Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


Препоручена порука

пре 2 часа, Ведран* рече

Па за мене фундаменталније питање је како је уопште могуће замислити нешто што је изван тих просторних граница? Или изван границе времена? А да при томе не замислиш неки простор изван простора, или време пре и после времена.  

Чисто као ментална гимнастика

Lako je iskočiti iz prostora.

Čitav psihički život se odvija isključivo u vremenu. Muzika postoji isključivo u vremenu.

Molitvom, meditacijom, nekim legalnim i nelegalnim supstancama možeš doći u stanje koje će naglasaiti tu realnost i gotovo potpuno zanemariti prostornost tvoga bića.

Iskočiti iz vremena, već je teže. To možemo samo usled blagodati.

Priča se o tome, sigurno si čuo, život večni ovo - ono..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Ведран*

    1372

  • Bokisd

    1152

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Аман, људи ви нисте нормални. Ја немам никакве сумње да је Бог створио свет, али то је вера. Читам књиге научника иако нисам такав (јесам научник у теологији), па ме одушевљава Ледерман, а прича о Вол

Добар дан! Да ли сте били добри?  Видим порађали сте се док сам био присилно одсутан.

Колега, није проблем шта ја знам и какав сам као патролог. Оно што је битно је да сам ја доктор са првог папског универзитета. И да мени докторат није поклоњен. То се ради тамо у Србији. Овде је Боси

Постоване слике

пре 2 часа, Ведран* рече
пре 2 часа, Bokisd рече

ali, sta je na primer,.... izvan toga (sirenja) ili na racun cega se siri svemir... da li svemir sam od sebe pravi prostor i vreme i materiju,...sta je iza granica svemira, pa se svemir siri i pomeraju se granice svemira

Па за мене фундаменталније питање је како је уопште могуће замислити нешто што је изван тих просторних граница? Или изван границе времена? А да при томе не замислиш неки простор изван простора, или време пре и после времена. 

Чисто као ментална гимнастика. 

Da, jeste, a zamisli Vedrane,... sirenje svemira je realna pojava i desava se u vremenu i prostoru, dok sada gledamo pobedu Man Utd. nas svemir se malo prosirio i nije isti u prostoru kakav je bio u vremenu pre pocetka utakmice.... :D

Pa, onda, znaci ne postoji izvan naseg svemira vreme i prostor, a svemir se siri kroz prostor i vreme,... kakva mentalna gimnastika.... pa, opet, zasto se ne bi onda i buduce carstvo sirilo u beskonacnost kroz preobrazenu tvar i mi u njemu i naravno Bog kao izvan svega toga , ali i u tome kroz Svoje energije i blagodat i dejstvo  i zajednicarenje sa covekom ...:aplauz: :cheesy3: :D

al' me nesto udarilo u glavu,.... :smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Tumaralo. рече

Iskočiti iz vremena, već je teže. To možemo samo usled blagodati.

Priča se o tome, sigurno si čuo, život večni ovo - ono..

E, Tumaralo , nisi mozda pratio onu temu o nestvorenim energijama Bozijim kojima nas Bog cini slicnim samome sebi,... da budemo bica i van vremena i da imamo na kraju svega i zivot vecni , kao blazenim i srecnim...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Bokisd рече

E, Tumaralo , nisi mozda pratio onu temu o nestvorenim energijama Bozijim kojima nas Bog cini slicnim samome sebi,... da budemo bica i van vremena i da imamo na kraju svega i zivot vecni , kao blazenim i srecnim...

Nisam, al poznato je to..

sv Grigorije Palama domiantor.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Tumaralo. рече

Čisto postojanje van forme vremena. Večnost, stalna sadašnjost, bespočetnost. Što je jedno od tradicionalnih obeležja Boga.

Biće neuslovljeno vremenom.

Mi imamo samo nejasan uvid u to stanje. Usled blagodati i sami učestvujemo u tome,  kada smo u zajednici sa bespočetnim bićem (Bog).

Prebacio si na biće koje postoji van forme vremena (šta god to značilo)... moje pitanje se odnosilo na tvrdnju da samo vreme može da ne bude večno ( "Vreme i prostor, ako nisu večni, moraju imati početak") a ne na to da li neko biće može da bude večno.

 

пре 1 сат, Tumaralo. рече

Ako vreme i prostor dolaze u postojanje, nužno dolaze izvan prostora i vremena. Za ono što je van prostora i vremena kažemo da je transcedentno.

Otkud ideja da vreme i prostor "dolaze" u postojanje odnekud i odnekad? 

 

пре 1 сат, Tumaralo. рече

Dolaze od strane Bića koje je neuslovljeno prostorom i vremenom tako da odrednice "izvan", "iznad", "pre", "posle" i nisu najsrećnije. Imaju se shvatiti simbolički, imajući u vidu da reči nisu svrha same sebi već da upućuju na neku drugu realnost.

Zato kažemo da ih to Biće stvara na tajanstven način.

