Jump to content
о.Горан

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

Recommended Posts

Да не испадне да затрпавам форум, на овој једној ћу постављати оно што сматрам да је битно да се постави у вези ове битне теолошке теме.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Почећу од Русије и РПЦ, Помесне Цркве са највећим бројем верника.

 

Ово је руски свештеник протојереј Константин Буфејев, старешина храма Успенија Пресвете Богородице

 

007881.jpg

Константин Валентинович Буфеев (род. 1961), протоиерей, настоятель Московского храма Успения Пресвятой Богородицы в Архангельском-Тюрикове, глава Миссионерско-просветительского центра «Шестоднев».

 

Родился 15 марта 1961 года в Москве.

Закончил с отличием Московский геологоразведочный институт. По окончании института работал по специальности инженером-геологом сначала во ВСЕГИНГЕО, а с 1989 года – в ПНИИИСе, где учился в аспирантуре.

В 1988 году попал в общину священника Георгия Кочеткова, проходил курс оглашения, был членом «6-й семьи», стал катехизатором в «Высшей православно-христианской школе». В 1992 году прекратил все связи с кочетковской общиной и позднее выступил с резкой критикой "ереси кочетковщины" [1].

8 марта 1992 года был рукоположен в сан диакона патриархом Московским и всея Руси Алексием II и назначен чтецом-диаконом Московского Крестовоздвиженского храма в Алтуфьеве.

3 мая 1992 года был рукоположен во священника патриархом Алексием II и назначен настоятелем вновь открытого Московского Успенского храма в Архангельском-Тюрикове.

В 1998 году окончил Московскую духовную семинарию.

С 12 октября 2000 года возглавляет Миссионерско-просветительский центр «Шестодневъ».

С 2000 по 2011 год преподавал в Николо-Угрешской духовной семинарии.

moscow_640x480_696.jpg

25 марта 2007 года был возведён в сан протоиерея патриархом Московским и всея Руси Алексием II в Московском кафедральном храме Христа Спасителя [2].

После защиты кандидатской диссертации ему была присвоена учёная степень кандидата геолого-минералогических наук, а в 2005 году избран академиком Международной академии наук.

Член редколлегии и постоянный автор журнала "Благодатный Огонь".

 

Награды

 

 

  • палица (10 апреля 2012, за усердное служение Церкви Божией, пастырское душепопечительство и в связи с приближающимся праздником Святой Пасхи) [3]

 

 

Публикации

 

 

 

 

Использованные материалы

 

 

 

 

https://drevo-info.ru/articles/22847.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово бих нагласио 

Закончил с отличием Московский геологоразведочный институт. По окончании института работал по специальности инженером-геологом сначала во ВСЕГИНГЕО, а с 1989 года – в ПНИИИСе, где учился в аспирантуре.

 

Дакле, овај свештеник је уз теологију проучавао и природне науке. Он је оснивач друштва по имену Шестоднев које је благословио блаженопочивши Патријарх Алексеј II :

 

 

gospod_svetila_big_(1).jpg

"ШЕСТОДНЕВЪ"

Миссионерско-Просветительский Центр

(Русская Православная Церковь)


Руководитель – протоиерей Константин Буфеев,
кандидит геолого-минералогических наук,
академик Международной Академии Наук (МАН)

 

ШЕСТОДНЕВЪ» был создан по благословению Святейшего Патриарха Московского и Всея Руси Алексия II Указом № 5368 от 20 октября 2000 года решением Приходского собрания храма Успения Пресвятой Богородицы в Архангельском-Тюрикове от 12 октября 2000 года.

Центр создан для распространения святоотеческого учения о сотворении мiра, жизни и человека, проповеди неповрежденного Православия и поддержки научных разработок, помогающих делу христианской миссии и апологетики. Особое значение в работе «ШЕСТОДНЕВА» уделяется богословской и научной полемике с различными проявлениями эволюционизма – дарвинизма, неодарвинизма, учения Тейяра де Шардена, прот. А. Меня и др. О богословской и научной полемике с эволюционистами Вы можете ознакомиться на нашем сайте.

Наши принципы:

 

  • богословие должно быть строго православным, то есть основываться на Священном Писании и Святоотеческом Предании;
  • наука должна быть достоверной, то есть доступной экспериментальной проверке и опирающейся на строго установленные законы природы.
     

Приглашаем к сотрудничеству с содержательными и критическими предложениями всех единомышленников, желающих внести свою лепту в работу нашего Центра.

 

http://shestodnev.ortox.ru/o_centre

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lose misionaris kreacionizam, niko nece da ti cita ove dosadne kilometarske tekstove... moras da budes konkretan i zanimljiv... priblizi stivo ljudima a ne ocekuje da ljudi sebe priblize tvom stivu i tek onda ces uspeti.
Na primer, daj neke grafike, zanimljive citate naucnika ili zanimljive rezultate istrazivanja.

 

Pored toga, morao bi da i da das neki komentar na pitanje o slepom misu koje sam ti postavio na onoj drugoj temi, pre nego sto si sa nje pobego da otvoris ovu novu  i tako verovatno u nedogled, dok se forum ne ugasi) :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не мисионарим ја креационизам већ библијско Стварање, креационизам је само средство. А за сваку добру ствар човек ваља и да се потруди, тако да ко не жели да чита нешто није обавезан наравно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
20 minutes ago, о.Горан рече

Видим, малтене пре стигне одговор, тебе или твојих истомишљеника, него што поставим тему хаха...

