Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

obi-wan

Prof. dr. Darko Djogo - kratki zapisi i razmisljanja

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ako se slazete, mislim da bi ova tema mogla da bude zakacena (pinned, jel`te). Ubacicu ponekad i nesto od ranije, sto sam sakupio, osim onog sto trenutno naidje da se zapise.

Inace, sve je preuzeto sa https://www.facebook.com/ddjogo?hc_ref=NEWSFEED da ne ponavljam stalno link.

...

"Како смо се измјенили, заклети у традицију...

Двије реченице једног скорашњег родитељског разговора, карактеристичне за размишљање наше генерације родитеља: "ма што да се он/а мучи, ако сам ја морао/ла" и "шта мени фали, ријетко ћеш видјети бољег човјека/већег вјерника од мене". Заправо, наш народ, ми, живи(мо) у два темељна вјеровања: да је живот бесмислено и некако "намјерно нама" тежак и да је свако од нас, такав какав је, мјерило живота, доброте, вјере, етоса.

А наши стари нису тако. Претурали су преко главе теже, ратове и истински болне трагедије, тегобу сељачког дана и чиновничке неизвјесности, без роптања на живот као такав, без осјећаја завјере против "баш њих". О вјери и свом и туђем поштењу пуштали да говоре други, нерадо се дичили и оним што стварно јесу постигли. А у свему: поуздали се у Бога и Његов суд и знали да у тегоби, као и радости има Божије руке, а у скромности - нечег најхришћанскијег на свијету, онога што даје нашем тежаку да буде подвижник, попут сиријског мон

Ту, у тежини дана и ћутању о спственим постигнућима Духа, лежи скривена снага коју заборављамо."

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Једино што је бесмисао у стању да даде јесте више бесмисла. То ми прође кроз главу слушајући најтужнији облик савремене псеудо-музике: пјесму о проводу. Садржај дотичног жанра јесте бесадржајност, недостатак садржаја. Не, ни плитка физиолигија и еротска гимнастика. Ништа. Нема човјека, нема односа, догађај прожет бесмислом. Тужно. Претужно. Зато сам још увјеренији да нема важнијег градива које је данас потребније предавати него што су Тагоре, Пушкин, Шантић, Попа... Ако допустимо интелектуалну идиотизацију, тешко ћемо се извући. Ако допустимо емоционалну - спаса нам нема."

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Опет пред тајном Бога и човјека. Пред отвореношћу Богочовјека.

"Свијет", оно "caзријевање у њему" сугеришу нам, шапућу сваким даном да треба да будемо друштвене корњаче, оклопљени непробојним плочама лажних сигурности и имиџа а лабилни у идентитету - Христос: да будемо рањиви и осјетљиви, а постојани у сазнању да је све негдје другдје, у Његовом Царству, у Њему. И ја се зато батргам да останем рањив.

Зато никад не могу да вјерујем нерањивим, онима којима живот прође у убјеђивању свијета да је све увијек у реду, онима који не би заплакали. Мој Бог(очовјек) је плакао. (Јован 11,35). Мој Бог(очовјек) је рањив. Зато ми је тешко вјеровати човјеку који не може ићи стазама Његовим.

Рањивост. Пут којим је ишао Христос."

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Православни свештеник у одеждама које су саткале у свом стилу мајанске жене. Диван примјер универзалности и космополитизма Православља: ми нисмо византијски, руски или српски КУД, него Црква, обитавалиште Бога свих народа."

Picture1.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Гледамо породично Господара прстенова. Лијепо искуство, као и свака велика прича, и Толкинов свијет увијек открије нешто ново... Заправо, уживам(о) у миту. Мит је сјајан, до великих истина се само причом може доћи. У нама увијек постоји потреба коју је немогуће рационализовати, да видимо борбу добра и зла и есхатолошку побједу добра.

Него, човјек гледајући Господара увиди оно архаично у себи. Стварно не могу да разумијем неког ко има потребу да "демитологизује", рецимо, косовски мит, а рецимо, "ложи се" на Господара прстенова. Сви смо некад бар били сатјерани у ћошак, надјачани и outnumbered, и знали да не мјеримо чин, наш или туђи, према резултату који очекујемо, него према ономе што бранимо. То је битна, суштинска лекција. Желим да моја дјеца упију мит, мит о части. То ће их у животу чекати неминовно. Хоћу да буду људи."

