Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

о.Горан

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

Recommended Posts

пре 3 минута, Paradoksologija рече

I tako neke stvari nekome mogu poslužiti kao dokaz, meni nisu, slučajnosti postoje, ali eto. Verujem. 

Повезани смо, нема друге. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Повезани смо, нема друге. 

U slobodi postojanja, tada činimo svake neke Hristove stvari, recimo molimo se za druge. :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Nema prelaska.  Bog bi u tom slučaju bio loš učitelj. koji nije imao vremena da nauči čoveka za života i to upravo ono vreme koje mu je zamisli On sam odredio.

Ad je razrušen i opustošen.

Pa, naravno i nije los ucitelj, nego smo mi pomalo losi ucenici ili ne slusamo na casu ili smo lenji da ucimo, ili smo lenji da nesto i ispunimo, ....(ili, bezimo sa casova...:D).... sve pomalo...

Stari Ad je opustosen,...  ali je nazalost jos uvek tu negde ( negde dole mozda .. :stadaradim:), da li ce biti ponovo prazan ne zavisi od Boga, nego od nas...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Фрка је што многи не знају да лекс оранди претходи лекс креденди,

Ја о овоме често 'свирам', и у директним разговорима, па видим да неки блену у мене као да сам с марса пао.

А над главом им видим балончић у којем пише: "Шта ли овај прича? Скроз је одлепио! Сигурно је у некој прелести!" 

:))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Жика рече

Мене мрзи да читам, видим има доста. Давно сам читао такве текстове.

Ја не могу сада да кликам на тај линк. Пише нека хула у URL-у 

:))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Bokisd рече

po (u) kontekstu,  ...., je novi.... (:D)

Nije novi, Vaskrsli Hristos je tada opustošio ad oduzeo mu moć nad dušama i od napred i od nazad kroz istoriju, sve do kraja vremena.

Lepo vam je počivši patrijarh Pavle govorio i to ponavljao kao neku mantru, za Boga ne postoji juče, danas, sutra, Njemu je sve sada.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Volim_Sina_Bozjeg рече
пре 1 сат, Bokisd рече

po (u) kontekstu,  ...., je novi.... (:D)

Nije novi, Vaskrsli Hristos je tada opustošio ad oduzeo mu moć nad dušama i od napred i od nazad kroz istoriju, sve do kraja vremena.

Lepo vam je počivši patrijarh Pavle govorio i to ponavljao kao neku mantru, za Boga ne postoji juče, danas, sutra, Njemu je sve sada.

Ali, recimo, pretpostavljamo da su i u 'starom' adu postojale duse starozavetnih ljudi koji nisu ziveli po pravednosti i istini i veri SZ koji je bio kao neka vrata i priprata koje su vodile upravo do vere u Hristosa ,....i kada je u subotu sisao u ad, sigurno takve duse ljudi koji su zivele u grehu i nepravdi nisu mogle da imaju koristi od blagodati Hristovog prisustva u adu.

Nema ad moc nad dusama ljudi koji zive po veri i pravdi, kako oni Jevreji i mnogi drugi ljudi u SZ, tako i mi, vernici i ljudi koji zivimo po NZ i jevandjelju. Ad je pripremljen djavlu i andjelima njegovim, onima koji su nepravedni, gordi, samozivil, nemilosrdni, bez ljubavi, mrzitelji ljudi, jednostavno takvi sami daju' da mrak i ad imaju moc nad njima.

Treba da budemo oprezni sa ovom pricom, da ne bi nekima dali laznu nadu da ne postoji sud nad nasim delima, bice suda, tako verujemo i trebamo da se trudimo da na tom sudu dodjemo sa dobrim delima, ljubavlju i verom, kako bi dobili dobre nagrade od Boga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 34 минута, Bokisd рече

....i kada je u subotu sisao u ad, sigurno takve duse ljudi koji su zivele u grehu i nepravdi nisu mogle da imaju koristi od blagodati Hristovog prisustva u adu.

Ако на њих није деловао тај силазак уразумљујуће, чистилишно и на крају спасоносно, како твоја уобразиља објашњава ово:

"сишао је и проповедао духовима који су били у тамници,  њима који су некад били непослушни, када је Божија стрпљивост чекала у Нојево време док се градио ковчег"?

1. Петр. 3-19, 20

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Благовесник рече

Ако на њих није деловао тај силазак уразумљујуће, чистилишно и на крају спасоносно, како твоја уобразиља објашњава ово:

"сишао је и проповедао духовима који су били у тамници, који су некад били непослушни, када је Божија стрпљивост чекала у Нојево време док се градио ковчег"?

