Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

о.Горан

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

Recommended Posts

пре 17 минута, Zoran Đurović рече

Мени неко преусмеравање. Са тиме се не играм. 

Magare se boji da ne završi na planetu majmuna🐒

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

-Бог ће нас казнити за ово!
-Тебе неће, ти си атеиста.
-Да, али ако грешим, награбусали смо!
Woody Allen

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 9.2.2019. at 13:51, grigorije22 рече

Уосталом, уништење или ишчезнуће би за сатану и демоне и тешке грешнике било премија, ничим незаслужена награда.

12:smeha::))12:smeha: Умирем, прота је био легенда! 

Ово је све питање, да ли се ишчезава или претрајава у неком паклу. И шта је горе. Јако леп сценарио за Бога садисту био би: Устаните грешници, видите шта сте пропустили, саће ве побијем! Авокадо, сад ћу да те незаслужено наградим да одеш у небиће! 

Није лепши ни 2: Дигну се сви, па онда грешнике баци на откувавање... а свецима још додатна годурија (задовољство) што могу да гледају грешнике како се чваре! Топи им се срце од милине! 

3 је симпа: Бог их толико воли, да их његова љубав пече, па онда пате и они и Бог што не може да их спаси! 

4 је забаван: Бачи нас у пакао, ми ћемо и од тог пакла да направимо рај! - Бог одредио казну МониЦи Белучи да је Ава препознаје 10 векова! 

Дакле, има свакаквих сценарија, мада се надамо да нећемо упасти у неки од Терзина и његовог сина, попа Горана!:))) 

Смешна је протина идеја: "ничим незаслужена награда". Па Божије награде су незаслужене, не овенчава он наша дела, него своје дарове. Зато смо "залудне слуге". 

- Шалу на страну, Грег не треба да шиљи на осврте о смртности-бесмртности по природи, јер прота Милин је био из другог времена. Није могао да буде добар саговорник, јер га је време прегазило. Добро је размишљао око ТЕ, коју није априори одбацио, јер је допустио да и то може да буде начин на који је Бог стварао свет. Грешка коју је прота направио је у томе што је на неки начин бесмртност везао за природу. То једноставно није тачно. Јер имамо 2 сценарија: 1) или је гравитација недовољно јака, тј. нема довољно материје, па ће свет завршити у космичком зрачењу, или 2) ширење космоса ће се зауставити и кренути уназад, па ћемо опет доћи до сингуларитета. Имамо и трећу могућност, која није научна, а она говори о пререструктурисању света. Преображај по вољи Божијој, односно, успостављање новог начина постојања ОВОГ света, јер: Све ново творим, не означава одрицање Бога од првобитне творевине. Да ли се ту волунтас деи поклапа са законом који је већ записан у створеном, ја не знам. У сваком случају верујем у васкрсење овог света. Само у случају ако воља Божија коинцидира са створеним, можемо да говоримо о бесмртности по природи, или по благодати, како би неко хтео. 

У сваком случају, ништа што је настало није бесмртно по природи. Јер у нашем уму су поистовећени бесмртност и вечност, а то су различити концепти. Вечно је безусловно, док створено може бити бесмртно полазећи од нулте тачке. И опет није бесмртно захваљујући својој природи, него захваљујући ономе ко је ту бесмртност придао тој, по себи, смртној природи. Зато је бесмртност уљез у природу, а не смртност, како мисли прота. 

Добро је да Милин нигде није искористио платонску демонстрацију бесмртности душе, јер би то онда била бесмртност по природи. Он полемише са безумним суботарима и јеховама, и онда користи (невешто, јер није могао читати Аву) аргументе са опела, који за ове несрећнике ништа не значе. Нема смрти. У Богу су сви живи. Јер је Ис васкрсење и живот, и ко верује да он јесте, имаће учешће у том јестању. 

Питање вечности мука је јако проблематично, јер га и Василије Велики одбија. Не само Нисенац. Но, немам времена о томе да пишем. Ја сам један. Питајте попа, он ће вам помоћи...:))        

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Zoran Đurović рече

12:smeha::))12:smeha: Умирем, прота је био легенда! 

Ово је све питање, да ли се ишчезава или претрајава у неком паклу. И шта је горе. Јако леп сценарио за Бога садисту био би: Устаните грешници, видите шта сте пропустили, саће ве побијем! Авокадо, сад ћу да те незаслужено наградим да одеш у небиће! 