 

Ej ne zameri, ti si dasak svezeg vetra... ja sam licno jedva docekao nekog kreacionistu... U tom smislu je na poukama postalo dosadno... svi se nesto slazu a i oni koji su nekad bili bandoglavi su ili otisli sa foruma ili promenili misljenje.

Tako da mi sad bas prija sto si nam dosao, jer ponovo imam osecaj da sam mnogo pametan!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сведочење Јурија Алтухова, великог руског генетичара:

 

ЈУРИЈ  ПЕТРОВИЋ  АЛТУХОВ  -  Академик Руске Академије Наука, генетичар,  Директор института за општу генетику, почасни професор Московског Универзитета

 267px-%D0%90%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%85%D0%

 

 

Креатор националне школе популационе генетике - на њој се заснивају све изградње еволуционих теорија. На прелазу 20 - 21. векова стручњак за еволуцију број 1.(чак има награду Смалгаузена).  Од 70-их година отворено говори да је дарвинизам (и неодарвинизам - синтетичка теорија еволуције јесте неодржива, ненаучна) само у размери адаптације, а даља еволуција је немогућа. Организми су сувише компликовано конструисани, 80% гена сваке врсте су толико важни за зивот, да би само мала измена у њима била смртоносна - потврђено се испитивањем генома на десетине и  стотине врста животиња (инсеката, птица, гмизаваца, сисара итд ...).

За ово откриће (феномен генетског мономорфизма) три академика,  Алтухов, Рицков и Короцин, добили су државну награду Руске Федерације  1996. године. На основу овог открића и низа других резултата, Алтухов  је написао у нашем( Сергеј Вертјанов) уџбенику Биологије:

 

1. Заменом дарвиниста Господа Бога природном селекцијом, проузроковане су знатне штете развоју биологије, низу природних наука и самом човечанству.

 

2. Места за дарвинизам као теорију еволуције не остаје.

 

3. Свет који нас окружује не може бити резултат природне селекције.

 

4. Сложеност, комплексност и саморегулација у живом свету, је таква да је неминовно доћи до закључка да постоји план - стога, не остаје места за случајност.

 

5. У научном раду у књизи "Два града" је написао: Ко је створио живот у свим његовим дивним различитостима? Ми смо пронашли одговорна ово питање на једном месту, у књизи Постања. Други извори то  не објашњавају, осим различитих еволуционих хипотеза. Али оне су и даље остале недоказиве хипотезе. У уџбенику за МГУ (признат од стране Министарства просвете) "Генетски процеси у популацијама" пише:

 

1. Полиморфне популације, одступају од историјског оптимума, јер у току процеса деградације, не дају никакве еволуционе иновације.  

 

2. Ако признамо постојање мономорфоних делова генома (а које је признато државном наградом 1996. године), онда не остаје места за дарвинизам као теорију еволуције (стр. 369 М: Академ књига, 2003, треће издање).

 

3. "Дошао сам до закључка о постојању Творца још и по томе, што је рад мојих сарадника и мој сопствени рад показао да не само порекло човека, него чак и порекло обичних биолошких врста не

може бити случајног карактера. Свака врста строго чува своју јединственост. Њене главне карактеристике нису повезане са полиформизмом, као разменом ситних новчића, као врсту плаћања за адаптацију у животну средину, већину виталних особина врсте  одређује мономорфони део генома, која је у основи јединствености врсте: случајна варијација ових гена је смртоносна. То значи да свет који нас окружује, не може бити резултат природне селекције."

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Конференција  Креационная наука сегодня :

 

 

 

 

 

Учесници:

 

 Калябин Геннадий Анатольевич, доктор физико-математических наук, профессор Российского Университета Дружбы Народов, профессор Свято-Тихоновского православного государственного университета: «Искажённое преподавание отдельных вопросов естествознания»;

 Лаломов Александр Валерьянович, кандидат геолого-минералогических наук: «Проблемные вопросы научного креационизма на примере геологических наук»;

 Буфеев Константин, протоиерей, к.г.-м.н.: «Саддукейская ересь и свято-отеческое учение о Творении»;

 Вертьянов Сергей Юрьевич, кандидат физико-математических наук: «Креационная наука сегодня - итоги и перспективы»;

 Савич Игорь Михайлович, доктор биологических наук, старший научный сотрудник, директор фонда «Конкордия» (Санкт-Петербург): «Некоторые методологические подходы в формировании креационного мировоззрения у учащихся на уроках природоведения»;

 Колчуринский Николай Юрьевич, кандидат психологических наук, катехизатор при Подворье Свято-Троице-Сергиевой Лавры в Москве: «Проблема моделирования в креационной науке»;

 Бундин Илья Владимирович, инженер-физик, миссионер: «Опыт миссионерства в России и некоторые выводы»;

 Голубчиков Сергей Николаевич, эколог, доцент Института экологии и политологии, заведующий отделом экологии журнала Президиума Российской Академии Наук «Энергия, экономика, техника и экология»: «Эколого-краеведческий потенциал православного образования»;

 Голубчиков Юрий Николаевич, кандидат географических наук, ведущий научный сотрудник МГУ: «Эволюционизм или катастрофизм»;

 Атанов Станислав Вадимович, учёный секретарь Института генезиса жизни и Вселенной, бакалавр гуманитарных наук, соискатель степени магистра богословия: «Герменевтические предпосылки для моделирования допотопных климатических условий и вероятных механизмов всемирного потопа»;

