Jump to content

"Само не прелазите границу!" - Исповест и разрушени брак

Оцени ову тему


JESSY

Препоручена порука

пре 2 минута, Paradoksologija рече

To epska poezija (po grijehu stari roditelj), ne pravoslavlje :D

Prenošenje praotačkog greha na nova pokoljenja je pak druga tema. Ali nije samo začeće greh niđe međ pravovernima, samo kod manihejaca, bogumila, katara i inih.

A ceo svet u zlu leži?Ne samo začeće ali način je pali,ostrašćeni.Pokušali su neki sv.Oci da odgovore na to kakav je bio predpali ali opet su dali ,,pali odgovor,, kao cveće,pčele etc ... danas bi možda rekli prosta deoba i sl.:DJa se pitam kako su Adam i Eva mogli da ispoštuju prvu zapovest bez sexa?Razmnožavali se poljupcima?:)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Kratos рече

A ceo svet u zlu leži?Ne samo začeće ali način je pali,ostrašćeni.Pokušali su neki sv.Oci da odgovore na to kakav je bio predpali ali opet su dali ,,pali odgovor,, kao cveće,pčele etc ... danas bi možda rekli prosta deoba i sl.:DJa se pitam kako su Adam i Eva mogli da ispoštuju prvu zapovest bez sexa?Razmnožavali se poljupcima?:)))

Pa to, nigde nije samo začeće problem. Avgustin je, recimo, maštao o totalno racionalno i voljno kontrolisanom načinu razmnožavanja kao idealnom za Adama i Evu da nisu pali.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Иван ♪♫ рече

A o čemu se radi? :) 


Све ово на шта кукају, сад кад подвучем црту и погледам - искрено ми је жао што није имао ко да ми каже то...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Kratos рече

Ja se pitam kako su Adam i Eva mogli da ispoštuju prvu zapovest bez sexa?Razmnožavali se poljupcima?


Ако је људска репродукција грех, а Бог је створио човека, онда испада да је Бог аутор греха и зла, а то не може бит'... 

Буквално испада да је намерно дао то само да би имао за шта да окриви људе касније. :) 

пре 14 минута, Kratos рече

Pokušali su neki sv.Oci da odgovore na to kakav je bio predpali

Не знамо ни шта су радили уопште пре тога нпр. :) 

Пад је први догађај у целом Писму, оно почиње тиме, људи су одмах забрљали ствар...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Господин Дареалис рече


Ако је људска репродукција грех, а Бог је створио човека, онда испада да је Бог аутор греха и зла, а то не може бит'. :) 

Буквално испада да је намерно дао то само да би имао за шта да окриви људе касније... 

Ne.To je prva zapovest.Bukvalno prva pre bilo kakvog pada.Uzmi pogledaj sam Postanje.Pored te afirmativne druga je restriktivna.Čini i ne čini.Ne kradi i poštuje roditelje svoje recimo.Taj odnos postoji među zapovestima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Kratos рече

Ne.To je prva zapovest.Bukvalno prva pre bilo kakvog pada.Uzmi pogledaj sam Postanje.

Па добро, ја кажем да то само по себи не може да буде грех... :)

Очигледно је била Божија воља да се човек тако размножава.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Господин Дареалис рече

Па добро, ја кажем да то само по себи не може да буде грех... :)

Очигледно је била Божија воља да се човек тако размножава.

Kako?:D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Darel

Nije se covek morao ovako razmnozavati, bar tako kazu evolucioni biolozi koji se bave evolucijom sexualnosti i pola. Zasto jeste, postoji nekoliko odgovora,  bolja adaptacija na promjenljivo okruzenje zbog svake jedinke koja se razlikuje itd, imaju cetiri ozbiljne hipoteze, tako da ne bih rekao ishitreno sta je Bog htio.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Ronald рече

Nije se covek morao ovako razmnozavati, bar tako kazu evolucioni biolozi

Ne verujem.Evolucioni biolozi polaze od toga da postoje dve homo sapiens sapins jedinke muškog i ženskog pola.Čak i genetski prate mitohondrijalnu Evu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 13/12/2016 at 22:08, JESSY рече

«Не прелазите границу! Не размишљајте о белом мајмуну!»