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Бен Хур. Увијек сам волио тај филм. Сматрао га једним од најбољих филмова о Христу. Пуно бољи од много ког "биографског" - Бен Хур казује причу о томе ко јесте Христос кроз причу о тиме каквим Он чини човјека којег се дотакне."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово и јесу таква времена. Површна, маркетиншка. Спреј за фарбање и префарбавање - најзначајнија алакта. А да заиста нешто учинимо могли бисмо када нашу пажњу не би обузимали рјешаваоци проблема које су сами пројектовали и саботери свега доброг на чему није угравирано њихово име. Корак напријед, назад два. Бог дода један корак, па остајемо на нули.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Ма колико да сам бивао и јесам критичан према монументалном стадионском Православљу с временом сам заволио Храм Светог Саве. Кад год путујем у Београд, као сад, он ми је оријентир и добродошлица. Заволио сам га и због људи, оца Радивоја, Вулета, Владику Арсенија јако цијеним... А драго ми је да мој главни град има једну такву тачку, путоказ ка Царству Будућег Вијека, Небеском Београду, без магле, незалазног Сунца над Храмом и Калемегданом...

А ове женице - шта рећи? Да се чак разбјесним не могу. Јер кад сведеш себе на "тело" и материцу, сведеш на физиологију све што међу људима бива,чаролију љубави, додир, стрепњу, потврду, давање, живот - зар већи јад још постоји? Христос је рекао за живот и душу, а односи се и на Љубав и "тело" и све остало: ко буде чувао, грчевито, узеће му се и изгубиће. Ко себе дадне Другоме и зa Другог - наћи ће и даће му се. Грч је довољно тешко стање.

Само радости! Само неко да шири наш свијет, душу!"

16265694_10210803635502517_2272558381070

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10210803635502517&set=pcb.10210803656943053&type=3&theater

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ко зна који пут о "народу најстаријем..."

Искрено, мени је апсолутно небитно да ли смо и кад и одакле дошли (сви су однекле некад дошли). Знам да смо материјалном и духовном културом и свиме блиски, рецимо, Румунима и не мислим да су расистички критеријуми "чисте крви" битни за било шта. И у простору и времену сматрам најприснијим, својим оно што је припадало и припада хришћанској, првенствено православној Цркви и култури. Значи, за мене је само битно да је Павле проповиједао Васкрслога Христа, Јелинима лудост, Јеврејима саблазан. Од њега и ми вјеру преко Солуна добисмо. Сви ти Перуни, санскрти и храстови, стари коријени ријечи и дрвета, за мене су само стара сјенка коју смо одбацили. Кад кажем "моја предисторија" - то је историја Хришћанства у Мезији и Далматији, моје је свако старо црквиште, крстионица из првих вјекова, то је моје, имао 3% или 97% њихове крви. Шта би нам вриједило да знамо да је цијело човјечанство од нас, а да за Богочовјека нисмо чули? Не би ли нам било по оној о човјеку (и народу) који читав свијет стече, а душу изгуби? Нека, нисам ја из Индије ни Индија из мене. Ми смо преко Солуна дошли из Јерусалима, пасхалним јутром од народа (На)род Његов постали.

https://www.facebook.com/ddjogo?hc_ref=NEWSFEED&fref=nf

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Računajući na uspešan izvoz aviona Galeb, kompanija Soko je novembra 1969. godine počela razvoj usavršene verzije aviona Galeb. Razvoj nove verzije aviona poveren je konstruktorskoj ekipi fabrike Soko.

      Sl. 19. Jedini avion Galeb G-3 i ujedno treći prototip aviona Galeb, u krugu fabrike Soko uoči predaje VOC-u, snimljen za propagandni prospekt kompanije (foto Soko, Milan Majerski)
      Bio je to samostalan projekat fabrike, nezavisno od Generalštaba JNA i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) i bio je izvozno orijentisan.

      Ustvari, kako neko reče, avion koji je imao prednji deo Galeba do usisnika i zadnji deo Jastreba od usisnika do repa.

