Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Епископ Григорије изабран за сенатора Републике Српске

Оцени ову тему

Recommended Posts

094602.jpg

У Бањалуци је 8. јануара 2017. године конституисан нови сазив Сената Републике Српске који има мандат наредних седам година. Предсједник Републике Српске г. Милорад Додик рекао је да су чланови Сената бирани веома пажљиво и подсјетио да их бира и именује предсједник Републике.

Новоизабрани сенатор Републике Српске Владика захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије рекао је новинарима да су се сенатори данас заклели да ће чувати част и достојанство Републике Српске и да ће се максималним капацитетима усмјерити ка томе да се сачува интегритет и достојанство Републике Српске и људи који у њој живе, укључујући и оне који су другачије вјероисповијести и националности.

-Борићемо се за нашу слободу и за слободу свакога ко живи у Републици Српској, рекао је владика Григорије, који је истакако да је почашћен улогом сенатора. Владика је додао да је дошло доба у којем млађи људи треба да дају много више за Републику Српску у миру, као што су млади у рату давали своје животе и дијелове свог тијела за нашу слободу.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка, Срна


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa kako smeju

Pa kakva je to država, pa gde je tu sekularizam, kao u svim normalnim zemljama, od kojih ni jednu ne mogu da nabrojim

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Драшко рече

Pa kako smeju

Pa kakva je to država, pa gde je tu sekularizam, kao u svim normalnim zemljama, od kojih ni jednu ne mogu da nabrojim

 

popovi u politici

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Милан Ракић рече

popovi u politici

Није по ПС-у.

Када је један бивши владика ушао у политику кроз неко координационо тело рекох да није добро. На жалост, нису канони без везе писани, већ из искуства Цркве - Да се духовна лица не увлаче у световне ствари. Дај Боже да овај пут буде другачије...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам за ово. Превелико уплитање државе и Цркве значи само да ће Црква и верници да буду на губитку. Нема потребе уопште за овако нечим.

Друго је нека церемонијална функција на некој свечаној седници или тако нешто, то је ствар организације, али ово значи да ће једно лице да споји високу државну са једном од највиших црквених функција, а то није добро.

Постоји разлог зашто су још на византијском грбу постојале две главе, иако су израњале из једног тела.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ostaje nejasno zasto se episkopi prihvataju ovakvih funkcija? Sta ima veze ko i sta im nudi.

Meni je recimo neshvatljivo kako se lako opravda da protojereji ne bi smjeli biti proizvedeni u episkope jer su navodno prezauzeti i imaju porodice, a onda nema problema da se episkop prihvati politickih zadataka. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, RYLAH рече

Нисам за ово. Превелико уплитање државе и Цркве значи само да ће Црква и верници да буду на губитку. Нема потребе уопште за овако нечим.

Друго је нека церемонијална функција на некој свечаној седници или тако нешто, то је ствар организације, али ово значи да ће једно лице да споји високу државну са једном од највиших црквених функција, а то није добро.

Постоји разлог зашто су још на византијском грбу постојале две главе, иако су израњале из једног тела.

Iskreno, meni se cini kroz njegove intervjue godinama unazad da je on uvijek patio za nekom ulogom kao što je imao Njegoš, što je dosta tesko danas, ali je morao doći do neke funkcije, jer je i biznis pokrenuo i dobro mu ide, tako da se on ne može samo episkopstvom zadovoljiti. Jeste loše ovo preveliko uplitanje i niko neće imati koristi od ovoga, mada Vladika je amerikanofil i samo me interesuje da li će se zakačiti njih dvojica.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Justin Waters рече

Ostaje nejasno zasto se episkopi prihvataju ovakvih funkcija? Sta ima veze ko i sta im nudi.

Meni je recimo neshvatljivo kako se lako opravda da mirjanski svestenici ne bi smjeli biti proizvedeni u episkope jer su navodno prezauzeti i imaju porodice, a onda nema problema da se episkop prihvati politickih zadataka. 

Ne opravdava se lako, nego bi postavljanje sveštenika za episkope bio najjači udarac za monaški ego koji monasi ne mogu da podnesu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ronald рече

Ne opravdava se lako, nego bi postavljanje sveštenika za episkope bio najjači udarac za monaški ego koji monasi ne mogu da podnesu.

