Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


о.Горан

Препоручена порука

пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Одох да служим ............

Кажи, шта те интересује... Учимо те већ данима, а ти никако да положиш увод у тему :smeh1:...

А то кошта бато ... Ето... Не мораш ништа да плаћаш, ал` бар положи тај увод човече :smeh1:...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1372

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Bokisd

    1152

пре 20 минута, Branka62 рече

Sad ja opet sa jednim staaaaarim - iz vremena kada su Jovanku "sklonili".( Ne znam šta mi je, niti sam od onih koji pričaju, niti sam od onih koji znaju da ispričaju vic. )

Negde u Bosni, sastanak KP. Dodjoše do tačke Razno.

- Imali ko pitanja?

 Mujo: Imam ja dva. Šta je sa našim toplim obrokom i šta je sa drugaricom Jovankom?

- Kasno je Mujo. Već je ponoć. Odgovorićemo ti na sledećem sastanku.

Sledeći sastanak. Stigoše do Razno.

- Ima li pitanja?

Haso: Imam ja dva. Šta je sa našim toplim obrokom i šta je sa Mujom?

Тако ти ја са мојим другаром Гагом( био је члан овде на форуму) био на предавању Срђана Цветковића у нашој библиотеци овде. Цветковић је нововековни историчар, није идеолошки острашћен, а који се бави злочинима после Другог светског рата на подручју Србије. После предавања сам поставио пар питања, једно везано за историчара Милана Радановића и друго око тада актуелне рехабилитације Калабића( питање везано за село Копљаре код Аранђеловца). Међутим, одмах после тога сам морао да одем са предавања због приватних обавеза што дотични Цветковић није приметио. Прошло тако неко време и он ти прича у правцу где сам ја седео па приметивши да ме више нема рече "А где је свештеник", тек ће ти Гага "Дођоше мало пре двојица у мантилима и одведоше га":)...

 

Srdjan-Cvetkovic.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Благовесник рече

Аууу, гордости како ти је име?!

 

 

Писах магистарски на Августинијануму, мој ментор, Виторино Гроси (ОСА), који је докторирао кад сам се ја родио (1968), ми каза да избацим једну реченицу у којој помињем императора Хонорија око донатистичког спора. Ја узех да се оправдам да се ту настављам на Симонетија, а Гроси ће мени: "Не, немаш ти појма то, а Симонети нема историјских основа за такву илацију". - Ја стадох, размислих и видех да ми вели добро, да ја немам појма око Хоноријеве улоге. Наравно да сам то избацио и нисам помислио да се гордост зове Гроси! 

6 година сам ишао на обавезна предавања за магистарски и докторски степен, као и изборне материје, јер се мора имати одређени број кредита, а већ сам био стасао. После једног Гросијевог предавања, сиђемо заједно до његовог офиса да се договориомо око неких детаља, а он ми каже: "Јеси ли видео оне горе? Чиме ли их хране"? - Осврнуо се на неке новаке католике свештенике који су надобудно постављали питања и као у све се разумели... 

Дакле, друже, теби треба барем 10 година моје специјализације, а где су основне студије и мало на докторским на филозофији, па да узмеш да нешто озбиљно питаш. Зато када ја кажем некоме да млати као муда по самару, то није никаква увреда, него констатација изречена на јасном народном српском језику, и позив истом да се смири и посвети студирању ако га је Бог дао за то. Ако није, а бави се овим стварима, онда је то хула на Духа Светога, како је говорио старац Силуан.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Теби нико ништа не сме да каже,  деведесет и девет посто чланова Цркве  мора ћутати у твом присуству,   јер,  ко има веће школе од тебе?  Хахаха, па лепо си ти то осмислио :D Међутим, не пије ти то воду... Највећи јеретикословци су били и најобразованији и најсвестранији, то и сам знаш. Тако да, свака част, али докторати и  образовање сами по себи  не значе  ништа. Како то да са сваким пријатељем на крају се најрцње замериш? Конфликт, конфликт, конфликт... :( Што се тиче твојих теорија, пази,  када кренеш да са необичном агресивношћу убеђујеш да је Христос имао пре постања света тело од Богородице Марије, или да понижаваш здрав креационизам који огроман број верног народа и свештенства исповеда од почетка настанка Цркве Божије, на некоректан начин и искључиво, талибански (то је твој израз) да  не постоји други концепт Божјег стварња а да у њега не верују ретарди тј. како нас ти назва - кретарди, осим Теорије еволуције, онда не очекуј да ћутимо пред вашим дипломама. Има и Архимандрит др Никодим (Богосављевић) докторат, па шта му вреди...  

