Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


Препоручена порука

пре 2 минута, Ведран* рече

Бранка срце, објасни ти мени шта спречава постојање летећих прасића у алтернативном универзуму? 

To ćeš morati ti da objasniš. Ti si ih uveo u priču.:)))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Ведран*

    1372

  • Bokisd

    1152

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Аман, људи ви нисте нормални. Ја немам никакве сумње да је Бог створио свет, али то је вера. Читам књиге научника иако нисам такав (јесам научник у теологији), па ме одушевљава Ледерман, а прича о Вол

Добар дан! Да ли сте били добри?  Видим порађали сте се док сам био присилно одсутан.

Колега, није проблем шта ја знам и какав сам као патролог. Оно што је битно је да сам ја доктор са првог папског универзитета. И да мени докторат није поклоњен. То се ради тамо у Србији. Овде је Боси

Постоване слике

пре 3 минута, Bokisd рече

ali, sta je na primer,.... izvan toga (sirenja) ili na racun cega se siri svemir... da li svemir sam od sebe pravi prostor i vreme i materiju,...sta je iza granica svemira, pa se svemir siri i pomeraju se granice svemira

Па за мене фундаменталније питање је како је уопште могуће замислити нешто што је изван тих просторних граница? Или изван границе времена? А да при томе не замислиш неки простор изван простора, или време пре и после времена. 

Чисто као ментална гимнастика. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Bokisd рече

koja je fora sa sirenjem svemira.... :scratch_head:

Не шири се него је бескрајан јер има неки почетак а можеш и из друге стреле времена да верујеш да је створен јер је вечан... :smeh1:

Извињавам се учесницима на теми за играње речима али једноставно ми дошло... а можда ми се створио бабл Болцманов мозак у мом уму... мада... откуд онда знам који ми је који...  ум...:)) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Avocado рече

Već sam pomenuo tu primedbu, kao i odgovor na istu... ako su kvantna polja o kojima govori Kraus "something" nemaš nikakav osnov da pitaš kako je "something" nastalo iz "nothing".

Naravno da nemam nikakav osnov da pitam kako je "something" nastalo iz "nothing", kao što to nema nijedan razuman čovek.

Što se tiče kvantnih polja, pa ako su "something" onda nisu "nothing"... :dobro:

Dakle, ne pitam se ja kako je "something" nastalo iz "nothing", jer je apsolutno nemoguće da "something" nastane od "nothnig" nego sam postovao video gde Dokins govori da "something" nastaje od "nothing" a da "nothing" jeste "something" koje je veoma jednostavno. Na šta je publika prasnula u smeh a on se još čudio zašto se smeju.

пре 48 минута, Avocado рече

Postoji i treća koju sam već pominjao... a to je da fizički svet ima početak i da postoji oduvek... jer je vreme deo fizičkog sveta i neodvojivo od fizičkog sveta i besmisleno je pričati o vremenu pre fizičkog sveta... 

Besmisleno je pričati o fizičkom svetu bez prostora a o vremenu pre fizičkog sveta i ne baš... al to je druga tema. Mslim, sve što postoji u prostoru nužno postoji i u vremenu dok obrnuto ne važi. Psihički život postoji samo u vremenu, muzika postoji samo u vremenu itd. Brutalan skepticizam (dekartovski) može da sprži prostor i fizički svet al ne i vreme.

Kažeš ima početak i postoji oduvek. Oduvek = oko 15 milijardi godina?  To nije treća opcija nego prva opcija.

пре 59 минута, Avocado рече

Odakle ti takva ideja? Ne znamo da li prostor, vreme i materija nastaju, a pogotovo ne znamo da li nastaju iz nečega što je izvan prostora, vremena i materije... šta više, sam koncept nečega što je izvan prostora i vremena, a postoji je prilično sporan...

Ne znamo da li nastaju ali govorili smo o dve mogućnosti.

Ako vreme i prostor imaju početak onda je njihov izvor nužno van prostora i vremena na način koji je tajanstven.

1 hour ago, Avocado рече

* "naš univerzum" što nije nužno isto što i apologetski pojam "fizički svet" u kontekstu u kojem si ga koristio...

Šta je univerzum osim fiz svet? Osim prostora, vremena i materije (energije)?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Branka62 рече

To ćeš morati ti da objasniš. Ti si ih uveo u priču.:)))

Па да ти речем онда. 

Не постоји препрека за летеће прасиће у алтернативном универзуму. Они су ограничени једино нашом имагинацијом. 

Исто важи и за ток времена у супротном правцу. 

И не нарушавају законе физике алтернаивног универзума, јер смо ми тако замислили. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, drvce рече

o Bubble Universima

@Ведран* mojne da se smejes, pre neku godinu bio kratak period kad su smatrali da su nasli potvrdu za  ovo u orijentaciji polarizacije pozadinskog zracenja, ali se kasnije ispostavilo da je to od medjugalakticke prasine. Ta mastarenja obicno treba da ponude i neki nacin provere u onom smislu o kojem si govorio.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ведран* рече

Како зову те универзуме?