..размишљам о свом женику, маштала о њему, покушавала да уобразим блискост с њим, узбуђивала се… и то је такође био мрски, скверни грех. Ја никог не обмањујем, никоме ништа не отимам – просто волим свог женика. Зашто је то тако скверно? Постепено, полусвесно сам дошла до закључка да су скверни и греховни – сама осећања, сама телесна блискост.

Crkva slavi zacece Svete Ane i zacece Svetog Jovana Krstitelja, a nas se gresnika Andjeli gnusaju? Zato sto i kad jedemo pijemo, kad govorimo i kad se sastajemo sa muzem/zenom, u nas je pohota skota, halapljivost, nadmenost i drskost prema bliznjem.

Tacno "sitni" grehovi otkrivaju sav uzas covekove duse.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Kratos рече

Ne verujem.Evolucioni biolozi polaze od toga da postoje dve homo sapiens sapins jedinke muškog i ženskog pola.Čak i genetski prate mitohondrijalnu Evu.

Nije to pitanje homo sapiensa vec evolucije polnosti i sexualnosti posto na nizim nivoima imamo i organizme koji se sami oplodjuju i pored toga sto postoje muzjaci.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, БанеЛ рече

Проблем код нас Срба, вероватно и код Руса, што би све на брзину. Кад се прилепимо за једну идеју, онда смо фанатици. И још умислимо да смо савршени, а нисмо, па онда обришемо лицем патос. Носити бреме које нам други наметне, које ни тај сам не би носио, чиста је лудост. У сваком случају, ово је још једна добра тема за размишљање. Многи млади би се приближили вери, када сексуалност не би била табу тема, а у већини средина јесте. 

П.С. Прошлог децембра теме о мушко-женским односима као и тема Лепог су запалиле форум, па су неке чланице форума негодовале. Просто је дивота када видите да су духовна питања тренутно најинтересантнија за форумаше. :)

Браво Бане!

Када читам уводни пост, а поготово каснију расправу, делује као да је само питање духовног вођства, односно да ли је духовник дорастао задатку, а да се припадност и посвећеност подразумева.. А приметио сам то на још неким местима, што на форуму што у Цркви, потпуно (или делимично потпуно) одсуство сагледавања реалног стања ствари. Као да се играмо игара за одабране, живимо у неком свом свету потпуно несвесни околине... Прича јесте тешка, на километар мирише на Русе, али код нас, мислим да преко 90% младих не би ни на крај списка ставило свештеника, када би желело савет ове врсте. Највећи део би одмах прешао на ствар. Питање је колики је број тинејџера који једном годишње дођу на Литургију, ако уопште дођу и једном. Ако наша Црква себи дозволи да нам децу саветује овако као у причи, побећи ће и ови што долазе. Онда није проблем само у народу.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 12/14/2016 at 20:30, БанеЛ рече

Многи млади би се приближили вери, када сексуалност не би била табу тема

Hmm, da, ako se dobro sećam, u srednjoj školi je jedna drugarica rekla kako ne želi da bude religiozna jer religija zabranjuje seks. Ima tu i pogrešnih predstava.

 

On 12/14/2016 at 23:58, Господин Дареалис рече

Све ово на шта кукају, сад кад подвучем црту и погледам - искрено ми је жао што није имао ко да ми каже то...

nisam shvatio :) 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас Хришћани када размишљају о литургији они често сматрају да је Литургија тј Евхаристија једна од седам светих Тајни. Међутим ако хоћемо предајнски да говоримо о светој Литургији онда под Литургијом никако не можемо подразумевати једном од Светих Тајни. Зашто? Зато што када би нас неко питао шта је то идентитет Цркве, која је то лична карта Цркве ми не бисмо морали много да му говоримо него било само довољно да га одведемо на Свету Литургију. Управо Света Литургија јесте сама Тајна Цркве, јесте пројава и манифестација и образовање Цркве јер на Литургији налазе се сви, читава Црква. Ту је сам Христос у Светим даровима у Телу и Крви у Светом Причешћу, ту су сви верници, ту су и светитељи Божији који су и осликани на зидовима Храма у куполи Храма налази се Пантократор. Дакле Света Литургија јесте место, јесте простор на којем се остварује заједница верних и Бога и заједница верних међусобно.