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Ведран* рече

Пошто си поменуо реалност. То јест, оно што ми видимо. И рекао како видимо да змија не једе прах за исхрану. Желим да те питам, за другу реалност. Где си видео да се нешто једе не за исхрану? 

Да се нешто прогута то знамо, али да се једе, а да није за исхрану, ја не могу да смислим ништа осим оне познате псовке "једи г...." која се алегоријски тумачи :)

А ти тумачиш овај део Св Писма буквално. Па не можеш да се позиваш на то. 

Овде бих могао одговорити на овај и све остале поруке на моје постове.

Ниси ме разумео, што је чудно с обзиром да је очито на шта мислим. Значи, ако змија једе прах али не за исхрану то би подразумевало једење праха али не за физичко преживљавање значи не као кад једе нпр. миша. Значи ако би змија јела само прах то не би подразумевало једење за исхрану с обзиром да змија не живи о праху, не моће се најести тога и да јој то буде за физичко преживаљавање. Разумете ви сви шта ја хоћу да кажем, али једноставно тражите неку грешку у речима тако да ме осрамотите, исмијете и тако лукаво дисквалификујете као неког ко није у праву.

Што се тиче на који начин се одвија то једење праха одвија се тако што змија има Јакобсон орган и она хвата хемикалије из зрака и са пода, значи и прах са пода на језик који затим увуче унутра и такорећи "оњуши" тим органом, али да би се поново језик користио за идентификовање мора бити обрисан те при томе змија прогута прах који је прикупила језиком тј. иде јој у дигестивни тракт. Значи, змија једе прах зато што јој иде у дигестивни тракт.

Видим да је Ведран направио грешку у једном посту, јер је навео да змија само прикупља хемикалије из зрака, што није уопште тачно. Прикупља и то уобичајено са пода тј. прах. Ако Ведран то не верује треба да провери.

На који начин змија једе прах (као у Постање 3:14) тј. на шта се то односи лепо је описано у овом стиху. Михеј 7:17: "Лизаће прах као змија..."

Ова функција лизања праха није уствари у потпуности ни јасна у науци те постоји могућност да змија тим путем са пода прикупља и битне састојке, минерале који су јој нужни за физичко одржање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, zivkov рече

Овде бих могао одговорити на овај и све остале поруке на моје постове.

Ниси ме разумео, што је чудно с обзиром да је очито на шта мислим. Значи, ако змија једе прах али не за исхрану то би подразумевало једење праха али не за физичко преживљавање значи не као кад једе нпр. миша. Значи ако би змија јела само прах то не би подразумевало једење за исхрану с обзиром да змија не живи о праху, не моће се најести тога и да јој то буде за физичко преживаљавање. Разумете ви сви шта ја хоћу да кажем, али једноставно тражите неку грешку у речима тако да ме осрамотите, исмијете и тако лукаво дисквалификујете као неког ко није у праву.

Што се тиче на који начин се одвија то једење праха одвија се тако што змија има Јакобсон орган и она хвата хемикалије из зрака и са пода, значи и прах са пода на језик који затим увуче унутра и такорећи "оњуши" тим органом, али да би се поново језик користио за идентификовање мора бити обрисан те при томе змија прогута прах који је прикупила језиком тј. иде јој у дигестивни тракт. Значи, змија једе прах зато што јој иде у дигестивни тракт.

Видим да је Ведран направио грешку у једном посту, јер је навео да змија само прикупља хемикалије из зрака, што није уопште тачно. Прикупља и то уобичајено са пода тј. прах. Ако Ведран то не верује треба да провери.

На који начин змија једе прах (као у Постање 3:14) тј. на шта се то односи лепо је описано у овом стиху. Михеј 7:17: "Лизаће прах као змија..."

Ова функција лизања праха није уствари у потпуности ни јасна у науци те постоји могућност да змија тим путем са пода прикупља и битне састојке, минерале који су јој нужни за физичко одржање.

