса.

Иначе, компаније не селе запосленост него већ претходно акумулисани капитал. Да није тако, онда не би америчке фирме држале 150 милиона радника у самој Америци, који су дефинитивно скупљи, и то им не смета да послују. Много већи проблем за америчку незапосленост је раст органског састава капитала који је појачан ефектом технолошког напретка са аутоматизацијом која истискује раднике из производње. Пол Кругман је показао да је САД од 1999. до 2011. године, због конкуренције са Кином изгубила 985.000 радних места у индустријској производњи, што је свега петина од укупно истераних на улицу.

То је изнудица. Нису радници криви што капиталистички механизам периодично упада у рецесију због хиперакумулисаности и тенденцијског пада профитне стопе. То би исто било као када би рекао да је сељак крив што једе проју јер му је суша спржила пшеницу. С тим што је ово много горе, капитал је облик друштвене производње, а суша је просто виша природна сила, мада је са савременом технологијом наводњавања можемо отклонити.

Лепо то реци радницима који су остали без посла. То је она стара либертеријанска прича, па што се буните имате сони плејстејшене, пре само петанес`, дваес` година они нису постојали. Само не знам да ли се исплати играти игрице, јер тако можеш да постанеш кенгур. Да мало изалудирам на наш домаћи филм. Гурање све већег броја људи на слабије плаћене послове, због аутоматизације рада (а и због хиперакумулисаности капитала, тај ћу аргумент користити упорно и стално) па затим све више забрињавајућа прекаризација рада, када радиш три месеца, па два месеца блејиш, па опет као три месеца радиш, па четири месеца блејиш, па опет два радиш, па месец седиш кући, води у озбиљне класне разлике и незадовољаства. После немојмо да се чудимо откуд испаде Доналд Трамп. А могу много гори да се појаве.  

П.С. Заборавио сам горе да наведем један од најбитнијих фактора сељења инвестиција у друге земље. Због хиперакумулисаности настаје плетора капитала, која мора негде да се одлије. 

Isto ti dođe rad ili radna snaga. Efekat je isti na iste aktere. 

Da sele se i iz tih razloga od kojih jedni utiču i na cijenu radne snage ili rada (poput nivoa regulativa glede osiguranja ili nekih drugih troškova).  Cijena rada i radne snage varira i to je neizbježno. Isti procesi se odvijaju i unutar jedne države (kao kada su svi ljudi nagrnuli u gradove iz nužde jer se rad u gradu više isplaćivao zbog promjene u tehnološkim i ekonomskim uslovima).  Bilo je dobitnika i bilo je gubitnika u toj tranziciji ali tako se jednostavno stvari odvijaju kod tehnološkog napretka.  Nikakav antikapitalizam to neće ispraviti.  

Iznudica je takođe tjerati poslodavce da daju radniku i šakom i kapom jer je tako "pravedno".  Samo zavisi od ugla gledanja no na kraju krajeva u ekonomiji sve skoro je stvar nekakve iznude,  direktne ili indirektne.  Ili će te država prinuđavati svojim regulativama ili će te samo tržište proizvoda /rada ili neko drugo relevantno tržište iznuđavati.  I najlakše je reći da su za sve krivi prokleti komunisti ili zli kapitalisti.  Iznudica koja tjera ljude da se pomjeraju ka novom poslu nije nužno sama po sebi loša,  nepravedna itd.  Često je to samo promena (koja za mnoge zna bit traumatična ako se ne prilagode) na koju je teže uticati.  Isto kao na sušu ali eto i protiv nje su nađena sredstva da se smanje gubici od nje,  pa opet niko ne tuži sušu ako dođe do katastrofe već vlasti ili koga već ko je trebao da se time bavi.  Isto tako kapitalisti po zakonu tražnje profita rade šta je za njih najbolje i nisu oni krivi ako vlast jedne zemlje ne zna da uredi sistem iz kojeg oni odlaze.  Upireš prst na pogrešnog.  

Bez problema sve ovo se može reći radnicima.  Problem nastaje ako se nema rješenje da se najugroženiji slučajevi amortiziju od loših posljedica ili ako se makar ne ponudi dugoročna reforma.  A nekad niko ne zna sigurno u kom pravcu se reformisati. Najlakše je uperiti prstom u jednoga i okriviti ga (prokleti Amerikanci,  Dosmanlije, Srbi ili Hrvati,  Putin itd.),  a problemi su često kompleksni i potrebno im je pristupiti na iznijansiran (nuanced) način. 

Recimo tu je Varufakis jak realista i tako pristupa čitavoj problematici.  

