Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Епископ Григорије изабран за сенатора Републике Српске

Оцени ову тему

Recommended Posts

094602.jpg

У Бањалуци је 8. јануара 2017. године конституисан нови сазив Сената Републике Српске који има мандат наредних седам година. Предсједник Републике Српске г. Милорад Додик рекао је да су чланови Сената бирани веома пажљиво и подсјетио да их бира и именује предсједник Републике.

Новоизабрани сенатор Републике Српске Владика захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије рекао је новинарима да су се сенатори данас заклели да ће чувати част и достојанство Републике Српске и да ће се максималним капацитетима усмјерити ка томе да се сачува интегритет и достојанство Републике Српске и људи који у њој живе, укључујући и оне који су другачије вјероисповијести и националности.

-Борићемо се за нашу слободу и за слободу свакога ко живи у Републици Српској, рекао је владика Григорије, који је истакако да је почашћен улогом сенатора. Владика је додао да је дошло доба у којем млађи људи треба да дају много више за Републику Српску у миру, као што су млади у рату давали своје животе и дијелове свог тијела за нашу слободу.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка, Срна


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Драшко рече

Pa kako smeju

Pa kakva je to država, pa gde je tu sekularizam, kao u svim normalnim zemljama, od kojih ni jednu ne mogu da nabrojim

 

popovi u politici

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Милан Ракић рече

popovi u politici

Није по ПС-у.

Када је један бивши владика ушао у политику кроз неко координационо тело рекох да није добро. На жалост, нису канони без везе писани, већ из искуства Цркве - Да се духовна лица не увлаче у световне ствари. Дај Боже да овај пут буде другачије...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам за ово. Превелико уплитање државе и Цркве значи само да ће Црква и верници да буду на губитку. Нема потребе уопште за овако нечим.

Друго је нека церемонијална функција на некој свечаној седници или тако нешто, то је ствар организације, али ово значи да ће једно лице да споји високу државну са једном од највиших црквених функција, а то није добро.

Постоји разлог зашто су још на византијском грбу постојале две главе, иако су израњале из једног тела.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ostaje nejasno zasto se episkopi prihvataju ovakvih funkcija? Sta ima veze ko i sta im nudi.

Meni je recimo neshvatljivo kako se lako opravda da protojereji ne bi smjeli biti proizvedeni u episkope jer su navodno prezauzeti i imaju porodice, a onda nema problema da se episkop prihvati politickih zadataka. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, RYLAH рече

Нисам за ово. Превелико уплитање државе и Цркве значи само да ће Црква и верници да буду на губитку. Нема потребе уопште за овако нечим.

Друго је нека церемонијална функција на некој свечаној седници или тако нешто, то је ствар организације, али ово значи да ће једно лице да споји високу државну са једном од највиших црквених функција, а то није добро.

Постоји разлог зашто су још на византијском грбу постојале две главе, иако су израњале из једног тела.

Iskreno, meni se cini kroz njegove intervjue godinama unazad da je on uvijek patio za nekom ulogom kao što je imao Njegoš, što je dosta tesko danas, ali je morao doći do neke funkcije, jer je i biznis pokrenuo i dobro mu ide, tako da se on ne može samo episkopstvom zadovoljiti. Jeste loše ovo preveliko uplitanje i niko neće imati koristi od ovoga, mada Vladika je amerikanofil i samo me interesuje da li će se zakačiti njih dvojica.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Justin Waters рече

Ostaje nejasno zasto se episkopi prihvataju ovakvih funkcija? Sta ima veze ko i sta im nudi.

Meni je recimo neshvatljivo kako se lako opravda da mirjanski svestenici ne bi smjeli biti proizvedeni u episkope jer su navodno prezauzeti i imaju porodice, a onda nema problema da se episkop prihvati politickih zadataka. 

Ne opravdava se lako, nego bi postavljanje sveštenika za episkope bio najjači udarac za monaški ego koji monasi ne mogu da podnesu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ronald рече

Ne opravdava se lako, nego bi postavljanje sveštenika za episkope bio najjači udarac za monaški ego koji monasi ne mogu da podnesu.

Znam znam, zato i navodim primjere dvostrukih i trostrukih arsina. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

Znam znam, zato i navodim primjere dvostrukih i trostrukih arsina. 