Није лепши ни 2: Дигну се сви, па онда грешнике баци на откувавање... а свецима још додатна годурија (задовољство) што могу да гледају грешнике како се чваре! Топи им се срце од милине! 

3 је симпа: Бог их толико воли, да их његова љубав пече, па онда пате и они и Бог што не може да их спаси! 

4 је забаван: Бачи нас у пакао, ми ћемо и од тог пакла да направимо рај! - Бог одредио казну МониЦи Белучи да је Ава препознаје 10 векова! 

Дакле, има свакаквих сценарија, мада се надамо да нећемо упасти у неки од Терзина и његовог сина, попа Горана!:))) 

Смешна је протина идеја: "ничим незаслужена награда". Па Божије награде су незаслужене, не овенчава он наша дела, него своје дарове. Зато смо "залудне слуге". 

- Шалу на страну, Грег не треба да шиљи на осврте о смртности-бесмртности по природи, јер прота Милин је био из другог времена. Није могао да буде добар саговорник, јер га је време прегазило. Добро је размишљао око ТЕ, коју није априори одбацио, јер је допустио да и то може да буде начин на који је Бог стварао свет. Грешка коју је прота направио је у томе што је на неки начин бесмртност везао за природу. То једноставно није тачно. Јер имамо 2 сценарија: 1) или је гравитација недовољно јака, тј. нема довољно материје, па ће свет завршити у космичком зрачењу, или 2) ширење космоса ће се зауставити и кренути уназад, па ћемо опет доћи до сингуларитета. Имамо и трећу могућност, која није научна, а она говори о пререструктурисању света. Преображај по вољи Божијој, односно, успостављање новог начина постојања ОВОГ света, јер: Све ново творим, не означава одрицање Бога од првобитне творевине. Да ли се ту волунтас деи поклапа са законом који је већ записан у створеном, ја не знам. У сваком случају верујем у васкрсење овог света. Само у случају ако воља Божија коинцидира са створеним, можемо да говоримо о бесмртности по природи, или по благодати, како би неко хтео. 

У сваком случају, ништа што је настало није бесмртно по природи. Јер у нашем уму су поистовећени бесмртност и вечност, а то су различити концепти. Вечно је безусловно, док створено може бити бесмртно полазећи од нулте тачке. И опет није бесмртно захваљујући својој природи, него захваљујући ономе ко је ту бесмртност придао тој, по себи, смртној природи. Зато је бесмртност уљез у природу, а не смртност, како мисли прота. 

Добро је да Милин нигде није искористио платонску демонстрацију бесмртности душе, јер би то онда била бесмртност по природи. Он полемише са безумним суботарима и јеховама, и онда користи (невешто, јер није могао читати Аву) аргументе са опела, који за ове несрећнике ништа не значе. Нема смрти. У Богу су сви живи. Јер је Ис васкрсење и живот, и ко верује да он јесте, имаће учешће у том јестању. 

Питање вечности мука је јако проблематично, јер га и Василије Велики одбија. Не само Нисенац. Но, немам времена о томе да пишем. Ја сам један. Питајте попа, он ће вам помоћи...:))        

Pitanje pakla je ono sto me sada mnogo muci. Kako ljudi da se raduju Bogu i vaskrsenju ako ce njihovi bliznji da budu u paklu? Jedini pravi smisao zivota je Bog i zivot vecni, ali i vaskrsenje na zivot vecni i to ne samo ja nego i moji bliznji. Bez toga zivot je totalno besmislen i prazan. Radjas se samo da bi umro i za razliku od beslovesne tvari svestan si svoje prolaznosti i ljudi oko tebe.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Zoran Đurović рече

12:smeha::))12:smeha: Умирем, прота је био легенда! 

Ово је све питање, да ли се ишчезава или претрајава у неком паклу. И шта је горе. Јако леп сценарио за Бога садисту био би: Устаните грешници, видите шта сте пропустили, саће ве побијем! Авокадо, сад ћу да те незаслужено наградим да одеш у небиће! 

Није лепши ни 2: Дигну се сви, па онда грешнике баци на откувавање... а свецима још додатна годурија (задовољство) што могу да гледају грешнике како се чваре! Топи им се срце од милине! 

3 је симпа: Бог их толико воли, да их његова љубав пече, па онда пате и они и Бог што не може да их спаси! 

4 је забаван: Бачи нас у пакао, ми ћемо и од тог пакла да направимо рај! - Бог одредио казну МониЦи Белучи да је Ава препознаје 10 векова! 