Sve i da je tacno ovo sto si napisao o nacinu na koji zmija jede prah, to "jedenje praha" (kako si ga ti opisao) je izuzetno korsna stvar za zmiju jer tim putem iz okoline prikuplja vazne informacije na osnovu kojih lakse pronazali hranu i bolje izbegava opasnosti.

E sad mi objasni kakva je to kazna za zmiju?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 29.9.2018. at 11:24, Благовесник рече
On 29.9.2018. at 10:14, Zoran Đurović рече:

"Али је проблем, што ови не разумеју да је тај Свемоћни Бог створио ОВАЈ свет. Што Василије вели, "као вежбалиште".  ...Бог је творац овог света. Зато су ови ликови, кретарди..."

______________________________________________________________________

Значи, по вашем разумевању (нема пада, јелте),  Бог је створио овај свет какав јесте, вежбалиште типа:

 

 

 

saw.jpg

 

Врло лепо, веома добро, оно, "хришћанско поимање" par excellence :O 

 

По трећи пут питам. Хоћемо ли добити одговор?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Благовесник рече

Највећи јеретикословци су били и најобразованији и најсвестранији, то и сам знаш.

Нису. Наравно да је било образованих јеретика, али се скоро ниједан по школи није могао поредити са Кападокијцима, Дамаскином, Фотијем, Паламом... Дакле, опет лупаш гратис. Ти си острашћен дјечарац. Не прија ти што ти вадим зубе на живо. Но, вирус ти се запатио, па ћеш можда ко и неки други да пишеш покајничко писмо. Буди ми здраво и весело! Изђи из тог мрака.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Опет нема одговора? И, превише схваташ лично.   Што си мене означио као непријатеља :) , то ми није јасно? И из каквог мрака морам да изађем?  Што верујем и исповедам да је био пад, да Теорија еволуције није Свето Писмо...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, cloudking рече

Sve i da je tacno ovo sto si napisao o nacinu na koji zmija jede prah, to "jedenje praha" (kako si ga ti opisao) je izuzetno korsna stvar za zmiju jer tim putem iz okoline prikuplja vazne informacije na osnovu kojih lakse pronazali hranu i bolje izbegava opasnosti.

E sad mi objasni kakva je to kazna za zmiju?

То сам раније објаснио: " Даље, што се тиче казне за змију, написао сам Зорану да то и није нека посебна казна за змију, него је то више облик понижења за змију, у смислу да гмиже по земљи и да једе прах. А то би се и слагало  с тиме, ако би неко имао приговор да је змија на тај начин кажњена, а ради се о животињи без разума, тако би била кажњена, а и не би била кажњена на неки начин. Засигурно одузимањем ногу змији онемогућује јој брзо кретање у смислу као кад има ноге, тако да је то мана. Опет на неки начин чини јој предност путем детекције језиком праха, иако и понижење животињикао таквој."

Једење праха код змије је казна у смислу понижења животиње као такве. "Лизаће прах као змија..." (Михеј 7:17) овде је исто лизање/једење праха окарактерисано као понижење.

Опет је ово нешто смешно Зорану, е које глупости.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, zivkov рече

Ова функција лизања праха није уствари у потпуности ни јасна у науци те постоји могућност да змија тим путем са пода прикупља и битне састојке, минерале који су јој нужни за физичко одржање.

Текст из Пост не говори о томе. Ово из Михеја је употребљено, као и неким другим местима, не као научна чињеница да змија лиже прах, него знак понижења. Говори се о промашености једне од основних функција живог бића, а то је једење. Она не једе него лиже. Као што је амартија промашај циља. Знаш као кад ми кажемо: Лиже му дупе; или, љуби га у гузицу. То је та матрица. Михеј није био бољи зоолог од Златоустог који је вековима после њега држао да се змије хране земљом. То је оно што у твоју талибанску главу не може да уђе. Ти не знаш менталитете разних доба. 

Сви ми једемо прашину. И шта сада? Једемо је што нам је потребна? Потпуно је депласиран твој пут закључивања. Такође бих био рад да видим како то змије (дај неки научни текст) једу прах због здравља. Знамо да кокошке и птице кљуцају песак, јер им треба калцијум. Такође има деце која једу земљу или љуште зидове кућа и то једу. Реч је о неком поремећају.