Drugim rečima, ni sam ne razumeš to što pišeš? :)

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Tumaralo. рече

Psihički život postoji isključivo u vremenu. Ne postoji u prostoru. U prostoru (i vremenu) postoje stvari, organi, molekuli itd.

Jok. Postoji isključivo u mozgovima koji nužno okupiraju prostor... bar onoliko koliko je nama poznato... nismo nikada opazili psihički život nečeg što nema fizički mozak...

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Moguće je postojanje "pre" vremena. Postojanje koje je neuslovljeno vremenom. Pozitivno iskustvo takvog postojanja možemo i sami imati, usled blagodati, kada učestvujemo u zajednici sa Onim koji je bespočetan.

Nisam rekao da je nemoguće postojanje pre vremena, nego nešto drugo, probaj na to drugo da odgovoriš.... i pokušaj da odgovoriš tako da reči "pre", "neuslovljeno" i "izvan" ne koristiš kao da imaju isto značenje... jer evidentno nemaju... izaberi jednu od te tri opcije... :)

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Negativnim putem dolazimo do praga te relanosti kada uvidimo da vreme i prostor imaju svoj početak. Znamo da je nemoguće da su nastali iz ništa. Dakle nastali su iz nečega što nije uslovljeno prostorom i vremenom. Biće neuslovljeno prostorom i vremenom. WOW!

Ne znamo da li su "nastali"... a ako i jesu nastali ne znamo kako mogu a kako ne mogu da nastanu... nemamo ama baš nikakva znanja ni iskustva sa time...

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Da ali i taj neki drugi, hipotetički univerzum, može li, prema tvom shvatanju, biti išta osim fizički svet?

Ako ima više univerzuma, tada bi svi oni bili delovi fizičkog sveta... bar u smislu u kojem si ti pisao o fizičkom svetu, kao da je to sve materijalno što postoji... i kako si pisao o univerzumu...  stoga ta dva pojma nemaju identično značenje... jedan je širi od drugog...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Zoran Đurović рече

 

Време и простор су вечни, иако настали.

A zašto onda tako sve brzo prolazi??Možda se Starac ipak malo "zapetljao" u svemu tome..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Avocado рече

Prebacio si na biće koje postoji van forme vremena (šta god to značilo)... moje pitanje se odnosilo na tvrdnju da samo vreme može da ne bude večno ( "Vreme i prostor, ako nisu večni, moraju imati početak") a ne na to da li neko biće može da bude večno. 

Večno je ono što je neuslovljeno formom vremena (prošlost, sadašnjosti budućnost). To nije beskonačno mnogo vremena već postojanje izvan samog vremena.
To nikako ne može biti ograničena količina vremena tipa 15 milijardi godina.
Danas filozofi prave razliku između A vremena i B vremena gde je ovo A vreme naše redovno shvatanje vremena (prošlost, sadašnjosti budućnost) a ovo B vreme je večnost. U tom smislu moguće je postojanje "pre" vremena. Preciznije, postojanje pre A vremena.

Begson je govorio dobro o tome. Kada je pravio razliku između oprostorenog vremena (p,s i b) i metafizičkog vremena koji je nazivao "intuicija trajanja".
Takođe, Kantov je veliki doprinos jeste uvid da je vreme forma svesti, iz čega sledi da biće nije iscrpljeno formom vremena već ga nadilazi.

Pomoću tih uvida moguće je približiti se biću koje nije uslovljeno vremenom.

Fizičko vreme (inače relativno), koje ima početak pre x milijardi godina, nakon blagodeti, putem zajednice sa Onim koji je bespočetan, isprva biva omekšano i razobličeno kao idealno, a zatim biva sasvim napušteno utapanjem u metafizičko vreme. Tada samo u zajednici sa Onim koji je rekao "i pre no što se Avram rodio, ja jesam".

пре 7 часа, Avocado рече

Otkud ideja da vreme i prostor "dolaze" u postojanje odnekud i odnekad? 

Ako su nastali onda imaju svoj uzrok.

Jer sve što nastaje ima svoj uzrok.

пре 7 часа, Avocado рече

Drugim rečima, ni sam ne razumeš to što pišeš? :)

Postoje granice saznanja. Njih ne otkrivamo putem empirijskih uvida već su apriori uspostavljene te je moguće do njih doći introspekcijom. Treba shvatiti da postoje granice same mogućnosti saznanja. U suprotnom počećemo da govorimo da "something" nastaje od "nothing" a da je "nothing" u stvari "somethnig" koje je veoma jednostavno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Avocado рече

Jok. Postoji isključivo u mozgovima koji nužno okupiraju prostor... bar onoliko koliko je nama poznato... nismo nikada opazili psihički život nečeg što nema fizički mozak...

Ne, postoji isključivo u vremenu, to je ono što je sto posto sigurno.

Onda ide teorija koja kaže da potiče (to je sada pitanje porekla, to je drugo pitanje) iz 3D objekta koji nam je poznat kao "mozak" i to na način koji nam je nepoznat. I to je hard problem of consciousness.