Дакле, има свакаквих сценарија, мада се надамо да нећемо упасти у неки од Терзина и његовог сина, попа Горана!:))) 

Смешна је протина идеја: "ничим незаслужена награда". Па Божије награде су незаслужене, не овенчава он наша дела, него своје дарове. Зато смо "залудне слуге". 

- Шалу на страну, Грег не треба да шиљи на осврте о смртности-бесмртности по природи, јер прота Милин је био из другог времена. Није могао да буде добар саговорник, јер га је време прегазило. Добро је размишљао око ТЕ, коју није априори одбацио, јер је допустио да и то може да буде начин на који је Бог стварао свет. Грешка коју је прота направио је у томе што је на неки начин бесмртност везао за природу. То једноставно није тачно. Јер имамо 2 сценарија: 1) или је гравитација недовољно јака, тј. нема довољно материје, па ће свет завршити у космичком зрачењу, или 2) ширење космоса ће се зауставити и кренути уназад, па ћемо опет доћи до сингуларитета. Имамо и трећу могућност, која није научна, а она говори о пререструктурисању света. Преображај по вољи Божијој, односно, успостављање новог начина постојања ОВОГ света, јер: Све ново творим, не означава одрицање Бога од првобитне творевине. Да ли се ту волунтас деи поклапа са законом који је већ записан у створеном, ја не знам. У сваком случају верујем у васкрсење овог света. Само у случају ако воља Божија коинцидира са створеним, можемо да говоримо о бесмртности по природи, или по благодати, како би неко хтео. 

У сваком случају, ништа што је настало није бесмртно по природи. Јер у нашем уму су поистовећени бесмртност и вечност, а то су различити концепти. Вечно је безусловно, док створено може бити бесмртно полазећи од нулте тачке. И опет није бесмртно захваљујући својој природи, него захваљујући ономе ко је ту бесмртност придао тој, по себи, смртној природи. Зато је бесмртност уљез у природу, а не смртност, како мисли прота. 

Добро је да Милин нигде није искористио платонску демонстрацију бесмртности душе, јер би то онда била бесмртност по природи. Он полемише са безумним суботарима и јеховама, и онда користи (невешто, јер није могао читати Аву) аргументе са опела, који за ове несрећнике ништа не значе. Нема смрти. У Богу су сви живи. Јер је Ис васкрсење и живот, и ко верује да он јесте, имаће учешће у том јестању. 

Питање вечности мука је јако проблематично, јер га и Василије Велики одбија. Не само Нисенац. Но, немам времена о томе да пишем. Ја сам један. Питајте попа, он ће вам помоћи...:))        

Код нас преовладава став о бесмрности душе да се одмах оптужује за јерес ко каже другачије. Питам се шта ће нам васкрсење ако нам је бесмртност душе све. Данас сам слушао Вукашиновића на интернету и он каже да не може да се говори о смртности и бесмртности душе већ о смртности и бесмртности човека. Сматрам да не можемо рећи да је душа бесмртна зато што је створена. Кад би рекли да је бесмртна онда би је изједначили са Богом. Флоровски је написао да је тело без душе леш а душа без тела фантом и сматрам да је погрешно одбацивање тела које је ушло у хришћанство претежно у монашким круговима. Потребно је да нове генерације свештеника и теолога проповедају о значају васкрсења. Овако се у литератури на доста места може наћи бесмртност душе на првом месту а васкрсење се ни не помиње.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Рапсоди рече

Хвала Богу, ја сам атеиста.

Луис Буњуел. :smeh1:

Волим да гледам његове филмове. Препоручујем његов "Млечни пут" има доста о теологији. Одличан је и " Дискретни шарм буржоазије" и још неки.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, grigorije22 рече

Pitanje pakla je ono sto me sada mnogo muci. Kako ljudi da se raduju Bogu i vaskrsenju ako ce njihovi bliznji da budu u paklu? Jedini pravi smisao zivota je Bog i zivot vecni, ali i vaskrsenje na zivot vecni i to ne samo ja nego i moji bliznji. Bez toga zivot je totalno besmislen i prazan. Radjas se samo da bi umro i za razliku od beslovesne tvari svestan si svoje prolaznosti i ljudi oko tebe.

То је Кратосов пакао. Бог је створио људе са свешћу да су пролазни да би им умножио бол. 

Ако оставимо мудраце, попут Кратоса и попа Горана, по страни, ти си поставио питање Кохелета. И то је право питање, односно прави увид у ствари. Решење је његово било отворено, да не знамо шта нас чека. 