 Евдокимов Александр Юрьевич, доктор технических наук, кандидат культурологии, член-корреспондент РАЕН: «Российская история с креационных и социоестественных позиций»;

 Алфёров Тимофей, священник: «О внесистемном преподавании основных фактов и гипотез креационизма в средней школе»;

 Вертьянов Сергей Юрьевич, кандидат физико-математических наук: «Шестоднев в курсе Библейской истории Ветхого Завета»;

 Студия продюсерского кино: «Гипотеза века» - премьера фильма о жизни и творчестве академика Юрия Петровича Алтухова. Фильм снят при поддержке Министерства культуры Российской Федерации (© 2011)

 

http://holyscripture.ru/forum/viewtopic.php?f=13&t=328

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вече посвећено другом оснивачу Шестоднева, храбром исповеднику православља, мученички пострадалом свештенику о.Данилу Сисојеву:

 

 

 

19 ноября 2013 года, в четвёртую годовщину гибели иерея Даниила Сысоева в миссионерском центре его имени прошёл вечер памяти. На вечере выступили люди, знавшие о. Даниила: матушка Юлия Сысоева, протоиерей Олег Стеняев, игумен Сергий Рыбко, архимандрит Мелхиседек (Артюхин), протоиерей Константин Буфеев, диакон Георгий Максимов, священник Владимир Стасюк, религиовед Роман Силантьев.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Опело о.Данилу:

 

 

Свештеник Данило Сисојев који је 19. новембра убијен у цркви светог апостола Томе, сахрањен је у понедељак 23. новембра на Кунцевском гробљу у Москви.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.vertyanov.ru/ 

 

Сајт Сергеја Вертјанова, једног од сарадника о.Константина.

 

vertyanov3.jpg

 

Я закончил факультет молекулярной и биологической физики Московского физико-технического института , защитил кандидатскую диссертацию. Проблемой происхождения жизни заинтересовался на втором курсе института при изучении неравновесной термодинамики и синергетики.

В 2003 г. вышла моя первая книга «Происхождение жизни». Это научно-популярное издание, в котором вопрос о происхождении жизни рассматривается с точки зрения различных наук: физики и химии, астрономии, антропологии и зоологии, палеонтологии, генетики и молекулярной биологии, биостратиграфии и геологии. При всей простоте изложения книга содержит более 250 ссылок на научные статьи самого высокого уровня. Раскрывая перед читателем несостоятельность современных эволюционных теорий, я показываю достоверность библейской мысли о сотворении мира. Общий тираж «Происхождения жизни» к 2010 г. составил 55 000 экз. С моим участием снят фильм «Происхождение жизни», в котором использованы уникальные слайды и видеосюжеты.

В 2006 г. вышел мой учебник «Общая биология 10-11» под редакцией академика Российской Академии Наук, заслуженного профессора МГУ Ю.П.Алтухова. В работе над учебником приняли участие многие преподаватели и сотрудники МГУ. Наряду с программным материалом по эволюционной теории в учебнике раскрыта и обоснована мысль о сотворении мира, прекрасно разрешающая многие противоречия современной эволюционной биологии. Вышло два издания учебника общим тиражом 20 000 экз., учебник используется в православных и общеобразовательных школах, проходит апробацию в ряде школ Москвы, Санкт-Петербурга, Нижнего Новгорода, Калининграда и т.д. В 2007 г. в комплект к учебнику выпущен задачник из 3500 задач, пользующийся в «эпоху ЕГЭ» значительным спросом.

На сайте объединены материалы, наработанные мною в последние годы: книги, фильмы, радиоэфиры, статьи.

 

https://yadi.sk/public/?hash=aoW0g2ocpbs3B2fVvgNNCvOf5GU8PSmE8u1jOJGOp0s%3D

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, о.Горан рече

Не мисионарим ја креационизам већ библијско Стварање, креационизам је само средство

Odprilike i ja ovako gledam na stvar.

Kao sto kazu oci, filosofija je pomocnica u resavanju teoloskih problema, tako je i kreacionizam, samo sredstvo i pomocnik u razumevanu stvari stvaranja. :coolio:


 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      Бошњака Амира одбацили у Федерацији БиХ, а подршку добио у Републици Српској. Србин му помогао да добије статус инвалида и обезбедио машину

      АМИР Јусичић (44) није успео да статус особе са инвалидитетом добије у месту становања у Федерацији, односно у Тешњу, где је био пријављен као избеглица, већ у Републици Српској и Добоју, у својем предратном месту боравка, где се вратио.
       
      Тешко је рањен непосредно пред потписивање Дејтонског мировног споразума, који је означио крај рата у БиХ.
      - Остао сам без ноге нагазивши на мину на Озрену, као припадник радног вода ВРС, а пре тога од мине је, такође за време радне обавезе, копајући ровове, смртно страдао и мој отац Хамза. Као избеглица, једно време сам живео у ФБиХ, где су одбили да ми признају статус инвалида рекавши ми: "Иди тамо код којих си био за време рата" - прича нам Амир.
      Каже да му није преостало ништа друго него да се врати у Добој, како би покушао да регистрацијом као инвалид оствари право на примања, здравствену заштиту и протетичко помагало. То му је и успело уз помоћ "Мреже преживелих од мина" 2003. године и већ сада Амир има сва права која имају и остали инвалиди у РС. Осим инвалиднине, породицу, коју је у међувремену стекао, обезбеђује израђујући у властитој малој столарској радионици предмете од дрвета.
       
