Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

о.Горан

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

Recommended Posts

Да не испадне да затрпавам форум, на овој једној ћу постављати оно што сматрам да је битно да се постави у вези ове битне теолошке теме.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Почећу од Русије и РПЦ, Помесне Цркве са највећим бројем верника.

 

Ово је руски свештеник протојереј Константин Буфејев, старешина храма Успенија Пресвете Богородице

 

007881.jpg

Константин Валентинович Буфеев (род. 1961), протоиерей, настоятель Московского храма Успения Пресвятой Богородицы в Архангельском-Тюрикове, глава Миссионерско-просветительского центра «Шестоднев».

 

Родился 15 марта 1961 года в Москве.

Закончил с отличием Московский геологоразведочный институт. По окончании института работал по специальности инженером-геологом сначала во ВСЕГИНГЕО, а с 1989 года – в ПНИИИСе, где учился в аспирантуре.

В 1988 году попал в общину священника Георгия Кочеткова, проходил курс оглашения, был членом «6-й семьи», стал катехизатором в «Высшей православно-христианской школе». В 1992 году прекратил все связи с кочетковской общиной и позднее выступил с резкой критикой "ереси кочетковщины" [1].

8 марта 1992 года был рукоположен в сан диакона патриархом Московским и всея Руси Алексием II и назначен чтецом-диаконом Московского Крестовоздвиженского храма в Алтуфьеве.

3 мая 1992 года был рукоположен во священника патриархом Алексием II и назначен настоятелем вновь открытого Московского Успенского храма в Архангельском-Тюрикове.

В 1998 году окончил Московскую духовную семинарию.

С 12 октября 2000 года возглавляет Миссионерско-просветительский центр «Шестодневъ».

С 2000 по 2011 год преподавал в Николо-Угрешской духовной семинарии.

moscow_640x480_696.jpg

25 марта 2007 года был возведён в сан протоиерея патриархом Московским и всея Руси Алексием II в Московском кафедральном храме Христа Спасителя [2].

После защиты кандидатской диссертации ему была присвоена учёная степень кандидата геолого-минералогических наук, а в 2005 году избран академиком Международной академии наук.

Член редколлегии и постоянный автор журнала "Благодатный Огонь".

 

Награды

 

 

  • палица (10 апреля 2012, за усердное служение Церкви Божией, пастырское душепопечительство и в связи с приближающимся праздником Святой Пасхи) [3]

 

 

Публикации

 

 

 

 

Использованные материалы

 

 

 

 

https://drevo-info.ru/articles/22847.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово бих нагласио 

Закончил с отличием Московский геологоразведочный институт. По окончании института работал по специальности инженером-геологом сначала во ВСЕГИНГЕО, а с 1989 года – в ПНИИИСе, где учился в аспирантуре.

 

Дакле, овај свештеник је уз теологију проучавао и природне науке. Он је оснивач друштва по имену Шестоднев које је благословио блаженопочивши Патријарх Алексеј II :

 

 

gospod_svetila_big_(1).jpg

"ШЕСТОДНЕВЪ"

Миссионерско-Просветительский Центр

(Русская Православная Церковь)


Руководитель – протоиерей Константин Буфеев,
кандидит геолого-минералогических наук,
академик Международной Академии Наук (МАН)

 

ШЕСТОДНЕВЪ» был создан по благословению Святейшего Патриарха Московского и Всея Руси Алексия II Указом № 5368 от 20 октября 2000 года решением Приходского собрания храма Успения Пресвятой Богородицы в Архангельском-Тюрикове от 12 октября 2000 года.

Центр создан для распространения святоотеческого учения о сотворении мiра, жизни и человека, проповеди неповрежденного Православия и поддержки научных разработок, помогающих делу христианской миссии и апологетики. Особое значение в работе «ШЕСТОДНЕВА» уделяется богословской и научной полемике с различными проявлениями эволюционизма – дарвинизма, неодарвинизма, учения Тейяра де Шардена, прот. А. Меня и др. О богословской и научной полемике с эволюционистами Вы можете ознакомиться на нашем сайте.

Наши принципы:

 

  • богословие должно быть строго православным, то есть основываться на Священном Писании и Святоотеческом Предании;
  • наука должна быть достоверной, то есть доступной экспериментальной проверке и опирающейся на строго установленные законы природы.
     