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Амерички званичник је захвалио Његовој Светости на пријему током кога је вођен разговор о развоју међурелигијског дијалога, унапређењу суживота следбеника различитих вера и очувању верских објеката од уништења и скрнављења. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом госту на посети и његовим напорима да се укрепи мир и стабилност у Републици Србији и целом региону, поручивши да Црква увек своје вреднује, а друге поштује.   Пријему су присуствовали службеници амбасаде САД у Београду и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.   Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 9. јула 2018. године у Патријаршији српској у Београду г. Пита Мароко, заменика помоћника државног секретара САД и старијег саветника у Канцеларији за решавање конфликта и стабилизацију.
      Амерички званичник је захвалио Његовој Светости на пријему током кога је вођен разговор о развоју међурелигијског дијалога, унапређењу суживота следбеника различитих вера и очувању верских објеката од уништења и скрнављења. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом госту на посети и његовим напорима да се укрепи мир и стабилност у Републици Србији и целом региону, поручивши да Црква увек своје вреднује, а друге поштује.   Пријему су присуствовали службеници амбасаде САД у Београду и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.   Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
    • Од ризница богословља,
      „У сваком случају, до прекјуче су за Свач и Цркву Светог Јована Крститеља углавном знали мјештани, свештеници, археолози и историчари. А од неђеље за тај хришћански средњовјековни град зна читава Европа. Претходних година година је на традиционалну јовањданску службу долазило по неколико стотина православних вјерника, а од сљедеће године ће ту, сигуран сам, бити велики православни сабор“, каже Џомић за наш портал.   Што се тиче прозивки на друштвеним мрежама о томе да, како кажу, сви људи живе у миру „док Ристо (Амфилохије) не дође“ или они који, с друге стране, мисле да, како је кренуло, православци у рођеној земљи неће смјети да се прекрсте, Џомића не узбуђују превише.   „Коментари по порталима за мене нису од превеликог значаја и не бих могао да их коментаришем, али је и без коментара јасно да увијек има људи који су за нешто или против нечега. То постоји у сваком друштву, па и у црногорском“, каже он.   Ипак, скреће пажњу на изјаву Бориса Раонића из Грађанске алијансе који је претходно оцијенио да се не смије дозволити да се „културно добро сведе на монету оргијања Српске православне цркве“.   „Неки су овај догађај искористили да поново вријеђају Цркву и да брижљиво његују језик мржње називајући службу Божју ‘оргијањем СПЦ’. Заиста, по свему нељудски и недостојно!“, сматра Џомић.   Он напомиње и да Амфилохијев долазак није никаква провокација, осим ако се, како наводи, под провокацијом не подразумијева и „само биолошко постојање потомака оних који су ту светињу саградили и у којој су се Богу молили“.   Каже и да ово није први пут да Митрополија Црногорско-Приморска и Црквена општина Улцињ организују свечану јовањданску службу на остацима истоименог храма у Свачу. Они то раде, како тврди, деценијама.   „Брутална је неистина, која је више пута поновљена ових дана, да је Митрополија на Свачу ове године први пут организовала богослужење. Одавно се на Свачу служи јовањданска служба, а томе су свједоци бројни Улцињани са вишедеценијским улцињским протом Радојицом Божовићем. Објављене су и фотографије на којима се види Митрополит г. Амфилохије на Свачу, на примјер, 2004. године. Били смо и 2016. године са свим учесницима међународног научног скупа о Светом Јовану Владимиру. Никада то наше мирно, молитвено присуство на Свачу никоме није сметало и никада до сада није било проблема. Очевидно, сада је једна политичка групица људи из једне албанске партије подстакнута да провоцира мирне вјернике, који су са својим митрополитом и свештеницима дошли да се помоле Богу у великој светињи. Апсурдан је покушај те групице људи да, не само као национална мањина него и као мањина грађана Владимира, да самовласно забране већини да приступи светињи којој та светиња припада за молитву“, мисли Џомић.   Протест групе Албанаца предводио је Хаџија Сулејмани из Демократске партије. Он је са неколико сународника направио живи зид с намјером да спријечи Амфилохија, свештенство и вјернике да дођу до храма. Сулејмани се срео „очи у очи“ с Амфилохијем, а док га је чекао, између осталог је рекао „Не може овђе човјек који је направио неколико ратова у Југославији…“. Ипак, Амфилохије је, уз помоћ полиције, прошао до храма, а испред њега је одржао литургију.   Џомић каже да би све могло да подстакне посјетиоце да помисле да се древне хришћанске светиње на том простору „налазе у Сирији, а не у Црној Гори“.   „Мехмет Бардхи је својевремено својатао Манастир Бешку и Румију, а Сулејмани данас Свач. Није спорно да је етничка и вјерска слика тамошњег становништва због познатих историјских разлога измијењена до непрепознатљивости, али није спорно ни да су то хришћанске светиње којима свако може да приступи и нико од мјештана никоме то не може да брани и да узима правду у своје руке. Јер, то је много опасно“, закључује он.