      - Израђујем украсне кутије за пиће и накит, подметаче за сто, плоче за врата и друго. Од примања из буџета РС и мог столарског рада живимо супруга Амира (37), деветогодишњи син Хамза и ја - није незадовољан садашњим животом Амир.
      Све то не би успео да оствари и обезбеди, како каже, без Зорана Панића, који му је као координатор "Мреже" много помогао. Он је пронашао је потребне сведоке да докаже начин рањавања, обезбедио и све друге документе за решавање предмета.
      - Ето, помогао ми је Србин, а моји Бошњаци којима припадам су ме одбацили. Са Зораном сам развио искрено пријатељство и породица и ја му дугујемо захвалност до краја живота - каже за наш лист Амир.
      Вели да је Зоран и као регионални координатор Организације особа са инвалидитетом УДАС наставио да му помаже. Недавно му је, захваљујући апликацији коју је за њега поднео, обезбедио компјутерски контролисану ЦНЦ машину. Тиме ће значајно побољшати квалитет и проширити асортиман производа, и олакшати рад у столарској радионици.
      ПРОЈЕКАТ
      НОВУ ЦНЦ маштину Амир је добио у оквиру пројекта "Интегрисана социо-економска подршка жртвама мина у БиХ", које имплементира "Ворлд вижн" у партнерству са Организацијом ампутираца УДАС, а финансира Европска унија.
       