Баблверзуми? :))

Ko? Kako ih mi zovemo ili Bablverzumijanci?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, drvce рече

Ko? Kako ih mi zovemo ili Bablverzumijanci?

Па ми. 

За Баблверзумијанце ћемо се распитати код лингвиста и археолога. Они би научно могли да нам то предоче на основу трагова у песку Месопотамије. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ведран* рече

Па ми. 

За Баблверзумијанце ћемо се распитати код лингвиста и археолога. Они би научно могли да нам то предоче на основу трагова у песку Месопотамије. 

Ali pod vrelim suncem da predoce, da ih gledamo kako cvrce dok se tope. Moraju da prodju test IC lampe prvo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Ведран* рече

Исто важи и за ток времена у супротном правцу. 

И не нарушавају законе физике алтернаивног универзума, јер смо ми тако замислили. :D

Problem sa suprotnim smerovima vremena nije da jedan ide kao normalan film, a drugi unatraske. U oba ide kao ovo nase vreme, i ne mozes iznutra da odredis u kojem si. Drugo, nema narusavanja zakona ni u ovom univerzumu kad obrnes znak vremenu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, Tumaralo. рече

Besmisleno je pričati o fizičkom svetu bez prostora

A što je besmisleno pričati o tome, a smisleno pričati o bilo kakvom svetu bez prostora? Čemu reč "fizički" u rečenici?

 

пре 32 минута, Tumaralo. рече

a o vremenu pre fizičkog sveta i ne baš... al to je druga tema.

Mslim, sve što postoji u prostoru nužno postoji i u vremenu dok obrnuto ne važi. Psihički život postoji samo u vremenu, muzika postoji samo u vremenu itd. Brutalan skepticizam (dekartovski) može da sprži prostor i fizički svet al ne i vreme.

Važi i obrnuto...

Gde si ti video psihički život bez prostora i čuo muziku bez prostora?

 

пре 32 минута, Tumaralo. рече

Kažeš ima početak i postoji oduvek. Oduvek = oko 15 milijardi godina?  To nije treća opcija nego prva opcija.

Ako je vreme počelo pre 15 milijardi godina, onda je to oduvek.... ne možeš da imaš vreme pre vremena...

 

пре 32 минута, Tumaralo. рече

Ne znamo da li nastaju ali govorili smo o dve mogućnosti.

Ako vreme i prostor imaju početak onda je njihov izvor nužno van prostora i vremena na način koji je tajanstven.

Opet samo ponavljaš tu tvrdnju bez obrazloženja... tajanstveno je tj. ne znamo ni da li imaju bilo kakav izvor, pa samim tim ni kakav njihov izvor mora da bude... a ne znamo ni da li bilo šta može da bude van prostora i vremena...

 

пре 32 минута, Tumaralo. рече

Šta je univerzum osim fiz svet? Osim prostora, vremena i materije (energije)?

Obrnuo si... fizički svet (ako tu podrazumevaš sve fizičko) može da bude širi od našeg univerzuma, jer naš univerzum ne mora da bude jedini univerzum.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 49 минута, Avocado рече

A kako vreme može da ne bude večno? Postoji neki trenutak pre nego što je postojalo vreme i postojaće neki trenuci nakon što prestane da postoji vreme? :D

Čisto postojanje van forme vremena. Večnost, stalna sadašnjost, bespočetnost. Što je jedno od tradicionalnih obeležja Boga.

Biće neuslovljeno vremenom.

Mi imamo samo nejasan uvid u to stanje. Usled blagodati i sami učestvujemo u tome,  kada smo u zajednici sa bespočetnim bićem (Bog).

 

пре 50 минута, Avocado рече

Kako, gde i kad ima neki početak vremena i prostora koji je van vremena i prostora?

Ako vreme i prostor dolaze u postojanje, nužno dolaze izvan prostora i vremena. Za ono što je van prostora i vremena kažemo da je transcedentno.

Dolaze od strane Bića koje je neuslovljeno prostorom i vremenom tako da odrednice "izvan", "iznad", "pre", "posle" i nisu najsrećnije. Imaju se shvatiti simbolički, imajući u vidu da reči nisu svrha same sebi već da upućuju na neku drugu realnost.

Zato kažemo da ih to Biće stvara na tajanstven način.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 42 минута, Tumaralo. рече

Dolaze od strane Bića koje je neuslovljeno prostorom i vremenom tako da odrednice "izvan", "iznad", "pre", "posle" i nisu najsrećnije. Imaju se shvatiti simbolički, imajući u vidu da reči nisu svrha same sebi već da upućuju na neku drugu realnost.