      Sl. 20. Galeb G-3 bio je samostalan izvozni projekat fabrike Soko. G-3 ev. br. 23003, pogled na kabinu aviona (foto Soko, Milan Majerski)
      Ugrađen je nov, snažniji motor koji mu je obezbeđivao bolje manevarske i poletno-sletne karakteristike. Zbog veće potrošnje goriva povećan je kapacitet krilnih odbacivih rezervoara. Poboljšana je i kabina pilota, što se ogledalo u prekomponovanju instrument-table uvođenjem savremenije opreme i uređaja, a uvedeno je i kondicioniranje kabine što je uslove leta činilo prijatnijim. Izvršena su i manja ojačanja konstrukcije usled povećanja ukupne težine. Tako doteran Galeb označen je kao G-3. Svoj prvi let avionG-3 izvešće 19. avgusta 1970. godine.

      U dokumentima je zabeleženo sledeće: redni broj leta – 49; proizvođač – Soko; naziv/tip – G-3 Galeb; vojna oznaka – N-60; namena – školsko-borbeni mlazni; evidencijski broj – 23003; godina – 1970; datum – 19. 08; piloti za prvi let – Krmelj Vladimir major.

      Sl. 21. Galeb G-3 ev. br. 23003 sa naoružanjem ispred aviona, propagandni prospekt fabrike Soko (foto Soko, Milan Majerski)
      Taj avion bio je faktički treći prototip aviona Galeb i izrađen je samo u jednom primerku, koji je 10. maja 1971. godine primljen u VOC. Njegova spitivanja pokazala su očekivane osobine.
      Prototip 23003 bio je obojen u belo, sa crvenim donjim površinama i tip-tankovima, kao i crvenom linijom od nosa do izduvnog otvora. Ta šema je kasnije postala standardna za sve kasnije prototipove koji su ispitivani u VOC-u, a tokom sedamdsetih godina XX veka i za avione akro-grupe.

      Sl. 22. Prvi let aviona G-3, propagandni prospekt fabrike Soko (foto Soko, Milan Majerski)
      Ono što je bilo zanimljivo, jeste da je motor Viper 20F-20 Mk 532 na avionu G-3 bio nešto snažniji od motora Viper 20 Mk 531 koji se nalazio na Jastrebu. Katapult sedišta bila su Folland Type 1-B.

      Od naoružanja G-3 u nosu je imao dva mitraljeza kalibra 12,7 mm Colt-Browning AN-M-3 sa po 80 metaka. Na nosačima za naoružanje ispod krila nosio je: raketno – šest NRZ kalibra 127 mm HVAR-5˝ i dva lansera za četiri NRZ kalibra 128 mm ili dva lansera L-12-57 za 12 NRZ kalibra 57 mm BR-1-57 ili dva lansera L-16-57 za 16 NRZ; bombardersko – dve avio-bombe mase od 50 do 250 kg (FAB-250 iliFAB-100 ili PLAB-200 ili PLAB-150 ili dva svežnja S-8-16 za avio-bombe RAB-16 ili SN-3-50 ili KPT-150.
      Nišan na avionu bio je žiroskopski Thomson-CSF RY-22.

      Sl. 23. Iz propagandnog prospekta fabrike Soko, koji je urađen na engleskom jeziku, a bio je namenjen inostranim vazduhoplovnim snagama, potencijalnim kupcima ovog aviona. G-3 u letu iznad obale našeg dela Jadrana (foto Soko, Milan Majerski)

      Sl. 24. Na aeromitingu na aerodromu Le Burže kod Pariza, održanom juna 1971. godine. Novi Galeb u karakterističnoj šemi bojenja na prednjem delu trupa ispod kabine a ispred usisnika imao je broj 938. Le Burže 5. jun 1971. godine (foto J. F. Gueguin)
      Novi G-3 svetskoj javnosti prikazan je na vazduhoplovnoj izložbi na Le Buržeu juna 1971. godine. Fabrika Soko je pokušala da proda G-3 vazduhoplovstvima nesvrstanih država. Međutim, tržište je tražilo moderniji avion. Za ovaj avion nije bilo zainteresovani ni naše RV jer je očekivalo moderniji avion G-4 Super Galeb. Tako je projekat G-3 završio samo na jednom avionu.