пре 8 часа, Avocado рече

Nisam rekao da je nemoguće postojanje pre vremena, nego nešto drugo, probaj na to drugo da odgovoriš.... i pokušaj da odgovoriš tako da reči "pre", "neuslovljeno" i "izvan" ne koristiš kao da imaju isto značenje... jer evidentno nemaju... izaberi jednu od te tri opcije... :)

Objasnio sam u postu pre ovog, izaganjem teorije o "dva vremena". Fizičko vreme i metafizičko "vreme".

пре 8 часа, Avocado рече

Ne znamo da li su "nastali"... a ako i jesu nastali ne znamo kako mogu a kako ne mogu da nastanu... nemamo ama baš nikakva znanja ni iskustva sa time... 

Pa sve vreme pričamo o slučaju da jesu nastali. Samo u tom slučaju važi nužnost transcedentnog porekla vremena i prostora. Međutim, to je vladajuće shvatanje danas. Big bang. Nijednog ateistu nisam čuo da govori da fizički svet postoji večno. Iako su upravo to govorili u 19om veku, kada su bili daleko obrazovaniji nego danas.

пре 8 часа, Avocado рече

Ako ima više univerzuma, tada bi svi oni bili delovi fizičkog sveta... bar u smislu u kojem si ti pisao o fizičkom svetu, kao da je to sve materijalno što postoji... i kako si pisao o univerzumu...  stoga ta dva pojma nemaju identično značenje... jedan je širi od drugog...

Pa nebitno je jer se radi samo o kvantitativnom razlikovanju, a to je nebitno u kontekstu našeg razmatranja. U suštini sve je to isto. Zato koristim kao sinonime: fizički svet, svet, univerzum, materijalni svet... ništa se ne menja i ako ubaciš i multiverzum i paralelne univerzume ..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Време и простор

:)):)):))

Сад се еволу-имбецил разуме у време и простор :))... Да се не би отишло у празнословље које ова недорасла незналица форсира да би могао да мешетари и глуми неку велику памет ево једног занимљивог текста о простору и времену:

http://static.astronomija.org.rs/teorije/relativnost/teorije/opsta3.htm

Иначе, ово што он импутира креационистима везе са мозгом нема, чисто да се зна, то су неке његове болесне фантазије. На жалост, овде стално изнова морамо да се бавимо интелектуалном дезинфекцијом уместо конструктивним разговорима. Проблем је што се том безначајном интелекту уопште дозвољава да константно минира ову тему лажима и небулозама.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Tumaralo. рече

Večno je ono što je neuslovljeno formom vremena (prošlost, sadašnjosti budućnost). To nije beskonačno mnogo vremena već postojanje izvan samog vremena.
To nikako ne može biti ograničena količina vremena tipa 15 milijardi godina.

Definicija večnog kao nečega što je postojalo i postojaće u svakom trenutku vremena je sasvim ok i daleko jednostavnija, koherentnija i bliža uobičajnom shvatanju te reči od ovih koje ti iznosiš... obuhvata i večnog Boga, jer ako je količina vremena ograničena na 15 milijardi godina, onda i Bog postoji 15 milijardi godina... ne može da postoji duže od vremena... jer reč "duže" u tom kontekstu nema nikakvog smisla van vremena.

Da ne bude zabune, nije problem da ti predlažeš neke svoje definicije (mada bi valjalo da ih bolje objasniš) samo je bez veze da pukim odmahivanjem ruke odbaciš tuđe... ... koje su bolje ;):)

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Danas filozofi prave razliku između A vremena i B vremena gde je ovo A vreme naše redovno shvatanje vremena (prošlost, sadašnjosti budućnost) a ovo B vreme je večnost.

Jok bre... nešto si ozbiljno pobrkao u vezi sa A-teorijom i B-teorijom vremena. A-teorija jeste ono uobičajno shvatanje vremena, baš onako kako iznosi pok. patrijarh u onom klipu koji si postavio.... B-teorija tvrdi da je takvo shvatanje proteka vremena iluzija, da je vreme relativno, zavisi od brzine kretanja i pravca kretanja, itd...

B-teorija je npr. nezgodna za neke apologetske argumente... one koji se zasnivaju na "begin to exist"... jer što WL Craig reče (parafraziram): ako je B-teorija tačna onda ne možeš da kažeš da je univerzum počeo da postoji baš kao što ne možeš da kažeš da je štap počeo da postoji na jednom svom kraju.

Mali problem: fizičari tvrde da je B-teorija tačna.

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

U tom smislu moguće je postojanje "pre" vremena. Preciznije, postojanje pre A vremena.

Nije u tom smislu moguće postojanje vremena pre A vremena, jer ako je B-teorija vremena tačna, onda je A-teorija samo iluzija.... tj. ne postoji nikakvo "A vreme" šta god da pod tim podrazumevaš.

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Ako su nastali onda imaju svoj uzrok.

Jer sve što nastaje ima svoj uzrok.

