Jump to content
JESSY

За све вас којима говоре да сте преосетљиви

Recommended Posts

Управо сада, JESSY рече

мој нервни систем је дефинитивно осетљивији...ја сам жена од емоција...плачем, смејем се, тугујем, веселим се....код многих људи тога нема...живе флегме...не реагују уопште...просто се питам да ли су аутистични...

Nije to do nervnog sistema :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, JESSY рече

ок....али има и тога...мало сам проширила причу...

Kazem ti, ja slabo u to verujem.

Da fizioloski reagujes burnije na neke situacije onda bi se moglo pricati o nervnom sistemu. Npr. da pocne da ti se koci ruka ili drhti vilica kad vidis staru baku ili dete kako boso prosi na ulici po snegu.

Medjutim, ako zbog toga places ili ne mozes da spavas ili ne mozes da jedes ili opsesivno kompulsivno nastavljas danima da prolazis tim istim mestom po desetine puta dnevno, onda to nije do nervnog sistema nego do tvoje licne psihologije koja je mozaik satkan od niza faktora koji odredjuju licno tebe kao osobu.

To je vazno razlikovati jer u slucaju fizioloskih promena ili sto vi zovete osetljivosti nervnog sistema, stvari se ne mogu trajno menjati, eventualno kontrolisati lekovima itd. U slucaju "licne psihologije" stvari se mogu menjati kroz terapije, edukacije, promene sistema vrednosti, verovanja itd. I tu je btw. sustinska razlika izmedju psihoza i neuroze. 

Zbog svega toga smatram da ono sto je autorka clanka opisala nije osetljivost nervnog sistema. Dalje, smatram da osetljivost o kojoj pise uopste ne mora biti neka mana ili nedostatak uzuzev ako ga onaj ko je isetljiv sam tako ne dozivljava. I na kraju, smatram da saveti koje je dala treba da primenjuju svi ljudi a ne samo preosetljivi. Eto, to je otprilike to i da ne bude zabune, ovo je samo moje licno misljenje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zamislite, na trenutak, da se naš doživljaj sebe/identiteta/ega, u formi nekog predmeta, nalazi unutar našeg grudnog koša. Osobe sa dubljim kapacitetom kao što su mogućnost uvida, introspekcije, odgovornosti, kajanja, skromnosti, empatija i otvorenosti uma, imaju drvenu kutiju u grudnom košu. Osobe sa krhkim identitetom, sa druge strane, imaju staklenu kutiju.

Kada život nanese udarce osobi sa drvenom kutijom, ona se može oštetiti. Kutija može dobiti ogrebotine, može joj čak otpasti cela jedna strana, ali kutija će i dalje postojati. Drugim rečima, ove osobe mogu doživeti veliku bol, ali će ostati čitave. Bol koji osećaju može na momente biti nepodnošljiv, ali će ga preživeti. Oni su u stanju da osećaju bol zato što mogu da ga podnesu.

Osobe sa staklenom kutijom ne mogu da dopuste da bol prodre u njihovu kutiju, zato što bi mogao da im slomi identitet. Zato su ove osobe akutno osetljive na negativne događaje koji prete njihovom egu. On ili ona se momentalno povlače i beže nazad u svoj svet. Njihovi mehanizmi obrane deluju kao zaštitno polje oko njihovog ega. Svaka pretnja za ego, računajući i uvid, odgovornost, kajanje, empatiju i poniznost (dakle, sve što u sebi sadrži element bola) se odbija i šalje izvan njih – najčešće na nekog drugog. Na primer, najčešći mehanizam odbrane kod narisoidnih ljudi je da nekog drugog optuže da je narcisoidan.

Zaštitno polje za ego sastoji se od mnogih mehanizama odbrane, kao što su projekcija, projektivna identifikacija, negiranje, pomeranje, regresija (zauzimanje uloge žrtve), idealizacija i intelektualizacija. Ove odbrane služe da zaštite izuzetno krhk ego narcisoidne osobe. Često, kad se pretnja približi egu, narcis reaguje besno, okrivljujući i napadajući nekog drugog.