Приглашаем к сотрудничеству с содержательными и критическими предложениями всех единомышленников, желающих внести свою лепту в работу нашего Центра.

 

http://shestodnev.ortox.ru/o_centre

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lose misionaris kreacionizam, niko nece da ti cita ove dosadne kilometarske tekstove... moras da budes konkretan i zanimljiv... priblizi stivo ljudima a ne ocekuje da ljudi sebe priblize tvom stivu i tek onda ces uspeti.
Na primer, daj neke grafike, zanimljive citate naucnika ili zanimljive rezultate istrazivanja.

 

Pored toga, morao bi da i da das neki komentar na pitanje o slepom misu koje sam ti postavio na onoj drugoj temi, pre nego sto si sa nje pobego da otvoris ovu novu  i tako verovatno u nedogled, dok se forum ne ugasi) :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не мисионарим ја креационизам већ библијско Стварање, креационизам је само средство. А за сваку добру ствар човек ваља и да се потруди, тако да ко не жели да чита нешто није обавезан наравно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
20 minutes ago, о.Горан рече

Видим, малтене пре стигне одговор, тебе или твојих истомишљеника, него што поставим тему хаха...

 

Ej ne zameri, ti si dasak svezeg vetra... ja sam licno jedva docekao nekog kreacionistu... U tom smislu je na poukama postalo dosadno... svi se nesto slazu a i oni koji su nekad bili bandoglavi su ili otisli sa foruma ili promenili misljenje.

Tako da mi sad bas prija sto si nam dosao, jer ponovo imam osecaj da sam mnogo pametan!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сведочење Јурија Алтухова, великог руског генетичара:

 

ЈУРИЈ  ПЕТРОВИЋ  АЛТУХОВ  -  Академик Руске Академије Наука, генетичар,  Директор института за општу генетику, почасни професор Московског Универзитета

 267px-%D0%90%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%85%D0%

 

 

Креатор националне школе популационе генетике - на њој се заснивају све изградње еволуционих теорија. На прелазу 20 - 21. векова стручњак за еволуцију број 1.(чак има награду Смалгаузена).  Од 70-их година отворено говори да је дарвинизам (и неодарвинизам - синтетичка теорија еволуције јесте неодржива, ненаучна) само у размери адаптације, а даља еволуција је немогућа. Организми су сувише компликовано конструисани, 80% гена сваке врсте су толико важни за зивот, да би само мала измена у њима била смртоносна - потврђено се испитивањем генома на десетине и  стотине врста животиња (инсеката, птица, гмизаваца, сисара итд ...).

За ово откриће (феномен генетског мономорфизма) три академика,  Алтухов, Рицков и Короцин, добили су државну награду Руске Федерације  1996. године. На основу овог открића и низа других резултата, Алтухов  је написао у нашем( Сергеј Вертјанов) уџбенику Биологије:

 

1. Заменом дарвиниста Господа Бога природном селекцијом, проузроковане су знатне штете развоју биологије, низу природних наука и самом човечанству.

 

2. Места за дарвинизам као теорију еволуције не остаје.

 

3. Свет који нас окружује не може бити резултат природне селекције.

 

4. Сложеност, комплексност и саморегулација у живом свету, је таква да је неминовно доћи до закључка да постоји план - стога, не остаје места за случајност.

 

5. У научном раду у књизи "Два града" је написао: Ко је створио живот у свим његовим дивним различитостима? Ми смо пронашли одговорна ово питање на једном месту, у књизи Постања. Други извори то  не објашњавају, осим различитих еволуционих хипотеза. Али оне су и даље остале недоказиве хипотезе. У уџбенику за МГУ (признат од стране Министарства просвете) "Генетски процеси у популацијама" пише:

 

1. Полиморфне популације, одступају од историјског оптимума, јер у току процеса деградације, не дају никакве еволуционе иновације.  

 

2. Ако признамо постојање мономорфоних делова генома (а које је признато државном наградом 1996. године), онда не остаје места за дарвинизам као теорију еволуције (стр. 369 М: Академ књига, 2003, треће издање).

 

3. "Дошао сам до закључка о постојању Творца још и по томе, што је рад мојих сарадника и мој сопствени рад показао да не само порекло човека, него чак и порекло обичних биолошких врста не

може бити случајног карактера. Свака врста строго чува своју јединственост. Њене главне карактеристике нису повезане са полиформизмом, као разменом ситних новчића, као врсту плаћања за адаптацију у животну средину, већину виталних особина врсте  одређује мономорфони део генома, која је у основи јединствености врсте: случајна варијација ових гена је смртоносна. То значи да свет који нас окружује, не може бити резултат природне селекције."