U tom kontekstu je i Šmeman kritikovao vl. Atanasija, mitr. Amfilohija i ostale jer je ovde zadnjih trideset godina pritisak na mirjanima da se ponašaju kao monasi u svijetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У своје време епископи бејаху жењени.

После је дошло време да су епархије доста веће него у првим вековима, па је инсистирање на томе да се монах бира за епископа као онај ко има више времена да бди над народом него жењен човек било сасвим исправно.

Сад је треће време. Епархије су толико велике да епископи једва попамте намеснике, не знају баш све попове и ђаконе, не знају (скоро) ни једног вероучитеља, а о народу да не причамо. И како бринути о пастви? Као у војсци или држави, ланцем командовања? Ту ништа не би помогло да је жењен, можда би се боље водио бизнис али не и духовни живот. Али да су мање епархије...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј ће у понедељак 26. августа 2019. године служити свету Архијерејску Литургију у храму св. Симеона Мироточивог на Новом Београду са почетком у 8 часова, поводом молитвеног празновања иконе Пресвете Богородице Страдалне која се налази у овој цркви. После Литургије биће служен и парастос добротворима овог светог храма. Братство ове цркве ће у недељу 25. августа, уочи празника, служити и свету Тајну јелеосвећења са почетком у 17 сати, саопштено је на званичној интернет страници радија Слово љубве.
    • Од Логос,
      Десетог петка по Духовима, 23. августа 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Урош Костић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Владика Јован се сабраним верницима обратио надахнутом беседом у којој је дао одговор на питања какав треба да буде живот једног хришћанина и шта значи живети у благодати Божијој.   “Предивна је поука и савет светог апостола Павла који нам он данас даје кроз овај прочитани апостол, браћо и сестре, који смо управо чули. Између осталог, апостол Павле каже: “Браћо, ово је наша хвала, сведочанство савести наше, да у простоти и по искрености Божијој, не по мудрости телесној, него по благодати Божијој, и живесмо у свету, а особито према вама”. Некако нам се одмах после ове поуке намеће једно питање, а то је шта је то у ствари хвала и слава хришћана? Одговор је: то је живот по Богу. Какав је то живот у Богу? То је оно што апостол Павле каже - то је живот у простоти и чистоти Божијој, односно у једноставности, непрекидном животу у Богу и непрекидном размишљању о Богу, сећање на дарове које нам је Бог дао, а то су љубав, доброта, простота, чистота. Зато човек треба у смирености и простоти својој да на то благодари Богу. Шта је то у ствари живот у Богу? Сваки ће човек дати одговор на основу себе и своје оданости према Богу и вере у Бога. Живот у Богу је живот у благодати Божијој, односно живот у Христу, јер је Христос та благодат. Ми се благодаћу Божијом спасавамо. Управо та благодат нас чува, она нас спасава, она пребива у нама по мери вере наше и нашег хришћанског живота. Зато се у благодати Божијој или усавршава и надграђује, или се руши. У благодати се живи Христовим животом. Када човек има Христа у себи, он заиста има и благодат Божију, а ко има благодат Божију он има све оно што му је потребно за спасење. Када се човек лиши благодати Божије, он се лишава свега, он нема осећаја ни за шта, нема осећаја за Бога, за другог човека, зато неће да послужи другом човеку. Такав човек нема осећаја ни за Литургију и нема осећаја ни за какво добро. За њега је чињење добра нешто поражавајуће. Он неће човеку да послужи ни и кући, ни у селу, ни у цркви. Човек ће цесто да се изговара да је одрастао у лошим околностима. Ако си одрастао у лошем друштву, мани се тог друштва. Савест ти каже види због чега си такав, одбаци зло и окрени се према извору добра. Пример доброте и чистоте је сам Господ Исус Христос. Човек треба да подражава живот Господа Исуса Христа. Лењ и горд човек неће да се мења. Благодат Божија се даје смиренима, по оним речима Јеванђеља: “Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат”. Људи по вери виде шта је у другом човеку. Затвори ли се човек у себе, он онда не жели да се мења. А ми не можемо без мењања ништа учинити. Може ли породица да опстане ако се први члан породице не промени? Не може. Али зато ако се он промени, промениће се и остали чланови. Христос је дошао да би се човек променио, да укаже човеку на то да му даје живот вечни. То је и циљ Његовог очовечења. Зашто се Бог очовечио? Одговор светих отаца јесте да се Бог очовечио да би се човек обожио. Господ је управо живео у овоме свету у простоти и чистоти и дао нам непогрешиво мерило да проверимо себе, а човек себе проверава Богом и Црквом. У Јеванђељу је кодекс живота, правило живота. Бог нам даје потребне силе за наш преображај. Нека нам Господ помогне да живимо у простоти и чистоти, а не у мудровању свом”, поучио је вернике Епископ Јован.