Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


Препоручена порука

 

пре 2 часа, Avocado рече

Mislim da i u ovom kratkom klipu kojeg si ti postavio kaže nešto u smislu da je sporno šta se podrazumeva pod "nothing" i kako se definiše (ne mogu sad da pogledam tj. slušam klip)... i pretpostavljam da cilja na one Krausove priče o fluktuacijama u kvantnom vakuumu/kvantnim poljima...

Apsurdno je govoriti o pozitivnoj definiciji "nothing".  Jedino je moguće negativno definisiati kao : nebiće, odsustvo bića i slično. Reč "ništa" je pseudopojam.

Kvantna polja, fluktuacije itd nisu "nothnig" već su "something".

пре 2 часа, Avocado рече

E sad apologete povodom Krausovih ideja kažu da kvantna polja nisu "ništa" nego "nešto"... to je u redu primedba, ali problem je što ako to podrazumevaš pod "nešto" onda je sporno da li je ikada postojalo "ništa"... (jer ako dobro razumem ta kvantna polja navodno nisu nastala u Big Bengu ili nakon njega)... i to samo ako "ništa" definišeš kao odsustvo fizičkog nečega, jer ako ga definišeš kao odsustvo svačega, onda ni po teistima nikada nije postojalo "ništa" jer je Bog "nešto" a večan je...

Po teistima nikada nije postojalo "ništa" (postojanje "ništa"  ne može ni formalnologički da stoji) jer postoji Bog koji je po svojoj prirodi večan, uvek je postojao. Po teistima fizički svet je u jednom momentu nastao. Bog ga je stvorio. Tako da fizički svet postoji od jednog određenog momenta dok Bog postoji oduvek. Upravo je nastanak fizičkog sveta jedna od premisa za kosmološki argument za postojanje Boga.

Po atesitima, pošto ne postoji Bog već samo postoji fizički svet, moguće su (na prvi pogled) dve opcije: 1. fizički svet je večan, postoji oduvek 2. fizički svet ima početak.

Od te dve opcije, sa ateističkog stanovišta, jedino ima smisla ima opcija br 1. jer nepostojanje Boga i nemogućnost postojanja "ništa" čini nemogućim opciju br 2. Jer kako nastaju prostor, vreme i materija? Samo iz nečega i to onog nečega koje je izvan prostora, vremena i materije. A kako tradicionalno zovemo ono nešto što je transcedentno i iz čeka nastaje čitav univerzum? :D

Ali iz nekog razloga, valjda zbog određenih prirodnonaučnih uvida (npr. Drugi zakon termodinamike),  preovlađuje shvatanje da svemir ima svoj početak. I to se zovemo Big Bang. Teorija koju je formulisao katolički sveštenik....

E sad, kako ateista ostaje ateista uprkos uverenju da svemir ima svoj početak ... ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Ведран*

    1372

  • Bokisd

    1152

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Аман, људи ви нисте нормални. Ја немам никакве сумње да је Бог створио свет, али то је вера. Читам књиге научника иако нисам такав (јесам научник у теологији), па ме одушевљава Ледерман, а прича о Вол

Добар дан! Да ли сте били добри?  Видим порађали сте се док сам био присилно одсутан.

Колега, није проблем шта ја знам и какав сам као патролог. Оно што је битно је да сам ја доктор са првог папског универзитета. И да мени докторат није поклоњен. То се ради тамо у Србији. Овде је Боси

Постоване слике

пре 18 часа, Avocado рече

Kad se ovo desilo???

На пример петиција из 2017. код нас. А скоро је о. Горан и овде објављивао да се у иностранству научници оглашавају и потписују се да не подржавају т.е. Мрзи ме  да тражим сад, ви толико затрпавате тему да је узалудно и писати било шта.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, Tumaralo. рече

Po teistima nikada nije postojalo "ništa" (postojanje "ništa"  ne može ni formalnologički da stoji) jer postoji Bog koji je po svojoj prirodi večan, uvek je postojao. Po teistima fizički svet je u jednom momentu nastao. Bog ga je stvorio. Tako da fizički svet postoji od jednog određenog momenta dok Bog postoji oduvek. Upravo je nastanak fizičkog sveta jedna od premisa za kosmološki argument za postojanje Boga.