Važno je primetiti da svako od nas koristi ove mehanizme odbrane. Međutim, kod narcisoidnih ljudi, oni se koriste do ekstrema, sprečavajući ih da imaju realan pogled na sebe, druge i na svet. Tako, ako ste u odnosu sa narcisom, zbog njihovih izvrtanja, projekcija i ekstremizovane potrebe da uvek budu viđeni kao dobrice, često će vas napadati, u pokušajima da vi budete viđeni kao zlikovac. Zapravo, njihova izvrtanja realnosti mogu biti toliko intenzivna, da se čini da su stvorili alternativnu realnost; realnost u kojoj je narcis uvek u pravu, ispravan i nevin, a svi koji se sa njim ne slažu su ludi.

Caka je u tome što narcisi mogu lepo funkcionisati sa ljudima sa kojima nisu bliski. Oni, na intelektualnom nivou, znaju kako da se ponašaju kako bi bili doživljeni kao ljubazni i pouzdani. Oni su odlični u tome da učine javnost da o njima misli pozivitno. Tek iza zatvorenih vrata počinju da bivaju agresivni i okrutni. Taj nesklad nije vidljiv ljudima sa kojima nisu bliski.

Ako osoba koja nije u odnosu sa narcisom i sama nije narcis, njena drugačija priroda preti da ugrozi krhki ego narcisa. Takvi ljudi mogu stvari da dožive na dubljem nivou, dok narcisi ne mogu. Narcisi zbog toga zavide toj osobi, ali  to, naravno, ne prepoznaju, pošto im nedostaju samosvest i uvid, pa oni zato nesvesno sabotiraju osobu kojoj zavide. Oni očajnički žele da budu doživljeni kao „duboki”, pa se projektuju i izvrću reanost, videviši tu drugu osobu kao ludu ili kao nekog koga treba popraviti. Kao rezultat, osećaju se kao dominantna i ispravna osoba u tom odnosu.

Postoje, dakle, dva tipa osetljivosti ega: jedan koji se odnosi na osećaj opasnosti po ego, i drugi koji uključuje mogućnost dubljih osećanja.

Drugi tip osetljivosti omogućava nam da budemo svesni osećanja drugih ljudi, kao i sopstvenih. Ovakvi ljudi imaju sposobnost introspekcije, savesnosti i empatije. Njihov ego nije imun na udarce, zato što su ljudi, a intenzivan bes doživljavaju kad osete nepravdu, nepoštovanje ili zlobu. Ipak, za razliku od narcisa, intenzitet njihovog besa je odgovor na stvarnu pretnju njihovoj ljudskosti ili ljudskosti drugih.

Ovaj prvi tip osetljivosti u potpunosti u funkciji ega i stvara disfunkcionalne mehanizme odbrane, dok je drugi dubok i omogućava nam da rastemo, menjamo se i budemo empatični. Taj drugi tip osetljivosti je ono što menja svet. Tačnije, on je dar.

 

http://www.psihoverzum.com/vodic-za-prezivljavanje-narcisa-o-dve-vrste-osetljivosti/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne plašim se ja za one što kukaju stalno kako im je ovo ili ono. Stvarno ne. Oni samo privlače pažnju i gledaju kako da iscede u svoju korist malo vaše energije. Oni će preživeti i prebobati sve, samo kad imaju žrtvu. Tih se treba kloniti, iako će vikati, bacati se, urlikati, plakati ako ih odbijete i ako odustanete od toga da budete njihova igračka.