Sve što nastaje ima svoj materijalni uzrok koji je u vremenu, pre posledice. (to je ono što znamo o uzročnosti, pa je neprimenjivo na nastanak vremena i materije)

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Postoje granice saznanja. Njih ne otkrivamo putem empirijskih uvida već su apriori uspostavljene te je moguće do njih doći introspekcijom. Treba shvatiti da postoje granice same mogućnosti saznanja. U suprotnom počećemo da govorimo da "something" nastaje od "nothing" a da je "nothing" u stvari "somethnig" koje je veoma jednostavno.

Da, slažem se da ne treba pričati takve stvari... kao i pričati o vremenu pre vremena... i slično...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Tumaralo. рече

Ne, postoji isključivo u vremenu, to je ono što je sto posto sigurno.

Onda ide teorija koja kaže da potiče (to je sada pitanje porekla, to je drugo pitanje) iz 3D objekta koji nam je poznat kao "mozak" i to na način koji nam je nepoznat. I to je hard problem of consciousness.

Znamo da psihički procesi postoje isključivo u mozgovima tačno onoliko koliko znamo da postoje isključivo u vremenu... a postoje neke ideje o tome da mogu da postoje van prostora i vremena ili neuslovljeno prostorom i vremenom... i slično... samo nema nikakvih dokaza da su te ideje tačne...

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Objasnio sam u postu pre ovog, izaganjem teorije o "dva vremena". Fizičko vreme i metafizičko "vreme".

I tu si se samo zapetljao. Šta je metafizičko "vreme"?

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Pa sve vreme pričamo o slučaju da jesu nastali. Samo u tom slučaju važi nužnost transcedentnog porekla vremena i prostora. Međutim, to je vladajuće shvatanje danas. Big bang. Nijednog ateistu nisam čuo da govori da fizički svet postoji večno. Iako su upravo to govorili u 19om veku, kada su bili daleko obrazovaniji nego danas.

Pričamo o tome da je u našem univerzumu vreme počelo da teče.... da je postojalo t=0... oko toga se slažemo... međutim, to ne znači nužno da je vreme "nastalo"/"stvoreno"/"uzrokovano" u smislu koji ti pokušavaš da forsiraš.

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

Pa nebitno je jer se radi samo o kvantitativnom razlikovanju, a to je nebitno u kontekstu našeg razmatranja. U suštini sve je to isto. Zato koristim kao sinonime: fizički svet, svet, univerzum, materijalni svet... ništa se ne menja i ako ubaciš i multiverzum i paralelne univerzume ..

Bitno je u kontekstu našeg razmatranja i onoga na šta sam reagovao sa tom primedbom... ako hoćeš da se pozivaš na to da nauka tj. Big Bang model tvrdi da naš univerzum ima početak, onda ne možeš da koristiš "naš univerzum" i "fizički svet" kao sinonime... i da to prebacuješ na "fizički svet"... jer Big Bang model to ne tvrdi za "fizički svet"... ako ubacim multiverzum menja se... jer Big Bang model i moderna fizika ne tvrde da fizički svet (multiverzum) ima početak, a tvrde da naš univerzum ima početak... i to samo u smislu prostor-vremena, ne i materije...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, о.Горан рече

Сад се еволу-имбецил разуме у време и простор :))...

За разлику од тебе, прваку шарлатана, моја смиреност је одбранила докторску тезу у свету на ову тему. За друге дајем индекс тезе:

INDICE GENERALE DELLA TESI

 

PREMESSA

INTRODUZIONE

1. I Commentari di Agostino sulla Genesi

1. 1. De Genesi contra manichaeos

1. 2. De Genesi ad litteram imperfectus liber

1. 3. De Genesi ad litteram

1. 4. Confessiones XI-XIII

1. 5. De civitate Dei XI

 

2. Il testo della Genesi 1-3 nei Padri e in Agostino

 

3. I commentari antichi sulla Genesi 1-3

3. 1. Gli scrittori orientali

3. 1. 1. Ireneo di Lione

3. 1. 2. Teofilo di Antiochia

3. 1. 3. Diodoro di Tarso

3. 1. 4. Teodoro di Mopsuestia

3. 1. 5. Giovanni Crisostomo

3. 1. 6. Severiano di Gabala

3. 1. 7. Efrem il Siro

3. 1. 8. Basilio di Cesarea

3. 1. 9. Gregorio di Nissa

3. 1. 10. Origene

3. 1. 11. Didimo il Cieco

3. 2. I tractatores latini

3. 2. 1. Lattanzio

3. 2. 2. Zenone di Verona

3. 2. 3. Gregorio di Elvira

3. 2. 4. Girolamo

3. 2. 5. Ambrogio

3. 3. L’esegesi patristica della Genesi: sguardo conclusivo

 

4. Le fonti agostiniane

4. 1. Le fonti cristiane utilizzate da Agostino

4. 2. Il background scientifico-filosofico dei commenti genesiaci di Agostino

 

5. La protologia è uguale all’escatologia?

 

