Jump to content
Милан Ракић

Разговори о болестима зависности са сарадником Центра "Земља живих"

Recommended Posts

пре 8 часа, Aleksandar Stojkovic рече

Pa zato sto sam opsednut demonima alkohola, kanabisa, alprozepama i zolpidema...Inace sam prilicno talentovan pesnik koji bi mogao da vam drzi predavanja o umetnosti i o tome kako se krv proliva za reci koje stvaraju nove svetove... O cemu verovatno blagog pojma nemate...

Zaista Vam zelim sve najbolje, a od Vas da saznam nesto ni najmanje me ne zanima i ne zelim razmisljati o tome. Ne kvarite temu!

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 12/20/2016 at 1:48, Aleksandar Stojkovic рече

Iskreno cu vam reci. Vas politicki korektan nacin izrazavanja pravom zavisniku sigurno nece pomoci. Morate vise pricati o licnom iskustvu i o licnim ponizavanjima. Ovako vas svi kontaju kao i ostale ,,normalne, prihvatljive clanove drustva'' koji su uvek spremni da nekom osudom pokazu kako su vise vredni od (nas) zavisnika.

Поштовани Александре,

коректан начин изражавања користим да бих испоштовао саговорнике који ми се коректно обраћају. Колико је било ко од нас нормалан или прихватљив је ствар визуре. Оно што ми није јасно у вези дијалога са вама је то што толико инсистирате на некој осуди и мерењу ко више вреди иако сам вам објаснио да и осуду и такву врсту поређења сматрам фиктивним и неоснованим. Ипак, драго ми је што наступате искрено и рад сам да са вама поделим своје лично искуство, само ми морате најпре поставити питање за које сматрате да би вам могло бити од помоћи. Или могу и ја вас питати: Да ли ви себе сматрате мање вредним од "нормалних" појединаца и ако је тако, зашто имате такво мишљење о себи? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 12/20/2016 at 1:38, Aleksandar Stojkovic рече

Pa zato sto sam opsednut demonima alkohola, kanabisa, alprozepama i zolpidema...Inace sam prilicno talentovan pesnik koji bi mogao da vam drzi predavanja o umetnosti i o tome kako se krv proliva za reci koje stvaraju nove svetove... O cemu verovatno blagog pojma nemate...

Немам утисак да о себи мислите као о мање вредној особи, бар на основу претходне изјаве. О опседнутости поменутим демонима можемо равноправно разговарати јер их лично добро познајем. Само бих вас замолио да у комуникацији на овом форуму задржите тон академског и људског поштовања према саговорницима јер верујем да један песник то уме јако добро.

Хвала вам унапред!

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 12/19/2016 at 23:06, Vrhovac рече

zahvaljujem doktore na odgovorima i molim vas za još jedan:

s obzirom da je za konkretno fizičko trežnjenje jednog dugogodišnjeg zavisnika potrebno šest meseci, kakav je slučaj sa duševnim oporavkom, emotivnom stabilizacijom? Da li su tri godine dovoljne da se čovek izgradi na novo?  Kakav je slučaj sa flešbekovima posle, recimo 6,7 godina i da li se na ozbiljniju apstinencu tek može govoriti posle pet godina pa naviše?

Dosta je primera da ljudi po komunama širom sveta čak i posle 3,4,5 godina prvo što urade kad izađu je da završe šemu. Zanemarena duhovna dimenzija lečenja možda?

Koliko je onda važan ako ne i  presudan faktor duhovnog oporavka(pokajanja). Izgleda da se u Zemlji živih ustvari događa, uz pomoć svete apostolske crkve, isceljenje čoveka, tj. ozdravljuje ceo čovek, telo, duša i duh.