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Конференција  Креационная наука сегодня :

 

 

 

 

 

Учесници:

 

 Калябин Геннадий Анатольевич, доктор физико-математических наук, профессор Российского Университета Дружбы Народов, профессор Свято-Тихоновского православного государственного университета: «Искажённое преподавание отдельных вопросов естествознания»;

 Лаломов Александр Валерьянович, кандидат геолого-минералогических наук: «Проблемные вопросы научного креационизма на примере геологических наук»;

 Буфеев Константин, протоиерей, к.г.-м.н.: «Саддукейская ересь и свято-отеческое учение о Творении»;

 Вертьянов Сергей Юрьевич, кандидат физико-математических наук: «Креационная наука сегодня - итоги и перспективы»;

 Савич Игорь Михайлович, доктор биологических наук, старший научный сотрудник, директор фонда «Конкордия» (Санкт-Петербург): «Некоторые методологические подходы в формировании креационного мировоззрения у учащихся на уроках природоведения»;

 Колчуринский Николай Юрьевич, кандидат психологических наук, катехизатор при Подворье Свято-Троице-Сергиевой Лавры в Москве: «Проблема моделирования в креационной науке»;

 Бундин Илья Владимирович, инженер-физик, миссионер: «Опыт миссионерства в России и некоторые выводы»;

 Голубчиков Сергей Николаевич, эколог, доцент Института экологии и политологии, заведующий отделом экологии журнала Президиума Российской Академии Наук «Энергия, экономика, техника и экология»: «Эколого-краеведческий потенциал православного образования»;

 Голубчиков Юрий Николаевич, кандидат географических наук, ведущий научный сотрудник МГУ: «Эволюционизм или катастрофизм»;

 Атанов Станислав Вадимович, учёный секретарь Института генезиса жизни и Вселенной, бакалавр гуманитарных наук, соискатель степени магистра богословия: «Герменевтические предпосылки для моделирования допотопных климатических условий и вероятных механизмов всемирного потопа»;

 Евдокимов Александр Юрьевич, доктор технических наук, кандидат культурологии, член-корреспондент РАЕН: «Российская история с креационных и социоестественных позиций»;

 Алфёров Тимофей, священник: «О внесистемном преподавании основных фактов и гипотез креационизма в средней школе»;

 Вертьянов Сергей Юрьевич, кандидат физико-математических наук: «Шестоднев в курсе Библейской истории Ветхого Завета»;

 Студия продюсерского кино: «Гипотеза века» - премьера фильма о жизни и творчестве академика Юрия Петровича Алтухова. Фильм снят при поддержке Министерства культуры Российской Федерации (© 2011)

 

http://holyscripture.ru/forum/viewtopic.php?f=13&t=328

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вече посвећено другом оснивачу Шестоднева, храбром исповеднику православља, мученички пострадалом свештенику о.Данилу Сисојеву:

 

 

 

19 ноября 2013 года, в четвёртую годовщину гибели иерея Даниила Сысоева в миссионерском центре его имени прошёл вечер памяти. На вечере выступили люди, знавшие о. Даниила: матушка Юлия Сысоева, протоиерей Олег Стеняев, игумен Сергий Рыбко, архимандрит Мелхиседек (Артюхин), протоиерей Константин Буфеев, диакон Георгий Максимов, священник Владимир Стасюк, религиовед Роман Силантьев.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Опело о.Данилу:

 

 

Свештеник Данило Сисојев који је 19. новембра убијен у цркви светог апостола Томе, сахрањен је у понедељак 23. новембра на Кунцевском гробљу у Москви.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.vertyanov.ru/ 

 

Сајт Сергеја Вертјанова, једног од сарадника о.Константина.

 

vertyanov3.jpg

 

Я закончил факультет молекулярной и биологической физики Московского физико-технического института , защитил кандидатскую диссертацию. Проблемой происхождения жизни заинтересовался на втором курсе института при изучении неравновесной термодинамики и синергетики.