Ово ја не могу да потпишем. Проблем је што категоришете Бога, а то се не може радити. Имаш и у гностика "Бог који не постоји". И то ћеш наћи у свих отаца који су следили апофатику. Дакле, "по бићу", Бог је одсечен од света. И у логичком промишљању, ти имаш небиће као такво и апсолутно. Са друге стране, ако имаш свет, имаш га као биће у елејском смислу. Зато екс нихило, или екс нил, јесте принцип који не одговара креационизму. Да си пажљивије читао Авокада, укачио би о флуктуацији из "небића" овог света. Јер ми ту имамо перас, или границу, одакле свет настаје са временом, као што и само време и простор настају, али због тога што не постоје по себи и у овој физици, него на божанским енергијама, лажна је кретардска мисао да је овај свет створен у времену. Авокадово гледиште је савршено православно, иако он не говори о том небиственом богу, него више из физике посматра проблем. Могуће је да је Авокадова представа мешавина Хојла и Хокинга, ја то не знам, али савршено може да се прихвати као православна.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

1 hour ago, Tumaralo. рече

A kako tradicionalno zovemo ono nešto što je transcedentno i iz čeka nastaje čitav univerzum?

Nije bitno kako tradicionalno zovemo ono nešto iz čega je nastao ceo univerzum.

1 hour ago, Tumaralo. рече

E sad, kako ateista ostaje ateista uprkos uverenju da svemir ima svoj početak ... ?

Vrlo lako. Ovaj naš svemir(univerzum), ovakav kakvog ga danas koliko toliko poznajemo, ima početak. Početak mu je u velikom prasku ( mada, po svoj prilici, nikakvog praska nije bilo). Samo što je velikom prasku prethodio period inflacije.

"Znamo" da inflacija nije mogla trajati kraće od 10 na minus 33/ 34.

Da li je trajala 10 na minus 20, 3s, 500 bilijardi godina ili večno? Nemamo pojma.

Da li je toj inflaciji prethodila neka druga inflacija ili nije i ako je bilo prethodne, da li je ona večna ili ne? Ne znamo.

Da li je samo jedna fluktuacija ikada dovela do velikog praska? Ni to ne znamo.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Tumaralo. рече

Po atesitima, pošto ne postoji Bog

Ima i takvih ateista. Ali ne važi za sve. 

пре 1 сат, Tumaralo. рече

već samo postoji fizički svet

Šta podrazumevaš pod fizički svet? Ako je to naš univerzum, onda ovo tvrdjenje nije tačno. Objasnila sam u prethodnom postu. Ako to nije samo naš univerzum, šta je?

пре 1 сат, Tumaralo. рече

Od te dve opcije, sa ateističkog stanovišta, jedino ima smisla ima opcija br 1.

Ako pod fizički svet podrazumevaš naš univerzum, ovo nije tačno.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Tumaralo. рече

Tako da fizički svet postoji od jednog određenog momenta dok Bog postoji oduvek

 

пре 1 сат, Tumaralo. рече

Samo iz nečega i to onog nečega koje je izvan prostora, vremena i materije. A kako tradicionalno zovemo ono nešto što je transcedentno i iz čeka nastaje čitav univerzum? :D

Po meni, ovo je mozda i kljucno.

Ne znam za Bena :D kako tacno ide, ako nema vremena i prostora i ako postoje neke velicine reda vecnosti u toj 'tacki' i neke fluktacije ili inflacije, da li je to bas 'nista', ne mogu da skontam, ali je verovatno najblize onome u veri ,.... iz nicega,... jer nemamo ovaj fizicki svet kakvog ga poznajemo u vremenu i prostoru.... Koliko sam upoznat o.Georges Lematre koji je izneo ideju i teoriju Velikog Praska pisao je da Bog stoji iza ove teorije kao pokretac i uzrok stvaranja.

Iako, ako nesto postoji pored Boga bilo na tom nekom transedentnom ili virtualnom ili bilo kojem drugom planu, onda striktno govoreci Bog nije stvaralac i stvoritelj, jer to vec postoji samo po sebi, samom sebi je uzrok... u svakom slucaju mozda i te neke kvantne stvari u buducnosti mogu da daju' odgovarajuce odgovore....:POPOcorn1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Zoran Đurović рече