Napišite štogod o tome.

hvala

Време проведено у заједници јесте свакако капитал зависнику али квалитет проведеног времена је ипак индивидуална ствар. Колико ће се ко наоружати за битке које га очекују након изласка зависи од личности, њених спознајних и емотивних капацитета и жеље за променом. Живот у заједници је заправо лак и уређен, без великих искушења. Права борба настаје кад изађете у стваран свет и вратите се у средину у којој сте зависност и стекли. Та борба је непрестана и доживотна и има своје фазе које подразумевају и "флешбекове" односно периоде компулзивне жеље за поновним дрогирањем. Велики број људи поклекне у тим тренуцима али онда је важно знати како се зауставити и поново зацелити а то је већ у сфери духовне праксе коју учимо у заједници. Дакле, битно је време и у квантитативном као и у квалитативном контексту јер ако неко "заврши шему" одмах након напуштања заједнице у којој је провео неколико година, онда је то било губљење времена. Колико ја знам, већина заједница овог типа има неки духовни програм без обзира на вероисповест. Сви смо свесни тога да је душевну болест неопходно лечити духовним леком. Али исход лечења зависи и од пацијента колико и од лекара. Земља Живих као православна духовна заједница представља одличан терен који зависнику даје све услове за учење и померање сопствених граница али све зависи од тога колико је човек спреман да прихвати. Сведочим да сам присуствовао и сам искусио чудесну исцељујућу моћ љубави Божије. И научио како да се изборим са помислима и глађу у себи која је увек будна и понекад једва подношљива. 

Слажем се да озбиљна апстиненција подразумева најмање пет година уздржавања али не само од основног предмета адикције већ од свих облика супституције у виду алкохола, лекова или других психоактивних супстанци. Али се никад не може рећи да је неко излечен, нажалост. Стражење над собом траје док постојимо.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, PredragVId рече

Помаже Бог. Како сте дошли на идеју да покренете интернет радио?

Бог вам добро дао! Искрено, немам информацију о томе ко је и којом приликом покренуо ту иницијативу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Земља Живих рече

Поштовани Александре,

коректан начин изражавања користим да бих испоштовао саговорнике који ми се коректно обраћају. Колико је било ко од нас нормалан или прихватљив је ствар визуре. Оно што ми није јасно у вези дијалога са вама је то што толико инсистирате на некој осуди и мерењу ко више вреди иако сам вам објаснио да и осуду и такву врсту поређења сматрам фиктивним и неоснованим. Ипак, драго ми је што наступате искрено и рад сам да са вама поделим своје лично искуство, само ми морате најпре поставити питање за које сматрате да би вам могло бити од помоћи. Или могу и ја вас питати: Да ли ви себе сматрате мање вредним од "нормалних" појединаца и ако је тако, зашто имате такво мишљење о себи? 

Verovatno je problem u meni, no da ne opterecujem temu. Bolje da postavim neko smisleno pitanje. Da li mislite da adiktivne licnosti ustvari imaju veci potencijal za hriscanski podvig? I da li je bilo slucajeva da neko nakon boravka u vasoj zajednici postane iskusenik u manastiru i monah? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Aleksandar Stojkovic рече

Verovatno je problem u meni, no da ne opterecujem temu. Bolje da postavim neko smisleno pitanje. Da li mislite da adiktivne licnosti ustvari imaju veci potencijal za hriscanski podvig? I da li je bilo slucajeva da neko nakon boravka u vasoj zajednici postane iskusenik u manastiru i monah? 

Претпоставка коју сте изнели је одлична јер су адиктивне личности уствари ватрени боготражитељи. То су људи које не задовољава просек нити су им довољна уобичајена објашњења већ им је потребно јаче чулно или ванчулно искуство. Све то је уствари тражење Божанског, покушај да се приближи Творцу, управо као и поезија коју пишете или било који вид уметности. Деси се да људи током боравка у хришћанској заједници осете призив да свој живот посвете Богу на неки начин. Познајем пар људи који су после заједнице постали искушеници као и оне који су уписали Богословски факултет. И верујем да ће истрајати на том путу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Земља Живих рече

Претпоставка коју сте изнели је одлична јер су адиктивне личности уствари ватрени боготражитељи. То су људи које не задовољава просек нити су им довољна уобичајена објашњења већ им је потребно јаче чулно или ванчулно искуство. Све то је уствари тражење Божанског, покушај да се приближи Творцу, управо као и поезија коју пишете или било који вид уметности. Деси се да људи током боравка у хришћанској заједници осете призив да свој живот посвете Богу на неки начин. Познајем пар људи који су после заједнице постали искушеници као и оне који су уписали Богословски факултет. И верујем да ће истрајати на том путу.

