Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

ПАКАО ЗАЛИВА СВИЊА

Recommended Posts

Мало је пројеката ЦИА (CIA) који по апсурдности, расипности и озлоглашености могу да се упореде с неуспелом инвазијом у Заливу свиња. Програм је представљао један од првих покушаја свргавања тадашњег лидера Кубе Фидела Кастра, али и најкатастрофалнији неуспех. Председник САД Двајт Ајзенхауер оставио је Кенедију у наслеђе неукротивог и све „црвенијег“ Фидела Кастра, вођу кубанске револуције, којег ће и сам Кенеди оставити својим наследницима, укупно осморици њих.

РЕВОЛУЦИЈА НА КУБИ

Услед изузетних социјалних, друштвених, територијалних разлика и диспаритета читав постколонијалистички период на Куби биће прожет политичким и економским превирањима.

Круна тих превирања био је диктаторски режим Флугенсиа Батисте. Једна од особености тог режима била је корумпираност те страховлада уз помоћ репресивног дела полицијског и војног апарата.

Због уведене диктатуре, већ 26. јула 1953. године појавиће се револуционарни покрет који је за циљ имао рушење режима диктатора Батисте. Кључни играч тог покрета био је Фидел Кастро, који ће касније формирати и Комунистичку партију Кубе. Први потез тог покрета био је напад на касарну „Монкада“, у Сантјангу де Куба, са око 300 људи. Међутим, тај напад је био неуспешан, а већина нападача је била убијена, а Кастро са још неколицином њих затворен. Кастро је у затвору остао све до 1955. године. После пуштања из затвора Кастро је отпутовао у САД, а потом у Мексико где је основао револуционарни покрет назван „26. јули“ (Movimiento 26 de Julio) заједно са својим истомишљеницима међу којима је био и Че Гевара.

15215967_1090283224422764_1407627169_o.j
Борци покрета „26. јули“ улазе у Хавану после победе, јануара 1959. године.

Друга фаза кубанске револуције трајала је од децембра 1956. године до краја 1958. године. Покрет је јахтом „Гранма“ стигао на Кубу и уз борбу са снагама диктатора Батисте, упутиће се у правцу планине Сијера Маестре, која се налази у југоисточном делу Кубе. Поред тог САД ће увести санкције диктаторском режиму. Међутим, сам режим ће имати подршку америчких бизнисмена и мафије.

Захваљујући обавештајном и пропагандном раду покрет је све више ширио свој утицај на кубанско друштво.

Батиста ће покушати да покрет уништи током Операције Верано, која је покренута јуна 1958. године. Око 12000 војника, од којих је 7000 било регрута који нису прошли обуку, невољно је кренуло ка положајима покрета који је бројао између 1000 и 2000 бораца. Упадајући у минска поља и заседе трупе диктатора Батисте имаће значајне губитке, који ће проузроковати и масовну предају војника.

15233785_1090282371089516_328363411_o.jp
Фидел Кастро током говора окупљеној маси.

Нагло ослабљена војска Кубе у сукобу са борцима покрета почеће да губи провинцију за провинцијом. После пораза код Санта Кларе те растеће конфузије и панике, Батиста ће напустити Кубу првог јануара 1959. године. Оперативна команда кубанске војске због настале ситуације престаје да борбено делује према борцима покрета. Снаге покрета „26. јули“ победоносно ће ући у Хавану осмог јануара 1959. године.

СИТУАЦИЈА УОЧИ ИНВАЗИЈЕ

И поред тог што је Кастро покушавао да успостави добре суседске односе са својим великим комшијом, одговор САД је био негативан. Наиме, Кастро је одбио да се повинује дотадашњој туторској улози Вашингтона и почео је да национализује америчке фабрике и фирме, а најгоре од свега, почео је све отвореније да се окреће према Совјетском Савезу.

Из СССР је добијао нафту и машине, а заузврат, што је у политици тако нормално, удовољио је очекивању Москве и прогласио Кубу социјалистичком земљом.

15271186_1090282441089509_161238260_o.jp
Председник САД Џон Кенеди током једне ТВ емисије.