      "ИДИ ТАМО КОД КОЈИХ СИ БИО ЗА ВРЕМЕ РАТА": Ово је прича инвалида кога су Бошњаци одбацили, а Србин му помогао | Република Српска | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Бошњака Амира одбацили у Федерацији БиХ, а подршку добио у Републици Српској. Србин му помогао да добије статус инвалида и обезбедио машину  
    • Од Логос,
      Нова књига теолога др Александра Милојкова "Вера и атеизам", доступна је на нашем порталу. Књигу можете да наручите и купите преко нашег портала, по цени од 600 динара + путни трошкови.    Из предговора презвитера др Оливера Суботића     Књига „Вера и атеизам“ настала је као плод деценијског писања Александра Милојкова за часопис Православни мисионар, званично мисионарско гласило СПЦ за младе. У њој су сабрани сви текстови које је др Милојков у том периоду објавио, а тицали су се односа вере и атеизма. Она, међутим, није класичан зборник чланака – објављени чланци јесу њена основа, но они су додатно обрађени, допуњени и повезани тако да књига представља концептуално заокружену целину.   Један од рецензената је добро приметио да се још од времена професора Лазара Милина није појавило овакво штиво написано од стране српског аутора. У томе се потпуно слажемо: Милојков је својом књигом попунио апологетску празнину у српској теолошкој мисли која је настала пошто се професор Милин преселио у вечност.      * * *   Када је реч о полемици са атеизмом, његов стил донекле подсећа на онај који срећемо код професора Алистера Мекграта, једног од водећих западних хришћанских интелектуалаца који редовно укршта копља са перјаницама новоатеистичког покрета, попут Ричарда Докинса (чије ставове, успут буди речено, и Милојков у својој књизи излаже темељној критици).    * * *    Александар Милојков у овој књизи оспорава ставове новоатеистичког покрета на један изузетно аргументован начин. Он у закључку наводи да је свестан да се са њим неће сложити само атеисти, већ ни неки религијски мислиоци, но то је понекад неизбежно. Ипак, додали бисмо да ће се у суштинским стварима са њим сигурно сложити сваки верујући човек. Што се атеиста тиче, др Милојков скромно истиче да му циљ није био да их убеђује у постојање Бога, већ да отклони неке стереотипе који су се уврежили под утицајем атеистичке пропаганде и да, по његовим речима „деконструише идеолошку мантру савременог атеизма“ – Ако сам ишта желео да одузмем атеизму као ставу, то је онда она самоувереност неких међу савременим и гласним атеистичким промотерима и атеистичким мисионарима, да је атеизам као став супериоран у односу на веру; да је атеизам једини рационалан закључак, док је вера ирационална; да развој науке све више говори у прилог атеизму и да обесмишљава веру у Бога – збори Милојков у закључку своје студије. Сваки објективан читалац ће се уверити да је аутор у испуњавању зацртаног циља био веома успешан.   Својом књигом др Александар Милојков отвара значајно поглавље у српском академском теолошком опусу 21. века. И то чини на начин достојан зрелог писца – чињеница да је Вера и атеизам његова прва књига је запањујућа, узевши у обзир њен квалитет. У том погледу, све што можемо пожелети јесте да следеће књиге др Милојкова по свом квалитету не буду испод ове.   Предговор аутора књиге     Књига Вера и атеизам настала је на бази мојих чланака који су објављивани у Православном мисионару, у рубрици У дијалогу са атеизмом. Чланци су дорађени и допуњени новим питањима и садржајима из ове области, те тако тематски проширени и обогаћени новим темама сједињени у књигу која је пред вама. Идеја да се у Православном мисионару покрене тема диjалога са атеизмом потекла је од главног и одговорног уредника часописа, презвитера др Оливера Суботића. Сама идеја инспирисана је мојим вишегодишњим дијалогом са атеизмом и атеистичким активистима, путем интернетa, јавног и медијског наступа. Питања која сам у књизи анализирао у доброј мери представљају одговор на атеистичке тврдње и аргументе са којима сам имао прилике да се сретнем у поменутом дијалогу, али и које сам налазио у литератури која се бави овом тематиком, у првом реду код самих атеистичких аутора.    Један од темељних мотива за настанак ове књиге јесте и постојање, по мом мишљењу, насушне потребе за теолошким разматрањем изазова савременог атеизма. Када кажем да је потребно разматрање, онда не мислим на неко догматско одбацивање атеизма или на његово a prirori стигматизовање (ово би се код многих обично подразумевало у самом појму оног бити верник), већ на пажљиву, интелектуално поштену теолошку и философску анализу теистичких и атеистичких ставова и аргумената. Мислим, дакле, на анализу која се базира на ономе што је заједничко људима, били они верници или атеисти – рационалан, на аналитици заснован став и људска слобода. И  ово је кључни моменат у методологији ове књиге – рационалност и слобода.   Сматрам да је тематика ове књиге данас од велике важности и за вернике и за атеисте. За прве, да разумеју свет изван Цркве, те да умеју у том разумевању и да му се обрате и да га позивом – дођи и види – заинтересују за Цркву. За друге, да разумеју православни хришћански поглед на свет, те да преиспитају уобичајене атеистичке предрасуде о вери и верницима. Сматрам да ће и једнима и другима знање о оном другом и о питањима која су им заједничка помоћи да постану слободнији. Наиме, без те слободе и није могуће формирати теистички или атеистички став. Слобода до које их доводи знање о другом и другачијем (не треба да страхују) неће угрозити њихову, једну или другу, позицију. То знање ће једино угрозити, тачније, ослободиће их од – искључивости.   Изазов атеизма обухвата једну широку лепезу питања односа теологије и вере са различитим стваралаштвом људског духа. У првом реду то су питања односа вере и знања, вере и рационалности, теологије и природних наука, слободе. Може се одмах поставити питање: какве сад има везе изазов атеизма са односом хришћанске вере и теологије према, на пример, природним наукама? И то би питање било на месту. Јер, заиста, шта природна наука може да има са нечијим личним ставом верујем или не верујем да Бог постоји? Наука као наука – ништа. Међутим, однос природних наука и вере у Бога, у контексту атеистичког изазова вери, наметнуто је питање и зато мора бити размотрено. Наметнуо га је управо савремени атеистички активизам, и то својим неоснованим довођењем у узрочно-последичну везу науке и атеизма, атеизацијом науке или сциентификацијом атеизма. Са друге стране, није реткост да се и неки мислећи православни хришћани по питању односа вере и природних наука не сналазе баш најбоље, било да се ради о теизацији науке у виду конкордистичких теорија, или пак о критици научног увида апаратом који је изван методолошког обухвата самих природних наука. Из ових разлога питање изазова савременог атеизма обухвата и обавезно питање односа природних наука према теистичком, односно атеистичком ставу.   