1. Петр. 3-19, 20

Pa, ono sto meni licno odmah upada u oci :ladan: jeste da sigurno znamo da su postojali i mnogi drugi ljudi koji su nekada u SZ bili nepravedni i neposlusni, ...pa, opet, Petar ovde pominje samo ljude koji su ziveli u vreme Nojevo,... malo je 'cudno' , nekozistentno misljenje Petrovo ako gledamo tako,....ali, sigurno postoji neki razlog zbog cega Petar tako navodi...

Gledam tumacenja svetitelja i sv.Avgustin kaze :

http://bible.optina.ru/new:1pet:03:20#blzh_avgustin

" Вопрос, который ты мне задал в связи с посланием апостола Петра, обычно [вызывает] у нас [затруднение] <…> и потому нас волнует вопрос: когда умер Господь и в аду проповедал заключенным в темнице духам, удостоились ли этого блага только те, которые были неверными во время строительства ковчега? Ведь со времен Ноя до времени страдания Христова умерло так много тысяч человек, которые могли оказаться в аду <…>, которые, в состоянии того же невежества, во тьме, словно в темнице заключены, без пользы для себя созерцая, как во всем мире созидается Церковь, а судный день близится, словно потоп, во время которого погибли все неверные <…> [Христос спустился в ад] для утешения добрых или для увещания и тех, и других, так что одни во спасение себе веруют, а другие в наказание себе не веруют."

I za samog velikog mislioca ( i intelektualca... :945729:) sv.Avgustina je pomalo nejasno zbog cega se pominju samo neposlusni u doba Noja i to moze da predstavlja odredjenu poteskocu u tacnom tumacenju ovih stihova.....

Ali, ipak, na kraju kaze, da ova propoved dusama u tamnicama i silazak Hristosa u ad je zbog utehe i spasenje onih koji veruju u spasenje i onih koji ne veruju u mogucnost kazne (tj. onih koji su ziveli bez vere u mogucnost dolaska suda za svoja nepravedna dela i grehove)....., znaci, ipak, deluje da postoje i oni ljudi i duse koje nisu imali koristi od silaska Hristosa u tamnice i ad.

(koliko vidim, sv.Teofilakt povezuje ove stihove Pavlove sa krstenjem vodom, sto je alegorijski predstavljala voda ( kod potopa ).... verovatno i zbog toga Petar pominje u sledecem stihu i neposlusne ljude u Nojevo vreme, kako bi napravio tu' alegorijsku paralelu sa vodom krstenja ...)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Ведран* рече

Да, помиње се бесмртна душа. Не треба никаква реформа 'монашких' утицаја. Треба само правилно схватити. Човек је и смртан и бесмртан, како неки Оци говоре. Можемо га посматрати као још незавршени пројект. Ни там ни вам.

Кад правиш мотор за аутомобил, то и јесте и није мотор. Јесте по ономе што треба да буде, а није по ономе што може да буде. Јер ако не довршиш пројект, и оставиш све у деловима, то ће бити само хрпа челика, а не мотор. 

Душа као носилац те потенције, као каква скица и нацрт за 'мотор' јесте бесмртна у томе смислу, али не као самостални ентитет него као човек. Јер џаба ти скица, кад аутомобил не вози. Исто као што кажемо смртно тело, а човек није истински ни смртан јер имамо васкрсење.

Дакле у човеку имамо и једно и друго, и смртност и бесмртност, али смо недовршени. И Бог нам даје да активно учествујемо у његовом стваралачком делу, довршавајући сами себе. 

Odlično razmišljanje.

Najbolji su mi oni koji sve odgovore o smrti sipaju ko iz rukava i čude se kako to ne znaš.

Vidimo kod vrhunski teologa odgovor na ova pitanja ostaju nedovršena.

Ratzinger u uvodu u kršćanstvo dosta govori o tome...na kraju konst. da je možda termin " biti u Božjem sjećanju" za sada najprihvatljiviji ..

Veliki Pavao kaže ..da oko nije vidjelo i uho čulo...

I nakon svega ništa ne znamo.

Ja sam odgovor na to pitanje našao i to mi je više nego dovoljno:

 