Znam znam, zato i navodim primjere dvostrukih i trostrukih arsina. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

Znam znam, zato i navodim primjere dvostrukih i trostrukih arsina. 

U tom kontekstu je i Šmeman kritikovao vl. Atanasija, mitr. Amfilohija i ostale jer je ovde zadnjih trideset godina pritisak na mirjanima da se ponašaju kao monasi u svijetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У своје време епископи бејаху жењени.

После је дошло време да су епархије доста веће него у првим вековима, па је инсистирање на томе да се монах бира за епископа као онај ко има више времена да бди над народом него жењен човек било сасвим исправно.

Сад је треће време. Епархије су толико велике да епископи једва попамте намеснике, не знају баш све попове и ђаконе, не знају (скоро) ни једног вероучитеља, а о народу да не причамо. И како бринути о пастви? Као у војсци или држави, ланцем командовања? Ту ништа не би помогло да је жењен, можда би се боље водио бизнис али не и духовни живот. Али да су мање епархије...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У среду, 21. августа 2019. године, када Црква Божја молитвено прославља светог Емилијана Исповедника и Зосиму Туманског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког и Црноречког у Бресници. Епископу су саслуживали: протојереј Саша Антонијевић, старешина храма, јереј Милош Ђурић и протођакон Иван Гашић, а чтецирали су вероучитељ Марко Гаљак и студент богословља и наш брат у Христу Александар Цалић. Литургију је својим појањем улепшао протојереј Драгослав Милован, као и Михаил Голић, студент богословља у Либертвилу.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        После прочитаног јевађељског штива беседом се верном лаосу обратио владика Јован који је у беседи говорио да постоје две врсте људи. “Прву врсту људи чине они који испуњавају Божју вољу, а другу врсту чине они људи који не испуњавају вољу Божју. Богу је послушан онај који испуни нешто, а не онај који обећа а ништа не испуни. У Царство Небеско се искључиво улази покајањем, без обзира које грехе је човек имао пре тога. Покајање је исто што и васкрсење. Човек може да пресече те грехе једино онда када му се они огаде, и тада се враћа у покајање. Свети оци кажу да ђаво царује у човеку кроз грех, а Бог кроз врлине. Где је грех ту је пакао, а где је врлина ту је Царство Небеско, а Царство Небеско је Бог у нама”, истакао је Епископ Јован.   “Шта је главно у самом покајању? То је покајничко расположење, што значи да без покајања нема радости. Господ нам говори да човек не треба да буде лењ јер лењост је опасан грех. Сарадник Божји је сваки човек који је крштен и који је у Цркви и живи животом Цркве”, слово је Епископа Јована.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У уторак, 20. августа 2019. године, када наша Црква слави преподобног мученика Дометија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали протонамесници Александар Јовановић и Александар Сенић, као и ђакон Урош Костић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Након прочитаног јеванђељског зачала у којем Господ заповеда да љубимо једни друге, Епископ Јован говорио је присутнима о најважнијој хришћанској врлини – љубави. Владика је у својој беседи истакао следеће: “Браћо и сестре, кад год читамо Свето Писмо, Јеванђеље, на првом месту оно што ће нам остати упечатљиво јесте то да Јеванђеље највише говори о љубави Божијој према човеку, и да човек на то треба да одговори богољубљем и човекољубљем. То нам говори да све што нам је Бог дао јесте дар Божији. Најосновнија култура је да човек на сваки примљени дар узврати уздарјем и зато наша љубав не би требала да буде себична, него да буде таква да воли човека онаквог какав јесте. Наше је да ми живимо вером, да би тај други, видевши мој и твој живот у вери, и сам се окренуо вери. Сваки хришћанин треба да воли сваког човека, без обзира на то какав је тај човек. Човеку треба да укажемо на његов грех, свакако, али то не значи да треба да га мање волимо због тог греха. Пре него што скренемо пажњу човеку на његов грех, ми морамо проверити шта је са нашим грехом. Сваки човек који је отуђен од љубави он је отуђен од Бога и сваки онај који је задобио љубав задобио је и Бога. Зато Господ управо нама говори да љубимо и волимо једни друге. Човек који не воли Бога он не воли ништа што је божанско и не воли ни човека који живи љубављу Божијом. Зато су кроз историју и прогонили оне који су веровали у Христа. Савршена