Основна идеја књиге је да читаоцима представи појам и пројаву савременог атеизма и његове аргументације у светлу хришћанског философског и теолошког погледа. Али, такође и појам и пројаву хришћанске вере и њене аргументације, у контексту питања која савремени атеизам поставља. Централну тему ове анализе представља однос вере, знања, рационалности и науке у контексту питања божанске егзистенције и теистичког и атеистичког става. Искрено се надам да ће читање ове књиге помоћи читаоцима да увиде бесмисленост било којег става који би захтевао искључивост и ексклузивност. Верујем да ће моја књига помоћи верницима да разумеју атеизам, али и атеистима да разумеју веру (у њеном хришћанском појму). Не верујем да ће књига нужно код атеиста изазвати сумњу у атеистички став и да ће их обратити у вернике. Али, верујем да ће им родити сумњу у савремене догме атеизма, поготово оне којима он апсолутно својата рационалност и науку. Надам се да ће након читања ове књиге верујући човек моћи да каже атеисти: „Верујем, али и схватам зашто ти не верујеш“, и да ће атеиста моћи да каже вернику: „Не верујем, али ипак схватам зашто ти верујеш“. Такође се надам да ће књига помоћи да се сруши нешто што неки атеисти, али и неки верници, сматрају парадоксом: да један човек може бити и верник и научник, верујуће и рационално биће; да homo religiosus, homo rationalis, homo logicus и homo scinetificus представљају једно, недељиво биће. Христолошки речником говорећи, тајна решења поменутог „парадокса“ лежи у несливеном говору о недељивости и јединству ових пројава људског бића.   Захвалност за настанак ове књиге најпре дугујем презвитеру др Оливеру Суботићу, који је и иницијатор њеног настанка. Иницијатор не само ове књиге, већ уопште и иницијатор и текстуализације мог дијалога са атеизмом. Оцу Оливеру се посебно захваљујем на охрабрењима у виду позитивних коментара читалаца мојих текстова у Православном мисионару које ми је преносио. Ти коментари су ме покренули да уложим додатни труд да ова књига настане и утврдили ме у разумевању важности бављења тематиком теолошког сагледавања питања савременог атеизма.   Захваљујем се двојици својих драгих пријатеља и колега који су били рецензенти ове књиге и у многоме помогли њеном квалитету, теолозима: ђакону Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету Светог архијерејског синода СПЦ, и Владимиру Пекићу, професору верске наставе у Архиепископији београдско-карловачкој.  Захвалност дугујем и колегама и колегиницама из Земунске гимназије, професорима математике, физике и хемије, чије су ми стручне консултације много помогле у писању ове књиге. Искрено сам уживао у сваком разговору са њима на тему природних наука и односом ових других према питањима вере и, уопште, метафизичким питањима. Посебно фасцинантне су ми биле теме из физике. Ако је могуће рећи, макар и у метафоричном смислу, да се наука приближила Богу, то је онда учинила, по мом мишљењу, савремена физика.     У свом деценијском искуству рада са ученицима гимназије, једна од основних порука коју им  преносим је и та да од вере не раздвајају учење и знање, нити од учења и знања веру. Вера и знање (корисних наука) - ученост, речима Светог Григорија Богослова, су два наша највећа блага. Учење је заједничко и знању и вери. Желим им да се уче и знању и вери, како би свет видели целовитијим очима. Ово је жеља коју упућујем и свим читаоцима ове књиге – да гледају свет целовитијим очима. То ће бити могуће уколико на један аутентичан начин успеју да остваре загрљај рационалности и слободе. Управо тим загрљајем као својим основним методом, ова књига, верујем, у томе им може помоћи.   Садржај књиге   Презвитер др Оливер Суботић, ПРАВА КЊИГА ЗА (НЕ)ВЕРУЈУЋЕ ИНТЕЛЕКТУАЛЦЕ   ПРЕДГОВОР (аутора)   ПОЈАМ АТЕИЗМА   Појам атеизма у библијском и светоотачком контексту   Појам атеизма у философији – од антике до просветитељства   Ренесанса и просветитељство   ЛЕПЕЗА САВРЕМЕНОГ АТЕИЗМА – СКАЛА РИЧАРДА ДОКИНСА   Јак верник   De facto верник   Они који нагињу теизму   Агностицизам – фокус преламања вере и атеизма   Они који нагињу атеизму   De facto атеиста   Јаки атеиста   АНТИТЕИЗАМ   Антитеизам као атеистичка идеологија   Антитеистичка оптужба: зло религије   Аргумент моралности и емпатије   FIDES, SCIENTIA ET RATIO   Вера и рационалност   Терет доказивања   Антропички принцип и хипотеза теистичког дизајна   Хипотеза мултиверзума   Хипотеза натуралистичког дизајна   На коме је терет доказивања?   Сеганов „змај у гаражи“   Да ли је атеизам вера?     Квазинаука и квазивера   Сазнајне моћо – Кантова епистемологија   Чулно опажање   Уобразиља   Разум   Субјективно и објективно   Научна теорија и истина   Бог и наука   Наука и идеологија   ФИЛОСОФСКИ НАТУРАЛИЗАМ И АТЕИЗАМ   Натуралистички редукционизам   Натуралистичка вера   Слобода – биће или илузија?   Натурализам као атеистички парадокс     ВЕРА И/ИЛИ АТЕИЗАМ?     Прилог припредио: Уредник насловне стране Портала Поуке.орг
    • Од Логос,
