Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


Препоручена порука

Да не испадне да затрпавам форум, на овој једној ћу постављати оно што сматрам да је битно да се постави у вези ове битне теолошке теме.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Ведран*

    1372

  • Bokisd

    1152

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Аман, људи ви нисте нормални. Ја немам никакве сумње да је Бог створио свет, али то је вера. Читам књиге научника иако нисам такав (јесам научник у теологији), па ме одушевљава Ледерман, а прича о Вол

Добар дан! Да ли сте били добри?  Видим порађали сте се док сам био присилно одсутан.

Колега, није проблем шта ја знам и какав сам као патролог. Оно што је битно је да сам ја доктор са првог папског универзитета. И да мени докторат није поклоњен. То се ради тамо у Србији. Овде је Боси

Постоване слике

Почећу од Русије и РПЦ, Помесне Цркве са највећим бројем верника.

 

Ово је руски свештеник протојереј Константин Буфејев, старешина храма Успенија Пресвете Богородице

 

007881.jpg

Константин Валентинович Буфеев (род. 1961), протоиерей, настоятель Московского храма Успения Пресвятой Богородицы в Архангельском-Тюрикове, глава Миссионерско-просветительского центра «Шестоднев».

 

Родился 15 марта 1961 года в Москве.

Закончил с отличием Московский геологоразведочный институт. По окончании института работал по специальности инженером-геологом сначала во ВСЕГИНГЕО, а с 1989 года – в ПНИИИСе, где учился в аспирантуре.

В 1988 году попал в общину священника Георгия Кочеткова, проходил курс оглашения, был членом «6-й семьи», стал катехизатором в «Высшей православно-христианской школе». В 1992 году прекратил все связи с кочетковской общиной и позднее выступил с резкой критикой "ереси кочетковщины" [1].

8 марта 1992 года был рукоположен в сан диакона патриархом Московским и всея Руси Алексием II и назначен чтецом-диаконом Московского Крестовоздвиженского храма в Алтуфьеве.

3 мая 1992 года был рукоположен во священника патриархом Алексием II и назначен настоятелем вновь открытого Московского Успенского храма в Архангельском-Тюрикове.

В 1998 году окончил Московскую духовную семинарию.

С 12 октября 2000 года возглавляет Миссионерско-просветительский центр «Шестодневъ».

С 2000 по 2011 год преподавал в Николо-Угрешской духовной семинарии.

moscow_640x480_696.jpg

25 марта 2007 года был возведён в сан протоиерея патриархом Московским и всея Руси Алексием II в Московском кафедральном храме Христа Спасителя [2].

После защиты кандидатской диссертации ему была присвоена учёная степень кандидата геолого-минералогических наук, а в 2005 году избран академиком Международной академии наук.

Член редколлегии и постоянный автор журнала "Благодатный Огонь".

 

Награды

 

 

  • палица (10 апреля 2012, за усердное служение Церкви Божией, пастырское душепопечительство и в связи с приближающимся праздником Святой Пасхи) [3]

 

 

Публикации

 

 

 

 

Использованные материалы

 

 

 

 

https://drevo-info.ru/articles/22847.html

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ово бих нагласио 

Закончил с отличием Московский геологоразведочный институт. По окончании института работал по специальности инженером-геологом сначала во ВСЕГИНГЕО, а с 1989 года – в ПНИИИСе, где учился в аспирантуре.

 

Дакле, овај свештеник је уз теологију проучавао и природне науке. Он је оснивач друштва по имену Шестоднев које је благословио блаженопочивши Патријарх Алексеј II :

 

 

gospod_svetila_big_(1).jpg

"ШЕСТОДНЕВЪ"

Миссионерско-Просветительский Центр

(Русская Православная Церковь)


Руководитель – протоиерей Константин Буфеев,
кандидит геолого-минералогических наук,
академик Международной Академии Наук (МАН)

 

ШЕСТОДНЕВЪ» был создан по благословению Святейшего Патриарха Московского и Всея Руси Алексия II Указом № 5368 от 20 октября 2000 года решением Приходского собрания храма Успения Пресвятой Богородицы в Архангельском-Тюрикове от 12 октября 2000 года.

