Jump to content
Зосима

Срећна слава Републико Српска!

Оцени ову тему

Recommended Posts

Браћи и сестрама Републике Српске срећан дан републике и слава свети Стефан !

Резултат слика за dan republike srpskeРезултат слика за свети стефан

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 58 минута, Зосима рече

Браћи и сестрама Републике Српске срећан дан републике и слава свети Стефан !

Hvala Zosima brate.

Zosima da se stavi za administratora, odmah!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neprocjenjivo je kmecanje Bosnjaka ovih dana. Na federalnoj televiziji su napravili jedan prilog koji uopste nije prilican dnevniku. Spominjali su paradu u Banja Luci i onda napravili prilog, a ovako to izgleda u Moskvi i na par sekundi prikazali prilog parade sa Crvenog Trga. Ono kao, e ovo je parada, a ne ovaj seoski vasar u Banja Luci, jadno da ne moze biti jadnije. 

Zao mi ih je, Srbi se osjecaju slicno kada Hrvati slave Oluju bez obzira sto kreiranje RS i Oluje ne ide u istu ravan. Steta je i velika sto BIH nece napredovati. Lijepa je drzava, imala bi potencijal da bude i razvijena sa bogatom kulturom tri vjere i tri naroda, super klima, super priroda, super istorija, ima resurse, medjutim nisu super ljudi, ne mogu kao rogovi u vreci. 

Zanimljivo je pratiti sta ce biti dalje. Ranije na sve ovo sto Dodik radi vec bi pale sankcije, sad jedva da se neka kisela saopstenja iz zapadnih ambasada izdaju i generalno receno cini se da ih zabole ona stvar. Atmosfera se u mnogome promjenila i svakako to ima veze sa geopolitickim previranjima. Nije malen uticaj Rusije, SAD-u balkan nije vise u centru paznje. Iz ove pozicije se cini i nezavisnost RS skoro pa moguca, mada cini mi se ipak nemoguca, jer nije nikome stalo do stvaranja radikalne islamske drzave u Evropi. Jedno je sigurno, sta god da bude u buducnosti, zagarantovani su prazni stomaci i novcanici mnogima koji su dio ove predstave, ostali oni u BiH ili nekoj nezavisnoj RS ili prosirenoj Srbiji. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Истина је Јусто што причаш,геоплитика се мења,чини ми се у нашу корист, а економија ће дуго бити проблем у свим ех Ју државама...

Но на страну сад то, тамо је мој народ, волим прекодринске србе,а чини ми се они нас још више, желим им сваки срећу и благостање,много су пропатили,а сачували се...

Ако Бог да,да се једног дана припоје Србији,славиће се навелико...:osmeh:

Дрино водо,жубора ти твога

немој бити међа рода мога

Немој Дрино,браћу растављати

молимо те као дијете мати

Докле овђе српски народ живи

не треба нам граница на Дрини...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Зосима рече

Истина је Јусто што причаш,геоплитика се мења,чини ми се у нашу корист, а економија ће дуго бити проблем у свим ех Ју државама...

Но на страну сад то, тамо је мој народ, волим прекодринске србе,а чини ми се они нас још више, желим им сваки срећу и благостање,много су пропатили,а сачували се...

Mene jedino Dodik kao figura nervira u cijeloj toj prici. Ta njuska je za vrijeme svog mandata u opoziciji prenio veci dio nadleznosti sa RS na BiH nivo, poslije se kao pokajao, i sad se predstavlja kao neunistiva figura u ocuvanju RS. Kako takvom covjeku vjerovati, kada jos povrh svega uzgaja najgoru korupciju koja vlada od osnivanja same RS. Da se taj iskreno pokajao taj ne bi krocio vise u politiku, i ne bi sad glumio mesiju. Zao mi je sto se geopoliticke prilike u korsit Srba mijenjaju dok je on na celu ovdje. Isto bi mogao reci i za Vucica s one tamo strane. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

КУСТУРИЦА: Бакир Изетбеговић обавља џелатски посао, забија нож у срце једној култури

09.01.2017. - 19:46
ИСКРА на Фејсбуку
Dan-RS-2-750x562.jpg

Фото: РТРС

Прослављени српски редитељ Емир Кустурица истакао је вечерас у Бањалуци да Републику Српску и традицију Светог Стефана, као патрона државе Српске, није могуће поништити.

„Шта ради лидер Бошњака Бакир Изетбеговић, него обавља џелатски посао и забија нож у срце једној култури чији идентитет и етика проистичу из мира и Светог Стефана кога су у илегалу протјерали након османско-исламске агресије у 15. вијеку који је извео султан Мехмед Други, звани `Ел фатих`, а у протеклом рату је на страни муслимана била јединица која се тако звала, што не смијемо заборавити“, рекао је Кустурица.