      Нова књига теолога др Александра Милојкова "Вера и атеизам", доступна је на нашем порталу. Књигу можете да наручите и купите преко нашег портала, по цени од 600 динара + путни трошкови.    Из предговора презвитера др Оливера Суботића     Књига „Вера и атеизам“ настала је као плод деценијског писања Александра Милојкова за часопис Православни мисионар, званично мисионарско гласило СПЦ за младе. У њој су сабрани сви текстови које је др Милојков у том периоду објавио, а тицали су се односа вере и атеизма. Она, међутим, није класичан зборник чланака – објављени чланци јесу њена основа, но они су додатно обрађени, допуњени и повезани тако да књига представља концептуално заокружену целину.   Један од рецензената је добро приметио да се још од времена професора Лазара Милина није појавило овакво штиво написано од стране српског аутора. У томе се потпуно слажемо: Милојков је својом књигом попунио апологетску празнину у српској теолошкој мисли која је настала пошто се професор Милин преселио у вечност.      * * *   Када је реч о полемици са атеизмом, његов стил донекле подсећа на онај који срећемо код професора Алистера Мекграта, једног од водећих западних хришћанских интелектуалаца који редовно укршта копља са перјаницама новоатеистичког покрета, попут Ричарда Докинса (чије ставове, успут буди речено, и Милојков у својој књизи излаже темељној критици).    * * *    Александар Милојков у овој књизи оспорава ставове новоатеистичког покрета на један изузетно аргументован начин. Он у закључку наводи да је свестан да се са њим неће сложити само атеисти, већ ни неки религијски мислиоци, но то је понекад неизбежно. Ипак, додали бисмо да ће се у суштинским стварима са њим сигурно сложити сваки верујући човек. Што се атеиста тиче, др Милојков скромно истиче да му циљ није био да их убеђује у постојање Бога, већ да отклони неке стереотипе који су се уврежили под утицајем атеистичке пропаганде и да, по његовим речима „деконструише идеолошку мантру савременог атеизма“ – Ако сам ишта желео да одузмем атеизму као ставу, то је онда она самоувереност неких међу савременим и гласним атеистичким промотерима и атеистичким мисионарима, да је атеизам као став супериоран у односу на веру; да је атеизам једини рационалан закључак, док је вера ирационална; да развој науке све више говори у прилог атеизму и да обесмишљава веру у Бога – збори Милојков у закључку своје студије. Сваки објективан читалац ће се уверити да је аутор у испуњавању зацртаног циља био веома успешан.   Својом књигом др Александар Милојков отвара значајно поглавље у српском академском теолошком опусу 21. века. И то чини на начин достојан зрелог писца – чињеница да је Вера и атеизам његова прва књига је запањујућа, узевши у обзир њен квалитет. У том погледу, све што можемо пожелети јесте да следеће књиге др Милојкова по свом квалитету не буду испод ове.   Предговор аутора књиге     Књига Вера и атеизам настала је на бази мојих чланака који су објављивани у Православном мисионару, у рубрици У дијалогу са атеизмом. Чланци су дорађени и допуњени новим питањима и садржајима из ове области, те тако тематски проширени и обогаћени новим темама сједињени у књигу која је пред вама. Идеја да се у Православном мисионару покрене тема диjалога са атеизмом потекла је од главног и одговорног уредника часописа, презвитера др Оливера Суботића. Сама идеја инспирисана је мојим вишегодишњим дијалогом са атеизмом и атеистичким активистима, путем интернетa, јавног и медијског наступа. Питања која сам у књизи анализирао у доброј мери представљају одговор на атеистичке тврдње и аргументе са којима сам имао прилике да се сретнем у поменутом дијалогу, али и које сам налазио у литератури која се бави овом тематиком, у првом реду код самих атеистичких аутора.    Један од темељних мотива за настанак ове књиге јесте и постојање, по мом мишљењу, насушне потребе за теолошким разматрањем изазова савременог атеизма. Када кажем да је потребно разматрање, онда не мислим на неко догматско одбацивање атеизма или на његово a prirori стигматизовање (ово би се код многих обично подразумевало у самом појму оног бити верник), већ на пажљиву, интелектуално поштену теолошку и философску анализу теистичких и атеистичких ставова и аргумената. Мислим, дакле, на анализу која се базира на ономе што је заједничко људима, били они верници или атеисти – рационалан, на аналитици заснован став и људска слобода. И  ово је кључни моменат у методологији ове књиге – рационалност и слобода.   Сматрам да је тематика ове књиге данас од велике важности и за вернике и за атеисте. За прве, да разумеју свет изван Цркве, те да умеју у том разумевању и да му се обрате и да га позивом – дођи и види – заинтересују за Цркву. За друге, да разумеју православни хришћански поглед на свет, те да преиспитају уобичајене атеистичке предрасуде о вери и верницима. Сматрам да ће и једнима и другима знање о оном другом и о питањима која су им заједничка помоћи да постану слободнији. Наиме, без те слободе и није могуће формирати теистички или атеистички став. Слобода до које их доводи знање о другом и другачијем (не треба да страхују) неће угрозити њихову, једну или другу, позицију. То знање ће једино угрозити, тачније, ослободиће их од – искључивости.   Изазов атеизма обухвата једну широку лепезу питања односа теологије и вере са различитим стваралаштвом људског духа. У првом реду то су питања односа вере и знања, вере и рационалности, теологије и природних наука, слободе. Може се одмах поставити питање: какве сад има везе изазов атеизма са односом хришћанске вере и теологије према, на пример, природним наукама? И то би питање било на месту. Јер, заиста, шта природна наука може да има са нечијим личним ставом верујем или не верујем да Бог постоји? Наука као наука – ништа. Међутим, однос природних наука и вере у Бога, у контексту атеистичког изазова вери, наметнуто је питање и зато мора бити размотрено. Наметнуо га је управо савремени атеистички активизам, и то својим неоснованим довођењем у узрочно-последичну везу науке и атеизма, атеизацијом науке или сциентификацијом атеизма. Са друге стране, није реткост да се и неки мислећи православни хришћани по питању односа вере и природних наука не сналазе баш најбоље, било да се ради о теизацији науке у виду конкордистичких теорија, или пак о критици научног увида апаратом који је изван методолошког обухвата самих природних наука. Из ових разлога питање изазова савременог атеизма обухвата и обавезно питање односа природних наука према теистичком, односно атеистичком ставу.   