6. L’esegesi di Agostino

6. 1. Il metodo esegetico nel De genesi contra manichaeos

6. 2. Il metodo esegetico nel De Genesi ad litteram imperfectus liber

6. 3. Il metodo esegetico nel De Genesi ad litteram

 

CAPITOLO I: La creazione e il problema del tempo

1. L’essere increato e l’essere creato: Dio e l’Universo

1. 1.  Creatio ex nihilo e sue implicazioni

 

2. L’eterno e il tempo

2. 1. Il problema del rapporto tra eterno e tempo

2. 2. Vertigo temporis 

2. 3. La creazione a-temporale e simultanea

 

3. La creatura spirituale e quella materiale

3. 1. La luce primordiale: gli angeli tra ragioni causali e creazione continua

3. 2. Flora e fauna: il mondo materiale

 

CAPITOLO II: L’UOMO   

1. Le questioni antropologiche

1. 1. La doppia creazione dell’uomo

1. 2. L’origine dell’anima

1. 3. Il rapporto tra anima e corpo

 

2. Il corpo primordiale

2. 1. Il corpo primordiale in Agostino prima del C. Faustum Manichaeum (397/8)

2. 2. Il corpo primordiale in Agostino dopo il 397/8

 

CAPITOLO III: INIZIO E FINE 

1. La protologia

1. 1. Il rinnovamento dell’uomo

1. 2. Il rapporto tra Dio e Adamo nel paradiso

1. 3. La caduta degli esseri intellettuali

 

2. L’escatologia

2. 1. Il paradiso di Paolo

2. 2. La resurrezione dei corpi

2. 3. Il Totus Christus

 

Alcune conclusioni in uno sguardo D’insieme 

1. La chiave interpretativa

2. La creazione

3. La struttura piramidale degli esseri

4. Immagine divina

5. Adamo

6. Paradiso

7. Caduta

8. Risurrezione del corpo

9. La condizione dell’anima dopo la morte

10. L’anima e lo stato primordiale

11. L’inizio è uguale alla fine

 

Abbreviazioni DI COLLEZIONI E RIVISTE 

Abbreviazioni di opere degli autori antichi 

1. Agostino

2. Altri autori antichi 

bIBLIOGRAFIA 

1. Opere di Agostino in ordine cronologico

2. Altri autori antichi

3. Studi

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Zoran Đurović рече

 

 

Ја нисам дошао овде да би се бавио твојим докторатом нити ме то интересује, то је твоја ствар, већ је овде једино битно што се ти нон стоп пролупаваш и лажеш овај народ. То што си докторирао твојим лажима и клеветама даје још већу тежину тј. још горе по тебе што толико лажеш кад већ имаш докторат. На страну што је дегутантно и простачки да се толико рекламираш овде, то пали можда код других( ови што те зову "аво":))), код мене не.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 
      ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  
      ”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  
      Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.
      ”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Интерпарламентарна скупштина за православље (И.А.О.) организује трећи по реду фото-конкурс и позива све заинтересоване да учествују на њему. Ново фотографско такмичење организује се по предлогу Одбора за културу И.А.О. Међународни секретаријат у контексту очувања и промоције хришћанске православне културе и у сарадњи са веб страницом OrthPhoto.net.

      Сврха такмичења је да истакне концепт „Премудрости Божије“ у савременом свету и ода почаст храмовима који су вековима грађени у његову част.

      Храм Свете Премудрости Божије (Аја Софија) у Граду градова, Константинопољ, „Велика црква“, „Велики манастир“, јединствени је споменик универзалног карактера који „припада човечанству и светској културној баштини“.

      Света (Аја) Софија из Цариграда била је узор који је праћен изградњом стотина храмова до данас, широм православног света посвећеног Премудрости Божјој.

      Ова изложба за циљ има да прикаже динамику коју Логос Божији, Исус Христос, има у православном свету.

      Награде такмичења
      Следеће награде се објављују за победнике такмичења:
      Такмичење има две номинације, као што је поменуто, у одељку „Номинације за такмичење“.
      Главна награда: 500 ЕУРА
      1. награда 300 ЕУРА
      2. награда 200 ЕУРА
      3. награда 100 ЕУРА
      Почасно признање: Албуми
      (о броју почасних извештаја одлучиваће судије)

      За додатне информације кликните овде и посетите нашу веб страницу конкурса за фотографије: http://hagiasophia.orthphoto.net
      Кликните овде да бисте отворили страницу такмичења на Facebook: https://www.facebook.com/HagiaSophiaTheTemplesOfWisdomOfGod
      Кликните да бисте отворили И.А.О. званична веб страница: https://eiao.org


      Молимо вас да ово обавештење проследите свакој заинтересованој страни.
      Ценимо вашу помоћ и допринос успеху такмичења.

      С поштовањем,
      Александер Василук
      OrthPhoto координатор
      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Интерпарламентарна скупштина за православље (И.А.О.) организује трећи по реду фото-конкурс и позива све заинтересоване да учествују на њему. Ново фотографско такмичење организује се по предлогу Одбора за културу И.А.О. Међународни секретаријат у контексту очувања и промоције хришћанске православне културе и у сарадњи са веб страницом OrthPhoto.net.