Центр создан для распространения святоотеческого учения о сотворении мiра, жизни и человека, проповеди неповрежденного Православия и поддержки научных разработок, помогающих делу христианской миссии и апологетики. Особое значение в работе «ШЕСТОДНЕВА» уделяется богословской и научной полемике с различными проявлениями эволюционизма – дарвинизма, неодарвинизма, учения Тейяра де Шардена, прот. А. Меня и др. О богословской и научной полемике с эволюционистами Вы можете ознакомиться на нашем сайте.

Наши принципы:

 

  • богословие должно быть строго православным, то есть основываться на Священном Писании и Святоотеческом Предании;
  • наука должна быть достоверной, то есть доступной экспериментальной проверке и опирающейся на строго установленные законы природы.
     

Приглашаем к сотрудничеству с содержательными и критическими предложениями всех единомышленников, желающих внести свою лепту в работу нашего Центра.

 

http://shestodnev.ortox.ru/o_centre

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Lose misionaris kreacionizam, niko nece da ti cita ove dosadne kilometarske tekstove... moras da budes konkretan i zanimljiv... priblizi stivo ljudima a ne ocekuje da ljudi sebe priblize tvom stivu i tek onda ces uspeti.
Na primer, daj neke grafike, zanimljive citate naucnika ili zanimljive rezultate istrazivanja.

 

Pored toga, morao bi da i da das neki komentar na pitanje o slepom misu koje sam ti postavio na onoj drugoj temi, pre nego sto si sa nje pobego da otvoris ovu novu  i tako verovatno u nedogled, dok se forum ne ugasi) :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Видим, малтене пре стигне одговор, тебе или твојих истомишљеника, него што поставим тему хаха...

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не мисионарим ја креационизам већ библијско Стварање, креационизам је само средство. А за сваку добру ствар човек ваља и да се потруди, тако да ко не жели да чита нешто није обавезан наравно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
20 minutes ago, о.Горан рече

Видим, малтене пре стигне одговор, тебе или твојих истомишљеника, него што поставим тему хаха...

 

Ej ne zameri, ti si dasak svezeg vetra... ja sam licno jedva docekao nekog kreacionistu... U tom smislu je na poukama postalo dosadno... svi se nesto slazu a i oni koji su nekad bili bandoglavi su ili otisli sa foruma ili promenili misljenje.

Tako da mi sad bas prija sto si nam dosao, jer ponovo imam osecaj da sam mnogo pametan!

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сведочење Јурија Алтухова, великог руског генетичара:

 

ЈУРИЈ  ПЕТРОВИЋ  АЛТУХОВ  -  Академик Руске Академије Наука, генетичар,  Директор института за општу генетику, почасни професор Московског Универзитета

 267px-%D0%90%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%85%D0%

 

 

Креатор националне школе популационе генетике - на њој се заснивају све изградње еволуционих теорија. На прелазу 20 - 21. векова стручњак за еволуцију број 1.(чак има награду Смалгаузена).  Од 70-их година отворено говори да је дарвинизам (и неодарвинизам - синтетичка теорија еволуције јесте неодржива, ненаучна) само у размери адаптације, а даља еволуција је немогућа. Организми су сувише компликовано конструисани, 80% гена сваке врсте су толико важни за зивот, да би само мала измена у њима била смртоносна - потврђено се испитивањем генома на десетине и  стотине врста животиња (инсеката, птица, гмизаваца, сисара итд ...).

За ово откриће (феномен генетског мономорфизма) три академика,  Алтухов, Рицков и Короцин, добили су државну награду Руске Федерације  1996. године. На основу овог открића и низа других резултата, Алтухов  је написао у нашем( Сергеј Вертјанов) уџбенику Биологије:

 

1. Заменом дарвиниста Господа Бога природном селекцијом, проузроковане су знатне штете развоју биологије, низу природних наука и самом човечанству.