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      На двадесет седму годишњицу своје хиротоније на трон Епископа врањског, дана 23. августа 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију, у манастиру Светог Прохора Пчињског.     Животопис Његовог Преосвештенства Епископа врањског Пахомија   Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин ПАХОМИЈЕ (Гачић), Томислав (крштено име) Гачић рођен је 17. октобра 1952. године, у селу Чечави код Теслића, Република Српска - БиХ, од оца Новака и мајке Василије. Био је искушеник у манастиру Озрену и у манастиру Високим Дечанима, где је 1973. године замонашен и рукоположен у чин ђакона од Епископа рашко-призренског Господина Павла, садашњег Патријарха Српског.   По завршетку богословије у Призрену, одлази 1976. године на теолошки факултет у Атину, где је дипломирао 1980. године. Исте године, рукоположен је у чин јеромонаха од Eпископа славонског Господина Емилијана у манастиру Ваведењу у Београду.   После тога, две године проводи у Палестини, на Синају, у манастирима Египатске пустиње, на Светој Гори и у Јапану, на постдипломским студијама.   Године 1982. долази за настојатеља манастира Бање код Прибоја на Лиму, Митрополија дабробосанска, а за настојатеља манастира Папраће у Босни, Епархија зворничко-тузланска, постављен је 1985. године, одакле је изабран за eпископа врањског 28. маја 1992. године. 23. августа 1992. године хиротонисан је и устоличен од стране Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла и више архијереја СПЦ.     Српска Црква је владици Пахомију поверила на пастирствовање географски малу, али духовно веома захтевну и изазовну Епархију врањску. Ова епархија и њен дијецезан, смештени у самом срцу раскршћа тешких и опасних балканских путева, током протеклих година прошли су много тога. Политичка и економска историја овог простора и његова специфична и деликатна позиција у којој се данас налазе свима су нам познати. Оно што није у потпуности познато, а што је везано за пастирски рад Преосвећеног Пахомија, управо ове странице желе једним делом да осветле.     Извор: Епархија врањска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обишао је, у четвртак 22. августа 2019, у послеподневним часовима радове на живописању цркве Ружице у Рожајама.     Обнова рожајске цркве Рођења Светог Јована Крститеља, познате као Ружица, почела је прије четири године и, по ријечима надлежног пароха о. Слободана Радојевића, успјешно је завршена комплетна реконструкција спољашњости храма, кровног покривача, фасаде и столарије. Осим тога, у потпуности је, наводи свештеник Радојевић, обновљен Парохијски дом, а направљене су и стазе око цркве.   Недавно је почело украшавање унутрашњост храма, који ће красити живопис. До сада је завршена олтарска апсида, а, ових дана, кренуло се са осликавањем куполе.   Надају се, додаје о. Слободан, да ће, уз Божју помоћ и људи добре воље, до храмовне славе, празника Рођења Светог Јована Крститеља, 7. јула следеће године, успјети да заврше иконописање унутрашњости цркве. Надлежни парох, напомиње да ће све планирано са успјехом бити и приведено крају захваљујући, једним дијелом православном становништву из Рожаја, које се укључило у акцију прикупљања прилога за иконописање цркве Ружице. Уздају се да ће им у овим радовима помоћи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Митрополија црногорско-приморска, који су, иначе, приложници већине новчаних средстава, уложених у наведене радове, на чему им свештеник Радојевић захваљује и овом приликом.   Он позива све људе добре воље, а прије свих чланове братстава Магделинић, Булатовић, Вељовић, Гаровић, Радевић, Ратковић, Алексић, Ђуровић, Зекић, Ивановић, Белоице, који живе изван Рожаја да се укључе у прикупљање средстава. Један квадрат иконописања је 90 евра, а укупна површина унутрашњости храма, која ће бити иконописана, је 400 квадрата.   Сви који желе да учествују у иконопису, чиме ће се употпунити обнова цркве Ружице, новац могу донијети о. Слободану у цркви или уплатити на жиро рачун:   510 - 92565 - 56 Епархија- ЦО Рожаје   са назнаком за обнову цркве Ружице     Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...