Ово ја не могу да потпишем. Проблем је што категоришете Бога, а то се не може радити. Имаш и у гностика "Бог који не постоји". И то ћеш наћи у свих отаца који су следили апофатику. Дакле, "по бићу", Бог је одсечен од света. И у логичком промишљању, ти имаш небиће као такво и апсолутно. Са друге стране, ако имаш свет, имаш га као биће у елејском смислу. Зато екс нихило, или екс нил, јесте принцип који не одговара креационизму. Да си пажљивије читао Авокада, укачио би о флуктуацији из "небића" овог света. Јер ми ту имамо перас, или границу, одакле свет настаје са временом, као што и само време и простор настају, али због тога што не постоје по себи и у овој физици, него на божанским енергијама, лажна је кретардска мисао да је овај свет створен у времену. Авокадово гледиште је савршено православно, иако он не говори о том небиственом богу, него више из физике посматра проблем. Могуће је да је Авокадова представа мешавина Хојла и Хокинга, ја то не знам, али савршено може да се прихвати као православна.  

Svet je možda nastao u vremenu (čini mi se da je Avgustin govorio da prostor nastaje od vremena.) a možda je nastao istovremeno sa vremenom. Problematično je primenjivati vremenske odrednice (pre, posle, istovremeno) kada je reč o nastanaku samog vremena (!). Na taj način je Kant "pobio" kosmološki argument, rekavši da se kauzalitet odnosi isključivo na pojave (svet) a ne na egzistenciju samu. Međutim, on je neosnovano  redukovao pojam kauzaliteta. S druge strane, Kant je pružio metafizici najsnažnije uporište ikada tako da je posle svakom umnom čoveku postalo nemoguće negirati transcedentno. (hint: Marks nije bio uman čovek).

Posle uvida da svet ima svoj početak, kažemo da je Bog na tajanstven način stvorio i uredio svet.

Da, Avokadova predstava je "pravoslavna" samo zbog toga što veruje da svet ima početak, a to pije vodu samo ako mu je izvor u transedentnom. Ovo je gotovo tautologija. Vreme i prostor, ako nisu večni, moraju imati početak. Ako vreme i prostor imaju početak on mora biti van vremena i prostora. Sledi: vreme i prostor potiču od transedentnog.

Ateisti 19og veka su u suštini bili panteisti (svet je večan, materija je postojala oduvek). Tako da im je stanovište bilo daleko solidnije nego danas. Zbilja, ateisti su se vremenom srozali baš kao i teisti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Branka62 рече

Vrlo lako. Ovaj naš svemir(univerzum), ovakav kakvog ga danas koliko toliko poznajemo, ima početak. Početak mu je u velikom prasku ( mada, po svoj prilici, nikakvog praska nije bilo). Samo što je velikom prasku prethodio period inflacije.

"Znamo" da inflacija nije mogla trajati kraće od 10 na minus 33/ 34.

Da li je trajala 10 na minus 20, 3s, 500 bilijardi godina ili večno? Nemamo pojma.

Da li je toj inflaciji prethodila neka druga inflacija ili nije i ako je bilo prethodne, da li je ona večna ili ne? Ne znamo.

Da li je samo jedna fluktuacija ikada dovela do velikog praska? Ni to ne znamo.   

Vidiš, ovo je nerazumno.

Univerzum koji ima početak a opet mu nešto prethodi (a što nije transcedentno).

Nastanak vremena kome prethodi vreme.

Onda nije nastalo već je oduvek postojalo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Tumaralo. рече

Da, Avokadova predstava je "pravoslavna" samo zbog toga što veruje da svet ima početak, a to pije vodu samo ako mu je izvor u transedentnom. 

(:smeh2:)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, о.Горан рече

Па наравно да си спавао, целу тему си преспавао, само си се будио понекад и мрмљао неразумљиве речи, то си сањао нешто лоше :smeh1:

А чуј! Може бити свашта.

Усањало ми се да је неки поп еволутивно програмиран да чим га нешто питаш он оде да свети водице. 

А онда он рече да је то ипак продукт интелигентног дизајна, и ја се истраумирах у сну, па почех да бунцам. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Tumaralo. рече

Vidiš, ovo je nerazumno.

:)))

пре 8 минута, Tumaralo. рече

Univerzum koji ima početak a opet mu nešto prethodi (a što nije transcedentno).

Jesu li tvoji roditelji transcedentni?

 

пре 9 минута, Tumaralo. рече

Nastanak vremena kome prethodi vreme.

Ko kaže da je vreme moralo proticati kao u našem univerzumu? Mogla je strela vremena ići i u drugom smeru

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Branka62 рече

Ko kaže da je vreme moralo proticati kao u našem univerzumu? Mogla je strela vremena ići i u drugom smeru

Леле!