      Сврха такмичења је да истакне концепт „Премудрости Божије“ у савременом свету и ода почаст храмовима који су вековима грађени у његову част.

      Храм Свете Премудрости Божије (Аја Софија) у Граду градова, Константинопољ, „Велика црква“, „Велики манастир“, јединствени је споменик универзалног карактера који „припада човечанству и светској културној баштини“.

      Света (Аја) Софија из Цариграда била је узор који је праћен изградњом стотина храмова до данас, широм православног света посвећеног Премудрости Божјој.

      Ова изложба за циљ има да прикаже динамику коју Логос Божији, Исус Христос, има у православном свету.

      Награде такмичења
      Следеће награде се објављују за победнике такмичења:
      Такмичење има две номинације, као што је поменуто, у одељку „Номинације за такмичење“.
      Главна награда: 500 ЕУРА
      1. награда 300 ЕУРА
      2. награда 200 ЕУРА
      3. награда 100 ЕУРА
      Почасно признање: Албуми
      (о броју почасних извештаја одлучиваће судије)

      За додатне информације кликните овде и посетите нашу веб страницу конкурса за фотографије: http://hagiasophia.orthphoto.net
      Кликните овде да бисте отворили страницу такмичења на Facebook: https://www.facebook.com/HagiaSophiaTheTemplesOfWisdomOfGod
      Кликните да бисте отворили И.А.О. званична веб страница: https://eiao.org


      Молимо вас да ово обавештење проследите свакој заинтересованој страни.
      Ценимо вашу помоћ и допринос успеху такмичења.

      С поштовањем,
      Александер Василук
      OrthPhoto координатор
    • Од Драгана Милошевић,
      Свето Писмо је донекле биографија Бога у овом свету. У њему је Неописани донекле описао Себе. Свето Писмо Новога Завета је биографија оваплоћеног Бога у овом свету.

      У њему је описано како је Бог, да би људима казао Себе, послао Бога Логоса, који се оваплотио и постао човек и као човек казао људимa све што Бог има, све што Бог хоће са овим светом и са људима у њему. Открио је Бог Логос план Божји о свету и Божју љубав према свету. Бог-Реч казао је људима Бога помоћу речи, уколико речи људске могу обухватити необухватљивог Бога. Све што треба овоме свету, и људима у њему - Господ је казао у Светом Писму. На сва питања Он је у њему дао одговоре.

      Нема питања, које може мучити душу људску, а да на њега није у Светом Писму дат или посредан или непосредан одговор. Људи не могу измислити више питања, но што има одговора у Светом Писму. Не нађеш ли одговор у Светом Писму на неко своје питање, значи да си или поставио бесмислено питање или ниси умео читати Свето Писмо и из њега ишчитати одговор.

      У Светом Писму Бог је казао:

      1) шта је свет; одкуда је; због чега постоји, чему греди, чиме ће се завршити;

      2) шта је човек, откуда долази, куда иде, из чега је, ради чега је, чиме ће се завршити;

      3) шта су животиње, шта биљке; чега ради су; чему служе;

      4) шта је добро; одкуда је; чему води, ради чега је; како се стиче;

      5) шта је зло; одкуда је; како постоји; због чега постоји и чиме ће се завршити;

      6) шта су праведници и шта грешници; како се од грешника постаје праведним и од погорђеног праведника - грешник; како се служи Богу, а како ђаволу; сав пут од добра до зла, од Бога до ђавола;

      7) све - од почетка до краја; сав пут човеков од тела до Бога, од зачећа до васкрсења из мртвих;

      8) шта је историја света, историја неба и земље, шта историја човечанства; њихов пут, циљ и завршетак.

      Уопште, Бог је у Светом Писму казао све што је људима требало казати. У Светом Писму се налази биографија сваког човека, сваког без изузетка. У њему сваки од нас може наћи себе детаљно, подробно описана и приказана: све своје врлине и мане које имаш и можеш имати и не имати; наћи ћеш путеве којим душа твоја, и свачија, иде од греха ка безгрешности и сав пут од човека до Бога и од човека до ђавола. Наћи ћеш начине како да се ослободиш греха, наћи ћеш, једном речју, сву историју греха и грешности, и сву историју правде и праведника. Јеси ли тужан, у Светом Писму ћеш наћи утехе; јеси ли жалостан - радост; јеси ли гневан - укроћење; јеси ли сладострасан - целомудрије; јеси ли немудар - мудрост; јеси ли рђав - доброту; јеси ли злочинац - милост и правду; јеси ли човекомрзац - љубав. У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане, и храну за све своје врлине и подвиге. Јеси ли добар, Свето Писмо ће те научити како да постанеш бољи и најбољи: јеси ли осетљив, оно ће те научити ангелској нежности; јеси ли паметан, оно ће те научити мудрости. Волиш ли лепоту и музику стила и речи, нема је лепше, ни дирљивије, но што је имао у Јова, и Исаије, и Соломона, и Давида и Јована Богослова и Апостола Павла... Ту се музика, анђелска музика вечне истине Божје обукла у речи људске.