Из неке новије перспективе имамо Силуана са Атоса, који је патио око својих који се не би спасили, али је добио одговор: Спасићу свакога ко ме је једном призвао; и други: није твоје да мислиш, држи ум у аду и не очајавај. 

Ја ти у свему томе не могу помоћи, као што не могу помоћи себи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, grigorije22 рече

Pitanje pakla je ono sto me sada mnogo muci. Kako ljudi da se raduju Bogu i vaskrsenju ako ce njihovi bliznji da budu u paklu? Jedini pravi smisao zivota je Bog i zivot vecni, ali i vaskrsenje na zivot vecni i to ne samo ja nego i moji bliznji. Bez toga zivot je totalno besmislen i prazan. Radjas se samo da bi umro i za razliku od beslovesne tvari svestan si svoje prolaznosti i ljudi oko tebe.

Има и ту разних решења код светитеља и теолога. Ако се добро сећам у књизи "Старац Силуан" пише да ће ови спасени заборавити на ове који нису у рају. Ја не знам да ли је тако само преносим један став.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Zoran Đurović рече

То је Кратосов пакао. Бог је створио људе са свешћу да су пролазни да би им умножио бол. 

Ако оставимо мудраце, попут Кратоса и попа Горана, по страни, ти си поставио питање Кохелета. И то је право питање, односно прави увид у ствари. Решење је његово било отворено, да не знамо шта нас чека. 

Из неке новије перспективе имамо Силуана са Атоса, који је патио око својих који се не би спасили, али је добио одговор: Спасићу свакога ко ме је једном призвао; и други: није твоје да мислиш, држи ум у аду и не очајавај. 

Ја ти у свему томе не могу помоћи, као што не могу помоћи себи. 

Ali zato mozemo da citamo molitve za upokojene, da damo da se njihovo ime pominje na liturgiji i da cinimo dela milosrdja za pokoj duse. Crkva tako uci i ima mnogo primera da su mnogi bili izbavljeni iz ada zahvaljujuci ovim zlaganjima bliznjih. Sam apostol Pavle i Jovan Zlatousti kazu da ne placemo kao pagani koji nemaju nadu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, grigorije22 рече

Ali zato mozemo da citamo molitve za upokojene, da damo da se njihovo ime pominje na liturgiji i da cinimo dela milosrdja za pokoj duse. Crkva tako uci i ima mnogo primera da su mnogi bili izbavljeni iz ada zahvaljujuci ovim zlaganjima bliznjih. Sam apostol Pavle i Jovan Zlatousti kazu da ne placemo kao pagani koji nemaju nadu. 

У овом видео клипу који сам гледао Вукашиновић каже да је пре мислио да нико не може да одбаци Бога али сада када је видео доста људског зла сматра другачије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Жика рече

У овом видео клипу који сам гледао Вукашиновић каже да је пре мислио да нико не може да одбаци Бога али сада када је видео доста људског зла сматра другачије.

Линкуј видео.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Жика рече

Има и ту разних решења код светитеља и теолога. Ако се добро сећам у књизи "Старац Силуан" пише да ће ови спасени заборавити на ове који нису у рају. Ја не знам да ли је тако само преносим један став.