Основна идеја књиге је да читаоцима представи појам и пројаву савременог атеизма и његове аргументације у светлу хришћанског философског и теолошког погледа. Али, такође и појам и пројаву хришћанске вере и њене аргументације, у контексту питања која савремени атеизам поставља. Централну тему ове анализе представља однос вере, знања, рационалности и науке у контексту питања божанске егзистенције и теистичког и атеистичког става. Искрено се надам да ће читање ове књиге помоћи читаоцима да увиде бесмисленост било којег става који би захтевао искључивост и ексклузивност. Верујем да ће моја књига помоћи верницима да разумеју атеизам, али и атеистима да разумеју веру (у њеном хришћанском појму). Не верујем да ће књига нужно код атеиста изазвати сумњу у атеистички став и да ће их обратити у вернике. Али, верујем да ће им родити сумњу у савремене догме атеизма, поготово оне којима он апсолутно својата рационалност и науку. Надам се да ће након читања ове књиге верујући човек моћи да каже атеисти: „Верујем, али и схватам зашто ти не верујеш“, и да ће атеиста моћи да каже вернику: „Не верујем, али ипак схватам зашто ти верујеш“. Такође се надам да ће књига помоћи да се сруши нешто што неки атеисти, али и неки верници, сматрају парадоксом: да један човек може бити и верник и научник, верујуће и рационално биће; да homo religiosus, homo rationalis, homo logicus и homo scinetificus представљају једно, недељиво биће. Христолошки речником говорећи, тајна решења поменутог „парадокса“ лежи у несливеном говору о недељивости и јединству ових пројава људског бића.   Захвалност за настанак ове књиге најпре дугујем презвитеру др Оливеру Суботићу, који је и иницијатор њеног настанка. Иницијатор не само ове књиге, већ уопште и иницијатор и текстуализације мог дијалога са атеизмом. Оцу Оливеру се посебно захваљујем на охрабрењима у виду позитивних коментара читалаца мојих текстова у Православном мисионару које ми је преносио. Ти коментари су ме покренули да уложим додатни труд да ова књига настане и утврдили ме у разумевању важности бављења тематиком теолошког сагледавања питања савременог атеизма.   Захваљујем се двојици својих драгих пријатеља и колега који су били рецензенти ове књиге и у многоме помогли њеном квалитету, теолозима: ђакону Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету Светог архијерејског синода СПЦ, и Владимиру Пекићу, професору верске наставе у Архиепископији београдско-карловачкој.  Захвалност дугујем и колегама и колегиницама из Земунске гимназије, професорима математике, физике и хемије, чије су ми стручне консултације много помогле у писању ове књиге. Искрено сам уживао у сваком разговору са њима на тему природних наука и односом ових других према питањима вере и, уопште, метафизичким питањима. Посебно фасцинантне су ми биле теме из физике. Ако је могуће рећи, макар и у метафоричном смислу, да се наука приближила Богу, то је онда учинила, по мом мишљењу, савремена физика.     У свом деценијском искуству рада са ученицима гимназије, једна од основних порука коју им  преносим је и та да од вере не раздвајају учење и знање, нити од учења и знања веру. Вера и знање (корисних наука) - ученост, речима Светог Григорија Богослова, су два наша највећа блага. Учење је заједничко и знању и вери. Желим им да се уче и знању и вери, како би свет видели целовитијим очима. Ово је жеља коју упућујем и свим читаоцима ове књиге – да гледају свет целовитијим очима. То ће бити могуће уколико на један аутентичан начин успеју да остваре загрљај рационалности и слободе. Управо тим загрљајем као својим основним методом, ова књига, верујем, у томе им може помоћи.   Садржај књиге   Презвитер др Оливер Суботић, ПРАВА КЊИГА ЗА (НЕ)ВЕРУЈУЋЕ ИНТЕЛЕКТУАЛЦЕ   ПРЕДГОВОР (аутора)   ПОЈАМ АТЕИЗМА   Појам атеизма у библијском и светоотачком контексту   Појам атеизма у философији – од антике до просветитељства   Ренесанса и просветитељство   ЛЕПЕЗА САВРЕМЕНОГ АТЕИЗМА – СКАЛА РИЧАРДА ДОКИНСА   Јак верник   De facto верник   Они који нагињу теизму   Агностицизам – фокус преламања вере и атеизма   Они који нагињу атеизму   De facto атеиста   Јаки атеиста   АНТИТЕИЗАМ   Антитеизам као атеистичка идеологија   Антитеистичка оптужба: зло религије   Аргумент моралности и емпатије   FIDES, SCIENTIA ET RATIO   Вера и рационалност   Терет доказивања   Антропички принцип и хипотеза теистичког дизајна   Хипотеза мултиверзума   Хипотеза натуралистичког дизајна   На коме је терет доказивања?   Сеганов „змај у гаражи“   Да ли је атеизам вера?     Квазинаука и квазивера   Сазнајне моћо – Кантова епистемологија   Чулно опажање   Уобразиља   Разум   Субјективно и објективно   Научна теорија и истина   Бог и наука   Наука и идеологија   ФИЛОСОФСКИ НАТУРАЛИЗАМ И АТЕИЗАМ   Натуралистички редукционизам   Натуралистичка вера   Слобода – биће или илузија?   Натурализам као атеистички парадокс     ВЕРА И/ИЛИ АТЕИЗАМ?     Прилог припредио: Уредник насловне стране Портала Поуке.орг
      View full Странице
    • Од Логос,
      У чему је садржано наше веровање у ову Тајну? Сам Господ је рекао: „Ово је тело моје“ и „ово је крв моја“. Он је апостолима, а преко њих и целој Цркви, заповедио да то исто чине. Јер каже: „Ово чините за мој спомен“ ; а не би им заповедио да то чине да није намеравао да им подари силу којом ће то чинити.     Каква је то сила? Дух Свети је сила која је с висине наоружала апостоле, сагласно са речима које им је Господ упутио: „… Седите у Граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине“. У томе је дело силаска Светога Духа. Јер, Он није сишао само једанпут, а потом нас напустио, него је са нама, и биће тако заувек. Спаситељ Га је због тога и послао, да остане са нама у све векове; јер каже: „И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, Духа Истине, кога свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер с вама пребива и у вама ће бити. Он, кроз руке и речи свештеника, освештава свете Тајне.   2. Није нам Господ само послао Светога Духа да буде са нама, него је и Сам обећао да ће са нама бити до свршетка века. Но, док је Утешитељ на невидљив начин присутан, јер није примио тело, дотле је Господа могуће и видети и дотаћи посредством страшних и светих Тајни; јер, Он је прихватио човечанску природу и довека је носи.   3. У томе је сила свештенства, а Он је Свештеник. Јер, није само једном Себе принео на Дар и жртвовао, а потом престао са свештенослужењем, него нас ради наставља ту свештену службу, и тако вечно бива наш заступник пред Богом; због тога је и речено за Њега: „Ти си свештеник довека“.   4. Због тога међу верницима нема никакве сумње у освећење Дарова, нити у друге свете Тајне, које се вољом и молитвама свештеника обављају.     Свети Никола Кавасила, "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...