Ти не можеш да уклавириш да је библијски писац рекао нешто што не стоји, јер је сам имао искривљену слику, као што је мислио да је зец преживар. Зато, пјевај, брајко, борбене!  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@о.Горан 

Поп Горан, Мали Перица нашег форума, наставља да чита Библију како га Терзин учи, па вели да су предпотопни патријарси живели по неколико стотина година.

Као одговор на мој аргумент о различитим годинама које се појављују у извору за једну те исту особу, он вели да је свеједно век горе-доле. Није небитно, јер ми знамо за људе који живе 120 г, али не и за људе који живе 200 г.

Омиљен кретардски аргумент око универзалног потопа је да је тај мит садржан у многим културама широм света. Исто имамо око дуговечности блискоисточних владара. Наиме, сумерски владари су били много дуговечнији од ппп (предпотопски патријарси). Да наведем са листе неколико:

Прво краљевство је почело у Ериду

Алулим - 28800 г                

Алалнгар -    36000 г                      

Краљевање прелази у Бад-тибира

Ен-мен-лу-ана - 43200 г                 

Ен-мен-гал-ана - 28000 г               

Думузи Пастир - 36000 година               

Краљевање прелази у Лараг

Ен-сипад-зид-ана - 28800 г                      

Краљевање прелази у Зимбир

Ен-мен-дур-ана -      21000 г                      

Краљевање прелази у Шуруппаг

Убара-туту - 18600 г

- Дакле, библијски патријарси су били недоношчад у односу на ове, јер ниједан није живео дуже од 1.000 г. Сумерани су владали, тј. живели 20-40 пута дуже од ових наших метузалема.

Сумерани се изједначавају са дуговечношћу са ппп тек после Потопа. Неколико примера:

Након потопа краљевство прелази у Киш након 2900. п. н. е.

Нгушур - 1200 г                  

Куласина-бел - 960 година                      

Нангишлишма -     670 година               

Ен-тарах-ана - 420 година            

Бабум - 300 година             

Паннум - 840 година                     

Калибум - 960 година                   

Калумум - 840 година                   

Зукуакуип - 900 година                

Атаб - 600 година               

Масхда - 840 година                      

Арвиум - 720 година                     

Етана  пастир који се попео на небо и објединио стране земље - 1500 г

Балих - 400 г            

Ен-мен-нуна - 660 г итд.

Када би Горан имао „н“ од научничког (али како да га има кад није дотуре?), онда би разумео да не може ниједан од ових старих извештаја да привилегује. То што смо ми хришћани нема никакве везе. Он само хоће да каже како хришћани (суботари његови) једнако верују у бајке као и сумерани. Дакле, како ништа историјско не стоји иза листе сумерских краљева, нема историјске тачности ни за ппп. То нису биографски подаци него хагиографски записи мотивисани другим разлозима.

Нека логика постоји. Ту треба да знамо да оперишемо са прецизним бројевима (нпр. 43, 28...) и недефинисаним, односно заокруженим бројевима као што су 7, 40, 70, 400 и сл. Зато у Писмима имамо скоро 10-ак бројева који се нон-стоп јављају, као да је неко намерно то урадио. Нпр, ако је Мојсије имао 6 крава, писац ће заокружити на 7; ако је купио имање за 28 динара, заокружиће на 40.

Писци су са овим заокруженим бројевима означавали разне етапе протагониста о којима су говорили. На пример, да видимо како је добијена сума од 147 година за Јакова. Аритметика: 40 + 20 + 70 + 17 = 147. Сваки од ових података одговара трајања специфичног периода живота патријарха, које се могу препознати са сигурношћу на основу текста. Првих четрдесет година је провео у Палестини, све док није отишао у Харран да тражи жену си; овде је провео тачно двадесет година (Пост 31, 38), у служби код Лавана. Следећих седамдесет година провео је у Палестини и последњих седамнаест (Пост 47, 28) у Египту.

Стварна дужина Јаковљевог живота може се израчунати на основу кориспонденције утврђених периода: кад је кренуо за Харран Јакова има сигурно мање од двадесет година (са око 16 су се женили) и када се касније вратио се у Палестину остао је тамо нешто више од двадесет. Због тога, када је умро, Јаков је могао имати око осамдесет година.