 ‘Uskrsnut će brat tvoj’, odgovori joj Isus. ‘Znam da će uskrsnuti – odvrati mu Marta – o uskrsnuću, u posljednji dan.’ ‘Ja sam uskrsnuće i život – reče joj Isus. – Tko vjeruje u mene, ako i umre, živjet će. Tko god živi i vjeruje u me, sigurno neće nigda umrijeti. Vjeruješ li ovo?’ 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 11. фебруара 2019. године градоначелника Загреба г. Милана Бандића у просторијама Управе Града Загреба.     Састанку је присуствовао и Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Владика Јован је упознао г. Бандића с приликама по питању обнове Владичанског двора у Пакрацу, места у којем ће бити изложена Библиотека Епископије пакрачко-славонске, као и са пољима међусобне сарадње. Владика је с радошћу изложио утиске с пута из Лондона, приликом којег је одржано више конструктивних састанак поводом излагања о обнови Библиотеке.   Градоначелник Бандић се са занимањем упознао с актуалном ситуацијом по питању обнове православних светиња и изразио спремност да се Град Загреб укључи и подржи важан пројекат обнове Епископске књижнице у Пакрацу.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      “Примање ‘благе вести о слави Божијој’ не одиграва се само у уму уз помоћ неког система идеја, већ остварењем свих чула људског бића. Због тога је најрепрезентативнији простор примања те вести обред у славословљу призивања Светог Духа за преиначење видљивих ствари, за коначно сједињење са живим Христом; за координацију целог живота у ритму Духа, за пресаздавање космоса кроз зрачење божанских енергија Свесвете Тројице.     Јеванђеље не треба да се поистовећује са постојећим ‘хришћанством’ као што је то било изражено у различитим периодима прошлости, или се данас изражава у неким хришћанским заједницама или скупинама. Људски промашаји и издаје нису у позицији да наруше његову снагу и суштину. Јеванђеље – онакво како се схвата у Цркви већ двадесет векова – остаје мерило и суд сваком постојећем облику хришћанства. Свако обнављање у хришћанској заједници проистиче из изналажења језгра Јеванђеља и одлуке да се оно доживи у својој чистоти и пуноћи. Аутентични изражаваоци Јеванђеља нису интелектуалци, познаваоци текстова Светога Писма, већ они који схватају и доживљавају тајну Јеванђеља, бивајући стално преображавани пламеном присуства Духа; они који исијавају божанску славу и љубав својим делима и својим постојањем“.     Извор: Епархија жичка
    • Од ризница богословља,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који ових дана борави у посјети нашој Епархији у Латинској Америци, јуче је у Буенос Аиресу, заједно са својим домаћином Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким г. Кирилом, био на пријему код апостолског нунција Леона Каленге Бадикебелеа. Пријему је присуствовала и амбасадорка Србије у Аргентини Јела Баћовић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      Пре три године градоначелник Франкфурта установио је редован пријем свих православних заједница у граду Франкфурту у Царској сали  у општини града Франкфурта. Ова племенита традиција настављена је и ове године, а присутнима се обратио старешина ЦО Франкфурт протојереј ставрофор Симон Туркић. Обраћање оца Симона преносимо у целини:   Поштовани даме и господо  Драга браћо и сестре Драга браћо свештеници,   Драги и Поштовани Господине Фелдман   Срећан вам Божић уз најрадоснији поздрав: Христос се роди!   Ми православни хришћани трећи пут се састајемо овде у Царској сали и овај сусрет је заиста постао својеврстан празник, нови празник за све нас. Шта има љепше и боље од састајања у празничној атмосфери? Када се радујемо једни другима, када честитамо једни другима. Славимо Бога што смо овде и искрено желимо и чекамо овај данашњи дан. Пре три године овај догађај који слободно можемо назвати велики празником настао је у граду Франкфурту на Мајни. Никада пре у историји овога града тога није било. И то нам сведочи и потврђује чињеницу да је Франкфурт наш град. Да га требамо доживљавати као град коме припадамо. Да треба да се трудимо и ми православни вјерници да нам Франкфурт буде миран, чист и угодан за живљење, свим нашим комшијама желећи што и себи. Јер тако нас и вјера учи, а стара српска пословица гласи: брат је мио, ма које вере био!   Ово што се састајемо у општини града у коме живимо, и то још имамо привилегију да се то збива у Царској сали, једноставно нас едукује, интегрише и чини да будемо захвални граду и држави у којој живимо. Њемачки писац Готфрид Келер писао је: тамо гдје ми је лијепо ту ми је и отаџбина. Ми изјављујемо да нам је лијепо у граду Франкфурту. Наша дјеца иду у школе, нико их не пита: одакле сте: него: јеси ли урадио домаћи задатак? А ми православни вјерници их учимо да буду добри људи и комшије, добри ђаци и радници. И овај данашњи сусрет нас интегрише у широку лепезу њемачког друштва. У овом граду ми православци имамо више храмова у којима несметано обављамо наша богослужења. Тако је један дио нас православних прославио Божић 25 децембра а други 7. јануара. Славимо Исусу Христу рођендан два пута. Поента празника јесте да волимо Бога и једни друге. То је порука и овог данашњег сусрета, данашњег празника: толеранција и поштовање према  свима и свакоме. Ми то зовемо једним именом, а то име је Љубав. Господин Фелдман је установио овај данашњи празник за све нас. Ми то много цијенимо. Хвала Вам, уважени господине Фелдман. Ви се транспарентно бринете за овај град и грађане, међу којима смо и ми православни. И то се очигледно као град што на гори стоји или свећа на столу што сија. Хвала и госпођи Ромић на њеном неуморном ангажману. На многаја љета!     О. Симон Туркић     Извор: Епархија диселдорфска и немачка
×