Он је у бесједи на свечаној академији поводом 9. јануара – Дана Републике нагласио да Србима не преостаје ништа друго него да се боре као и до сада, да је српски народ заједница везана језиком, те да се не смије дозволити да му буде наметнут други језик.

„За ову борбу, сестре и браћо, имам неколико упутстава. Прво мора бити заустављено мазохистичко понашање највећег дијела наше интелектуалне политичке елите која избјегава да се директно супротстави понижавању, да напуисте политику кретања испод радара и клечања нашим политичким непријатељима, да се окану ситне вајде и прихвате стварност и рву се са њом макар као предсједник Српске Милорад Додик“, додао је Кустурица.

Он је подсјетио да га је пред почетак ратних сукоба у БиХ 1990. године „височки терс“ упитао шта му је по националности жена.

„Кажем, она ти је најбоља смјеса, свега има у крви Срба, Словенаца и Хрвата. Он вели `не питам те то, него је ли шокица или влахиња`. Кажем му Југословенка, а он мени, е `па да ти кажем слабо ти мени Куста радиш, не трудиш се, ниси је још превео на нашу страну, јер уопште није важно које је вјере, важно је да је муслиманка`“, присјетио се Кустурица.

Према његовим ријечима, та реченица била је све вријеме политичка идеја водиља некадашњег лидера муслимана Алије Изетбеговића и његових политичких сљедбеника.

Кустурица тврди да је све што се дешавало након смрти оца Алије, син Бакир Изетбеговић усмјерио на осветничко рушење другачијег од онога што је замислио, а посебно Републике Српске.

„То ради у сарадњи са дијелом фантомске међународне заједнице, гдје је на крају било све исто као пред Први свјетски рат, па умјесто Бењамина Калаја имамо Валентина Инцка, а умјесто илегалног аустријског суда и процеса Младој Босни постављен је Хашки трибунал, субјективни суд који је кажњавао Србе и понеког Хрвата“, сматра Кустурица.

Он је нагласио да је у међувремену реченица да није важно које смо вјере прерађена и да би сада требало да будемо ако не већ одмах Бошњаци, онда прво Босанци, а на крају Муслимани.

„Шта може бити већа препрека од Светог Стефана за реализацију такве намјере и зато су одлучили да га сруше. Стефан Твртко Котроманић који себе назива краљем Босне, Поморја, Хумске земље, Подриња…прославља Светог архиђакона и првомученика Стефана, а након крунисања на грб Котроманића ставља љиљане као симбол који су у хришћанској Европи симболизовао чистоту пресвете Богородице“, подсјетио је Кустурица.

Он је навео да су се Изетбеговићи „заиграли са љиљанима давно“ и трошили их као своје патриотске биљке.

„Дакле, замјеном теза и завлачењем руке у џеп туђе културе. Какве везе они имају са традицијом хришћанске и секуларне Европе. Није Свети Стефан био крсна слава Котроманића, него патрон државе којом они владају“, рекао је Кустурица.

Према његовим ријечима, Изетбеговић је нетрпељивост према Западу изражаво србофобијом.

„Алија је знао да посредством Младих муслимана пактира са западним фашистима када је требало, а Бакир је схватио да је корпорацијски капитализам добар да му обезбиједи мјесто Луциферовог шегрта. Главна копча јесте Саудијска Арабија – земља која не штити ниједно поглавље људских права и нема демократске изборе и која директно финансира џихадисте“, сматра Кустурица.

Он је навео да је невоља српског народа што данас прошлост уважава само онај ко има атомску бомбу.