To mu onda dodje kao lobotomiranje. Da li ce onda i Bog da zaboravi one sto su u paklu? Mozda ako se spasi jedan Bog pomiluje i druge zbog toga jednoga. Jer da se jedan pravednik nasao u Sodomu i Gomoru, Bog ih ne bi unistio a znamo kakve su sve gadosti desavale tamo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 11. фебруара 2019. године градоначелника Загреба г. Милана Бандића у просторијама Управе Града Загреба.     Састанку је присуствовао и Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Владика Јован је упознао г. Бандића с приликама по питању обнове Владичанског двора у Пакрацу, места у којем ће бити изложена Библиотека Епископије пакрачко-славонске, као и са пољима међусобне сарадње. Владика је с радошћу изложио утиске с пута из Лондона, приликом којег је одржано више конструктивних састанак поводом излагања о обнови Библиотеке.   Градоначелник Бандић се са занимањем упознао с актуалном ситуацијом по питању обнове православних светиња и изразио спремност да се Град Загреб укључи и подржи важан пројекат обнове Епископске књижнице у Пакрацу.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      “Примање ‘благе вести о слави Божијој’ не одиграва се само у уму уз помоћ неког система идеја, већ остварењем свих чула људског бића. Због тога је најрепрезентативнији простор примања те вести обред у славословљу призивања Светог Духа за преиначење видљивих ствари, за коначно сједињење са живим Христом; за координацију целог живота у ритму Духа, за пресаздавање космоса кроз зрачење божанских енергија Свесвете Тројице.     Јеванђеље не треба да се поистовећује са постојећим ‘хришћанством’ као што је то било изражено у различитим периодима прошлости, или се данас изражава у неким хришћанским заједницама или скупинама. Људски промашаји и издаје нису у позицији да наруше његову снагу и суштину. Јеванђеље – онакво како се схвата у Цркви већ двадесет векова – остаје мерило и суд сваком постојећем облику хришћанства. Свако обнављање у хришћанској заједници проистиче из изналажења језгра Јеванђеља и одлуке да се оно доживи у својој чистоти и пуноћи. Аутентични изражаваоци Јеванђеља нису интелектуалци, познаваоци текстова Светога Писма, већ они који схватају и доживљавају тајну Јеванђеља, бивајући стално преображавани пламеном присуства Духа; они који исијавају божанску славу и љубав својим делима и својим постојањем“.     Извор: Епархија жичка
    • Од ризница богословља,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који ових дана борави у посјети нашој Епархији у Латинској Америци, јуче је у Буенос Аиресу, заједно са својим домаћином Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким г. Кирилом, био на пријему код апостолског нунција Леона Каленге Бадикебелеа. Пријему је присуствовала и амбасадорка Србије у Аргентини Јела Баћовић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      Пре три године градоначелник Франкфурта установио је редован пријем свих православних заједница у граду Франкфурту у Царској сали  у општини града Франкфурта. Ова племенита традиција настављена је и ове године, а присутнима се обратио старешина ЦО Франкфурт протојереј ставрофор Симон Туркић. Обраћање оца Симона преносимо у целини:   Поштовани даме и господо  Драга браћо и сестре Драга браћо свештеници,   Драги и Поштовани Господине Фелдман   Срећан вам Божић уз најрадоснији поздрав: Христос се роди!   Ми православни хришћани трећи пут се састајемо овде у Царској сали и овај сусрет је заиста постао својеврстан празник, нови празник за све нас. Шта има љепше и боље од састајања у празничној атмосфери? Када се радујемо једни другима, када честитамо једни другима. Славимо Бога што смо овде и искрено желимо и чекамо овај данашњи дан. Пре три године овај догађај који слободно можемо назвати велики празником настао је у граду Франкфурту на Мајни. Никада пре у историји овога града тога није било. И то нам сведочи и потврђује чињеницу да је Франкфурт наш град. Да га требамо доживљавати као град коме припадамо. Да треба да се трудимо и ми православни вјерници да нам Франкфурт буде миран, чист и угодан за живљење, свим нашим комшијама желећи што и себи. Јер тако нас и вјера учи, а стара српска пословица гласи: брат је мио, ма које вере био!   Ово што се састајемо у општини града у коме живимо, и то још имамо привилегију да се то збива у Царској сали, једноставно нас едукује, интегрише и чини да будемо захвални граду и држави у којој живимо. Њемачки писац Готфрид Келер писао је: тамо гдје ми је лијепо ту ми је и отаџбина. Ми изјављујемо да нам је лијепо у граду Франкфурту. Наша дјеца иду у школе, нико их не пита: одакле сте: него: јеси ли урадио домаћи задатак? А ми православни вјерници их учимо да буду добри људи и комшије, добри ђаци и радници. И овај данашњи сусрет нас интегрише у широку лепезу њемачког друштва. У овом граду ми православци имамо више храмова у којима несметано обављамо наша богослужења. Тако је један дио нас православних прославио Божић 25 децембра а други 7. јануара. Славимо Исусу Христу рођендан два пута. Поента празника јесте да волимо Бога и једни друге. То је порука и овог данашњег сусрета, данашњег празника: толеранција и поштовање према  свима и свакоме. Ми то зовемо једним именом, а то име је Љубав. Господин Фелдман је установио овај данашњи празник за све нас. Ми то много цијенимо. Хвала Вам, уважени господине Фелдман. Ви се транспарентно бринете за овај град и грађане, међу којима смо и ми православни. И то се очигледно као град што на гори стоји или свећа на столу што сија. Хвала и госпођи Ромић на њеном неуморном ангажману. На многаја љета!     О. Симон Туркић     Извор: Епархија диселдорфска и немачка
×