Слично је и са другим личностима:

Авраам 175 = 70 + 5 + 25 + 70 + 5

Сара 127 = 40 + 40 + 40 + 7

Исаак 180 = 40 + 70 + 70

Јаков 147 = 40 + 20 + 70 + 17

Јосиф 110 = 17 + 13 + 40 + 40

Мојсије 120 = 40 + 40 + 40

Методологију сличну овој су и Оци користили када су тумачили бројеве у Писмима. Интересантан је случај Еноха који је живео свега 365 година, а свака година му одговара једном дану, тако да је заокружио соларну годину. И он није умро. Апокалиптика говори – јер година се увек наново рађа – да треба у последња времена да се врне на земљу. Интересантан је случај Матусала/Метузалема који је умро исте године кад је почео потоп по МТ, док би по 70 пребацио неких 14 после Потопа (ако се добро сећам Џеронимове рачунице; Јеронима Стридонског. Морам да напоменем због попа). Верујемо да је јеврејски текст прецизнији са овим уклапањем.

Фрапантан пример преувеличавања бр имамо и у Изласку. Наиме број Јевреја који су учествовали у егзодусу из Египта, наведен је у тексту шест стотина хиљада одраслих мушкараца, што подразумева укупно становништва не мање од три милиона људи. Потпуно нереалан бр. Неспоразум произлази из чињенице да јеврејска реч елеф има двоструко значење: хиљаду и глава/поглавица. У тексту се каже, тачно шесто елефа; преводиоци (горананде) су фаворизовали хиљаду, а не глава. Укупна популација Палестине првог века рачуна се на нешто више од пола милиона становника. То је број који прихвата већина. Кад се уплету други мотиви, онда она расте до 1.500.000 или чак 5 милиона. Разумно је закључити да их је било мање 11-12 векова пре, поготово што немамо податке о масовном истребљењу становништва исте. То се даље сукобљава са густином становништва. Библијска земља је око 25.000 квадратних км, што је отприлике као Сицилија данашња. Ако је било само 3 милиона Јевреја, да не рачунамо друге народе, онда би по km² било 120 особа, док је на Сицилији данас 194 по km². Србија има 90,89 ст./km². Ни по каквој магији Палестина није могла имати тај број становника. Поготово не пре 30 векова. Ваљда се и кретарди слажу да се број људи на земљи умножава, а не смањује?... 

На крају, молио бих попа Горана да ми – за љубав Бога – каже да се ја нешто нисам зајебао, јер у Откривењу пише да ће се само 144.000 спасити, а ја нисам јехова? Да ли би ме он учланио у то друштво, ако бих ја принео достојне плодове покајања, а не да сам пород змијски као онај Ведран, коме рекоше да гњијев наилази, па сада дрхти!12:smeha:   

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, zivkov рече

То сам раније објаснио: " Даље, што се тиче казне за змију, написао сам Зорану да то и није нека посебна казна за змију, него је то више облик понижења за змију, у смислу да гмиже по земљи и да једе прах. А то би се и слагало  с тиме, ако би неко имао приговор да је змија на тај начин кажњена, а ради се о животињи без разума, тако би била кажњена, а и не би била кажњена на неки начин. Засигурно одузимањем ногу змији онемогућује јој брзо кретање у смислу као кад има ноге, тако да је то мана. Опет на неки начин чини јој предност путем детекције језиком праха, иако и понижење животињикао таквој."

Једење праха код змије је казна у смислу понижења животиње као такве. "Лизаће прах као змија..." (Михеј 7:17) овде је исто лизање/једење праха окарактерисано као понижење.

Опет је ово нешто смешно Зорану, е које глупости.

 

1. Zmije ne ližu nikakav prah ni zemlju ni prasinu

2. Zivotinje ne mogu da se ponize jer nemaju sposobnost apstraktnog razmisljanja

3. kako moze da bude ponizenje za zmiju to sto ces da joj das sposobnost da bolje oseti nepriajtelja i preciznije otkrije plen?

4. Zasto je zmija kaznjena za nesto sto nije uradila?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Саборност је једно од суштинских својстава Цркве, интуитивно разумљиво сваком православном хришћанину, али које истовремено има и неисцрпну тајанствену садржину. Саборност је и братско једноумље чланова Васељенске Православне Цркве, која има свог Поглавара Господа Исуса Христа“, подсетио је Његова Светост Патријарх српски Порфирије у својој поздравној поруци организаторима и учесницима Међународне конференције „Саборност Цркве: теолошке, канонске и историјске димензије“.