       
      Долазећи у Цркву верник он долази из света, долази на Свету Литургију и доноси са собом читав свет. Доноси са собом и сво своје искуство, све оно што он јесте и то приноси на Светој Литургији као уздарје Богу. Бог то прихвата и благодаћу својом освећује оно што му човек доноси симболи тога што је донето јесу хлеб и вино. Господ благодаћу својом претвара тај хлеб и вино у Крв и Тело Христово. Узимајући, и причешћујући се од Тела и Крви Христове сваки верник појединачно како и сама реч каже причешћује се постаје честица, постаје део тог саборног дела Христовог, постаје део Цркве Христове. Отуда као центар човековог живота, као сам смисао човековог живота овде у историји није простор у који ми долазимо да бисмо се индивидуално молили за своје појединачне духовне потребе које могу да постоје и које се испуњавају и на самој Светој Литургији. И то није коначни и примарни, најважнији циљ Свете Литургије. Заправо у Светој Литургији ми долазимо да бисмо кроз причешће потврдили и показали да припадамо Христу, да смо делови тога његовог Тела и да бисмо причешћујући се тим Телом и Крвљу Христовом примили све оно што Он носи у себи тј, пуноћу Божанства коју носи у себи.
      Многи људи имају потребу да се припреме за  Свето Причешће да би како се то каже били достојни Светих Тајни., Тела и Крви Христове. Једно такво схватање и један такав менталитет заправо не изражава православну духовност и православно предање. Јер Свето Причешће увек је и искључиво само дар Божији. Никада ми не можемо себе припремити толико, никада не можемо себе очистити толико да можемо мирне савести осећајући се достојнима примили ту Свету Тајну. Ако бисмо говорили у складу са предањем Цркве једино што нас не удостојава Светога Причешћа то је осећање да смо достојни. Другим речима ако хоћемо да се припремимо адекватно за Свету Тајну Причешћа ми морамо у свом свакодневном животу у свом подвигу да у себи будимо осећање и свет да никада нисмо достојни љубави Божије. Али да управо због тога што је Бог, Бог љубави он нас такве какви јесмо недостојни прихвата и узима кроз љубав своју у своја недра и у своје наручје.
      Разуме се да се одмах ту поставља питање, зашто пост и зашто онда Света тајна исповести унутар Цркве. Зар нису пост и исповест услови да бисмо се причестили, зар нису пост и исповест нека врста духовне припреме за Свету Тајну Причешћа? Свакако да пост и исповест јесу саставни део човековог духовног живота. Свакако да пост и исповест јесу неопходни за  човеков духовни живот, али када говоримо о том тројсву, Света Тајна Причешћа, пост и исповест, морамо знати да у складу са светоотачким духом, у складу са богословљем светих отаца који јесу једини носиоци и тумачи православнога предања никада не постоји код њих забележена узрочно – последична веза ове три димензије човековога живота. Никада не условљава ни пост ни исповест Свето Причешће нити Свето Причешће зависи од поста и исповести. У православном предању, одувек се постило онда када Црква прописује пост тј. када Црква препоручује вернима да се подвизавају и духовно узрастају у периоду поста кроз саму тајну поста. Кроз одрицање од својих страсти, од свога греха али истовремено кроз задобијање врлина и Љубави као крајњи циљ поста. Са друге стране исповест одувек постоји као Света Тајна покајања у Цркви али то је нешто што се не може програмирати тј. не можемо ми споља, вештачим и механичким путем у некоме произвести осећање покајања као осећање радосне туге због пада који нам се десио али истовремено због осећања присуства љубави Божије управо онда када нам се десио пад уколико ту љубав затражимо и уколико јој се обратимо. Дакле, не можемо насилно и споља у некоме произвести то осећање чежње за Богом. А потребу да неко то своје стање покајања то осећање радосне туге запечати и посведочи јавно изнесе пред Богом и пред свештеником не можемо произвести опет вештачки и ту потребу неко или има или нема. Онда када је има Црква постоји преко својих свештеника да би некоме ко осети ту потребу била уз њега и пружила му могућност да ту потребу своју и оствари.
      Разуме се да најкраће говорећи с обзиром да је Света Литургија центар нашег живота управо због тога и само због тога што се причешћујемо Телом и Крвљу Христовим, ми треба да се причешћујемо када се литургија служи јер се она само због тога и служи. Ако бисмо строго догматски говорили, ми можемо чак да кажемо да се доводи у питање и смисао присуства нашега на Литургији уколико се нисмо причестили. Значи ми се причешћујемо онда када се служи литургија јер се Литургија само због тога и служи. А постимо онда када је Црква препоручила да постимо. То значи, четири велика поста, среду и петак и још неколико појединачних дана. Исповедамо се онда када имамо духовну потребу и јасно се ту види да једно друго не условљава.
      Уколико бих ја као свештеник наложио некоме строжији и велики, силан и снажан пост а тај пост и та моја препорука би можда довела до тога да се потпуно да се раслаби духовно верник да он заправо више ни не жели да иде у Цркву. Или уколико бих ја некоме рекао да се причешћује једном у десет година или једанпут годишње уколико би то заправо умањило његову чежњу за  Христом онда бих ја погрешно поступио. То су врло деликатне ствари јер духовни живот се тиче нашега односа са Богом и све што чинимо као свештеници поготово када је реч о Светом Причешћу и у вези са тим и о посту и исповести морамо све да чинимо да тако да то буде на изграђивање тела Христовог, то значи на изграђивање верника као на живих икона Божијих.
      Причешће као центар нашега живота мора бити и наша стална брига и без обнове те Литургијске свести, без осећања који се темељи на нашем сједињењу са Христом кроз  Свете Тајне, кроз Причешће Телом и Крвљу Христовом, да без тог осећања не може бити ни праве Литургијске обнове и да у суштини нема ни духовног живота. Духовни живот није апстракција није својеврсно појединачно индивидуално самозатворено медитирање о некаквим духовним вредностима и медитирање о Богу, него је то један реалан живот који се темељи и извире из Светога Причешћа али се и враћа опет изнова Светом Причешћу.
       