В 2003 г. вышла моя первая книга «Происхождение жизни». Это научно-популярное издание, в котором вопрос о происхождении жизни рассматривается с точки зрения различных наук: физики и химии, астрономии, антропологии и зоологии, палеонтологии, генетики и молекулярной биологии, биостратиграфии и геологии. При всей простоте изложения книга содержит более 250 ссылок на научные статьи самого высокого уровня. Раскрывая перед читателем несостоятельность современных эволюционных теорий, я показываю достоверность библейской мысли о сотворении мира. Общий тираж «Происхождения жизни» к 2010 г. составил 55 000 экз. С моим участием снят фильм «Происхождение жизни», в котором использованы уникальные слайды и видеосюжеты.

В 2006 г. вышел мой учебник «Общая биология 10-11» под редакцией академика Российской Академии Наук, заслуженного профессора МГУ Ю.П.Алтухова. В работе над учебником приняли участие многие преподаватели и сотрудники МГУ. Наряду с программным материалом по эволюционной теории в учебнике раскрыта и обоснована мысль о сотворении мира, прекрасно разрешающая многие противоречия современной эволюционной биологии. Вышло два издания учебника общим тиражом 20 000 экз., учебник используется в православных и общеобразовательных школах, проходит апробацию в ряде школ Москвы, Санкт-Петербурга, Нижнего Новгорода, Калининграда и т.д. В 2007 г. в комплект к учебнику выпущен задачник из 3500 задач, пользующийся в «эпоху ЕГЭ» значительным спросом.

На сайте объединены материалы, наработанные мною в последние годы: книги, фильмы, радиоэфиры, статьи.

 

https://yadi.sk/public/?hash=aoW0g2ocpbs3B2fVvgNNCvOf5GU8PSmE8u1jOJGOp0s%3D

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, о.Горан рече

Не мисионарим ја креационизам већ библијско Стварање, креационизам је само средство

Odprilike i ja ovako gledam na stvar.

Kao sto kazu oci, filosofija je pomocnica u resavanju teoloskih problema, tako je i kreacionizam, samo sredstvo i pomocnik u razumevanu stvari stvaranja. :coolio:


 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У емотивној атмосфери и у присуству мноштва верника, архијереја и свештенства, 21. јуна2019, у петак поподне, одржана је прва сечаност уручивања диплома апсолвентима Богословске Академије Кипарске Цркве.

      Животна визија предстојатеља Кипарске Цркве постаје стварност. Визија коју је носио и велики етнарх Макариос, кад је казао у својем пркосном и поносном стилу, да ће таква богословска академија  „моћи да сија и зрачи светлошћу Православља далеко изван Кипра…” Напоре свих оних који су били посвећени остварењу ове визије је оправдали су првих 17 дипломаца Факултета, првих посленика које ће Црква Кипра послати на службу људима на острву.  У свом поздравном слову дипломираним теолозима архиепископ Хризостом је казао да је отварањем ове школе остварен свети завет праотаца и „историчност наше Цркве“.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Косовска полиција данас је онемогућила тридесетак Срба изгнанника из Доњег Петрича код Клине и њиховог парохијског свештеника Јована Цветковића да обележе Тројичиндан, славу храма Св. Тројице у овом селу коју су албански екстремисти минирали у јуну 1999. године. Иако је свештеник са верницима претходног дана тражио обезбеђење полиције, имајући у виду да су прошле године окупљени народ за празник напали локални Албанци, полиција није пристала да обезбеди овај богослужбени скуп, али није ни писмено потврђено да не могу да се окупе у Петричу пред рушевинама храма и изврше освећење славског колача и жита.
       
      Свештеник и верници су ипак на сопствену одговорност и у складу правима на слободу кретања и верска права у јутарњим часовима кренули према селу и када су стигли пред порушени храм сачекала их је повећа група полицајаца који нису дозвољавали приступ храму нити освећење колача, уз објашњење да наводно није безбедно. И поред уверавања свештеника и верника да опасност не постоји јер се нико од локалних Албанаца није скупио да протествује и да обред неће трајати више од десетак минута, полиција је инсистирала да се сакупљени Срби разиђу. У међувремену је позвана и представница регионалне канцеларије УНМИК-а гђа. Галијева. И поред тога верски обред и молитва на стратишту храма су забрањени и полиција је фотографисала и легитимисала све присутне и записала аутомобилске таблице.
      Мештанин Божидар Шарковић потврдио је да се око 30 Срба окупило да обележи славу у селу у ком су некад живели.
      "Прошле године смо имали физички напад од Албанаца овог села. Међутим, ове године се нису окупили, али је био велики број полиције, која нам није дозволила да уђемо у двориште где се налази срушени храм Свете Тројице. Поред наше молбе и обавештења у петак полицији, УН-у, КФОР-у, ОЕБС-у, синоћ ме је звао један инспектор који је рекао да је скуп забрањен у селу Петрич", рекао је Шарковић.
       