      Ipak, avion je bio od koristi. Tako je u VOC-u G-3 bio značajna platforma za ispitivanja. Sa njega je lansirana i programirana raketna meta PRM-200. Ujedno je iskorišćen i kao platforma za razvoj avionaG-2AE, koji je bio namenjen za izvoz. Izvozni G-2AE imao je isti motor kao ostali avioni G-2A (Viper 11 Mk 22-6), ali klimatizovanu kabinu.
      Posle isteka resursa, predat je Školskom centru u Ralovcu kao nastavno sredstvo. Pre toga je vraćen na standard G-2A (motor je ostavljen originalni) i prefarban u maskirnu šemu. Kao takav dočekao je rat. Poslednji put je viđen na travnatom delu aerodroma Butmir 1993. godine, gde je i fotografisan.

      Sl. 25. Kraj aviona G-3 bio je sličan kraju države u kojoj je napravljen. Avion Galeb G-3 ev. br. 23003 „bačen“ na travnatom delu sarajevskog aerodroma Butmir. Iza se vidi kontrolni toranj aerodroma. Fotografisano 23. decembra 1993. godine (foto Nick Weight)
    • Од Broken,
      Prvo, ne bi me čudilo da je ovaj film već odavno poznat ovdašnjoj populaciji i da ste već pisali o njemu. Ipak, s obzirom da me je podstakao na razmišljanje više od bilo čega drugog u poslednje vreme, imam potrebu da otvorim temu i nadam se čujem vaša razmišljanja.
      O čemu se radi ?
      Pre neke tri nedelje drugar mi pošalje link i kaže da pogledam film jer bih ga mogao iskoristiti u nastavi. Nije mi se baš gledalo pa sam samo preleteo preko teksta koji sam dobio uz film. Kad sam pronašao peripetiju u tom tekstu i pročitao epilog nisam imao hrabrosti da gledam film nekoliko dana. O centralnoj situaciji u filmu sam razmišljao svakodnevno u narednih desetak dana. Šta bih ja uradio ? Ne znam ni sad. Iako sam se dvoumio da li da film koristim u nastavi na kraju sam prelomio, puštao starijim učenicima i onima za koje sam procenio da bi mogli da podnesu priču.
      Evo filma i teksta Rastka Jovića. Za one koji ne žele da gledaju i čitaju dole ću izneti ključni problem.
       
      Tekst Rastka Jovica.pdf
       
      Evo čitave situacije ukratko:
      "Отац и син стижу на мост. Пошто следећи воз стиже за сат времена, имају
      довољно простора да раде нешто друго. Син одлучује да пеца на реци, а отац
      одлази у своју кућицу која је на пристојној удаљености од моста. Из те командне
      кућице могуће је видети да ли воз или брод наилазе.
      Убрзо стиже телефонски позив да се мост подигне, како би мањи брод
      прошао испод њега. Отац покреће команде и тешка конструкција се успиње и остаје
      уздигнута високо ка небу. Воз који треба да стигне, изненада пролази кроз црвено
      светло и тиме се много брже него што је очекивано појављује пред мостом. Отац је
      отишао до друге кабине да провери хидраулику моста, те се сада он и син не могу
      да виде. Видевши воз који иде све брже, син почиње да дозива оца који га не чује.
      Вративши се у своју командну кућицу, отац изненада уочава да се испред моста
      налази воз који не треба да буде ту. Дигнут мост у таквој ситуацији значи сигурну
      смрт за многе путнике, јер времена за кочење нема. У паници, он гледа ка реци
      према сину којег је оставио да ту пеца. Син више није ту... он је на самом мосту где
      покушава да помоћу ручне команде спусти мост пред возом који долази све брже и
      брже. Оклизнувши се, малишан упада у механизам моста, док отац беспомоћно
      гледа са удаљености све оно што се дешава.
      Сада су остале секунде у којима отац треба да донесе одлуку. Да ли ће
      спустити мост и тиме сигурно убити свог сина, или ће оставити мост уздигнут и
      тиме га спасити, истовремено убијајући све људе у возу."
    • Од ризница богословља,
      У недељу, 29. априла 2018. године, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, ђакон Петар Дабић, кардиолог и сабрат при храму Светог Трифуна на Топчидерском гробљу у Београду, одржао је предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: „Потпомогнута репродукција – православни приступ“.
      НА ВИДЕО И ЗВУЧНОМ ЗАПИСУ ПРЕДАВАЊА БЛАГОДАРИМО РАДИЈУ БЕСЕДА!
       
       

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×