Ovo je mozda sjajna podloga za jednu novu temu ali i ozbiljnu pricu. Zavisnicki tip licnosti karakterise nezrelost u emotivnom zivotu. Emotivno, zavisne licnosti ne mogu da naprave granicu između zelje i mogucnosti, ne tolerisu frustracije kada neke zelje ne mogu da se zadovolje niti umeju da odgode zadovoljavanje iste i odatle njihova patnja koju posle "niko ne razume". Jako je opasno reci da ih ne zadovoljava prosek i favorizovati na neki nacin njihovo misljenje o tome da su neshvaceni i posebni jer ih to posle ometa da odrastu u zrele licnosti koje prihvataju realnost svakodnevice u svom njenom sivilu. Ne mora zivot biti poseban i uzbudljiv da bi bio lep, ne moramo uvek biti srecni, zrelost je i prihvatiti patnju, dokolicu,sve redom.

Malo je i teoloski to upitno, eto Bog je posebnim ljudima dao dar da budu neshvaceni i oni jadni eto samo traze Boga a zavrse kao narkomani. Svaki Boziji dar je dobar, zavisnicka licnost nije jer onda ispada Bog odgovoran, a ne mi sami. Ne rađamo se svi isto, neko jeste skloniji zavisnickom ponasanju al to nije determinizam, nasa dela su nasa odgovornost.

Sa zavisnicima je to i najteze, prihvatiti i nauciti ih da prihvate i dokolicu, rutinu, to je gore nego svaka apstinencija. Odatle vecina uspesnih programa se sastoji u uspostavljanju discipline i rutine, pored rada na motivaciji, onoj pozitivnoj koja ce biti pozitivna,projekcija buducnosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Јелена011 рече

Ovo je mozda sjajna podloga za jednu novu temu ali i ozbiljnu pricu. Zavisnicki tip licnosti karakterise nezrelost u emotivnom zivotu. Emotivno, zavisne licnosti ne mogu da naprave granicu između zelje i mogucnosti, ne tolerisu frustracije kada neke zelje ne mogu da se zadovolje niti umeju da odgode zadovoljavanje iste i odatle njihova patnja koju posle "niko ne razume". Jako je opasno reci da ih ne zadovoljava prosek i favorizovati na neki nacin njihovo misljenje o tome da su neshvaceni i posebni jer ih to posle ometa da odrastu u zrele licnosti koje prihvataju realnost svakodnevice u svom njenom sivilu. Ne mora zivot biti poseban i uzbudljiv da bi bio lep, ne moramo uvek biti srecni, zrelost je i prihvatiti patnju, dokolicu,sve redom.

Malo je i teoloski to upitno, eto Bog je posebnim ljudima dao dar da budu neshvaceni i oni jadni eto samo traze Boga a zavrse kao narkomani. Svaki Boziji dar je dobar, zavisnicka licnost nije jer onda ispada Bog odgovoran, a ne mi sami. Ne rađamo se svi isto, neko jeste skloniji zavisnickom ponasanju al to nije determinizam, nasa dela su nasa odgovornost.

Sa zavisnicima je to i najteze, prihvatiti i nauciti ih da prihvate i dokolicu, rutinu, to je gore nego svaka apstinencija. Odatle vecina uspesnih programa se sastoji u uspostavljanju discipline i rutine, pored rada na motivaciji, onoj pozitivnoj koja ce biti pozitivna,projekcija buducnosti.