Председник САД Ајзенхауер то није могао мирно гледати, и наредио је обавештајној служби САД да припреми план Кастровог рушења с власти. Међутим, план покушаја Кастровог рушења био је већ у поодмаклој фази, кад се у Белу кућу уселио нови станар. Кад је ушао у Белу кућу, Џон Кенеди је једва знао за план који је како ће се видети потрошити 13 милиона америчких долара. Кад је сазнао за план о инвазији, припреме су биле подоста одмакле. Кенеди је схватио да ту операцију, чак и да је у њен успех сумњао, није лако зауставити. Америчка јавност је негативно гледала на кубанског црвеног вођу, који је дрско изазивао великог суседа са севера. Такво расположење су диктирале снаге које су имале снажан утицај на америчку политику према Куби – конзервативна америчка елита, милионска колонија атикастровске имиграције, моћне мафијашке групе са Флориде, из Њујорка, Чикага и Лас Вегаса, за које је кубанско острво до доласка Кастра било рајско уточиште и база за деловање.

15204135_1090282611089492_482139655_o.jp
Фидел Кастро у свом препознатљивом стилу.

Кенеди, заправо није имао избора. Одобрио је инвазију, али је пре тога наредио генералима и Пентагону  да, са легалне тачке гледишта, америчка администрација не сме бити умешана. Цела операција препуштена је Кубанцима, настањеним у САД и организованим у антикастровским завереничким групама. Наравно, акција је припремана у организацији ЦИА и других америчких обавештајних служби, уз свесрдну материјалну, стручну и техничку помоћ САД.

ПРИПРЕМЕ ЗА ИНВАЗИЈУ

Планирање за инвазију почело је још током председничке кампање и током самих избора у САД, тако да није постојала никаква шанса да се од ње одустане, ма ко год да је био тада председник САД.

Током саме председничке кампање, Кенеди је оптужио Ајзенхауера да не ради ништа против Кастра. У ствари администрација Ајзенхауера је покренула сам план инвазије, иако током саме кампање Ајзенхауер није много говорио о томе. Уместо тога, он је Кенедију оставио скоро готов план, тако да га је овај морао да спроведе у дело.

Минобацач 120 мм М-38 на положају.
Минобацач 120 мм М-38 на положају.

Замисао је била једноставна. Уз материјалну и логистичку подршку САД, али без директног војног ангажовања њених ваздухопловних и поморских снага, око 1511 кубанских азиланата, заклетих непријатеља Фидела Кастра, уз непосредне инструкције и оперативну помоћ ЦИА, искрцало би се изненада на обалу Кубе и кренуло ка Хавани, потпомогнуто дејствима сопствене авијације.

15216089_1090282994422787_1993260274_o.j
Милиција Кубе пред полазак ка Заливу свиња.

Такође, у међувремену, амерички тајни агенти требало је да подигну на ноге противнике Кастровог режима, како би се ударило и споља и изнутра. Био је то план шефа америчког Стејт Департмента, Џона Фостера Даласа. Помоћ му је био његов рођени брат, Ален Далас, директор ЦИА. Операцију инвазије у Заливу свиња одобрио је председник Ајзенхауер, кога је после неколико месеци заменио Кенеди. Операција је спремана више од годину дана.

15183919_1090283047756115_283678239_o.jp
Борбе на обалама Залива свиња.

Марта 1960. године ЦИА започиње обуку око 300 противника Фидела Кастра. После договора са председником Гватемале, у јуну исте године, обука се пресељава у ту земљу. Ради ширења пропаганде ЦИА поставља снажну радио станицу  на острву Велики лабуд.

Током састанка са Ајзенхауером, предочавама му се план. Тад је Ајзенхауер закључио да не постоји бољи план, али је био забринут због цурења информација и кршења безбедносних правила.

15216065_1090282917756128_1182537271_o.j
Батерија топ-хаубица 152 мм М-1937 (МЛ-20) на путу ка Заливу свиња.

На састанку Савета за националну безбедност 14. априла 1960. године, Ајзенхауер је званичницима администрације наредио почетак пропагадних акција према Куби. У то време оперативци ЦИА проводили су по неколико дана на Куби, како би утврдили право стање и ставове Кубанаца према револуционарној влади у Хавани.

Месецима пре него што је 1961. године, дошло до потпуног нарушавања дипломатских односа између Хаване и Вашингтона, ЦИА је почела да регрутује и обучава кубанске избеглице. Иако су припреме започеле за време Ајзенхауерове владе, план инвазије је у ствари прогурао тадашњи потпреседник Ричард Никсон. ЦИА, која је имала доста искустава у збацивању непожељних режима (случај иранског премијера Мохамеда Мосадека 1953. или збацивање гватемалског председника Јакоба А. Гузмана 1954. године) у почетку била је уверена у успех акције.