      Епархија Рашко-призренска оштро протествује због овог грубог кршења слободе права кретања и верског окупљања на црквеној земљи. Полиција је поступила крајње дискриминаторно и, заправо, без икаквог разлога забранила верски скуп. Овакав однос полиције само је у функцији онемогућавања наших верника да се слободно окупљају уз своје порушене светиње и директна порука да је њихов повратак у своја села немогућ. На сличан начин у координацији локалних ектремиста и полиције онемогућава се обележавање слава у Ђаковици и у Мушутишту код Суве Реке, где је пре две године полиција неправедно и под лажном оптужбом притворила 75годишњег Србина који је пуштен након 4 месеца притвора.
       

      На овај начин се заправо Срби застрашују не само да остваре законски регулисано право на повратак на своју имовину, већ и да обележавају молитвено сећање на своје порушене светиње, а све у циљу стварања етнички чистог албанског друштва на Косову и Метохији. Посебно забрињава веће одсуство међународне пажње у вези ових случајева, који постају модел за институционално подржано етничко чишћење.
       
      Епископ Рашко-призренски Теодосије овим поводом позвао је међународне и покрајинске представнике да поштују постојеће законе и да под видом безбедности не стварају ситуацију у којој су најбезбеднији крајеви они у којима нема Срба. То је недолична и срамна порука 20 година након завршетка рата на Косову и Метохији и успостављања међународно гарантованог мира за све грађане, без обзира на етничко или верско порекло, којим су сви обавезани по још важећој Резолуцији СБУН 1244.
       
       
      Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске
      Грачаница-Призрен 17. јуни 2019.
       
      Епархија је прошле године у саопштењу 31. маја изразила оштар протест поводом напада на вернике у Петричу као и поводом низа других инцидената http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_eparhije_rashkoprizrenske_5 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

      View full Странице
    • Од Логос,
      Косовска полиција данас је онемогућила тридесетак Срба изгнанника из Доњег Петрича код Клине и њиховог парохијског свештеника Јована Цветковића да обележе Тројичиндан, славу храма Св. Тројице у овом селу коју су албански екстремисти минирали у јуну 1999. године. Иако је свештеник са верницима претходног дана тражио обезбеђење полиције, имајући у виду да су прошле године окупљени народ за празник напали локални Албанци, полиција није пристала да обезбеди овај богослужбени скуп, али није ни писмено потврђено да не могу да се окупе у Петричу пред рушевинама храма и изврше освећење славског колача и жита.
       
      Свештеник и верници су ипак на сопствену одговорност и у складу правима на слободу кретања и верска права у јутарњим часовима кренули према селу и када су стигли пред порушени храм сачекала их је повећа група полицајаца који нису дозвољавали приступ храму нити освећење колача, уз објашњење да наводно није безбедно. И поред уверавања свештеника и верника да опасност не постоји јер се нико од локалних Албанаца није скупио да протествује и да обред неће трајати више од десетак минута, полиција је инсистирала да се сакупљени Срби разиђу. У међувремену је позвана и представница регионалне канцеларије УНМИК-а гђа. Галијева. И поред тога верски обред и молитва на стратишту храма су забрањени и полиција је фотографисала и легитимисала све присутне и записала аутомобилске таблице.
      Мештанин Божидар Шарковић потврдио је да се око 30 Срба окупило да обележи славу у селу у ком су некад живели.
      "Прошле године смо имали физички напад од Албанаца овог села. Међутим, ове године се нису окупили, али је био велики број полиције, која нам није дозволила да уђемо у двориште где се налази срушени храм Свете Тројице. Поред наше молбе и обавештења у петак полицији, УН-у, КФОР-у, ОЕБС-у, синоћ ме је звао један инспектор који је рекао да је скуп забрањен у селу Петрич", рекао је Шарковић.
       