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      „Сви живимо у миру и слози док Ристо не дође“ и „Како је кренуло, у рођеној земљи нећемо смјети да се прекрстимо“ су два опречна становишта јавности о вербалном сукобу групе Албанаца из Улциња и митрополита Амфилохија који се догодио у суботу, 8. јула када су појединци покушали да забране православном свештенству да, поводом родног дана Светог Јована Крститеља, одржи литургију испред остатака тог храма. Ти коментари не интересују протојереја Велибора Џомића који за Стандард поручује – на том мјесту наредне године одржаће се велики православни сабор“.
      „У сваком случају, до прекјуче су за Свач и Цркву Светог Јована Крститеља углавном знали мјештани, свештеници, археолози и историчари. А од неђеље за тај хришћански средњовјековни град зна читава Европа. Претходних година година је на традиционалну јовањданску службу долазило по неколико стотина православних вјерника, а од сљедеће године ће ту, сигуран сам, бити велики православни сабор“, каже Џомић за наш портал.   Што се тиче прозивки на друштвеним мрежама о томе да, како кажу, сви људи живе у миру „док Ристо (Амфилохије) не дође“ или они који, с друге стране, мисле да, како је кренуло, православци у рођеној земљи неће смјети да се прекрсте, Џомића не узбуђују превише.   „Коментари по порталима за мене нису од превеликог значаја и не бих могао да их коментаришем, али је и без коментара јасно да увијек има људи који су за нешто или против нечега. То постоји у сваком друштву, па и у црногорском“, каже он.   Ипак, скреће пажњу на изјаву Бориса Раонића из Грађанске алијансе који је претходно оцијенио да се не смије дозволити да се „културно добро сведе на монету оргијања Српске православне цркве“.   „Неки су овај догађај искористили да поново вријеђају Цркву и да брижљиво његују језик мржње називајући службу Божју ‘оргијањем СПЦ’. Заиста, по свему нељудски и недостојно!“, сматра Џомић.   Он напомиње и да Амфилохијев долазак није никаква провокација, осим ако се, како наводи, под провокацијом не подразумијева и „само биолошко постојање потомака оних који су ту светињу саградили и у којој су се Богу молили“.   Каже и да ово није први пут да Митрополија Црногорско-Приморска и Црквена општина Улцињ организују свечану јовањданску службу на остацима истоименог храма у Свачу. Они то раде, како тврди, деценијама.   „Брутална је неистина, која је више пута поновљена ових дана, да је Митрополија на Свачу ове године први пут организовала богослужење. Одавно се на Свачу служи јовањданска служба, а томе су свједоци бројни Улцињани са вишедеценијским улцињским протом Радојицом Божовићем. Објављене су и фотографије на којима се види Митрополит г. Амфилохије на Свачу, на примјер, 2004. године. Били смо и 2016. године са свим учесницима међународног научног скупа о Светом Јовану Владимиру. Никада то наше мирно, молитвено присуство на Свачу никоме није сметало и никада до сада није било проблема. Очевидно, сада је једна политичка групица људи из једне албанске партије подстакнута да провоцира мирне вјернике, који су са својим митрополитом и свештеницима дошли да се помоле Богу у великој светињи. Апсурдан је покушај те групице људи да, не само као национална мањина него и као мањина грађана Владимира, да самовласно забране већини да приступи светињи којој та светиња припада за молитву“, мисли Џомић.   Протест групе Албанаца предводио је Хаџија Сулејмани из Демократске партије. Он је са неколико сународника направио живи зид с намјером да спријечи Амфилохија, свештенство и вјернике да дођу до храма. Сулејмани се срео „очи у очи“ с Амфилохијем, а док га је чекао, између осталог је рекао „Не може овђе човјек који је направио неколико ратова у Југославији…“. Ипак, Амфилохије је, уз помоћ полиције, прошао до храма, а испред њега је одржао литургију.   Џомић каже да би све могло да подстакне посјетиоце да помисле да се древне хришћанске светиње на том простору „налазе у Сирији, а не у Црној Гори“.   „Мехмет Бардхи је својевремено својатао Манастир Бешку и Румију, а Сулејмани данас Свач. Није спорно да је етничка и вјерска слика тамошњег становништва због познатих историјских разлога измијењена до непрепознатљивости, али није спорно ни да су то хришћанске светиње којима свако може да приступи и нико од мјештана никоме то не може да брани и да узима правду у своје руке. Јер, то је много опасно“, закључује он.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • Од karadjordje,
      Да ли мислите да би било добро да се форум закључа током великих празника?
      Да може да се са њега чита али да се поруке не могу писати и мијењати?
      Ово ми је предложио Шалом777 и мислим да је идеја добра из разлога што лако може доћи секташ да ровари по форуму или неко са злим намјерама знајући да смо тада у Цркви или да нисмо у могућности да постујемо.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×