       
      Конференција се одржава 11. новембра 2021. године у Кијево-печерској лаври под председавањем Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија. Поруку Предстојатеља Српске Православне Цркве на састанку је прочитао представник Патријарха српског при Патријарху московском и целе Русије епископ моравички Антоније.
      Како је истакао Његова Светост Патријарх Порфирије, извор саборности је сарадња Бога и човека који негује своје срце, а плодови јачања саборности постају умножавање међусобне љубави, која је заповеђена Богом.
      „Господ нам је пресудио да живимо у ери осуде љубави (Мт. 24, 12) и оскудице осећаја саборности у православном свету“, са жаљењем је констатовао Његова Светост. „Последице те кризе биле су и тешкоће које су задесиле канонску Украјинску Православну Цркву.
      Предстојатељ Српске Цркве је истакао: „Подршка расколницима, претње и насиље, отимање православних цркава и доношење дискриминаторних закона против канонског Православља не могу се правдати никаквим државним или националним разлозима, јер све то представља отворену борбу против Христа Спаситеља, као и против Његове Једине, Свете, Саборне и Апостолске Цркве“.
       
      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 31. октобра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду председницу Представничког дома Републике Кипар госпођу Аниту Димитрију.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је, у срдачном и пријатељском разговору са председницом кипарског парламента, нагласио велики значај даљег унапређења узајамног поштовања и љубави између два братска православна нарада и две државе.
      Патријарх је такође истакао да, с обзиром на сличне историје, па и слична искушења наше две земље морају као основни правац деловања имати мир и очување мира. У том смислу саговорници су показали највиши степен разумевања за проблеме који постоје, с обзиром на то да су делови територија обе земље насилно заузети, а православно становништво протерано, као и да и у Републици Кипар и у Републици Србији постоји свест да решавање свих проблема мирним путем мора бити на првом месту. 
      Госпођа Анита Димитрију је захвалила Његовој Светости на пријему и позвала га да посети Кипар.
      Састанку су присуствовали амбасадор Републике Кипра у Србији господин Димитриос Теофилакту, као и сарадници Представничког дома Републике Кипар.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом храмовне славе, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је 31. октобра 2021. године свету архијерејску Литургију у цркви Светог Луке у Крњачи.

      Саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке у молитвеном присуство многобројног верног народа. На крају евхаристијског сабрања епископ Стефан је освештао славске дарове, преломио славски колач и честитао свим присутним храмовну славу.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 17. октобра 2021. године у Дому културе у Пријепољу игуман манастира Хиландар архимандрит Методије одржао је предавање на тему Православно монаштво и његова улога у савременом свету. Да је тема била занимљива говори и то што је сала била испуњена скоро до последњег места.

       
      Звучни запис предавања
       
      На почетку, након отпеваног тропара Светом Сави, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је у поздравном слову рекао: – Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, донео нам је благослов Свете Горе и манастира Хиландара посебно. Ништа чудно у томе да се тако поново повезују и своје заједништво ојачавају манастир Хиландар и манастир Милешева, светосавски су у најпунијем смислу и један и други. У име свих нас, у име целе Епархије милешевске изражавам добродошлицу нашем драгом оцу игуману. Добро сте нам дошли и јако сте нас обрадовали.
      Архимандрит Методије је потом својим излагањем заинтересовао слушаоце за поменуту тему. Након завршеног предавања, Преосвећени Епископ Атанасије се најсрдачније захвалио предавачу а затим позвао слушаоце да поставе питања. Датим одговорима тема још више проширена и појашњена.
       
      Извор: Епархија милешевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      До недавно нисам ни размишљао да ли се зна која је винова лоза најстарија на свету, мислио сам да се тиме нико није ни бавио. Међутим погрешио сам. На основу старих записа, те уметничких слика из 1657. и 1681, али и научном методом сондирања стабла и бројањем годова 1972. године, за најстарију лозу на свету проглашена је Стара трта из Марибора. 
       