Zato kažemo da ih to Biće stvara na tajanstven način.

Yep,..... 

Recimo, mozda mozemo da kazemo da ne poznajemo direktno sam nacin stvaranja, taj tajanstveni nacin  (pa nismo ni prisustvovali tom dogadjaju...:D... recimo, kako to Bog stvara sve stvari u trenu, kako se kaze,....kao u treptaju oka i nekom magnovenju....kao sto ne znamo, recimo, kako se stvorio i svemir od Bena,... koje su to bas sile i procesi u pitanju i kako se tacno odvijaju, verovatno i ovde kao u treptaju oka :D,.. i to je neki tajanstveni nacin za nas....)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, Avocado рече

Gde si ti video psihički život bez prostora i čuo muziku bez prostora? 

Psihički život postoji isključivo u vremenu. Ne postoji u prostoru. U prostoru (i vremenu) postoje stvari, organi, molekuli itd.
Interkacija te dve realnosti je predmet filozofskih spekulacija tokom vekova. Postoje tri velike filozofije koje nastoje dati svoje odgovore na taj problem i na stotine teorijskih varijanti koje proizilaze iz njih. Danas valjda preovlađuje epifenomenalizam.

Ako primeniš brutalan skepticizam (dekartovski) naćićeš da je vreme "stvarnije" od prostora. "Zli demon" može da stvara svet oko tebe i ti ne možeš biti sto posto siguran da se zaista krećeš u prostoru, srećeš sa ljudima itd. Moderna alegorija je Matrix.

Moguće je da si samo nematerijalan um kome se priviđaju stvari (materija). Međutim ono što je realno i u tom slučaju jeste protok vremena tj. sukcesija mentalnih predstava, bile one stvarne ili ne.

пре 39 минута, Avocado рече

Ako je vreme počelo pre 15 milijardi godina, onda je to oduvek.... ne možeš da imaš vreme pre vremena...

Moguće je postojanje "pre" vremena. Postojanje koje je neuslovljeno vremenom. Pozitivno iskustvo takvog postojanja možemo i sami imati, usled blagodati, kada učestvujemo u zajednici sa Onim koji je bespočetan.

Negativnim putem dolazimo do praga te relanosti kada uvidimo da vreme i prostor imaju svoj početak. Znamo da je nemoguće da su nastali iz ništa. Dakle nastali su iz nečega što nije uslovljeno prostorom i vremenom. Biće neuslovljeno prostorom i vremenom. WOW!

Takbir.

пре 58 минута, Avocado рече

Obrnuo si... fizički svet (ako tu podrazumevaš sve fizičko) može da bude širi od našeg univerzuma, jer naš univerzum ne mora da bude jedini univerzum.

Da ali i taj neki drugi, hipotetički univerzum, može li, prema tvom shvatanju, biti išta osim fizički svet?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      Пролазио сам пре неки дан поред споменика и мислим се како би било лепо да се дружимо мало на том месту. Има ли неко заинтересован? Ја већ потврђујем да долазимо нас четворо.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. априла 2021. године, на Лазареву суботу, свету архијерејску Литургију у нишком катедралном храму Силаска Светог Духа на апостоле, уз саслужење Преосвећене господе Епископа тимочког Илариона и нишког Арсенија.
      Повезане вести:
      Свечaни дочек Патријарха српског Порфирије у Нишу
      Свечано отварање Музеја црквених старина Православне Епархије нишке

       
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије „Светих Кирила и Методија“ у Нишу; протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу; протојереј-ставрофор Нанад Микић; јермонах Сава (Бундало); протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки;, протосинђел Нектарије (Ђурић) и ђакони Радомир Врућинић, Вук Јовановић и Ђорђе Филиповић.
      После читања светог Јеванђеља беседио је Његова Светост Патријарх поучивши верне о великом празнику Васкрсења четвородневног Лазара.
      За десном певницом блажена и тропаре појали су протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Дејан Крстић и протојереј Владица Савић, а одговарала је Нишка црквено-певачка дружина „Бранко“. 
      Литургију је красило присуство многобројних малишана који се празнику Врбици посебно радују. Велики број верних је узео учешће у духовном сабрању и причестило се Телом и Крвљу Христовом.
      Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније обратио се на крају свете Евхаристије Његовој Светости Патријарху заблагодаривши му на очинском благослову који је својом посетом донео Епархији нишкој и у знак сећања на велики дан уручио Патријарху символичан дар братске љубави.
       
      Извор: Радио Глас и Медијско-информативна служба Православне Епархије нишке
    • Од Иван Ц.,
      RTV Beseda · 21 04 2021 Nasi U Svetu - Marko Delic, Teolog
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 
      ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  
      ”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  
      Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.
      ”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
×
×
  • Креирај ново...