„Волио бих да имам једну овакву бомбу, па да зауставим причу у којој су од једног жртвованог народа направили злочинце“, закључио је Кустурица.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У манастиру Грачаници свечано је прослављен празник Светог благоверног краља Стефана Милутина, ктитора Грачанице.     Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење више свештенослужитеља. Уз појање грачаничких сестара и и молитвено учешће већег броја верника и деце из грачаничке школе Светог краља Милутина литургијски су прослављене и манастирска и школска слава.   На светој Литургији владика Теодосије је замонашио у чин расофорне монахиње искушеницу Даницу која је добила монашко име Злата. Сестру Злату (Крстин) привела је игуманија манастира мати Стефанида.   -Данашња слава радост за све нас. Нека је срећна слава и нека нас Господ одржи у свему што је добро, у све дане нашег живота, да славимо наше светитеље, али и да се водимо њиховим путем, да подражавамо њихов пример, њихов живот. Само ћемо тада засигурно ићи ка правом циљу, а то је царство небеско, вечно царство Христово које никад не престаје, које је у векове векова, рекао је Владика.    На крају свете Литургије владика Теодосије је преломио славске колаче манастира и школе Светог краља Милутина, а испред храма Епископе, свештенство и верни народ својом песмом и рецитацијама обрадовали су малишани из грачаничке основне школе.    После свете Литургије владика Теодосије је доделио орден Светог краља Милутина г. Зорану Стојисављевићу, генералном директору Јавног предузећа „Путеви Србије“ из Београда, и г. Небојши Ковачевићу, генералном директору Предузећа за одржавање аутопутева АД „Магистрала“ из Београда, док је архијерејску грамату уручио г. Горану Јоргићу из Грачанице, за несебични допринос у обнови цркава и манастира у Епархији рашко-призренској, изградњи и поплочавању прилазних путева и других инфраструктурних радова.    -Нека Господ благослови труд свих који чине добро, како Цркви тако и нашем народу, а има их доста широм света. Ово што ми повремено доделимо неко признање наше Цркве, то је само једна кап у мору, ако узмемо у обзир све оне које чине нашој Цркви, а Господ зна њихова имена, казао је Владика.   За све госте игуманија манастира Стефанида приредила је трпезу љубави у манстирској трпезарији. Иначе Светог краља Милутина прославља и локална школа у Грачаници која носи име овог великог светитеља. Ђаци из ОШ Свети краљ Милутин својом песмом и рецитацијама улепшали су славље у манастиру Грачаници.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приоморски г. Атанасије служио је данас, на празник Светог Арсенија Сремца, другог Архиепискјопа српскогх са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда у којем почивају мошти овог светитеља.   Звучни запис беседе   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да, поред сестринства манастира Ждребаоник, данас славе и сестре у Пећкој Патријаршији.   „Духовне сестре су вам и тринаест дјевојака које су побили безбожни комунисти у Невесињу 1945., само зато што су биле правослчавне Српскиње и из патриотских породица. Сахрањене су на северној страни цркве. Јуче смо им певали тропар“, рекао је он.   Додао је да ће ускоро бити насликана и икона тих Новомученица невесињских и ждребаоничком сестринству пожелио да му помогну Свети Арсеније, анђели и арханђели.   „Нека вам помогну и те Свете новомученице. Молите се и за сестре у Пећи“, казао је он.   Владика Атанасије је подсјетио да је Свети Сава изабрао свог ученика Светог Арсенија за наследника.   „Који је онда припремио да се пресели Жичка архиепископија кад су напали Угри, данашњи Мађари. Тако је наша патријаршија Пећка патријаршија. Нек је и њима у Пећи срећан празник и нека их Господ штити“, поручио је Владика Атанасије   Након Литургије је благосиљан је славски колач манастира, као и колач даниловградског Православног братства „Свети Арсеније“.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од александар живаљев,
      Душан Илић: Светодмитарска лента
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 8. НОВЕМБРА 2019. • 
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату! 
      Душан Илић (Фото: Лична архива)
      Када говоримо о 9. мају, Дану победе на нацизмом и фашизмом, многима ће прва асоцијација на овај догађај бити величанствена победа руског народа (у униформама Црвене армије) над германским завојевачем. Вероватно, једна од највећих победа руског православног народа све више се последњих година прославља ношењем двобојне ленте. Она је широј јавности много познатија као Георгијевска лента. Установљена је још у време царице Катарине Велике, 1769. године, као део Ордена Светог Ђорђа, те је у његову част и понела име. Од настанка па до данашњих дана она је била двобојна. У почетку црно-жута (боје које су сматране царским и ромејским), да би у совјетско време постала црно-наранџаста. Чак ни антиправославна бољшевичка власт није успела да истисне сећање на Георгијевске боје, те је ово једини симбол из царских времена који је преживео комунисте. Једина модификација је учињена у том погледу што је жута боја појачана, те је тако прерасла у наранџасту.