 

2. Места за дарвинизам као теорију еволуције не остаје.

 

3. Свет који нас окружује не може бити резултат природне селекције.

 

4. Сложеност, комплексност и саморегулација у живом свету, је таква да је неминовно доћи до закључка да постоји план - стога, не остаје места за случајност.

 

5. У научном раду у књизи "Два града" је написао: Ко је створио живот у свим његовим дивним различитостима? Ми смо пронашли одговорна ово питање на једном месту, у књизи Постања. Други извори то  не објашњавају, осим различитих еволуционих хипотеза. Али оне су и даље остале недоказиве хипотезе. У уџбенику за МГУ (признат од стране Министарства просвете) "Генетски процеси у популацијама" пише:

 

1. Полиморфне популације, одступају од историјског оптимума, јер у току процеса деградације, не дају никакве еволуционе иновације.  

 

2. Ако признамо постојање мономорфоних делова генома (а које је признато државном наградом 1996. године), онда не остаје места за дарвинизам као теорију еволуције (стр. 369 М: Академ књига, 2003, треће издање).

 

3. "Дошао сам до закључка о постојању Творца још и по томе, што је рад мојих сарадника и мој сопствени рад показао да не само порекло човека, него чак и порекло обичних биолошких врста не

може бити случајног карактера. Свака врста строго чува своју јединственост. Њене главне карактеристике нису повезане са полиформизмом, као разменом ситних новчића, као врсту плаћања за адаптацију у животну средину, већину виталних особина врсте  одређује мономорфони део генома, која је у основи јединствености врсте: случајна варијација ових гена је смртоносна. То значи да свет који нас окружује, не може бити резултат природне селекције."

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Конференција  Креационная наука сегодня :

 

 

 

 

 

Учесници:

 

 Калябин Геннадий Анатольевич, доктор физико-математических наук, профессор Российского Университета Дружбы Народов, профессор Свято-Тихоновского православного государственного университета: «Искажённое преподавание отдельных вопросов естествознания»;

 Лаломов Александр Валерьянович, кандидат геолого-минералогических наук: «Проблемные вопросы научного креационизма на примере геологических наук»;

 Буфеев Константин, протоиерей, к.г.-м.н.: «Саддукейская ересь и свято-отеческое учение о Творении»;

 Вертьянов Сергей Юрьевич, кандидат физико-математических наук: «Креационная наука сегодня - итоги и перспективы»;

 Савич Игорь Михайлович, доктор биологических наук, старший научный сотрудник, директор фонда «Конкордия» (Санкт-Петербург): «Некоторые методологические подходы в формировании креационного мировоззрения у учащихся на уроках природоведения»;

 Колчуринский Николай Юрьевич, кандидат психологических наук, катехизатор при Подворье Свято-Троице-Сергиевой Лавры в Москве: «Проблема моделирования в креационной науке»;

 Бундин Илья Владимирович, инженер-физик, миссионер: «Опыт миссионерства в России и некоторые выводы»;

 Голубчиков Сергей Николаевич, эколог, доцент Института экологии и политологии, заведующий отделом экологии журнала Президиума Российской Академии Наук «Энергия, экономика, техника и экология»: «Эколого-краеведческий потенциал православного образования»;

 Голубчиков Юрий Николаевич, кандидат географических наук, ведущий научный сотрудник МГУ: «Эволюционизм или катастрофизм»;

 Атанов Станислав Вадимович, учёный секретарь Института генезиса жизни и Вселенной, бакалавр гуманитарных наук, соискатель степени магистра богословия: «Герменевтические предпосылки для моделирования допотопных климатических условий и вероятных механизмов всемирного потопа»;