љубав је да волимо оног који нас не воли, да му покажемо да је мржња опасно зло, да мржња измени разум човеков да човек у тој мржњи мисли да и када зло чини да у ствари добро чини. Ми хришћани треба да се молимо да нас Бог ојача у љубави, јер само човек љубави ће волети. Свети оци нас уче да покријемо грех брата свога па ће Господ и наш грех покрити. Како настаје зло? Свети оци кажу да зло настаје тако што горчина рађа гнев, гнев рађа љутину, љутина рађа вику, а онда из вике настаје хула. Зато будимо са Христом, да би Христос био са нама”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Једини споменик српско-византијске архитектуре у Јужној и Централној Америци, храм Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу, одлуком скупштине аргентинске престонице проглашен је местом од културног значаја. У одлуци парламента града пише да је одлука донета у част обележавања 800 година од оснивања аутокефалне Српске Православне Цркве.     Храм у аргентинској престоници је седиште Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке, формиране 26. маја 2011. године одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Она има 17 парохија у Аргентини, Бразилу, Венецуели, Доминиканској Републици, Еквадору, Перуу и Чилеу. Први администратор Епархије био је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а од јуна 2018. године њоме управља владика Кирило Бојовић.   Посматрајући ове податке, чини се да српска емиграција и Црква у Аргентини постоје тек однедавно. Али истина је другачија - стари српски емигранти су 1985. године купили земљиште за храм, а камен темељац положен је наредне године. Цркву су 1995. године освештали свештеници Српске Православне Цркве, у присуству великог броја српских верника, Руса, Сиријаца из Антиохије и Грка.   О томе се у матици мало зна, јер је и српска емиграција у Латинској Америци била занемарена из, првенствено, политичких разлога иако она у том делу Новог света опстаје дуже од века. Први православни српски досељеници у Аргентину били су поморци из тадашње Аустроугарске, из Далмације и Боке Которске. Бежећи од сиромаштва, убрзо су им се придружили сународници из планина у морском залеђу, из Херцеговине, Црне, Горе и Лике. Затим су им се придружили и Срби из Паноније и имигранати из Кнежевине Србије.   Усамљеним пионирима расутим по аргентинским пространствима није било лако да одрже национални идентитет и зато су брже асимиловани. Досељеници у градовима били су боље повезани, и у време када се сањало о националном ослобођењу Јужних Словена, они су оснивали "славјанске одборе". После 1918. године, заједништво јужнословенске емиграције није било дугог века. После Другог светског рата стиже нови велики имигрантски талас, овог пута претежно мотивисан политичким разлозима или страхом од суда за ратне злочине. Аргентина је тада постала уточиште дојучерашњих прогонитеља и прогоњених. Јеврејима који су овде уочи рата долазили бежећи од нацизма, сада су се придружили бивши Хитлерови војници. Уз хрватске усташе, које су биле најбројније, стизала је српска емиграција из четничких формација и грађанство које је бежало од комунизма.   Последњи талас емиграната, међу којима је највише високообразованих стручњака, покренуо се деведесетих и још увек траје. Они су постали водећи амбасадори српске културе, који потомке старих емиграната подучавају српском језику, а главно место окупљања дијаспоре је Саборна црква у Буенос Ајресу током великих свечаности.   Саборни Богородичин храм у Буенос Ајресу изградила је од 1986. до 1995. године српска дијаспора у Аргентини, а највећи донатор био је др Боривоје Абрамовић. Пројектом је управљао протођакон Никола М. Радиш. У одлуци скупштине Буенос Ајреса се налашава: Главни циљ српске верске заједнице био је да се направи изузетан допринос граду Буенос Ајресу миленијумском српском културом. Изабран је да се репродукује драгуљ српске византијске сакралне архитектуре, црква коју је подигао српски краљ Милутин 1314. године у манастиру Студеница у Србији.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Епископ баришевски Виктор (КоцабаИ, викар Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, који је јуче Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију уручио писмо подршке Предстојатеља Украјинске православне цркве, казао је Радио-Светигори да је Митрополит Онуфриоје, упутивши писмо Митрополиту Амфилохију, такође подржао вјернике у Црној Гори, као што је и Митрополит Амфилохије храбрим ријечима подржао милионе православних вјерника у Украјини.     „Многи наши вјерници, хиљаде, милиони који су такође изложени гоњењу, саосјећају са својом браћом у Црној Гори. Надамо се да ћемо сви заједно братском подршком, а прије свега молитвом, савладати све тешкоће и искушења која су пала на наша плећа“, казао је Епископ баришевски.   Казао је да украјинско питање данас, нажалост, није само украјинско већ читавог васељенског православља.   „Ми веома тугујемо и жалимо због тога што се дешава. Прошли смо кроз један сложени временски период последњих година када су од наше канонске УПЦ отимали храмове, – и то се, нажалост, и данас наставља, – када су се чуле ријечи мржње, када су државни органи доносили законе да ограниче и дискриминишу УПЦ. И то што се дешава у Украјини, нажалост, не може бити локално, јер када страда један, страдају сви дјелови Цркве Христове“, каже он.   Владика Виктор додаје да су све помјесне Цркве то осјетиле и осјећају.   „Благодарни смо за молитву и подршку и надамо се да ће сва та искушења која су данас задесила свјетско православље проћи, да неће бити неких дубљих подјела, да ћемо опет молитвено подржати једни друге и да ће проћи оно што је било“, увјерен је Владика Виктор.   Архијереј УПЦ вјерује да су ова искушења Цркву у Украјини већ ојачала.   „Наравно, тужно је што су многи људи страдали штитећи своје храмове, као што је случај једне дјевојке у Западној Украјини. И многи други случајеви болно одјекују у нашим срцима. Али треба казати да је после таквих случајева Црква ојачала јер су људи почели једни друге да подржавају са свих страна свијета, да се моле једни за друге“, објасио је он.   Додаје да постоје случајеви да су се људи, који живе у једном мјесту, а нису знали једни друге, не само почели молити једни за друге него су почели да помажу једни другима у конкретним случајевима у свакодневном животу.   „То је лијепо видјети и схватити да су кроз такве тешкоће људи некако постали ближи. И својим јединством су потврдили то заједничко јединство“, наглашава Епископ баришевски.   На подсјећање да су подгорички саборни храм Христовог Васкрсења, у чијим просторијама се налази и Радио-Светигора, заједнички освештали Патријарх цариградски Вартоломеј и Патријарх московски Кирило, Владика Виктор је рекао да се моли и да се нада да ће они опет заједно служити у Подгорици, Кијеву или Москви.   „Дај Боже. Ми се сви за то молимо и вјерујемо да је само привремено ово што нема евхаристијског општења између васељенске и руске Цркве, да ће то ускоро бити прошлост“, поручио је он.   Владика каже да вјерници у Украјини осјећају молитвену подршку вјерника из Црне Горе.   „И то је драгоцјено. Молитва је наше оружје. Молитвена подршка једних другима је пројава оне вјере и љубави коју нам је заповиједио Господ – да волимо ближњега, јер у сваком човјеку треба видјети образ и подобије Божје. И ако ми волимо свога ближњега, кроз ту љубав ми, уствари, јачамо своју љубав према Богу“, поручује Владика Виктор.   На питање може ли се тзв. украјински модел примијенити и у Црној Гори, што је мишљење многих из црногорског државног руководства, Владика каже да је тај модел само показао да је животно неспособан.   „Овдје се можемо присјетити јеванђелске епизоде о кући која је подигнута на пијеску и кући која је подигнута на чврстом тлу. Она која је подигнута на пијеску, када наиђе киша – срушиће се. Слично се десило и у Украјини“, казао је Владика Виктор.   Владика је објаснио да Црква не може да подржава само дио становништва.   „Црква има свјетску мисију и то се веома јасно показало у Украјини када је у оружаном сукобу на истоку наше земље наша Црва заузимала, и данас заузима, позицију миротворца. Не треба узимати само страну, јер су и на другој страни житељи Украјине, чеда наше Украјинске цркве. Такву позицију ће УПЦ, на челу са нашим Предстојатељем Митрополитом Онуфријем и даље имати“, казао је Владика Виктор (Коцаба).     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Празник Преображења Господњег је дан светлости, дан силе Божје и дан велике радости. Данас осећамо Господа као и на Богојављење, када се јавио као Света Тројица. Радујемо се што верујемо у Њега, нашег Спаситеља, једна је од поука празничне беседе Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, изговорене у Храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Степању. Богомољачко братство овог храма Преображење Господње прославља као своју крсну славу.     Извор: Радио Источник
×
×
  • Create New...