Првобитни план предвиђао је искрцавање ове новоформиране интервенистичке бригаде у близини старог колонијалног града Тринидад, који се налазио у централној кубанској провинцији Санкти Спиритус, приближно 400 километара удаљеног од Хаване. Ова локација је изабрана првенствено због тога, што је становништво Тринидада било већином против Кастра, а стручњаци су сматрали да би тешко приступачне планине Ескамбрај могле послужити инвазионој војсци као одлично склониште и база за евентуално покретање герилских акција, у случају да инвазија некрене жељеним током.

15184035_1090283197756100_194129173_o.jp
Топ-хаубица 152 мм М-1937 (МЛ-20). Кубанска армија је ова ариљеријска оруђа добила неколико месеци пре инвазије, те су добро послужила током сламања саме инвазије.

Међутим, по ступању Кенедија на власт кључни детаљи овог плана су промењени тако да је успех ове операције постао немогућ без опсежне америчке помоћи. Промењене су локације искрцавања, па је сада 2506. бригада по новом плану требала на Кубу да се искрца у провинцији Матанзас, 202 километра југоисточно од Хаване, на источном крају полуострва Запата у такозваном Заливу свиња. План искрцавања назван је Операција Запата, по истоименом полустрву на којем се инвазиона бригада требала искрцати.

Проблем за Американце и инвазиону бригаду представљало је то, што је Фидел Кастро знао за планове инвазије. Наиме Кастро је о планираној инвазији сазнао од стране КГБ, па је на време могао да организује одбрану.

15215860_1090283331089420_449137941_o.jp
Противавионски топови кубанске армије на положају.

Захваљујући добијеним информацијама, Народна армија Кубе могла је на време да склони на сигурно своју борбену авијацију, коју ће употребити у преломним тренуцима сламања инвазије.

ОПЕРАЦИЈА ЗАПАТА

Уочи самог почетка инвазије, 2506. бригада је премештена из Гватемале у Никарагву. Дан пре инвазије, на Флориди је формирана кубанска избегличка влада, на челу са Миром Кардоном. Планирано је да се ова влада по уласку инвазионих снага у Хавану, прогласи за нову власт на Куби.

Већ 15. априла 1961. године авијација инвазионих снага је бомбардовала стратешке тачке на Куби, како би скренула пажњу Кастрових снага са планиране инвазије. Тај дан бомбардери Б-26 који су носили ознаке Револуционарног ваздухопловства бомбардовали су кубанске аеродроме Сан Антонио де лос Бањос, међународни аеродром Антонио Масео и аеродром код Сиудад Либертада. Тако је започела операција против ваздухопловних снага Кубе, под шифрованим именом Пума.

15216144_1090283811089372_2083073377_o.j
Послуга четвороцевног митраљеза 12,7 мм ДШК народне армије дејствује по лаком бомбардеру Б-26 инвазионих снага.

Циљ операције био је да се ефикасним дводневним ваздушним нападима потпуно уништи кубанско ваздухопловство, и тако обезбеди ваздушна супериорност пре самог искрцавања 2506. бригаде у Заливу свиња.

15183943_1090283897756030_66965732_o.jpg
Самоходни ловци тенкова СУ-100 на путу ка Заливу свиња.

Међутим, потпуни успех овог подухвата онемогућен је одлукама највиших нивоа америчке владе, према којима предвиђено бомбардовање уопште није настављено. Истог дана кад су нападнути аеродроми на Куби, на аеродрому у Мајамију слетео је, у кубанској униформи, у кубанском војном авиону, пилот који је рекао да је побегао са Кубе, да је тамо расуло и да Кастро губи контролу. Ово је потврдио амерички амбасадор Адлај Стивенсон. Међутим, да је вест лажна, открили су амерички новинари: „Куба није имала такав модел авиона“.

15231708_1090284144422672_101985242_o.jp
Кастро с борцима народне армије и милиције.

Међутим, Кастро је знао за тачан датум и време искрцавања, али не и за место искрцавања.