Потпуно се слажем са вама да не треба очекивати од живота да буде узбудљив да би био леп и да је основни проблем зависнички конструисане личности управо емоционална незрелост и потреба задовољења жеља "одмах и овде" без обзира на социјалну прихватљивост начина којим се та жеља остварује. Такође се слажем са тим да не треба фаворизовати нечије мишљење да је посебан само зато што је зависник али је чињеница да већина зависника има наглашену потребу да нађе неко испуњење изнад рутине и свакодневице. То јесте ствар детерминисаности али таквим људима је теже него онима који су детерминисани другачије. Прихватање рутине и модела "нормалног живота" за њих је подвиг и то је терет с којим су суочени, што свакако не умањује њихову одговорност за властите поступке. Међутим, знам да човеку чије је самопоуздање урушено и који је очајан због свог живота лековито звучи кад му неко објасни да своју глад и компулзију може преокренути на нешто што је корисно и добро. То делује супортивно и чини да зависник доживи себе као биће које јесте у љубави Божијој без обзира на то шта је урадио и пружа наду да је преображај могућ. Дакле, " eto Bog je posebnim ljudima dao dar da budu neshvaceni i oni jadni eto samo traze Boga a zavrse kao narkomani" не би требало да буде закључак извучен из мог коментара. Прикладније би било да нам је Бог свима дао и дар али и њему сразмеран терет који морамо да научимо да носимо. Шта ће од та два бити претежније и којим путем или странпутицом ћемо кренути зависи од низа околности. Несхваћеност нисам употребио у обраћању. Мислим да, иако сте генерално у праву, сувише академски размишљате о овом проблему.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imam licnog iskustva sa bolestima zavisnosti i prosla sam nekoliko institucija do ocevog zalecenja. Kazem zalecenje jer ni jedan zavisnik nikada nece biti izlecen. No, kada se to prihvati kao cinjenica, kao sto ce dijabeticar zauvek to biti, onda stvari idu mnogo lakse. U vecini bolesti zavisnosti lezi neki psihicki problem (nesigurnost,nestabilnost,poremecaj licnosti,preambiciozni roditelji...). Ne pravdam nikoga, svako je odgovoran za svoje postupke,svako sam sebi zabije iglu u venu, flasu u usta, karte u ruke. No, potrebno je i dosta iskustva i razmisljanja da bi se stiglo do toga da je "sve dozvoljeno" ali nam nije nije sve na korist. Zavisnost menja strukturu mozga i duse a kad se na to doda i supstanca nastane haos. To nije bolest pojedinca vec cele porodice. Svako tu ima neku ulogu i,verovali ili ne,uvek ima jedna ili vise osoba koje svesno ili nesvesno podrzavaju zavisnika.

No, ovo je prica bez kraja.

Sta zelim da kazem jeste da uvek postoji izlaz i resenje. Bog uvek daje sansu i priliku. Meni je dao u recenici moga oca da ne zeli vise da zivi. Preko 30 godina je bio zavisnik od cega poslednjih 5 izuzetno.tezak. sa 60 godina se izvukao.

Nama je Bog podario cudo iako je moj otac zakleti ateista.

Njegov krst je bio tezak ali kad smo ga zajedno povukli izvukli smo se na brdo (simbolicno govoreci). I posle svega,iako je bilo uzasno tesko,vredelo je.

Slava Bogu na svemu

Sent from my SM-G900F using Pouke.org mobile app

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 1.12.2016. at 16:56, Земља Живих рече

Изгледа невероватно заиста али то је логична последица уређеног живота, рада и молитве. Има много радости у тим колективима.