      Што човек више чита и изучава Свето Писмо, све више и више налази разлоге да га што дуже и непрекидније изучава. Оно је, по речи Светог Златоуста, као мирисан корен, који све више мирише што се више таре.

      КАКО ТРЕБА ЧИТАТИ СВЕТО ПИСМО

      Колико је важно зашто треба читати Свето Писмо, исто је толико важно знати како треба читати Свето Писмо. Свети Оци, на челу са Светим Златоустом, најбољи су вођи у томе. Свети Златоуст је, тако рећи, написао пето Еванђеље. Свети Оци препоручују озбиљну припрему за читање и изучавање Светог Писма. Припрема се састоји у чему? Најпре у молитви. Моли се Господу да ти просвети ум - да разумеш речи Светога Писма, и облагодати срце - да осетиш истину тих речи и живот. Буди свестан да су то речи Божје, које ти Он лично говори и казује. Молитва у вези са осталим врлинама еванђелским најбоље оспособљава човека за разумевање Светог Писма.

      А како читати Свето Писмо?

      Молитвено, са страхопоштовањем, јер је у свакој речи по кап вечне истине, а све речи - сачињавају безобални океан Вечне Истине. Свето Писмо није књига, већ живот; јер су речи њене - дух и живот (Јн 6,63), зато се и могу схватити ако их учинимо духом духа свог, и животом живота свог. То је књига која се чита животом - практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети. Ту важи она Спаситељева реч: Ко хоће творити - разумеће да је ова наука од Бога (Јн 7,17). Твори, да би разумео. То је основно правило православне егзегезе. У почетку човек обично брзо чита Свето Писмо, па онда све спорије, док најзад не буде почео читати реч по реч, јер у свакој речи открива - бескрајну истину и неисказану тајну. Сваког дана прочитај најмање по једну главу из Новог Завета, али упоредо с тим практикуј по једну врлину. Практикуј док ти не пређе у навику. Рецимо, прво опраштање увреда. То да ти буде свакодневна дужност. И уз то се моли Господу: Господе благи, дај ми љубав према увредиоцима мојим!... И кад ту врлину претвориш у навику, онда ће ти лакше бити свака друга за њом, и тако редом до последње. Главно је: читај Свето Писмо што више. Што разум не разуме, срце ће осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце не осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божје по души својој: а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ће се збити Спаситељева реч о човеку који баца семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк 4,26-29). Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (1. Кор. 3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.

      Читајући Свето Писмо ти уносиш квасац у тесто душе своје и тела свог, који се постепено шири, прожима душу, док је сву не прожме и не ускисне еванђелском истином и правдом. У сваком случају, Спаситељева прича о сејачу и семену може се применити на сваког од нас. Нама је у Светом Писму дато семе Божанске Истине. Читајући га, ми то семе сејемо по души својој; и оно пада и на каменита и на трновита места душе, а по нешто и на добру земљу срца нашег - и донесе род. А кад угледаш род и окусиш га - ти ћеш од сласти и радости похитати да и кaменита и трновита места душе своје раскрчиш, поореш и засејеш семеном речи Божје.

      Знате ли када је човек мудар у очима Господа Христа? - Када слуша речи Његове и извршује их. Почетак је мудрости - слушати речи Божје (Мт 7,24-25). Свака реч Спаситељева има моћ и силу исцелења и од физичких и од духовних болести. „Реци реч и оздравиће слуга мој“ (Мт 8,8). Спаситељ рече реч - и оздрави слуга капетанов. Како некад, тако и сад, Господ непрестано изриче речи Своје и теби и мени и свима нама. Само нам се ваља зауставити, удубити у њих и примити их - капетановом вером. И чудо ће се десити с нама и озаравaће душа наша као што је оздравио слуга капетанов. Јер је у Еванђељу написано и ово: И доведоше к Њему бесомучних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели (Мт 8,16). То он чини и данас, јер је Господ Исус јуче и данас Онај исти и вавек (Јевр. 13,8).

      На Страшном суду судиће се онима који не слушају речи Божје и теже ће им бити на дан Суда него Содому и Гомору (Мт 10,14-15). Пази, на Страшном суду ће се тражити од тебе да даш рачуна, што си урадио са речима Божјим, да ли си их слушао и усвајао, да ли си им се радовао или си их се стидео. Ако си их се стидео, и Господ ће се постидети тебе када дође у слави Оца свога са Анђелима светим (Мк 8,38). Мало је речи људских, које нису пусте и празне, зато је мало оних због којих нећемо бити осуђени (Мт 12,36). Да би то избегли, треба учити и научити речи Божје из Светог Писма, учинити их својима, јер их је Бог зато саопштио људима, да би их они усвојили, а кроз њих и саму Истину Божју.