На југу, у Никарагви, ноћ уочи инвазије, пред завереницима се појавио и тамошњи диктатор Сомоса. Он је од завереника тражио, да му по повратку донесу прамен Кастрове браде.

15271261_1090284357755984_1130671839_o.j
Батерија хаубице 152 мм М-1943 (Д-1) на ватреном положају.

Из Никарагве према Куби 17. априла 1961. године упућена су четири транспортна брода са 1511 војника 2506. бригаде која се требала искрцати у Заливу свиња. Њих су пратила два брода за пешадијско искрцавање у власништву ЦИА, који су носили залихе и опрему. Бригада се надала да ће наићи на подршку локалног становништва. Сам успех овога плана у многоме је зависио од подршке локалног становништва. ЦИА се надала да ће инвазија запалити искру масовног устанка против Кастра.

15183903_1090284527755967_1332722561_o.j
Тенк Т-34/85 кубанске армије.

Инвазионе снаге биле су наоружане са пиштољима колт М-11А1, пушкама гаранд М-1, аутоматима М-3 и томсон, пушкомитраљезима БАР, митраљезима 7,62 мм М-1919 и 12,7 мм М-2, ручним бомбама Мк-2, минобацачима 81 мм и бестрзајним топовима калибра 57 мм и 75 мм. Поред тога располагали су експлозивом Ц-3 и Ц-4 и радио станицама ПР-6 и ПР-10. А располагали су и са пет тенкова М-41.

Ваздухопловна компонента располагала је са осам транспортних авиона Ц-46, шест транспортних авиона Ц-54, каo и са 16 бомбардера Б-26.

За искрцавање на обалу располагали су са осам десантних бродова.

15271194_1090284927755927_1585307401_o.j
Фидел Кастро у тенку прати ток завршних борби.

Међутим, пре него ће инвазија да отпочне, служба безбедности Кубе је открила људе који су били задужени за сарадњу са САД. Главни актери те сарадње су побијени, а остали су похапшени. Самим тим предвиђања ЦИА показали су се неоснованим.

15233596_1090284747755945_661508498_o.jp
Војници кубанске армије посматрају дејство сопствене артиљерије.

Није дошло до масовног устанка и инвазионим снагама пружена је више него скромна помоћ. Искрцавање инвазионих снага било је више него успешно. Падобранци инвазионих снага искакали су из авиона Ц-46 и Ц-54. Иако су се снаге кубанске армије на месту искрцавања убрзо предале, постало је јасно да инвазионе снаге без ефикасне подршке нису у стању да постигну свој циљ.

15231687_1090285274422559_768946082_o.jp
Фидел Кастро силази с тенка Т-34.

Међутим, убрзо пошто се сазнала права локација искрцавања инвазионих снага, покренута је ударна снага Народне армије Кубе. Кубанска армија допремила је нова појачања, укључујући ту и тенкове Т-34/85, ИС-2, ловце тенкова СУ-100, хаубице од 122 мм М-30, хаубице од 152 мм М-1943 (Д-1), топ-хаубице од 152 мм М-1937 (МЛ-20), минобацаче од 120 мм и другу опрему која је неколико месеци раније послата из СССР.

15224823_1090285487755871_1243275860_o.j
Преглед и наоружавање авиона Т-33 кубанске армије пред полазак на задатак.

Кубански борбени авиони си фјури и Т-33 уништили су оба брода која су инвазионим снагама требали осигурати подршку у материјалу, због чега је операција већ у почетној фази била осуђена на пропаст.

15271353_1090285604422526_1334348491_o.j
Уништени аутобуси народне армије. Бомбардери инвазионих снага Б-26 успели су да униште неколико аутобуса народне армије, у којима су били војници који су упућени као помоћ снагама које су се бориле против 2506. бригаде.

Кастро је из Хаване одјурио на обалу, сео у тенк и повео војнике у борбу. Че Гевара је послат на исток острва да држи тај део фронта, ако дође до њега, а Раул Кастро на север острва.

15225183_1090286144422472_1524753584_o.j
Тенкови Т-34 у пратњи пешадије крећу у напад. Завршна фаза битке у Заливу свиња.

Борбе су биле тешке, Кубанци су из артиљеријских оруђа гађали бродове, а на обали се водила борба прса у прса. Затим пристижу оклопне јединице кубанске армије, које праћене пешадијом разбијају инвазионе снаге.