      Иако је формално у Русији још пре готово три деценије комунизам пао, а стара руска знамења поново враћена у употребу, било је потребно наћи заједничку тачку пресека свих великих руских победа, како оних из царске епохе, тако и оних из Другог светског рата. Као најпогоднији симбол свих руских победа, Георгијевска лента се природно наметнула, па је тако од 2005. године она део – како државне, тако и народне – прославе свих важнијих догађаја руске историје. С друге стране, у – од бољшевика измишљеним – постсовјетским републикама, које се према бројном руском живљу понашају слично као и Хитлерова Немачка, овај симбол представља мимикрију сећања на руску прошлост, па је тако она својеврсна замена за руску заставу и друге симболе. Симптоматичан је и пример дресова ФК Шахтјора из Доњецка који управо преко Георгијевских боја показује приврженост руском свету.
      Георгијевска лента или трака светог Ђорђа
      Поставља се сада питање, да ли ми Срби имамо неки сличан симбол којим бисмо обележили неку велику победу или сећање на наше славне претке погинуле у свим ратовима? Подлога за тако нешто постоји. Наиме, пре извесног времена Влада Србије је донела одлуку да се у знак сећања на Дан примирја у Првом светском рату уведе као симбол Наталијина рамонда, цвет са Кајмакчалана, који виси окачен на црно-зелену ленту. Ова лента узета је са Албанске споменице, тј. то је трака уз коју је ношена Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Од обнове српске државности пре два века, ми немамо величанственију победу од оне у Балканским и Првом светском рату. Ово је неспоран део наше војне, али и свеукупне нововековне историје. Стога, не би било згорег, по угледу на Русе, увести као свесрпски симбол победе у Првом светском рату, али и у свим ратовима, Светодмитарску ленту црно-зелене боје. Зашто таквог назива? Прво, зато што Срби од светих ратника највише поштују култове Светог Ђорђа и Светог Димитрија. С обзиром да су Руси већ осмислили Светогеоргијевске боје, ми бисмо могли осмислити Светодмитарске боје. Нарочито из разлога што се празник Светог великомученика Димитрија и обележава почетком новембра, у време ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Даље, ово би било везано за наше старе ратничке култове, који су временом добили свој православни смисао. Такође, ово би могао бити један од симбола српског света. Њега би могли користити и они Срби који се данас из разних разлога тако не изјашњавају, али у фрагментима памте и чувају своје српско порекло. Нпр. поједини „Македонци“, Шопи из западне Бугарске, „Румуни“ из Темишварског Баната, „Грци“ са севера Грчке, Горанци, Буњевци, па чак и понеки „Албанци“ из Албаније. Па нпр. када Шопи из Годеча у западној Бугарској славе Видовдан као дан своје општине, они ће моћи као мимикрију свог српског идентитета да користе управо црно-зелене боје.
      Извор: drina.info
      Зашто ове боје? Зелена представља маслинасту боју униформе српског војника из Првог светског рата, док црна симболизује тугу за свим ратницима палим за наше Отачаство. Стога би, ова лента могла представљати и свесрпски војнички симбол, који би могао бити коришћен у обележавању свих важнијих догађаја из наше војне историје, па чак и оне око које смо и данас подељени, из периода Другог светског рата. Могла би бити израђена и Светодмитарска застава, са којом би се много лакше идентификовали они наши грађани који не желе себи да признају да су Срби или они који родољубље повезују са шовинизмом. Они који мисле да је песма „Ко то каже“ националистичка, а плачу уз „Пукни зоро“, моћи ће да оно мало родољубивог што свако од нас носи у себи, искажу кроз један осмишљени српски симбол. Уз ово би било пожељно да и неко мало веће српско спортско друштво (неки Раднички, Младост, Борац итд.) понесе назив Солунац (у част наших предака), као и црно-зелене боје. Ово свакако не би била замена нашој националној тробојци, већ допуна симболике обележавања наше славне прошлости, која би појачала нашу националну свест, али и подстакла неке наше бивше сународнике да се сете ко су им били преци.
      Предлог графичког изгледа Светодмитарске заставе (Аутор: Душан Илић)
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату!
      Душан Илић, Институт за европске студије
    • Од Логос,
      Јубилеј 950 година од оснивања манастира Светог Прохора Пчињског биће прослављен под покровитељством Председника Републике Србије.     У манастиру Светог Прохора Пчињског у Епархији врањској, у коме се чувају чудотворне и мироточиве мошти тог светитеља, свеченом архиерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и Местобљуститељ битољски г. Марко уз саслужење Преосвећених Епископа стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида и врањског г. Пахомија. Литургији је молитвено присуствовао и Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован.   Архиепископ Јован се после читања јеванђаљског зачала обратио мноштву верног народа надахнутим беседом. Уследила је свечена литија, а затим је братство манастира за све присутне приредило славску трпезу.   После Литургије одржана је седница Иницијативног одбора за прославу великог јубилеја 950 година од оснивања манастира Светог Прохора Пчињског. Прослава ће бити одржана под покровитељством Председника Републике Србије. Тим поводом, седници је присуствовао и генерални секретар Председника г. Никола Селаковић.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...