      У свакој речи Спаситељевој има више вечности и непролазности него ли у целом небу и целој земљи са целокупном њиховом историјом. Зато је Он рекао: Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи (Мт 24,35). То значи: у речима Спасовим је Бог и све Божје, зато не могу проћи. Усвоји ли их човек, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила која обесмрћује човека и чини га вечним. Изучавање речи Божјих, и испуњавање, чини човека - сродником Господу Исусу. То је Он сам објавио кад је рекао: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божју и извршавају је (Лк 8,21). То значи: слушаш ли, читаш ли реч Божју - упола си брат Христов; извршујеш ли је - потпун си брат Христов. А то је радост и привилегија већа од еванђелске. Изучавањем Светог Писма, по души се разлива неко блаженство, које не личи ни на што земаљско. О томе је Спаситељ говорио када је рекао: Блажени су који слушају реч Божју и држе је (Лк 11,28).

      ТАЈНА РЕЧИ

      Велика је тајна речи. Толико велика да се само друго Лице Свете Тројице - Господ Христос - назива у Светом Писму: Реч = Логос. Бог је Реч (Јн 1,1) - све речи које долазе од те вечне и апсолутне Речи пуне су Бога, божанске Истине, Вечности, Правде. Слушаш ли их - Бога слушаш. Читаш ли их - читаш непосредне речи Божје. Бог-Реч постаде тело, постаде човек (Јн 1,14), и мутави и муцави човек - проговори речи вечне истине и правде Божје.

      У речима Спаситељевим има неког сока бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и оживљава је из смрти у живот, из пролазности у непролазност. То Спаситељ објављује говорећи: Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има живот вечни... и прешао је из смрти у живот (Јн 5,24). - То значи: слушањем, изучавањем речи Божје - учиш се бесмртности и вечности, учиш се бесмртном и вечном животу, а верујеш ли у њих пуном вером - већ си научио шта је живот вечни и прешао си из смрти у живот. Зато Спаситељ одлучно тврди: Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрти до века (Јн 8,51). Свака је реч Христова пуна Бога, зато, када уђе у душу човекову, она је очишћава од греха. Зато је Спаситељ на Тајној Вечери говорио ученицима Својим, тим неодступним слушаоцима речи Његове: Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих (Јн. 15,3). Све што је у Светом Писму написано то Господ Христос и Његови Апостоли називају: речју Божјом, речју Господњом (Јн 17,14); Дап. 6,2;13,46; 16,32; 19,20; 2 Кор. 2,17; Кол. 1,15; 2 Сол. 3,1). И ако је као такву не читате и не примате - остаћете у мраку мутавих и муцавих речи људских, празних и пустих.

      Свака реч Божја - пуна је Истине Божје, која када уђе у душу, освећује је на сву вечност. Зато се Спаситељ обраћа молитвом Оцу Свом небеском: Оче! освети их Истином Својом, реч је Твоја истина (Јн 17,17). Не примаш ли реч Христову као реч Божју, као реч Истине, то лаж и отац лажи, који је у теби, устаје на њу.

      У свакој речи Спаситељевој има много надприродног и благодатног; и то је оно што облагодаћује душу човекову, када је реч Христова посети. Зато Свети Алостол сав домострој спасења назива „речју благодати Божје“ (Д. Ап. 20,32); „речју Истине“ (Еф. 1,13); „речју живота“ (Флб. 2,16). Као жива, благодатна сила, реч Божја дејствује у човеку чудотворно и животворно, ако је човек слуша са вером и прима вером (1 Сол. 2,13). Све је опогањено грехом, али се све очишћује - речју Божјом и молитвом, све - свако створење од човека до црва (1 Тим. 4,6). Истином, коју у себи носи, Силом, коју у себи има, реч Божја је  оштрија од сваког мача и пролази тај до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца (Јевр. 4,12). Нема ничега тајног пред њом и за њу. Зато што свака реч Божја има у себи од вечне Речи Божје - Логоса - она поседује силу да духовно рађа и препорађа људе. И рађајући се од Ње, човек се рађа од Истине. Отуда Свети Апостол Јаков пише хришћанима да их Бог Отац породи речју истине (1,18), а Свети Петар вели им да су препорођени речју живота Бога, која остаје вавек (1 Петр. 1,23). Све Божје речи, које је Бог говорио људима, долазе од Вечне Речи - Логоса, који је Реч живота и даје живот вечни. Живећи том Речју - човек оживљава себе из смрти у живот; испуњујући себе вечним животом - човек постаје победитељ смрти и учесник у природи Божјој (2 Петр. 1,4), и блаженству његовом неће бити краја.

      У свему овоме главно је, најглавније је вера и осећање љубави према Господу Христу, јер се под топлотом тог осећања отвара тајна сваке речи Божје, као што се под топлотом сунчаних зракова отвара круница мирисавог цвећа. Амин.  

      Предавање оца Јустина,

      професора и васпитача Богословије, одржано на братском састанку Богословског

      богомољачког братства Свети Сава,

      у Сремским Карловцима, 22. децембра 1929.
      извор
×
×
  • Креирај ново...