15216009_1090286394422447_248162157_o.jp
Кубанска батерија хаубица 122 мм М-30 дејствује по положају инвазионих снага. Завршне борбе у Заливу свиња.

Бојећи се негативног имиџа у међународној јавности, амерички председник Џон Кенеди отказује ваздушну подршку инвазионим снагама и одбија слање америчких маринаца на Кубу.

НЕУСПЕХ ИНВАЗИЈЕ И ПОСЛЕДИЦЕ

После два дана борби 19. априла 1961. године борбе су биле завршене. Заробљено је било 1189 припадника 2506. бригаде, а погинуло је њих 116, док је око 206 припадника бригаде успело да побегне бродовима. Губици кубанске армије износили су 176 погинулих и 300 рањених припадника (према другим изворима помиње се бројка од 2000 погинулих, рањених и несталих припадника народне армије).

15205644_1090286574422429_1701589972_o.j
Заробљени припадници 2506. бригаде.

Неуспех инвазије нанео је велику срамоту Кенедијевој администрацији и учинио је Кастра опрезним на будуће америчке интервенције на Куби. Као резултат неуспеха, директор ЦИА Ален Дулес, заменик директора ЦИА Чарлс Кабел и помоћник директора за операције Ричард Бисел били су приморани да поднесу оставке. Сва тројица су били одговорни за планирање ове операције. Одговорност Кенедијеве администрације и Стејт Департмента за измену планова испрва нису објављена.

15231717_1090286651089088_1810638495_o.j
Кубанци извлаче уништени брод који је инвазионим снагама требао да допреми неопходан ратни материјал.

На Куби, следило је испитивање заробљених завереника, и то пред ТВ камерама. Утврђено је да је њих 800 из богаташких кубанских породица, 175 су били професионални војници диктатора Батисте а остали су били криминалци. Неколико заробљених је осуђено на смрт, а већина на дугогодишње затворске казне.

15231490_1090286761089077_1058983099_o.j
Припадник Народне армије Кубе показује заробљену падобранску униформу припадника инвазионих снага.

После годину и више дана преостали завереници су ослобођени у замену за помоћ кубанском народу у храни, лековима и тракторима. Помоћ је била вредна готово 53 милиона америчких долара. Председник Кенеди лично је одобрио да се кубански завереници замене за пољопривредне машине, храну и медицинску опрему. Кад су завереници ослобођени, лично их је дочекао на великој паради у Мајамију.

15204120_1090286997755720_49831771_o.jpg
Телевизијско испитивање заробљених припадника 2506. бригаде.

Упркос неуспелој инвазији, америчка администрација је и у следећим годинама наставила са тајним операцијама на Куби и покушаје дестабилизације Кастровог режима, укључујући и покушаје атентата на самог Кастра.

15233604_1090287307755689_789732886_o.jp
Велика парада на стадиону у Мајамију после ослобађања припадника 2506. бригаде из кубанских затвора.

Као одговор на сталну америчку претњу, Кастро се за помоћ обратио Совјетском Савезу те су после инсталације совјетских пројектила на отоку октобра 1962. године догађаји кулминирали најтежом хладноратовском кризом између Москве и Вашингтона.

15271242_1090287444422342_1722933726_o.j
Председник САД Џон Кенеди је лично дочекао ослобођене припаднике 2506. бригаде и уручио им заставу, што је био јасан знак америчке умешаности у инвазију у Заливу свиња.

Дешавања у Заливу свиња учврстиће Кастрову позицију, окренуће власт на Куби према СССР и трајно је изоловати од САД и до 1965. године Куба ће дефинитивно постати „Црвеним острвом на западној хемисфери“.

*************************

Амерички председник Џон Кенеди признао је пуну одговорност за неуспех мисије, коју је унапред одобрио, а коју је почела да припрема претходна администрација председника Ајзенхауера. Уједно био је то врхунац америчких акција усмерених против Кубе. Неуспех инвазије у Заливу свиња је нанео велику срамоту Кенедијевој администрацији и учинио Кастра опрезним на будуће америчке интервенције на Куби. Истраживања јавног мњења у првих 100 дана владавине Кенедија показивала су да има 74 одсто подршке јавности.

„Постоји стара изрека да победа има стотине отаца, док је пораз сироче“.

Данко БОРОЈЕВИЋ

01.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...