      Патријарх српски г. Порфирије (Перић)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештенство архијерејских намесништава бечејског, жабаљског и врбашког је ове године Господње приступило светој Тајни исповести у хрaму Преноса моштију Светог оца Николаја у Равном Селу.

       
      По благослову Његовог Високопреосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, свештенике је у четвртак, пете седмице Часног поста, 15. априла 2021. године, исповедио протопрезвитер-ставрофор Слободан Марковић, умировљени парох косјерићки.
      У име присутног свештенства, благодарност проти Слободану је изразио протопрезвитер Далибор Купусовић, архијерејски намесник врбашки.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештенство оџачког и бачкопаланачког архијерејског намесништва  је и ове године Господње приступило светој Тајни исповести у Световаведењском храму манастира Бођани.

       
       По благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, свештенике је у среду, пете седмице Часног поста, 14. априла 2021. године, исповедио протопрезвитер-ставрофор Слободан Марковић, умировљени парох косјерићки.
      У име присутног свештенства, благодарност проти Слободану је изразио протопрезвитер Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак, пете седмице Часног поста, 13. априла 2021. године, после јутарњег богослужења у храму Преноса моштију светога оца Николаја у Сивцу, свештеници и ђакони архијерејског намесништва сомборског и суботичког приступили су светој Тајни исповести.

       
      По благослову Преосвећеног владике Иринеја, свештенство поменутих намесништава је исповедио протопрезвитер-ставрофор Слободан Марковић, умировљени парох косјерићки.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак, пете седмице Часног поста, 12. априла 2021. године, после вечерњег богослужења у храму Сабора српских светитеља у Будисави, свештеници архијерејског намесништва новосадског другог приступили су светој Тајни исповести. 

       
      Протопрезвитер-ставрофор Слободан Марковић, који је исповедио свештенике, истакао је значај истинског покајања за свештеника и свештеничку службу, говорећи да свештеник треба да лечи своју душу како би имао снаге да се моли и бори за спасење својих парохијана.
      Протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, захвалио је проти Слободану на указаном труду и љубави. После свете Тајне исповести уприличена је трпеза љубави у просторијама Светосавског дома. 
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...