      Засађена у време Турака, преживела је ратове, честе мариборске пожаре, али и опаку филоксеру из друге половине XIX века, када је ова подмукла ваш затрла многе винограде у свету. У новијој историји Стара трта је била животно угрожена 1963. када је на реци Драви саграђена брана, што је утицало на промену климе, пре свега на влажност земљишта чиме је отпочело сушење кореновог система древне лозе. Реаговањем Института за пољопривреду лоза је ипак преживела.
      Стара трта је 2004. године уписана у Гинисову књигу рекорда као најстарији чокот на планети. Са ње се сваке године убере 35 до 55 килограма грожђа, а дан њене бербе је посебна манифестација и наравно туристички догађај. 
      Иако је сама берба ове древне вињаге прост чин од пола сата посла, манифестација у част бербе траје готово недељу дана под именом Фестивал старе трте.
      Од убраних плодова Старе трте, прави се вино које флаширају у посебне флашице од 250 милилитара које је направио познати уметник Оскар Когој. Годишње се произведе не више од сто таквих бочица, које представљају драгоцен протоколарни поклон града Марибора. Поред манифестације брања Старе трте, постоји и манифестација њене резидбе када се резнице уручују на дар градовима који се одређеним критеријумима бирају као достојни за овакав дар. Уколико нисте заслужни да добијете бочицу вина или резницу, можете купити суви лист Старе трте који се продаје у њеном музеју по цени од 21 евро.
      Словеначка Стара трта данас има свој фестивал, свој музеј, своју химну и наравно свој сајт www.staratrta.si
      А сад о лози која је дупло старија од "најстарије", или о стварно најстаријој лози на свету
      На јужној страни хиландарске саборне цркве, сваком посетиоцу манастира Хиландара пада у очи високо узрасла и снажно разграната лоза, полегла по нарочито изграђеној перголи. 
      Њено стабло долази из зида на метар и по од земље, из гроба Светог Симеона у коме се уствари и налази њен корен. 
      Када је од смрти Светог Симеона (Стефана Немање) протекло седам година и када је Свети Сава дошао из Карејске поснице у Хиландар, да би припремио пренос моштију Светог Симеона у Студеницу, онда су хиландарски монаси неутешно плакали што се лишавају присуства светитељевих моштију. Тада се Св. Симеон јавио у сну игуману Методију и рекао му да је потребно да његове мошти буду у Србији, али да ће њима за утеху из његовог гроба изнићи лоза, и док она буде рађала дотле ће и његов благослов бити на братству. Свети Сава је пренео мошти свога оца у Србију 1207. године, а из гроба је изникла лоза која и дан данас рађа. Сем орезивања овој лози се не пружа никаква друга мера неге и заштите.
      Лоза Светог Симеона није јединствена само по томе што више од 800 година расте из зида и рађа здраве плодове, већ зато што су њени плодови имају и лековито дејство. Њен плод разрешује неплодност супружника који са вером прихватају њено чудотворство. 
      Најстарије сачувано сведочанство о чудотворном дејству ове лозе потиче из 1585. године, што је већ старије од раније поменуте Старе трте. Наиме, Турчин који није имао деце чуо је за ову чудотворну лозу и са вером узевши од њених плодова добио је сина. Предање говори да је он у знак захвалности довео свог сина да га остави у Хиландару, а да су монаси на то рекли "не остваљај га нама, јер га је Господ молитвама Св. Симеона теби даровао, а ти ћеш се одужити на други начин". Тада је тај Турчин манастиру даровао имање које је и данас у поседу Хиландара и познато је под именом Каково.
      Данас постоји посебно упутство састављено од неколико молитвених правила, које се прописује супружницима који користе грожђе Св. Симеона. Не знамо када је тачно ово упутство састављено, обзиром да о њему нема писаних трагова од пре Другог светског рата. Догађај са раније поменутим Турчином нам управо и сведочи да је најбитнија вера.
      Грожђе са лозе Светог Симеона се традиционално бере уочи Крстовдана, да би на сам празник после заамвоне молитве на литургији било благосиљано. Игуман на крају службе дели свима од ових плодова. Ово је једини дан у години када могу сви који су у Хиландару да једу од овог чудотворног грожђа. Већ после празничне трпезе, грожђе се односи на сушење како би се до наредне бербе делило само онима којима је потребно због порода.

      Извор: Светогорске стазе
×
×
  • Креирај ново...