 Евдокимов Александр Юрьевич, доктор технических наук, кандидат культурологии, член-корреспондент РАЕН: «Российская история с креационных и социоестественных позиций»;

 Алфёров Тимофей, священник: «О внесистемном преподавании основных фактов и гипотез креационизма в средней школе»;

 Вертьянов Сергей Юрьевич, кандидат физико-математических наук: «Шестоднев в курсе Библейской истории Ветхого Завета»;

 Студия продюсерского кино: «Гипотеза века» - премьера фильма о жизни и творчестве академика Юрия Петровича Алтухова. Фильм снят при поддержке Министерства культуры Российской Федерации (© 2011)

 

http://holyscripture.ru/forum/viewtopic.php?f=13&t=328

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Вече посвећено другом оснивачу Шестоднева, храбром исповеднику православља, мученички пострадалом свештенику о.Данилу Сисојеву:

 

 

 

19 ноября 2013 года, в четвёртую годовщину гибели иерея Даниила Сысоева в миссионерском центре его имени прошёл вечер памяти. На вечере выступили люди, знавшие о. Даниила: матушка Юлия Сысоева, протоиерей Олег Стеняев, игумен Сергий Рыбко, архимандрит Мелхиседек (Артюхин), протоиерей Константин Буфеев, диакон Георгий Максимов, священник Владимир Стасюк, религиовед Роман Силантьев.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Опело о.Данилу:

 

 

Свештеник Данило Сисојев који је 19. новембра убијен у цркви светог апостола Томе, сахрањен је у понедељак 23. новембра на Кунцевском гробљу у Москви.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

http://www.vertyanov.ru/ 

 

Сајт Сергеја Вертјанова, једног од сарадника о.Константина.

 

vertyanov3.jpg

 

Я закончил факультет молекулярной и биологической физики Московского физико-технического института , защитил кандидатскую диссертацию. Проблемой происхождения жизни заинтересовался на втором курсе института при изучении неравновесной термодинамики и синергетики.

В 2003 г. вышла моя первая книга «Происхождение жизни». Это научно-популярное издание, в котором вопрос о происхождении жизни рассматривается с точки зрения различных наук: физики и химии, астрономии, антропологии и зоологии, палеонтологии, генетики и молекулярной биологии, биостратиграфии и геологии. При всей простоте изложения книга содержит более 250 ссылок на научные статьи самого высокого уровня. Раскрывая перед читателем несостоятельность современных эволюционных теорий, я показываю достоверность библейской мысли о сотворении мира. Общий тираж «Происхождения жизни» к 2010 г. составил 55 000 экз. С моим участием снят фильм «Происхождение жизни», в котором использованы уникальные слайды и видеосюжеты.

В 2006 г. вышел мой учебник «Общая биология 10-11» под редакцией академика Российской Академии Наук, заслуженного профессора МГУ Ю.П.Алтухова. В работе над учебником приняли участие многие преподаватели и сотрудники МГУ. Наряду с программным материалом по эволюционной теории в учебнике раскрыта и обоснована мысль о сотворении мира, прекрасно разрешающая многие противоречия современной эволюционной биологии. Вышло два издания учебника общим тиражом 20 000 экз., учебник используется в православных и общеобразовательных школах, проходит апробацию в ряде школ Москвы, Санкт-Петербурга, Нижнего Новгорода, Калининграда и т.д. В 2007 г. в комплект к учебнику выпущен задачник из 3500 задач, пользующийся в «эпоху ЕГЭ» значительным спросом.

На сайте объединены материалы, наработанные мною в последние годы: книги, фильмы, радиоэфиры, статьи.

 

https://yadi.sk/public/?hash=aoW0g2ocpbs3B2fVvgNNCvOf5GU8PSmE8u1jOJGOp0s%3D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
2 hours ago, о.Горан рече

Не мисионарим ја креационизам већ библијско Стварање, креационизам је само средство

Odprilike i ja ovako gledam na stvar.