Можда су чак биле и летеће свиње!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Ведран* рече

Леле!

Ama nije lele. Pričamo o onome što je moglo postojati/što postoji van našeg univerzuma. Ako postoji. Fizički zakoni koji postoje u našem univerzumu ne moraju biti isti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ведран* рече
пре 13 минута, Branka62 рече

Ko kaže da je vreme moralo proticati kao u našem univerzumu? Mogla je strela vremena ići i u drugom smeru

Леле!

2.gif.889e2afbde7ecc7b9ed238c0924075b8.gif

:D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Branka62 рече

Ko kaže da je vreme moralo proticati kao u našem univerzumu? Mogla je strela vremena ići i u drugom smeru

Баш имаш бујну машту (нисам саркастичан):naklon:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. априла 2021. године, на Лазареву суботу, свету архијерејску Литургију у нишком катедралном храму Силаска Светог Духа на апостоле, уз саслужење Преосвећене господе Епископа тимочког Илариона и нишког Арсенија.
      Повезане вести:
      Свечaни дочек Патријарха српског Порфирије у Нишу
      Свечано отварање Музеја црквених старина Православне Епархије нишке

       
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије „Светих Кирила и Методија“ у Нишу; протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу; протојереј-ставрофор Нанад Микић; јермонах Сава (Бундало); протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки;, протосинђел Нектарије (Ђурић) и ђакони Радомир Врућинић, Вук Јовановић и Ђорђе Филиповић.
      После читања светог Јеванђеља беседио је Његова Светост Патријарх поучивши верне о великом празнику Васкрсења четвородневног Лазара.
      За десном певницом блажена и тропаре појали су протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Дејан Крстић и протојереј Владица Савић, а одговарала је Нишка црквено-певачка дружина „Бранко“. 
      Литургију је красило присуство многобројних малишана који се празнику Врбици посебно радују. Велики број верних је узео учешће у духовном сабрању и причестило се Телом и Крвљу Христовом.
      Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније обратио се на крају свете Евхаристије Његовој Светости Патријарху заблагодаривши му на очинском благослову који је својом посетом донео Епархији нишкој и у знак сећања на велики дан уручио Патријарху символичан дар братске љубави.
       
      Извор: Радио Глас и Медијско-информативна служба Православне Епархије нишке
    • Од Иван Ц.,
      RTV Beseda · 21 04 2021 Nasi U Svetu - Marko Delic, Teolog
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 
      ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  
      ”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  
      Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.
      ”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Интерпарламентарна скупштина за православље (И.А.О.) организује трећи по реду фото-конкурс и позива све заинтересоване да учествују на њему. Ново фотографско такмичење организује се по предлогу Одбора за културу И.А.О. Међународни секретаријат у контексту очувања и промоције хришћанске православне културе и у сарадњи са веб страницом OrthPhoto.net.

      Сврха такмичења је да истакне концепт „Премудрости Божије“ у савременом свету и ода почаст храмовима који су вековима грађени у његову част.

      Храм Свете Премудрости Божије (Аја Софија) у Граду градова, Константинопољ, „Велика црква“, „Велики манастир“, јединствени је споменик универзалног карактера који „припада човечанству и светској културној баштини“.

      Света (Аја) Софија из Цариграда била је узор који је праћен изградњом стотина храмова до данас, широм православног света посвећеног Премудрости Божјој.

      Ова изложба за циљ има да прикаже динамику коју Логос Божији, Исус Христос, има у православном свету.

      Награде такмичења
      Следеће награде се објављују за победнике такмичења:
      Такмичење има две номинације, као што је поменуто, у одељку „Номинације за такмичење“.
      Главна награда: 500 ЕУРА
      1. награда 300 ЕУРА
      2. награда 200 ЕУРА
      3. награда 100 ЕУРА
      Почасно признање: Албуми
      (о броју почасних извештаја одлучиваће судије)

      За додатне информације кликните овде и посетите нашу веб страницу конкурса за фотографије: http://hagiasophia.orthphoto.net
      Кликните овде да бисте отворили страницу такмичења на Facebook: https://www.facebook.com/HagiaSophiaTheTemplesOfWisdomOfGod
      Кликните да бисте отворили И.А.О. званична веб страница: https://eiao.org


      Молимо вас да ово обавештење проследите свакој заинтересованој страни.
      Ценимо вашу помоћ и допринос успеху такмичења.

      С поштовањем,
      Александер Василук
      OrthPhoto координатор
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...