Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Nostalgija je - ovo...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Једно безбрижно детињство које моја деца нажалост данас немају...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Милан Ракић рече

Једно безбрижно детињство које моја деца нажалост данас немају...

To ti, ipak, ne možeš u njihovo ime da govoriš. Bezbrižnost neko doživljava ovako, neko onako. Samo si, čini mi se, suviše sentimentalan prema sebi, posredno; pa to projektuješ u ovom slučaju, i verovatno još ponegde. Isto kao i ja. U stvari, ne isto kao i ja, jer sam gori od tebe.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Nebojš.a рече

To ti, ipak, ne možeš u njihovo ime da govoriš. Bezbrižnost neko doživljava ovako, neko onako. Samo si, čini mi se, suviše sentimentalan prema sebi, posredno; pa to projektuješ u ovom slučaju, i verovatno još ponegde. Isto kao i ja. U stvari, ne isto kao i ja, jer sam gori od tebe.

Могуће... Али мислим да не пројектујем... Причам оно што видим и што моја деца "ћуте", али осећају и те како... Недостатак животног простора и свог крова над главом на првом месту... Честе селидбе, губитак окружења и проче...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Razumeo sam o čemu govoriš i u onom prethodnom postu, ali ipak: neko bezbrižnost učitava sasvim drugačije. Nekoga upravo rasterećuje ono što drugoga opterećuje.

Ima i ono da kada te nešto boli kao dete na jedan čudan način, kasnije, doživiš kao nostalgiju; jer je neko tu nešto iskreno projavljivao, i slično.

 

Rečju: mislim da čovek treba da je rasterećen ma kakve da su okolnosti u pitanju i da je to ono najveće što može da da onome koga voli.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Носталгија оптерећује наш народ. Пошто живимо све горе често се присећамо прошлих времена и о њима причамо са дрштвом. Некада ми је то сметало код старијих кад крену са оним"у моје време... ти се тад ниси ни родио, или био си мали...." У задње време људи мојих година исто причају. Постајем део тога и ја. Стварно, нарочито кад мало више потегнемо, већину времена проведемо у сећању на прошла лепша времена. Садашњост нам је тако суморна и сива, да једино лепо је оно што је некада било. Жалосно је што је омладина, клинци, у том тмурном стању, мрзовољна, лења, некако слаба. Чега ли ће с они сећати.... игрица на компјутеру и ФБ статуса... Жалосно. :( 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Ignjatije рече

Носталгија оптерећује наш народ. Пошто живимо све горе често се присећамо прошлих времена и о њима причамо са дрштвом. Некада ми је то сметало код старијих кад крену са оним"у моје време... ти се тад ниси ни родио, или био си мали...." У задње време људи мојих година исто причају. Постајем део тога и ја. Стварно, нарочито кад мало више потегнемо, већину времена проведемо у сећању на прошла лепша времена. Садашњост нам је тако суморна и сива, да једино лепо је оно што је некада било. Жалосно је што је омладина, клинци, у том тмурном стању, мрзовољна, лења, некако слаба. Чега ли ће с они сећати.... игрица на компјутеру и ФБ статуса... Жалосно. :( 

Ја би ипак рекао да је добро да и то имамо и да нам је , ако ништа друго, детинство и рана младост била лепа. Неко нема ни то.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када се присетим времена проведеног на селу, времена када бих од буке чуо само звук меденице. Када се присетим тог прелепог мириса у дрвеној колиби препуној кајмака, сира.. Када се присетим како сам слатко јео и најобичнију саламу код својих баба и деда. Када се присетим шетњи по ливадама и јурњаве за лептирима. Када се присетим како смо као деца узимали самаре од коња, навлачили их на себе као да су нам падобрани, а онда скакали са тракторске приколице као да смо у авиону. Када се присетим вечери препуних звезданог неба када се од буке могла чути само песма зрикаваца у трави или по неки лавеж. Када се присетим времена када ми је и хладни подрум испуњен бачвама био прелепо место за одмор од летње жеге. Када се присетим једноставности тих старих кућа, штала, колиба.. саграђених од хладног камена, блата, дрвета, трске.. материјала хладног на додир, али, кућа препуних љубави и срдачне топлине.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Ignjatije рече

Затим:

 

 

О, да, свакако и ови млади мутанти долазе и код мене у обзир! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...