Kao sto kazu oci, filosofija je pomocnica u resavanju teoloskih problema, tako je i kreacionizam, samo sredstvo i pomocnik u razumevanu stvari stvaranja. :coolio:


 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. априла 2021. године, на Лазареву суботу, свету архијерејску Литургију у нишком катедралном храму Силаска Светог Духа на апостоле, уз саслужење Преосвећене господе Епископа тимочког Илариона и нишког Арсенија.
      Повезане вести:
      Свечaни дочек Патријарха српског Порфирије у Нишу
      Свечано отварање Музеја црквених старина Православне Епархије нишке

       
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије „Светих Кирила и Методија“ у Нишу; протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу; протојереј-ставрофор Нанад Микић; јермонах Сава (Бундало); протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки;, протосинђел Нектарије (Ђурић) и ђакони Радомир Врућинић, Вук Јовановић и Ђорђе Филиповић.
      После читања светог Јеванђеља беседио је Његова Светост Патријарх поучивши верне о великом празнику Васкрсења четвородневног Лазара.
      За десном певницом блажена и тропаре појали су протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Дејан Крстић и протојереј Владица Савић, а одговарала је Нишка црквено-певачка дружина „Бранко“. 
      Литургију је красило присуство многобројних малишана који се празнику Врбици посебно радују. Велики број верних је узео учешће у духовном сабрању и причестило се Телом и Крвљу Христовом.
      Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније обратио се на крају свете Евхаристије Његовој Светости Патријарху заблагодаривши му на очинском благослову који је својом посетом донео Епархији нишкој и у знак сећања на велики дан уручио Патријарху символичан дар братске љубави.
       
      Извор: Радио Глас и Медијско-информативна служба Православне Епархије нишке
    • Од Иван Ц.,
      RTV Beseda · 21 04 2021 Nasi U Svetu - Marko Delic, Teolog
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 
      ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  
      ”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  
      Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.
      ”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Интерпарламентарна скупштина за православље (И.А.О.) организује трећи по реду фото-конкурс и позива све заинтересоване да учествују на њему. Ново фотографско такмичење организује се по предлогу Одбора за културу И.А.О. Међународни секретаријат у контексту очувања и промоције хришћанске православне културе и у сарадњи са веб страницом OrthPhoto.net.

      Сврха такмичења је да истакне концепт „Премудрости Божије“ у савременом свету и ода почаст храмовима који су вековима грађени у његову част.

      Храм Свете Премудрости Божије (Аја Софија) у Граду градова, Константинопољ, „Велика црква“, „Велики манастир“, јединствени је споменик универзалног карактера који „припада човечанству и светској културној баштини“.

      Света (Аја) Софија из Цариграда била је узор који је праћен изградњом стотина храмова до данас, широм православног света посвећеног Премудрости Божјој.

      Ова изложба за циљ има да прикаже динамику коју Логос Божији, Исус Христос, има у православном свету.

      Награде такмичења
      Следеће награде се објављују за победнике такмичења:
      Такмичење има две номинације, као што је поменуто, у одељку „Номинације за такмичење“.
      Главна награда: 500 ЕУРА
      1. награда 300 ЕУРА
      2. награда 200 ЕУРА
      3. награда 100 ЕУРА
      Почасно признање: Албуми
      (о броју почасних извештаја одлучиваће судије)

      За додатне информације кликните овде и посетите нашу веб страницу конкурса за фотографије: http://hagiasophia.orthphoto.net
      Кликните овде да бисте отворили страницу такмичења на Facebook: https://www.facebook.com/HagiaSophiaTheTemplesOfWisdomOfGod
      Кликните да бисте отворили И.А.О. званична веб страница: https://eiao.org


      Молимо вас да ово обавештење проследите свакој заинтересованој страни.
      Ценимо вашу помоћ и допринос успеху такмичења.

      С поштовањем,
      Александер Василук
      OrthPhoto координатор
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...