Plaše me oni što ćute, što se ne ističu, a trebali bi, što pate u tišini. Što izbegavaju društvo, što odgovaraju samo kad ih pitate, što daju savet samo kad tražite. Oni što nikada ne pričaju o sebi, a pažljivo vas uvek saslušaju. Za njih se brinem. Za one što se smeju a plaču u tišini. Za one što vas grle, a njima je očajnički potreban zagrljaj. Za one što pomažu svima, a ne traže pomoć. Za one što nestanu iznenada u snu, dok spavaju. Za one što se ne svadjaju, nego posle plaču u mraku svoje sobe.

Kažu infarkt, …Nije, to je tuga. Tuga zbog samoće, zbog neshvaćenosti, zbog hipersenzibilnosti, zbog sposobnosti da osete sve. Zato se povlače. Osećaju sve i svakoga, to ih boli, to ih guši. Toliko iscrpe od bujice utisaka i emocija, da moraju da se zalede i povuku u mišju rupu gde ih niko ne vidi.

To su te hipersenzibilne osobe. Pomalo neshvaćene. Pune ljubavi, empatije. I uvek na kraju nekako same. Jer one znaju sve. Imaju sedmo čulo. Znaju i sebe. I sve ljude. Imaju neki talog kolektivnog sećanja i osećanja celog ljudskog roda.

Nekada bivaju toliko preplavljene uticajima da postanu agresivne. Pitate se šta im je odjednom, a njihov sistem je prepun i treba pražnjenje. Samoću, tišinu, zagrljaj, istinu, dobrotu i suze. Njih čisti samo ono najčistije. Sve ostalo ih prlja.

Ako imate ovakvu osobu u svojoj okolini, uzmite je za prijatelja i zagrlite. Nije lako sa njom, ali nikada vas neće izneveriti ako joj podarite slobodu. I daće vam neograničenu ljubav i podršku. Samo je pustite I zagrlite ponekad. Kad se najmanje nada…

Jer samo one mogu napraviti istinsku promenu. U nama i oko nas.

 

http://www.nadamarkovic.com/2016/10/24/te-hipersenzibilne-osobe/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako smo iole kao licnosti u granicma "normale", dovoljno je da znamo da se zastitimo

a tako je lepo to receno i davno, i citasmo i ne skontasmo

"Budite lukavi kao zmije a bezazleni kao golubovi"....necu da menjam svoju osetljivost, empatiju, nista, samo je trebalo da naucim ovo drugo "lukav kao zmija" u smislu da prepoznam opasnost s koje strane nailazi, od koga da se klonim svega sto rusi moj svet, da naucim da se zastitim

blago ali odlucno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

To sto se tice aspekta spoljnih napada na moju osetljivost/preosetljivost

Previse je psihopata medju nama, a dobra dusa polazi uvek od sebe, ne moguci da shvati da postoje sasvim drukciji   ljudi.

No dobro jest sto postradasmo. Ako naucismo bar nesto iz patnje:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mnogi ne umeju da kazu "NE", da stopiraju ljude koji nasrcu agresivno iz raznih pobuda.

Ali treba da podjemo od pitanja:

"Da li ja drugima, pa i sebi mogu da posluzim ovako chemerno zaplasen, neodlucan, u strahu da cu biti odbacen ukoliko se suprotstavim?? Strah, nakupljeni gnev na drugoga, na samog sebe zbog toga sto licim na probushenu ribarsku mrezu u koju su upale gladne ajkule mojom krivicom?"

 

Bitno je ono: blago ali odlucno pobodi ogradu na udaljenosti od sebe koja tebi odgovara;

Uz cutanje, najbolje je tako:)

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, emilija рече

To sto se tice aspekta spoljnih napada na moju osetljivost/preosetljivost

Previse je psihopata medju nama, a dobra dusa polazi uvek od sebe, ne moguci da shvati da postoje sasvim drukciji   ljudi.

No dobro jest sto postradasmo. Ako naucismo bar nesto iz patnje:)

Osetljivost nista ne valja, mozda u manastiru gde se samo molis... Treba vladati svojim emocijama, staviti ih po strani, jer cesto nicemu ne sluze, ukljuciti mozak i tako ici kroz zivot...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...