      Епархија Рашко-призренска оштро протествује због овог грубог кршења слободе права кретања и верског окупљања на црквеној земљи. Полиција је поступила крајње дискриминаторно и, заправо, без икаквог разлога забранила верски скуп. Овакав однос полиције само је у функцији онемогућавања наших верника да се слободно окупљају уз своје порушене светиње и директна порука да је њихов повратак у своја села немогућ. На сличан начин у координацији локалних ектремиста и полиције онемогућава се обележавање слава у Ђаковици и у Мушутишту код Суве Реке, где је пре две године полиција неправедно и под лажном оптужбом притворила 75годишњег Србина који је пуштен након 4 месеца притвора.
       

      На овај начин се заправо Срби застрашују не само да остваре законски регулисано право на повратак на своју имовину, већ и да обележавају молитвено сећање на своје порушене светиње, а све у циљу стварања етнички чистог албанског друштва на Косову и Метохији. Посебно забрињава веће одсуство међународне пажње у вези ових случајева, који постају модел за институционално подржано етничко чишћење.
       
      Епископ Рашко-призренски Теодосије овим поводом позвао је међународне и покрајинске представнике да поштују постојеће законе и да под видом безбедности не стварају ситуацију у којој су најбезбеднији крајеви они у којима нема Срба. То је недолична и срамна порука 20 година након завршетка рата на Косову и Метохији и успостављања међународно гарантованог мира за све грађане, без обзира на етничко или верско порекло, којим су сви обавезани по још важећој Резолуцији СБУН 1244.
       
       
      Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске
      Грачаница-Призрен 17. јуни 2019.
       
      Епархија је прошле године у саопштењу 31. маја изразила оштар протест поводом напада на вернике у Петричу као и поводом низа других инцидената http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_eparhije_rashkoprizrenske_5 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      У уторак 11. јуна 2019. године служена је заупокојена литургија у манастиру Буково поводом  упокојења новопрестављеног протосинђела Артемија (Ранђеловића), настојатеља манастира Свете Тројице код Књажевца. Началствовао је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља из Тимочке и Рашко-призренске епархије.

      Након свете Литургије беседио је архимандрит Стефан из манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту.
      Чин монашког опела служио је Епископ Иларион, а саслуживали су свештенослужитељи из Браничевске, Рашко-призренске и Тимочке епархије а молитвено учешће узело је многобројно монаштво, свештенство и верни народ.
      У свом обраћању након опела владика Иларион је рекао – Благодарим човекољубљу Божијем и тајанственом промислу Божијем који за нас људе овде на земљи никада неће бити до краја схваћен. Сабрали смо се овде да нашег сабрата, духовног оца, саслужитеља, сина, брата, рођака и пријатеља испратимо са овога света, јер је његов земаљски живот окончан, али његова душа већ пребива у вечноме животу. Тачно је четврт века од када је дошао у ову светињу, и од тога половину провео у овој Епархији, а нешто мало мање у Браничевској, и опет се вратио овде да до свога краја буде са нама. Као архијереј благодарим својој старијој браћи архијерејима који су били овде када је отац Артемије дошао, Епископу жичком Јустину, али и Епископу Браничевском Игњатију који га је такође примио у архијерејкси загрљај. Они су изразили своје саучешће и прилажу своје архијерејске молитве за милост пред Господом и наслеђе Царства Небеског нашем оцу Артемију. Благодарим и свима вама, браћи, саслужитељима, монахињама, и вама браћо и сестре који сте овде са нама и који сте били молитвеници и подршка у време болести о. Артемија, а посебно захваљујем др Радету Костићу и др Славиши из Гамзиградске бање, као и лекарима из Зајечара, Београда и Књажевца.
      Од првог дана његовог доласка у овај манастир сви ми окупљени овде смо се  уз њега борили, трудили и са њим упознавали нашу веру и прве монашке дане проводили, многе је крштавао, венчавао међу вама…. Овде се родио као монах и ту сада заувек почива.
      У овом тренутку сећам се укрштених животних путева нас двојице, од дана мога рођења када ме први пут видео, преко тога када ме је учио да ходам, играм фудбал, пливам, свирам гитару…. Када сам ја призван од Господа у Цркву Христову, настојао сам да и њега подстакнем да види истински пут Христов, и ту сам га мало претекао…А онда је он мене претекао, јер је дошао у манастир пре мене и постао први мој игуман кога сам слушао. Ја сам њега привео на крштење, а он мене на монашење. Ево сада га испраћамо саборно да он опет први крочи у вечни живот.
      Нека би Господ дао да он молитвеним заступништвом Пресвете Богородице, светог Николаја његове крсне славе и светог великомученика Артемија иде пред нама у Царство Небеско и уђе у Радост Господа свога. Кроз болест и страдање задобио је очишћење и душе и тела и искупљење пред Богом за живот вечни.
      Нека би Господ даровао нама братољубље које се гради на истинском богољубљу, да свако од нас испуњава своју мисију и призвање овде на земљи, јер је свакоме од нас припремљено место у Царству Небеском, по речима Господњим „у Царству моме станови су многи“. Амин.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од александар живаљев,
      Православна црква стара најмање 700 година пронађена у Бугојну велико је откриће, али исто тако велики је потез што је њену обнову у потпуности платио Хусеин – Хусо Смајић (64) из Бугојна, који о овом здању редовно брине.
       