Могли би ми доста да научимо од њих  у комунама ... Е када би сви могли тако да се смиримо ... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 1/25/2017 at 12:40, Homini рече

Imam licnog iskustva sa bolestima zavisnosti i prosla sam nekoliko institucija do ocevog zalecenja. Kazem zalecenje jer ni jedan zavisnik nikada nece biti izlecen. No, kada se to prihvati kao cinjenica, kao sto ce dijabeticar zauvek to biti, onda stvari idu mnogo lakse. U vecini bolesti zavisnosti lezi neki psihicki problem (nesigurnost,nestabilnost,poremecaj licnosti,preambiciozni roditelji...). Ne pravdam nikoga, svako je odgovoran za svoje postupke,svako sam sebi zabije iglu u venu, flasu u usta, karte u ruke. No, potrebno je i dosta iskustva i razmisljanja da bi se stiglo do toga da je "sve dozvoljeno" ali nam nije nije sve na korist. Zavisnost menja strukturu mozga i duse a kad se na to doda i supstanca nastane haos. To nije bolest pojedinca vec cele porodice. Svako tu ima neku ulogu i,verovali ili ne,uvek ima jedna ili vise osoba koje svesno ili nesvesno podrzavaju zavisnika.

No, ovo je prica bez kraja.

Sta zelim da kazem jeste da uvek postoji izlaz i resenje. Bog uvek daje sansu i priliku. Meni je dao u recenici moga oca da ne zeli vise da zivi. Preko 30 godina je bio zavisnik od cega poslednjih 5 izuzetno.tezak. sa 60 godina se izvukao.

Nama je Bog podario cudo iako je moj otac zakleti ateista.

Njegov krst je bio tezak ali kad smo ga zajedno povukli izvukli smo se na brdo (simbolicno govoreci). I posle svega,iako je bilo uzasno tesko,vredelo je.

Slava Bogu na svemu

Sent from my SM-G900F using Pouke.org mobile app

Потпуно сте у праву, то је болест целе породице и свакако у њеном корену постоји поремећај личности или неки други вид психопатологије. Ипак, мало је зависника а још мање њихових родитеља способно да се бави сложеним психолошким механизмима и односима међу члановима породице. Већина њих живи скоро потпуно несвесно, базирајући се на елементарне и свакодневне проблеме како набавити дрогу или новац, како одржати привид "нормалности" и остати део заједнице.

Драго ми је да је ваше искуство такво какво јесте, да сте се разумели и прихватили Божију помоћ јер без ње ништа не бисмо могли. Нажалост, спадате у веома малу групу породица са таквим епилогом приче. Нека вам Господ подари упорност, стрпљење и снагу за време које долази. Хвала вам што сте поделили с нама своје искуство.

Срдачан поздрав!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imala sam srecu da upoznam sjajne ljude iz terapijskih zajednica koji su uspostavili trajnu apstinenciju. Imala sam priliku da vidim porodicu cija su deca polako pocela da gaze stranputicom i koji su, tokom lecenja oca, svi ponovo postali bliski i resetovali se potpuno (zargonski receno).

Nikada ne treba gubiti nadu. Vazno je ypoznati sebe i svoju bolest a terapijske zajednice (bolnicke ili duhovne) ce pomoci u objasnjenju sta nije "normalno" da se radi a sta bi trebalo ciniti da bi se osnazio pojedinac i cela porodica.

Komunikacija mora da bude jasna, otvorena i direktna.

Najveci problem predstavlja povratak i staro okruzenje. No, blagovremenom analizom hazarda i razradom jasnog plana odbrane u slucaju krize kao i promena "prijatelja"vode ka sigurnom boljitku.

Poruka svima koji imaju zavisnika u porodici: ne gubite snagu i energiju na pokusaje maskiranja problema pred drugima, SVI VEC ODAVNO ZNAJU ZA VAS PROBLEM!! Umesto toga svu energiju usmerite ka TRAZENJU POMOCI!

Sent from my SM-G900F using Pouke.org mobile app

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помаже Бог, докторе.

Био бих вам захвалан ако бих успео да нађем неколико одговора у вези болести зависности. Наиме, занима ме следеће:  Колико зависника је до сада прошло кроз програм излечења Земље живих? Такође. занима ме и податак колико је регистрованих наркомана у Србији а колико у Београду?

Шта више, био бих вам захвалан ако бисте ме упутили на неки од сајтова где бих нешто више сазнао, на ту тему.

 

Унапред Вам хвала на одговору.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...