      Приликом откопавања на земљи Смајића је поред остатака цркве пронађено и 12 покојника, од којих је један број био прекривен свилом, златом и баршуном, тако да је сигурно да се ради о краљевској породици. Претпоставља се да је у првом гробу, највећем и најраскошнијем, сахрањена краљица Јелена Груба, која је престо наследила од супруга и која је владала у периоду од 1395. до 1398. године.
      Хусо, како га зову пријатељи, платио је све што је досад изграђено и истраживано из свог џепа. Како каже, нико од надлежних из Федерације БиХ и саме државе није хтео да учествује у томе.
      – То је наша стварност, ми ћемо пре пустити да овако нешто пропада него да овде имамо толико туриста да не можемо проћи. То је ваљда та политика која нам долази из Сарајева – каже Смајић.
      Земља у којој је пронађено историјско благо у власништву је породице Смајић од 1953. године. Купили су је Хусини покојни родитељи и даље пренели њему, који је сасвим случајно открио шта се налази пар метара испод земље.
      – Радили смо на акумулацији за једну малу централу овде и тако дошли до првих открића – говори Хусо.
      Стари град Весела стража, како је прави назив богатог локалитета, сада је место достојно сваке похвале. Стара црква је сређена и очувана од заборава, ту су и велики крст, слика Исуса Христа, звоно, конак и мали објекат укопан под земљом где су уредно очишћене кости свих покојника.
      – Поп Славиша је велики човек и прави пријатељ, а данас је таквих мало – тврди Хусо.
      Због тога што људе не дели по вери и нацији Хусо је, каже, имао доста проблема, стално слуша погрдне називе који су му упућени, приче како га треба избацити из Исламске заједнице и слично, али он не мари.
      – Шта ја знам што се тако понашају, ваљда им смета та црква што се гради – истиче Хусо.
      Колико га не интересују приче злонамерних, како каже, показао је и тиме што радо звони на звонику изграђеном поред старе цркве, јер за Хусу црква коју гради није ништа негативно него објекат толеранције, љубави и мира.
      На Васкршњи/Ускршњи понедељак на Веселој стражи су имали изложбу експоната и дружење. Хусо каже да је позвао представнике све три највеће конфесије у БиХ, али да се „његови“ нису одазвали.
      – Сви су се одазвали осим припадника Исламске заједнице. Стварно не знам шта је са тим људима. Не разумем такво понашање, а овамо се стално прича о суживоту и целовитој БиХ – каже он.
      Додаје да му је тешко што нико из Исламске заједнице није дошао на тај дан, али опет му је срце било пуно када се толики број других људи појавио на дружењу.
      Славиша Ђурић, православни свештеник у Бугојну, каже да је српских повратника у том граду мало – око 300. Пре рата у Бугојну је било скоро 10.000 Срба. Парохијски дом, црква и други објекти у власништву Српске православне цркве паљени су неколико пута. Упркос томе, црква у којој он служи поседује неколико књига старих и по два-три века.
      – Од 2013. до 2015. године нисмо имали ниједно крштење у Бугојну. Прошле и ове само по једно – каже отац Славиша.
      На гробљу иза цркве сахрањени су и преци Александра Вучића, премијера и новоизабраног председника Србије. Свега километар од цркве у месту Чипуљић живе и чланови породице Вучић, а то су Драго и Анђелка.
       
      Извор: Седмица.ме
×
×
  • Create New...